Ajfelova kula

Gotovo da ne postoji razglednica Pariza na kojoj nema Ajfelove kule. Uprkos tome što je u početku izazivala negodovanje Parižana i što je prvobotni plan bio da se posle dvadeset godina sruši, Ajfelova kula je već decenijama glavni simbol Pariza. Izgrađena je 1889. godine, povodom stogodišnjice Francuske revolucije, a naziv je dobila po projektantu Gistavu Ajfelu, iako je idejni tvorac tornja bio Moris Kešlen, koji za to na žalost nikad nije dobio odgovarajuće priznanje. Do 1930. godine to je bila najviša zgrada na svetu. Interesantno je da je Ajfelova kula prvobitno bila namenjena Barseloni ali je tadašnja vlast odbila projekat izgradnje tornja.

Ajfelova kula se svakih sedam godina premazuje radi zaštite od korozije. Međutim, boja Ajfelove kule nije baš uvek ista i varira od nijansi sive do bakarno-braon boje, a prvobitno je kula bila crvena. Čak se i visina tornja menja i u zavisnosti od temperature vazduha može varirati do 15 cm.

Ajfelova kula je lepa preko dana ali je još lepša uveče, posebno kada se uključi light show, koji se dešava na pun sat i traje 5 minuta. Obično se tada na Marsovim poljima okuplja najviše ljudi da bi uživali u spektakularnom prizoru. Danas se širom sveta mogu videti njene razne replike ali je jedna i jedinstvena Ajfelova kula u Parizu.

Evropski Diznilend

32 km od centra Pariza nalazi se najpopularniji zabavni park u Evropi - čuveni Diznilend. Oduvek sam želela da ga posetim i pri prvom putovanju u Pariz najviše sam se radovala baš Diznilendu. Svako ko neguje dete u sebi tu će sigurno pronaći nešto po svom ukusu. Daleko od toga da su sve atrakcije u Diznilendu za decu, posebno ne za najmanji uzrast, a naravno ima i takvih. Zapravo, u Diznilendu ima za svakog ponešto, a ja sam isprobala sve što je Diznilend tada (pre čak 13 godina) nudio.

U živom sećanju mi je Miki, koji nas je dočekao na ulazu. Bila sam oduševljena dvorcem Uspavane lepotice, Kućom strave i svim ostalim kućicama iz raznih bajki. Ipak, najuzbudljivije su mi bile vožnje roler-kosterima, posebno roler-kosterom Indiana Džons. Pravilo roler-kostera je da što vas više vezuju sigurnosnim pojasevima, utoliko ćete doživeti veću avanturu. Kome nije dovoljna celodnevna zabava u Diznilendu, može odsesti u nekom od sedam hotela u ovom kompleksu, a tu su i teniski tereni, spa i fitnes programi i naravno šoping centar.

Interesantno je da je baš te 2004. godine pariski Diznilend po broju posetilaca prevazišao Ajfelovu kulu i Luvr i time postao vodeća turistička atrakcija u Evropi! Drago mi je što sam i ja dala svoj mali doprinos tome :). Uspomene na Diznilend su mi i danas u živom sećanju. I naravno, osim fotografija, imam nekoliko plišanih uspomena, koje me svakodnevno sa polica podsećaju na Diznilend.

Prag

Motivi za odlazak u zlatni grad, kako najčešće nazivaju Prag, mogu biti različiti, od upoznavanja kulturno-istorijskih spomenika, arhitekture, muzeja, do pivnica, čak i seksualnog turizma, što je poslednjih godina u Pragu sve zastupljenije. Za mnoge parove razlog posete Pragu je vantelesna oplodnja jer je Prag poznat po mnogobrojnim klinikama koje se time bave. Nezavisno od povoda, Prag vredi videti i doživeti. Prvi put sam u Pragu boravila uz organizaciju turističke agencije, a kasnije sam organizovala sopstveni plan i program razgledanja grada jer sam imala dobro predznanje o Pragu :).

