Translate

12.04.2016.

Ovčarsko-kablarski manastiri


Ovčarsko-kablarska klisura je poznata po brojnim manastirima. Na samo 300m od centra Ovčar banje nalazi se manastir Blagoveštenje. Kao i ostali manastiri u kraju, ima prelepo sređenu portu. Tu je letnjikovac, cveće i mnogo zanimljivih starinskih detalja. Ovaj manastir je poznat po riznici starih crkvenih knjiga i ikona, a interesantno je da se u njemu 1948. godine zamonašio upokojeni Patrijarh srpski Pavle. U brdu iznad Blagoveštenja, usred šume, a pored jedne od planinarskih staza na Kablaru, nalazi se Manastir Ilinje. Podignut je 1939. godine na temeljima starog hrama, kao metoh manastira Blagoveštenje.

Planinarskom stazom se od podnožja Ovčara stiže do manastira Svete Trojice, u kojem se nalaze vredne freske iz sedamnaestog veka i ikonostas iz 1868. godine. Nedaleko od Svete Trojice, u manastiru Sretenje dočekale su nas gostoprimive monahinje. One su nas provele kroz crkvu i dvorište, pokazale nam konake i poslužile nas vodom i šećerom. Manastir Sretenje se nalazi na zaravni u prelepom okruženju okolnih brda obraslih gustom šumom. Odatle se pruža pogled na Kablar i vrh Ovčara. Neka istraživanja govore da je nastao u šesnaestom veku, što potvrđuju i arhitektonski oblici hrama, sačuvani uprkos brojnim razaranjima koja je ovaj manastir doživeo. Ipak, ostaci fresaka i ikonostas ukazuju da je manastir postojao i ranije.
Od Sretenja vodi staza kroz šumu, pored Koronjskog potoka, ka manastiru Preobraženje. Ovaj manastir se nekada nalazio na levoj obali Zapadne Morave, ali je zbog izgradnje železničke pruge u Ovčar Banji, srušen, da bi kasnije, na inicijativu episkopa Nikolaja Velimirovića, bio obnovljen ali sa druge strane reke, u podnožju Ovčara, gde se i sada nalazi.

Manastir Nikolje jedan je od najposećenijih, a svakako najstariji Ovčarsko-Kablarski manastir. Po nekim izvorima potiče iz dvanaestog veka, dok drugi izvori govore da je nastao u četrnaestom veku. Smešten je u podnožju Kablara, na obali Zapadne Morave, oko 2km od centra Ovčar banje. Ovaj manastir je poznat po tome što se u njemu čuva Karansko jevanđelje, koje predstavlja najznačajniju rukom pisanu knjigu u srpskoj kulturi. 

Uspenje je manastir koji mi se najviše svideo od svih hramova Ovčarsko-Kablarske klisure. Tome je svakako doprinela gostoljubivost monahinja ovog manastira. Podignut je, prema zapisima, u prvoj polovini šesnaestog veka, u središtu klisure, tj. u brdu iznad nje, odakle se pruža fenomenalan pogled na meandre Zapadne Morave. Prilaz ovom manastiru je izuzetno lepo sređen, sa popločanim kamenim stepeništem i stazom koja vodi najpre do ostataka nekadašnjeg utvrđenja, a zatim do crkve i konaka. Manastirska porta je takođe besprekorno sređena. Na par minuta smo seli u letnjoj bašti, okruženoj zelenilom i cvećem, sa nekoliko umiljatih mačaka koje se po njoj šetkaju i radoznalo dočekuju goste. Tu se nalazi i ograđeni deo sa kućicama za ptice, gde je i paun koji se ponosno šepuri.

Manastir Jovanje smo posetili po povratku iz Uspenja. On se nalazi ispod Uspenja, na levoj obali Zapadne Morave i direktno izlazi na reku. Prvi podaci o ovom manastiru datiraju iz 1536. godine, a pretpostavlja se da je u tom periodu i nastao. Puno puta je bio rušen i pustošen, te dugi niz godina nije bio aktivan. Nakon obnove za koju je zaslužan episkop Nikolaj Velimirović, Jovanje postaje prvi ženski manastir u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri.
Manastir Vavedenje izgrađen je uz sam magistralni put, na ulazu u Ovčarsko-Kablarsku klisuru. Prvi zapis o ovom manastiru potiče iz 1525. godine. Pored starih ikona i pozlaćenih carskih dveri sa predstavom Blagovesti, u riznici manastira Vavedenje, čuva se četvorojevanđelje iz 1552. godine. Manastir Vaznesenje se nalazi na severnim padinama Ovčara, nekoliko kilometara od glavnog puta. I za ovaj manastir se pretpostavlja da je izgrađen u šesnaestom veku, a da je tokom Velike seobe Srba, krajem sedamnaestog veka, pretrpeo velika stradanja. Obnovljen je tridesetih godina prošlog veka.




 

Нема коментара:

Постави коментар