Picerija Poseidon, Stavros

 

Glavno šetalište u Stavrosu je centralna šoping zona, gde se osim suvenirnica, butika i ostalih prodavnica, nalaze brojni kafe-barovi i raznovrsni restorani, od brze hrane i poslastičarnica do restorana sa prepoznatljivim grčkim specijalitetima.

U letnjim mesecima preko dana podrazumeva se manja gužva i na šetalištu i u restoranima, jer je većina turista na plažama, dok se uveče jedva prolazi šetalištem i u restoranima ima mnogo više gostiju.

Interesantno je da u istoj ulici postoje dva restorana sa istim nazivom Poseidon. Mi smo bili u piceriji. Na meniju su uglavnom jela koja se brzo pripremaju, kao što su pice, paste, salate ili slično. Usluga je dobra, konobari su ljubazni i hrana je ukusna, tako da je ovo mesto za preporuku ukoliko želite dobar i brz obrok.

Bašta je prostrana i delimično pod prirodnim hladom, sa pogledom na more. Meni se svakako svideo ovaj opuštajući ambijent.

Amuliani

 

Jedino naseljeno ostrvo Halkidikija nalazi se naspram Atosa i administrativno mu pripada. S obzirom na blizinu Soluna i svih letovališta na Halkidikiju, za većinu turista Amuliani je savršena destinacija za jednodnevne izlete. Zbog toga je u luci Tripiti često, a posebno u prepodnevnim satima, gužva za ukrcavanje na trajekt za Amuliani. Mi smo među manjinom koja je nakon iskrcavanja u jedinom naseljenom mestu Amulianija, tamo ostala deset dana.

Većina izletnika poseti samo jednu, svakako vrednu pažnje i po većini karakteristika najbolju plažu ostrva, Alikes. To je naravno lepa, dugačka plaža, sa sitnim peskom i izuzetno čistim morem, kao što sam i očekivala, ali takođe očekivano uglavnom je velika gužva na njoj. Tokom letnje sezone svakim danom, a posebno vikendom je pretrpana. Jedino se u ranim jutarnjim satima može uživati na njoj u miru i tišini. Na plaži Alikes smo koristili ležaljke u Big fish baru, gde se prvi i drugi red plaćaju uz minimalnu konzumaciju pića/hrane, a ostali redovi su samo uz piće i/ili hranu sa minimalnm konzumacijom (u sezoni je bilo 10 evra).

Još jedna plaža koja se posećuje u okviru nekih jednodnevnih izleta je Banana. Do nje je dosta strm i loš prilaz, pa je najčešće turisti posećuju brodovima i drugim plovnim sredstvima. Mi smo došli autom koji smo ostavili na uzvišenju, pa se spustili peške dole jer nismo hteli da rizikujemo. Mislim da smo bili jedini koji su se parkirali gore. Mnogo automobila se posle nas spustilo do plaže (mi smo bili prvi na plaži oko 9 ujutru) mada je put zaista jako loš. Banana je divna plaža sa sitnim peskom zlatne boje, prelepo sređenom baštom, lepom hladovinom i naravno čistim morem. Kada smo stigli izgledala mi je kao rajska plaža ali nakon dolaska brodova krcatih turistima, pretvorila se u vašar.

Na Amulianiju ima još nekoliko prelepih plaža koje su nešto slabije posećene, pa samim tim njihova lepota još više dolazi do izražaja. Meni su se najviše svidele Megali Amos i St. George. Iz pravca luke, prvo se nailazi na St. George, a malo dalje je Megali Amos. Iako nema asfaltnog puta, do ovih plaža nije problem doći kolima. Uvek smo išli ujutru dok nema gužve i zauzimali lepa mesta. Na plaži St. George postoji prirodni hlad koji nam je bio zlata vredan jer smo putovali sa bebom.

Preko puta ove plaže nalazi se mala crkva Agios Georgios, po kojoj je plaža i dobila ime. Crkva je okružena mediteranskim rastinjem. Otvorena je za posetioce, tako da svako može da uđe u crkvu, pomoli se, razgleda ikone i ostavi prilog. Deluje kao interesantno mesto za venčanje, koje bi se nastavilo na plaži :).

Megali Amos, iako nema prirodni hlad, za nijansu je interesantnija plaža zbog neobičnih stena i uzvišenja do kojeg se stiže kamenim stepenicama i sa kojeg se pruža pogled na Atos. Više puta smo se vraćali ovim plažama. Ostajali smo prilično dugo na obe plaže i uživali u svim čarima zlatastog peska i kristalno čistog, toplog mora.

Na stenama iznad ove plaže, nalazi se minijaturna kapelica. Odatle se pruža prelep pogled ne samo na plažu Megali Amos, već se može videti i Atos u daljini.

Nama se, posebno u popodnevnim satima zbog prirodnog hlada, svidela i plaža kod Bongo bara, koja je najbliža luci od svih plaža na kojima smo se kupali. U nastavku ima i nekih uvalica sa lepim hladom popodne. Bongo je veoma lep kafić sa tuševima i toaletima. Ležaljke i suncobrani su takođe uz minimalnu konzumaciju.