Prag je odoleo svim ratovima i bombardovanjima i danas je najočuvanija evropska prestonica. Verovatno je najlepši u proleće, pre svega zbog toga što čak polovinu od ukupne površine Praga čine parkovi, bašte i druge zelene površine. Ipak, u vreme novogodišnjih praznika je nekako poseban, ne samo zato što je tradicionalno jedan od najlepše ukrašenih gradova Evrope, već i zbog uličnih prodavaca, spektakularnog novogodišnjeg vatrometa i uopšte atmosfere koja provejava njegovim ulicama i trgovima.

Odakle početi obilazak grada u kojem ima toliko mnogo stvari vrednih pažnje? Ja sam svoj plan ragledanja Praga podelila po četvrtima: Stare mesto, Nove mesto, Višehrad, Mala strana, Hradčani, Josefov... Odakle god da krenete nećete pogrešiti jer se u svakoj od njih nalazi pregršt turističkih atrakcija. 

Stare mesto, odnosno Stari grad je pešačka zona na desnoj obali reke Vltave. U Starom gradu ne treba propustiti nijednu ulicu. Osim prelepe arhitekture, tu se kriju prodavnice unikatnih suvenira, interesantni restorani i barovi, a u vreme novogodišnjih i božićnih praznika, na centralnom trgu u starom gradu - Starogradskom trgu održava se Božićni sajam. Tokom cele godine, turisti se na svaki pun sat okupljaju oko Gradske većnice, na čijem zidu se nalazi astronomski časovnik, poznat kao „Praški Orloj“. To je jedan od najpoznatijih astronomskih časovnika na svetu, na kojem se kad otkuca pun sat, pojavljuju figure apostola, što predstavlja uvek popularnu i aplauzom propraćenu uličnu predstavu. Centralno mesto na Starogradskom trgu zauzima spomenik češkom reformatoru Janu Husu, koji je tu spaljen 1415. godine, a spomenik je podignut tačno 500 godina kasnije na istom mestu. Starogradski trg je interesantan i zbog preplitanja različitih arhitektonskih stilova. Među najznačajnijim građevinama na Starogradskom trgu su katedrala svetog Tina u gotskom stilu, barokna crkva svetog Nikole i palata Kinski, koja predstavlja jednu od najlepših građevina rokoko stila. U Starom gradu se nalazi i najstariji univerzitet u srednjoj Evropi - Karlov univerzitet, osnovan 1348. godine. U prvobitnoj zgradi univerziteta - Karolinum danas se održavaju svečane dodele diploma Karlovog univerziteta. 

Josefov je stara jevrejska četvrt koja datira iz trinaestog veka. Smeštena je između Starogradskog trga i reke Vltave. Tu se nalaze Jevrejska ceremonijalna dvorana, staro jevrejsko groblje i šest sinagoga, od kojih je najpoznatija Španska sinagoga, koja važi za najlepšu sinagogu u Evropi.

Nove mesto ili Novi grad, takođe se nalazi na desnoj obali reke Vltave ali zauzima duplo veću površinu od Starog grada. Sa Starim gradom je spojen u drugoj polovini XIX veka. Danas predstavlja glavni komercijalni i poslovni centar Praga, čiji je centralni deo elitno stambeno naselje poznato pod nazivom „Zlatni krst“. U ovoj gradskoj četvrti treba videti Venceslavov trg, Nacionalni teatar, Nacionalni muzej, manastir sa Bogorodičnom crkvom - Emaus, crkvu svetog Ćirila i Metodija, građevinu Novomestske radnice i još mnoge druge građevine, spomenike i crkve. Od objekata novijeg datuma, pažnju turista privlači zgrada osiguravajućeg društva, izgrađena 1997. godine, poznata kao Plešuća kuća zbog neobičnog dizajna koji podseća na plesni par.

