Sve je počelo 1963. godine kada je grčki biznismen Yiannis Carras sa porodicom i prijateljima zbog snažnog nevremena bio prinuđen da svoju jahtu zaustavi pre željenog odredišta, na mestu koje ga je oduševilo bojom i čistoćom mora, kao i prefinjenom peščanom obalom. Tada se Yiannis zarekao da će tu napraviti luksuznu palatu koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Na istom mestu je sedamdesetih godina prošlog veka počeo da se gradi, a osamdesetih godina je otvoren velelepni hotelski kompleks u kojem su se okupljali bogati i slavni. Porto Carras Grand Resort je naravno dobio ime po svom idejnom tvorcu.
Verovatno nikad ne bih ni boravila u Porto Carras-u, da nije bilo konferencije koja se održavala u hotelu Meliton, koji pripada ovom kompleksu. Početak oktobra je idealno vreme za konferencije i to posebno kada organizatori znaju da izaberu dobru lokaciju. To je ovde svakako bio slučaj.
Iako je i danas Porto Carras ekskluzivno mesto sa paprenim cenama smeštaja, u kojem se nalazi najveća privatna marina u Grčkoj, prelepa, savršeno uređena plaža, mnoštvo bazena, simpatični barovi i restorani, spa centar i brojni drugi turistički sadržaji, itekako se primećuje da ga je nagrizao zub vremena. Već po recepciji hotela Meliton vidi se da je ovaj hotelski kompleks davno izgrađen, kao i po hodnicima i sobama. Nije da sam tražila dlaku u jajetu, naprotiv, bila sam izuzetno zadovoljna čistoćom, opremljenošću sobe i komforom, kao i većinom hotelskih sadržaja, ali se ne mogu oteti utisku da hotelom provejava duh osamdesetih. To ne vidim ni kao neku veliku manu ovog kompleksa. Ima to neki svoj šarm.
Ipak, veći deo sadržaja u resortu je modernizovan, pa tako kafe-barovi, butici i bazeni blistaju, a posebno marina sa luksuznim jahtama. Ima i puno zelenila i prostora za šetnju, kao i za bavljenje sportom. Tu se nalaze košarkaški, fudbalski, teniski i golf tereni, a ono što je meni najvažnije – plaža je zaista vrhunska. U restoranu je usluga na bazi samoposluživanja i izbor hrane potvrđuje svaku od pet hotelskih zvezdica. U okviru ovog hotelskog kompleksa postoje i bungalovi, koji su meni bili posebno simpatični.
S obzirom da sam u Porto Carras-u boravila van sezone, iznenadila sam se posećenošću koju uživa ovaj hotelski kompleks. Mogu da zamislim kolika je gužva u špicu sezone. Početkom oktobra je ipak bilo delova plaže gde nije bilo nikoga. Kao najveću manu bih izdvojila to što je voda u bazenima bila jako hladna i baš nijednom nisam nikoga videla da se kupa ni u jednom od bazena. Zato sam bazene doživela kao ukras jer zaista jesu lepo skockani ali su bili beskorisni. Nadam se da je u sezoni drugačije.
Najbliže letovalište, koje se vidi iz resorta, je Neos Marmaras, do kog se može stići i peške, na primer plažom.
Početak oktobra nije najpopularnije vreme za boravak na Sitoniji, ali ima svojih čari, pre svega zbog toga što je to siguran način izbegavanja gužve i pretrpanih plaža. Mi smo baš u tom periodu posetili Nikiti.
Prvo što me zanimalo je naravno plaža koja se prostire u nedogled. Plaža je bila izuzetno čista i lepo uređena, kao što i priliči plaži koja je dugogodišnji nosilac plave zastavice. Uz plažu se proteže dugačko šetalište sa mnoštvom kafića i restorana. Tu su naravno i brojne opcije za smeštaj, od hotela do privatnih apartmana. Najpopularniji smeštaj se nalazi u blizini plaže i generalno ispod magistrale, koja Nikiti povezuje sa istočnim delom Sitonije i drugim mestima na zapadu Sitonije.
Nikiti je jedno od najposećenijih letovališta na Sitoniji, koje još ima i Lidl, jedini na ovom poluostrvu. Moguće je da je i to jedan od razloga popularnosti ovog letovališta kod naših ljudi. Osim Lidla, u Nikitiju postoje još dva velika supermarketa: Masoutis i Galaxias, kao i brojne manje prodavnice bliže plaži, u kojima je roba svakako skuplja. Magistrala deli stari od novog dela Nikitija. U novom delu Nikitija, ispod magistralnog puta, koncentrisani su svi turistički sadržaji. Stari Nikiti se nalazi iznad magistrale prema brdima u unutrašnjosti Sitonije i turistima je manje interesantan jer je prilično udaljen od mora, mada i u starom delu Nikitija ima objekata vrednih pažnje, poput crkve posvećene svetom Nikiti, odakle se pruža lep pogled na more. U uskim uličicama starog Nikitija takođe postoji solidan izbor restorana i kafeterija.