Karagatsia mi se svidela mada je relativno mala plaža i takođe je na njoj gužva od podneva. Prilagođena je deci, jer osim dugog plićaka, na njoj se nalazi mini vodeni park. Kalopigado je jedina plaža na ovom ostrvu koja mi se nije svidela.

Na Amulianiju ima tek nekoliko suvenirnica i mnogo više lepih restorana. Restorana i barova ima najviše u blizini luke. Stekla sam utisak da su u poređenju sa beogradskim, cene u restoranima slične, dok su cene hrane u prodavnicama znatno veće.

Iznad luke se nalazi prelepi hram Agios Nikolaos, a preko puta je Etnografski muzej, koji na žalost nismo posetili jer je otvoren samo u večernjim satima. S obzirom da smo putovali sa bebom, nije nam bilo izvodljivo da u to vreme obilazimo muzej. 

 

Vila Filiko, Amuliani

Jedino naseljeno mesto na ostrvu Amuliani nije nam bilo prvi izbor za stacioniranje, ali s obzirom da je u blizini najlepših plaža na ostrvu ponuda smeštaja veoma oskudna, skupa i brzo se rasproda, posebno u špicu sezone kada smo mi letovali na Amulianiju, izabrali smo jednu od, u tom trenutku (3 meseca pred put), raspoloživih vila.

Filiko vile su fizički odvojene jedna od druge ali se nalaze u neposrednoj blizini. U vili Filiko 1 je smeštena zajednička recepcija za sve putnike smeštene u vilama Filiko 1 i Filiko 2. Mi smo bili smešteni u vili Filiko 2. Spolja obe vile izgledaju lepo sa malim ali simpatično uređenim dvorištem.

Osim nekih detalja koji nemaju nikakav praktičan značaj već samo estetski, enterijer je na žalost razočaravajući u smislu funkcionalnosti. Mi smo bili smešteni u izuzetno maloj trokrevetnoj sobi sa veoma skučenim kupatilom koje je samo harmonika vratima odvojeno od sobe. Kuhinja je bila za nijansu bolja ali oskudno opremljena. Po dolasku smo upozoreni da ne smemo ništa da pržimo u kuhinji, pa stoga nije ni bilo tiganja u njoj. Nije nam to mnogo smetalo ali smatram da nije u redu ograničavati goste u tom smislu, s obzirom da su u pitanju apartmani gde turisti očekuju mogućnost pripremanja različitih obroka za porodicu. Mi smo kuvali samo ono što nam je bilo neophodno i uglavnom smo se hranili u obližnjim restoranima.

U sobi nismo imali čak ni ormar, što je ipak neophodno za boravak od više od 3 dana, a mi smo u vili Filiko 2 proveli 10 dana. Umesto ormara, postoji samo nekoliko ofingera, tako da smo većinu stvari morali da držimo u koferima, što je prostor u ionako skučenoj sobi, činilo još manjim.

Jedino što mi se svidelo u ovom smeštaju je velika terasa na kojoj smo provodili jutarnje i večernje sate. Vila nema pogled na more, već na improvizovani parking okružen drvećem i ulicu u kojoj su jedna do druge načičkane kuće koje se uglavnom izdaju, ali svakako nam je više prijalo da vreme provodimo na terasi nego u sobi.

Restoran Bongo, Amuliani

 

U jedinom naseljenom mestu na ostrvu Amuliani, sa obe strane luke ima nekoliko plaža i uvala, od kojih se meni najviše svidela plaža uz koju je smešten restoran Bongo. To je plaža na kojoj smo provodili skoro svako popodne.

Bongo je veoma lepo sređen restoran sa nekoliko stolova pored plaže i još mnogo više na prostranom travnjaku preko puta plaže. Tu se takođe nalazi plažni bar okružen zelenilom, kao i tuševi, što je velika prednost ovog mesta jer ih u drugim restoranima i kafićima na ovom ostrvu uglavnom nema.

Nekoliko puta smo ručali u Bongu, a svakodnevno smo na plaži konzumirali osvežavajuće napitke i sladolede iz ovog restorana. Hrana je kvalitetna, a usluga je svaki put bila relativno brza. Konobari su ljubazni i nisu nametljivi.

Atmosfera u restoranu je svakako opuštena i prijatna, kao što se i očekuje od mesta na kojem se nalazi.

Restoran Amelliti, Amuliani

Ameliti više podseća na menzu i samim tim nije atraktivan kao neki drugi restorani na Amulianiju. Ima tek nekoliko stolova u bašti koja, zbog detalja i boja, odaje utisak da se radi o restoranu sa vedrom i domaćom atmosferom.

Domaća grčka kuhinja je osnovna ponuda restorana Ameliti. To je i razlog što je ovaj restoran jedan od najposećenijih na Amulianiju. Zaposleni rade punom parom ali su takođe gostoljubivi i vole da proćaskaju i našale se sa svojim gostima.

Hrana je sveža i ukusna, a cene su korektne. Osim tipičnih grčkih specijaliteta, poput pasticija koji je u Amelitiju odličan, u ponudi su vegetarijanski i veganski obroci, kao i dečiji meni. Više puta smo se vraćali ovom restoranu tokom letovanja.