Iznad Novog grada, na uzvišenju do kojeg vodi kaldrma, smešteno je utvrđenje Višehrad sa crkvom svetog Petra i Pavla, crkvenom rezidencijom, parkom i grobljem Sloven, gde su sahranjeni mnogi zaslužni Česi, među kojima su kompozitori Antonjin Dvoržak i Bedžih Smetana. Rotonda svetog Martina je najstarija građevina u Višehradu. Sa višehradskih zidina se pruža panoramski pogled na reku Vltavu i njenu levu obalu.

Na levoj obali Vltave nalazi se Mala strana. Ona je smeštena preko puta četvrti Stare mesto sa kojom je povezana čuvenim Karlovim mostom. Karlov most je izgrađen 1357. godine, po naređenju Karla IV. To je najstariji očuvani most u Pragu. Ovaj most, dužine 515 m i širine 10 m, leži na šesnaest potpornih stubova i ima 3 kule - veliku kulu starog grada na desnoj obali Vltave i dve kule malog grada na drugoj strani mosta. Od 1974. godine je pešačka zona  i preko njega svakog dana pređe više od 30000 ljudi. Most je ukrašen sa 30 statua, od kojih je najpoznatija bronzana statua svetog Jovana Nepomuka, koja pokazuje stradanje ovog sveca. Po legendi, svakoga ko dodirne njegovu statuu pratiće sreća, što objašnjava veliku gužvu ispred ove statue. Na Karlovom mostu se gotovo uvek mogu videti različiti pevači i slikari, koji inspiraciju nalaze u raskošnoj arhitekturi Praga.

U skoro svakoj ulici Male strane postoji poneka simpatična (i više ili manje skupa) pivnica. Čak iako niste pivopija, treba da probate neko od čuvenih čeških piva. Meni se u Maloj strani najviše svideo Petrin park, koji se nalazi na istoimenom brdu do kojeg se može doći uspinjačom. Najinteresantnije atrakcije u parku su Petrinjski toranj - replika Aljfelove kule, sa kojeg se pruža pogled na ceo Prag i Petrin lavirint ili muzej ogledala, gde sam se najviše zadržala kod „smešnih“ ogledala u kojima izgledate izobličeno i šašavo :). Pri povratku iz Petrinog parka svratili smo u jednu simpatičnu galeriju Reonova magična pećina, koja je smeštena u sred šume i podseća na kućicu iz neke bajke. U Maloj strani su osim pivnica, najčešći javni objekti crkve različitih verskih zajednica, među kojima je najviše katoličkih. Interesantan je podatak da u Pragu u kojem postoji veliki broj verskih objekata, većinsko stanovništvo čine ateisti. 

Prag nije bez razloga dobio epitet „zlatni“. U večernjim satima on zaista poprima zlatnu boju, posebno pogled na Hradčane sa druge strane Karlovog mosta. To je i jedna od najčešće fotografisanih i najlepših scena koja se nalazi na gotovo svim vodičima o Pragu i na većini razglednica iz ovog grada. Pod noćnim svetiljkama i Karlov most dobija zlatnu notu sa upečatljivim odsjajem njegovih lukova na reci Vltavi. Sve noćne scene su još mnogo lepše kada je grad obučen u novogodišnje ruho. Tada sve velelepne tvrđave, crkve i ostale znamenitosti izgledaju posebno bajkovito. U Pragu se ne štedi na novogodišnjoj dekoraciji, a ne manjka im ni maštovitost. Trgovi kao da se takmiče koji će lepše da izgleda tokom novogodišnje euforije. To je verovatno i jedan od razloga tradicionalno velike posećenosti Praga u poslednjim danima stare i prvim danima nove godine. Tada sve vrvi od turista, čuju se različiti jezici sa svih strana, a svi nasmejani i veseli željno iščekuju da počne raskošni vatromet kojim se obeležava dobrodošlica još jednoj novoj godini.

