Jedino naseljeno mesto na ostrvu Amuliani nije nam bilo prvi izbor za stacioniranje, ali s obzirom da je u blizini najlepših plaža na ostrvu ponuda smeštaja veoma oskudna, skupa i brzo se rasproda, posebno u špicu sezone kada smo mi letovali na Amulianiju, izabrali smo jednu od, u tom trenutku (3 meseca pred put), raspoloživih vila.
Filiko vile su fizički odvojene jedna od druge ali se nalaze u neposrednoj blizini. U vili Filiko 1 je smeštena zajednička recepcija za sve putnike smeštene u vilama Filiko 1 i Filiko 2. Mi smo bili smešteni u vili Filiko 2. Spolja obe vile izgledaju lepo sa malim ali simpatično uređenim dvorištem.
Osim nekih detalja koji nemaju nikakav praktičan značaj već samo estetski, enterijer je na žalost razočaravajući u smislu funkcionalnosti. Mi smo bili smešteni u izuzetno maloj trokrevetnoj sobi sa veoma skučenim kupatilom koje je samo harmonika vratima odvojeno od sobe. Kuhinja je bila za nijansu bolja ali oskudno opremljena. Po dolasku smo upozoreni da ne smemo ništa da pržimo u kuhinji, pa stoga nije ni bilo tiganja u njoj. Nije nam to mnogo smetalo ali smatram da nije u redu ograničavati goste u tom smislu, s obzirom da su u pitanju apartmani gde turisti očekuju mogućnost pripremanja različitih obroka za porodicu. Mi smo kuvali samo ono što nam je bilo neophodno i uglavnom smo se hranili u obližnjim restoranima.
U sobi nismo imali čak ni ormar, što je ipak neophodno za boravak od više od 3 dana, a mi smo u vili Filiko 2 proveli 10 dana. Umesto ormara, postoji samo nekoliko ofingera, tako da smo većinu stvari morali da držimo u koferima, što je prostor u ionako skučenoj sobi, činilo još manjim.
Jedino što mi se svidelo u ovom smeštaju je velika terasa na kojoj smo provodili jutarnje i večernje sate. Vila nema pogled na more, već na improvizovani parking okružen drvećem i ulicu u kojoj su jedna do druge načičkane kuće koje se uglavnom izdaju, ali svakako nam je više prijalo da vreme provodimo na terasi nego u sobi.
U jedinom naseljenom mestu na ostrvu Amuliani, sa obe strane luke ima nekoliko plaža i uvala, od kojih se meni najviše svidela plaža uz koju je smešten restoran Bongo. To je plaža na kojoj smo provodili skoro svako popodne.
Bongo je veoma lepo sređen restoran sa nekoliko stolova pored plaže i još mnogo više na prostranom travnjaku preko puta plaže. Tu se takođe nalazi plažni bar okružen zelenilom, kao i tuševi, što je velika prednost ovog mesta jer ih u drugim restoranima i kafićima na ovom ostrvu uglavnom nema.
Nekoliko puta smo ručali u Bongu, a svakodnevno smo na plaži konzumirali osvežavajuće napitke i sladolede iz ovog restorana. Hrana je kvalitetna, a usluga je svaki put bila relativno brza. Konobari su ljubazni i nisu nametljivi.
Atmosfera u restoranu je svakako opuštena i prijatna, kao što se i očekuje od mesta na kojem se nalazi.
Ameliti više podseća na menzu i samim tim nije atraktivan kao neki drugi restorani na Amulianiju. Ima tek nekoliko stolova u bašti koja, zbog detalja i boja, odaje utisak da se radi o restoranu sa vedrom i domaćom atmosferom.
Domaća grčka kuhinja je osnovna ponuda restorana Ameliti. To je i razlog što je ovaj restoran jedan od najposećenijih na Amulianiju. Zaposleni rade punom parom ali su takođe gostoljubivi i vole da proćaskaju i našale se sa svojim gostima.
