Manavgat

Najčešći izlet koji se organizuje iz turskog letovališta Side je krstarenje rekom Manavgat, na kojoj leži istoimeni grad, dosta veći od Sidea. Ova reka izvire na obroncima planine Taurus, a uliva se u Sredozemno more desetak kilometara istočno od centra Sidea.

Manavgat je turistima najpoznatiji po vodopadima koji se formiraju na ovoj reci. Kod vodopada je napravljeno izletište, koje mene više podseća na vašar. Ima puno štandova sa raznim suvenirima, slatkišima, ručnim radovima i ostalim mamiparama, kao stvoreno za instant turizam :). Tu se možete i osvežiti uz sladoled, kafu, ceđeni sok... Vodopadi su impresivni. Hlad okolnog drveća i huk vodopada predstavljaju kontrast peščanim plažama, koje se nalaze na samo par kilometara odatle. Priroda je bila veoma darežljiva prema ovom delu Turske.

Krstarenje rekom je poseban doživljaj. U brodić smo se ukrcali u gradu, gde postoji šetalište uz reku i stambeni objekti. Na tom šetalištu nije ni izbliza velika gužva kao u obližnjem letovalištu Side. Kako smo se udaljavali od grada, bilo je sve više ribara i ribarskih mreža. Tu sve deluje mirno, gotovo pusto i čini se da stanovništvo Manavgata živi veoma skromno.

Dok smo krstarili Manavgatom, pažnju su mi privukli piratski brodovi kojih na ovoj reci ima u svim varijantama i veličinama :). Približavajući se ušću reke Manavgat u Sredozemno more, nasuprot skromnim ribarskim mrežama, krenule su da se nižu luksuzne gromade od hotela. Osim što paraju oči veličinom i luksuznim eksterijerom, najinteresantniji je ustvari taj kontrast koji je očigledan u ovom delu Turske.
 
Na ušću nas je čekao roštilj. To je standardno kod svih brodskih izleta. Reka je bila dosta hladnija od mora iako ih razdvaja samo nekoliko metara. Plaža na ušću je jako lepa. Posuta je finim sitnim šljunkom i peskom zlataste boje. Morska voda je bila predivna za kupanje – i čista i topla, a plićak nije tako dugačak kao u Sideu. Osim nas sa tog jednog brodića i ljudi koji su nam pravili roštilj, nije bilo nikog više na plaži. Ova plaža je relativno dobro uređena. Na njoj su postavljeni suncobrani i ležaljke, čije se korišćenje ne plaća dodatno.

Side

Zahvaljujući idealnom spoju mediteranske prirode, peščanih plaža, antičkih tekovina i savremenih luksuznih hotela, Side predstavlja jedinstveno letovalište, savršeno za miran porodični odmor, a ipak nimalo dosadno. Ovaj pristupačan i prepoznatljiv gradić smešten je između Antalije i Alanje. Turistima iz celog sveta najjednostavnije je da doputuju avionom do Antalije i da odatle za oko 1 ili 2 sata (u zavisnosti od prevoznog sredstva i toga da li ima usputnih stajališta) stignu u Side.

Stari grad Side je smešten na malom poluostrvu, koje je i sa istočne i sa zapadne strane okruženo dugim peščanim plažama. Na zapadnom delu, plaže su potpuno prekrivene peskom, plićak je dugačak i more je izuzetno prijatno za kupanje. Sa te strane se nižu luksuzni hoteli koje povezuje šetalište pored mora. Raskošni hoteli se nastavljaju i iza šetališta. Mi smo jedno veče bili uporni da pronađemo nastavak šetališta koji je ukucan u google mapama, ali izgleda da google nije uvek u pravu :). U svakom slučaju nas je naterao da se dobro ispešačimo i pređemo više od deset kilometara u cugu.

Istočni deo Sidea takođe krase duge i prostrane peščane plaže na kojima ima i malo šljunka. More je toplo i lepo za kupanje, kao i u zapadnom delu, jedino što je plićak kraći i gužva na plažama je manja.

Mi smo se ipak opredelili za kupanje na zapadnoj obali jer nam je tu bio i hotel. Bliže starom gradu, plaža je uska, a što se ide zapadnije plaže su sve šire. Nama se najviše svidela plaža kod hotela Nova Beach. U tom delu plaža još nije previše široka da bi na njoj bilo gužve, tako da nije bilo ni puno ljudi u moru, a ipak je na plaži bilo dovoljno mesta. Možda je presudno bilo to što su tu bili ogromni suncobrani. Sve plaže su uređene i na njima osim suncobrana i ležaljki, postoje česme, tuševi i kabine za presvlačenje. Na nekim plažama ima i toaleta, a na ostalima se podrazumeva da gosti koriste toalete najbližeg kafića ili restorana.