U Pragu znaju da cene, a i da veoma mudro iskoriste u svrhu turizma,

svakog značajnijeg umetnika koji je svoja dela stvarao u ovom gradu. Lik čuvenog pisca Franca Kafke je čest motiv na suvenirima iz Praga, a njegova rodna kuća i muzej, u kojem postoji stalna postavka rukopisa, pisama, dnevnika i drugih zapisa iz Kafkinog života i rada u Pragu, veoma su posećene turističke atrakcije. Brojnim pivnicama u Pragu zaštitni znak je lik iz romana Jaroslava Hašeka - dobri vojnik Švejk. U Pragu turisti takođe mogu posetiti Dvoržakovu kuću, Smetanin muzej i fotografisati se pored zida Džon Lenona, na kojem se nalaze brojni grafiti nastali nakon smrti ovog umetnika. 

Od raznovrsne ponude muzeja u Pragu, sa najviše entuzijazma sam ušla u muzej čokolade. U njemu sam saznala sve o istoriji čokolade, a na izlazu su me iznenadile čokoladne figure različitih oblika koje se prodaju u prodavnici u okviru muzeja. Ipak, interesantniji od muzeja čokolade mi je bio muzej voštanih figura, a najviše mi se svideo muzej igračaka sa najrazličitijim igračkama iz različitih istorijskih perioda. Osim toga, turistima su interesantni i vojni muzej, muzej komunizma, muzej seksualnih pomagala, muzej sprava za mučenje, muzej piva i mnogi drugi.

U Pragu postoji još mnogo neobičnih mesta koja su popularna među turistima širom sveta. Jedna od takvih atakcija je televizijski toranj Žižkov, visok 216 m, po kojem su poređane statue beba koje puze. Toranj je izgrađen u postmodernističkom stilu, sedamdesetih godina prošlog veka. Zanimljivo je i malo ostrvo ispod Karlovog mosta, koje je ranije bilo poznato po prodavnicama grnčarije. Lepo je videti Prag iz perspektive Vltave i provozati se nekim od brodića uz zvuke Dvoržakovih i Smetaninih kompozicija. Šetajući Pragom radoznali turista može otkriti i druga skrivena mesta koja bacaju novo svetlo na jedan od najposećenijih i najlepših gradova Evrope.

Hradčani

Najveći zamak na svetu - Hradčani, nalazi se u Pragu, na uzvišenju iznad četvrti Mala strana. Izgradio ga je princ Borivoj daleke 880. godine. Hradčani su vekovima predstavljali sedište kraljeva i crkvenih vlasti, a danas se tu nalazi kancelarija predsednika Češke republike. Najstarija građevina u Hradčanima je Bogorodočina crkva iz devetog veka, dok su bazilika svetog Đorđa i grandiozna katedrala svetog Vita podignute u prvoj polovini desetog veka. Svakako najznačajnije zdanje u Hradčanima je Kraljevska palata, a osim nje i katedrale, najposećeniji objekti su kule Daliborka i Mihuljka, koje su podignute kao deo utvrđenja oko zamka, kao i kuća u kojoj je nekoliko godina živeo Franc Kafka, smeštena u Zlatnoj ulici br. 22.

Zlatna ulica je dobila naziv po zlatarima koji su tu stanovali u sedamnaestom veku. U nizu malih kuća Zlatne ulice sada se nalaze zanatlijske radnje, suvenirnice i galerije. U Hradčanima postoji nekoliko interesantnih muzeja, među kojima je na mene najveći utisak ostavio muzej igračaka u kojem su izložene igračke iz različitih istorijskih perioda. Za razliku od drugih muzeja u Pragu, ulaznica za muzej igračaka nije skupa. Osim toga, u Hradčanima turisti često posećuju i prelepe vrtove, koji su najlepši u proleće. Pod večernjim svetiljkama, Hradčani, posmatrani iz pravca Karlovog mosta, poprimaju zlatne i bakarne tonove, pa izgledaju još veličanstvenije.