Hrana je sveža i ukusna, a cene su korektne. Osim tipičnih grčkih specijaliteta, poput pasticija koji je u Amelitiju odličan, u ponudi su vegetarijanski i veganski obroci, kao i dečiji meni. Više puta smo se vraćali ovom restoranu tokom letovanja.
U jedinom stalno naseljenom mestu, zapravo seocu, na ostrvu Amuliani, ima svega desetak restorana. Restoran Klemataria se nalazi u jednoj od ulica kojom smo stalno prolazili na putu do plaže.
Spolja ne deluje atraktivno, ali enterijer ovog restorana odaje bolji utisak. Uređen je u tradicionalnom grčkom stilu sa mnoštvom etno detalja, a osim toga, na sred restorana je fontana okružena zelenilom.
Na meniju su pretežno jela od mesa i ribe. Postoji i skroman izbor porcija za vegane. Kvalitet hrane je dobar, kao i veličine porcija, a cene su prosečne za Amuliani.
Do najvećeg jezera centralne Evrope, takozvanog mađarskog mora može se doći drumskim ili železničkim putem. Najbliži aerodrom je u Budimpešti, što je dobra opcija za one koji dolaze iz daleka. U našem slučaju, automobil je bio najbolje rešenje. To je bilo i prvo putovanje mog bebca u inostranstvo sa tek navršenih 8 meseci.
Stacionirali smo se u Šiofoku, jednom od turistički najrazvijenijih mesta uz jezero Balaton. Šiofok je idealno mesto za odmor čak i za turiste koji ne žele da istražuju jezero i okolinu.
Osim dugačkog šetališta uz jezero, interesantne arhitekture i fantastičnih sladoleda, u Šiofoku su me fascinirali parkovi puni cveća i skulpture u njima. Zapravo, po celom gradiću nalaze se razne skulpture i neobične fontane. Upečatljiv je vodeni toranj sa kafićem na vrhu odakle se pruža pogled na celo mesto i jezero.
Na par kilometara od centra Šiofoka nalazi se Bela zoo vrt sa jezercetom i raznim domaćim i divljim životinjama. To je relativno mali zoo vrt ali ga je samim tim lakše obići.
Šiofok je takođe odlična baza za obilaske. Odatle su na raspolaganju različite opcije javnog prevoza, tako da se do drugih mesta u okolini jezera može stići autobusom, vozom i brodom. Mi smo se najpre brodom uputili do Balatonfireda, koji je smešten sa druge strane jezera, na njegovoj severnoj obali.
Balatonfired je velika luka na Balatonu sa lepo sređenim parkom i mnoštvom kafića i suvenirnica. Dobro je povezan sa drugim mestima u okolini Balatona. Ne bismo pogrešili ni da smo tu odseli, iako mislim da u Šiofoku ima više turističkih sadržaja.
Destinacija našeg drugog brodskog izleta bilo je poluostrvo Tihanj. Za razliku od ravnice u Šiofoku, u Tihanju se već iznad luke nalazi strma uzbrdica koja vodi do brda sa autentičnim restoranima i katedralom iz čijeg se dvorišta pruža prelepi pogled na jezero.
Tu smo probali još bolji sladoled nego u Šiofoku i istinski uživali u predelu.
Tihanj nazivaju još i mađarskom Provansom. Poznat je po Festivalu lavande koji se u ovom mestu održava krajem juna. Mi smo na Balatonu bili početkom juna ali je već bilo dosta lavande po poljima. Svakako planiramo posetu tom festivalu nekom prilikom.
U okolini Balatona nalazi se još lepih mesta i interesantnih atrakcija. Posebno mi se svidela tvrđava Szigliget smeštena na severnoj obali Balatona, na uzvišenju sa kojeg se vidi dobar deo jezera. Vredi posetiti i dvorac Feštetić, koji je okružen velikim parkom sa botaničkom baštom i jezercima u kojima uživaju labudovi, patke i druge pernate životinje.