Osim lepih plaža i zagarantovanog kvalitetnog odmora u mnogobrojnim hotelima sa all inclusive uslugom, Side je poznat i po bogatom kulturno-istorijskom nasleđu. U antičkom Sideu nalaze se ostaci hramova, fontana, akvadukta i javnog kupatila, danas pretvorenog u muzej, sa statuama i sarkofazima iz rimskog perioda. Najupečatljiviji su amfiteatar iz drugog veka koji je jedan od najvećih u Turskoj i Apolonov hram, smešten iznad litice, na najisturenijem delu poluostrva u Sideu.

Stari grad je pun radnjica sa raznovrsnim proizvodima od kože i tekstila, a naravno da ima i pregršt ratluka i suvenira, među kojima dominira amajlija „plavo oko“. I u ostatku Sidea ima dosta mogućnosti za šoping. Pored radnje waikiki, nalazi se radnja sa odećom od pravog turskog pamuka. Tu ima jako lepih, autentičnih i kvalitetnih odevnih komada. Ja obično u Turskoj kupim neki par kožnih papuča jer je kvalitet njihove kože i izrade kožne obuće odličan. Ni Side me nije razočarao u tom smislu. U radnjama širom Sidea je bilo nekoliko modela baš po mom ukusu. S druge strane, fabrikom kože nisam oduševljena jer ima najmanje obuće, a najviše kožnih jakni i bundi, što ne volim da nosim. Osim toga, cene su preterano visoke, a meni cenjkanje nije u krvi... Nasuprot tome, u fabrici tekstila se mogu naći imitacije praktično svih poznatih brendova po jako povoljnim cenama. Tome već nisam odolela :).

U Sideu postoje i različite mogućnosti za večernji i noćni provod. Svaki malo luksuzniji hotel organizuje večernje predstave i animacije. Mnogi restorani imaju tradicionalnu tursku muziku uživo, pa tu bude i pesme i igre :). Ima i nekoliko dobrih beach klubova, koji organizuju žurke na plaži sa plesačicama i muzikom do zore, a obično se tu puštaju aktuelni svetski hitovi.

Letovanje u Sideu meni je bilo jedno od najopuštenijih. Druga polovina juna je idealna za letovanje u antalijskoj regiji, kao i septembar. Nije previše vruće, a prednost juna su dugi dani, dok je prednost letovanja u septembru toplija voda. Međutim, i u junu je voda bila topla i sasvim prijatna za kupanje. Side ću pamtiti i po fascinantnim zalascima sunca na plaži u zapadnom delu Sidea, kao i na ušću reke Manavgat u Sredozemno more.

Hotel Miami Beach, Side

Hotel sam ovog leta birala prema budžetu i lokaciji. Cena noćenja u all inclusive aranžmanu hotela Miami Beach bila je prilično povoljna. Hotel se nalazi na minut hoda od šetališta i plaže u Sideu, a od starog grada je udaljen manje od deset minuta pešice, što se poklopilo sa mojim željama i prohtevima.

Ovaj hotel raspolaže sobama koje su, u zavisnosti od pozicije, bolje ili lošije. U toj raspodeli soba mi nismo prošli najsrećnije. Naime, dobili smo sobu u prizemlju, na kraju hodnika, u delu koji mislim da je dograđivan. Moguće je da naša soba nije bila korišćena neko vreme jer se u njoj osećala vlaga. Već sutradan, nakon što smo je proluftirali, bilo je mnogo bolje. Osim toga, ova soba gleda na trnjak. Ni govora o pogledu na more ili bazen. Ipak, to ima i svojih prednosti. Bili smo izolovani i od pogleda drugih ljudi i od galame. Mislim da su ubedljivo najlošije pozicionirane sobe ispod restorana. Iskreno sam se iznenadila da tu uopšte postoje sobe za goste, ali s obzirom na cenu smeštaja u hotelu, za očekivati je da maksimalno koriste kapacitete.

Opremljenost sobe je sasvim zadovoljavajuća. Nameštaj je novijeg datuma. Imali smo dovoljno mesta u ormaru, a krevet je bio udoban. Svaka soba u hotelu je klimatizovana. Kupatilo je solidne veličine sa lepom tuš kadom, fenom za kosu i ostalom standardnom opremom. Korišćenje frižidera nismo dodatno plaćali, iako je to pisalo u uslovima putovanja. Televizor smo najmanje koristili ali koga zanima, bilo je satelitskih kanala na ruskom, nemačkom, engleskom i naravno turskom jeziku. Najlošiji od svega bio je bežični Internet, čiji je signal u našoj sobi bio jako slab. Bliže ulaznim vratima sobe i u hodniku, kao i u ostatku hotela, signal je bio dobar. Takođe smo imali problem sa lošim signalom mobilne mreže, ali to nema veze sa hotelom već sa funkcionisanjem mobilne telefonije u Turskoj.