U Nikitiju se nalazi jedna od najstarijih hrišćanskih crkava u severnoj Grčkoj, Sofronios Basilica iz petog veka, koja je čuvena po svojim podnim mozaicima. Nikiti je poznat i po pčelarstvu, pa se tako u prodavnicama ovog letovališta mogu kupiti različite vrste meda, od kojih je najpoznatiji med Sithon.
Nedaleko od Nikitija, na zapadnom delu Sitonije, nalaze se brojne plaže i uvale, među kojima su neke od najlepših: Castri, Elia, Kalogria, Agios Ioanis, Koviou, Spathies, Lagomandra i druge. I do popularnih plaža na istočnoj obali Sitonije se brzo stiže iz Nikitija, pa je ovo letovalište s razlogom jedna od najpopularnijih baza za letovanje na Halkidikiju i obilazak ostatka Sitonije.
U Nikitiju na šetalištu duž plaže ima pregršt simpatičnih restorana. Meni je zapao za oko restoran Almira, koji je smešten na kraju šetališta. Zatvoreni deo restorana i natkrivena bašta nalaze se preko puta plaže, a neposredno uz plažu ovaj restoran takođe ima baštu, u kojoj smo se moj suprug i ja smestili. Almira je restoran u tipično grčkim bojama – plavoj i beloj, naravno, vrlo primamljivog eksterijera i simpatično uređenog enterijera. Almira zapravo pripada hotelu Xenios. Iza restorana je hotelska zgrada sa petnaest soba i lepo sređenim dvorištem.
Na meniju restorana Almira preovlađuju mediteranska i tradicionalna grčka jela. Nude veliki izbor morskih specijaliteta. Brancin na žaru im je izvrstan. Možda se malo duže čeka na uslugu ali vredi svakog provedenog minuta i zbog ambijenta restorana i zbog ukusno pripremljenih jela. Čak ni cene nisu bile preterano jake, mada smo mi ovaj restoran posetili van sezone, početkom oktobra, pa ne znam da li isti cenovnik važi i u punoj sezoni.
Ni Almira nije izuzetak u pogledu psa i mačaka koji su izgleda u svim grčkim restoranima redovni gosti :).
Sve je počelo 1963. godine kada je grčki biznismen Yiannis Carras sa porodicom i prijateljima zbog snažnog nevremena bio prinuđen da svoju jahtu zaustavi pre željenog odredišta, na mestu koje ga je oduševilo bojom i čistoćom mora, kao i prefinjenom peščanom obalom. Tada se Yiannis zarekao da će tu napraviti luksuznu palatu koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Na istom mestu je sedamdesetih godina prošlog veka počeo da se gradi, a osamdesetih godina je otvoren velelepni hotelski kompleks u kojem su se okupljali bogati i slavni. Porto Carras Grand Resort je naravno dobio ime po svom idejnom tvorcu.
Verovatno nikad ne bih ni boravila u Porto Carras-u, da nije bilo konferencije koja se održavala u hotelu Meliton, koji pripada ovom kompleksu. Početak oktobra je idealno vreme za konferencije i to posebno kada organizatori znaju da izaberu dobru lokaciju. To je ovde svakako bio slučaj.
Iako je i danas Porto Carras ekskluzivno mesto sa paprenim cenama smeštaja, u kojem se nalazi najveća privatna marina u Grčkoj, prelepa, savršeno uređena plaža, mnoštvo bazena, simpatični barovi i restorani, spa centar i brojni drugi turistički sadržaji, itekako se primećuje da ga je nagrizao zub vremena. Već po recepciji hotela Meliton vidi se da je ovaj hotelski kompleks davno izgrađen, kao i po hodnicima i sobama. Nije da sam tražila dlaku u jajetu, naprotiv, bila sam izuzetno zadovoljna čistoćom, opremljenošću sobe i komforom, kao i većinom hotelskih sadržaja, ali se ne mogu oteti utisku da hotelom provejava duh osamdesetih. To ne vidim ni kao neku veliku manu ovog kompleksa. Ima to neki svoj šarm.
Ipak, veći deo sadržaja u resortu je modernizovan, pa tako kafe-barovi, butici i bazeni blistaju, a posebno marina sa luksuznim jahtama. Ima i puno zelenila i prostora za šetnju, kao i za bavljenje sportom. Tu se nalaze košarkaški, fudbalski, teniski i golf tereni, a ono što je meni najvažnije – plaža je zaista vrhunska. U restoranu je usluga na bazi samoposluživanja i izbor hrane potvrđuje svaku od pet hotelskih zvezdica. U okviru ovog hotelskog kompleksa postoje i bungalovi, koji su meni bili posebno simpatični.
S obzirom da sam u Porto Carras-u boravila van sezone, iznenadila sam se posećenošću koju uživa ovaj hotelski kompleks. Mogu da zamislim kolika je gužva u špicu sezone. Početkom oktobra je ipak bilo delova plaže gde nije bilo nikoga. Kao najveću manu bih izdvojila to što je voda u bazenima bila jako hladna i baš nijednom nisam nikoga videla da se kupa ni u jednom od bazena. Zato sam bazene doživela kao ukras jer zaista jesu lepo skockani ali su bili beskorisni. Nadam se da je u sezoni drugačije.