Restoran hotela Miami Beach sastoji se od zatvorenog dela i bašte, koja je smeštena uz bazen. Sva tri obroka su organizovana po principu samoposluživanja. Za doručak su svakog dana bila kuvana jaja i kajgana pripremljena na dva načina, nekoliko vrsta salama i sireva, kiselo mleko, paradajz, krastavac i još neko povrće. Osim toga, na doručku su služeni ili pomfrit ili kroasani, a ljubiteljima slatkog doručka na raspolaganju su bile ćeten alva, napolitanke, razne vrste marmelada, slatkih preliva i muslija, a povremeno su pravili i sutlijaš. Takođe je bilo nekoliko vrsta toplih napitaka: kafa, kapućino, topla čokolada...

Na ručku i večeri najviše je bilo salata, bar deset svaki put. Uvek je služena supa, a kao glavno jelo pileći ili goveđi gulaš, paprikaš, prženo meso, boranija, grašak i slično. Za 11 dana koliko smo boravili u ovom hotelu, svega dva puta je za večeru služen roštilj: piletina, govedina i riba na žaru. I na ručku i na večeri bilo je nekoliko vrsta jednostavnih kolača i voće, od čega najviše lubenice, koje su bile preukusne.

Voda, domaće alkoholno i bezalkoholno piće bilo je uključeno u cenu i služeno je po ceo dan od 8 ujutru do 10 uveče. Naravno, bilo je i drugih pića uz doplatu.

Hotelski bazen je prilično mali. Postoji odvojen deo za decu koji je minijaturan. Ležaljke oko bazena su dobro očuvane i bilo je prijatno izležavati se na suncu pored bazena, iako sam se u bazenu okupala samo dva puta. More mi je bilo mnogo privlačnije. Plaža je veoma blizu, peščana je i polako se širi kako se udaljavate od centra Sidea. Meni i suprugu se najviše svideo deo plaže koji je udaljen od hotela oko 200 m, gde plaža još nije previše široka da se na njoj stvori gužva, pa samim tim nije bilo ni puno ljudi u moru, a ipak ima dovoljno mesta na plaži.

Samo jednom smo iskoristili uslugu besplatnog prevoza do plaže na kojoj smo suncobrane i ležaljke mogli da koristimo besplatno. Ta plaža se nalazi na istočnoj strani Sidea, lepa je i više peščana nego šljunkovita. Ipak, na nju nismo više išli jer je od hotela Miami Beach bila udaljena više od 20 minuta hoda. Dolmuš je do nje vozio u 9:30 i 10 ujutru, dok je povratak bio u 4 i 5 popodne, što nam nije odgovaralo. Možda smo se u Sideu malo i ulenjili jer smo imali dosta bližu prelepu plažu.

U izdvojenom delu hotela Miami Beach, postoji hamam, koji se dodatno plaća. Tu uslugu nismo koristili. Sobarice nisu znale reč engleskog, ali smo uslugom čišćenja bili zadovoljni. Svakog dana su čistile sobu i menjale peškire, a čak su nam pravile i dekoraciju u obliku labudova i po krevetu posipale latice ruža. Osoblje na recepciji i u restoranu takođe je bilo veoma ljubazno i predusretljivo, za razliku od menadžera hotela sa kojim sam imala neprijatno iskustvo jer mi je jednom na recepciji bukvalno preprečio put i jedva mi je dozvolio da uđem u sobu zato što nisam nosila hotelsku narukvicu na ruci već u torbi.

Restoran Lime, Side

Po dolasku u Side, jedan od prvih restorana koji mi je privukao pažnju bio je restoran Lime. Nalazi se na šetalištu uz plažu. Od starog dela grada udaljen je desetak minuta hoda, a veoma je blizu hotela u kojem smo mi bili smešteni.

Ovaj restoran-bar ima svoj deo plaže, opremljen suncobranima i ležaljkama, tako da je pogodan za celodnevno uživanje. Predveče sklanjaju ležaljke i postavljaju lazy bag fotelje. Mi nismo boravili na njihovoj plaži ali sam primetila da već oko šest ili pola sedam popodne pomeraju ljude sa ležaljki kako bi ih sklonili i postavili večernji aranžman sa lazy bag foteljama. S obzirom da je bila druga polovina juna, to je dosta rano jer je sunčano sve do osam uveče, a more prelepo za kupanje.

Mada, meni su bile jako simpatične te raznobojne foteljice, kojih doduše u Sideu ima i u drugim kafićima i restoranima na obali. Osim toga, u ovom restoranu ima i drugih detalja koji su mi privukli pažnju, kao što je beli bicikl „parkiran“ ispred restorana, jelovnik na stablu drveta i zamrzivač sa ribama i morskim plodovima, postavljen na ulazu u restoran. Ipak, ono što me najviše privuklo je pogled iz restorana, koji je najlepši pred zalazak sunca.

 

Izbor domaćih specijaliteta, a pre svega morskih je prilično dobar i cene su korektne. Piće je malo skuplje nego što sam očekivala ali ipak treba platiti tu lokaciju :). Usluga je bila dobra i svidelo mi se što nisu nametljivi. Ispred restorana je obično stajala devojka koja je pozivala prolaznike u restoran ali ni izbliza napadno kako to neki rade, gde vas maltene vuku za rukav. Generalno, u Sideu su po tom kriterijumu mnogo kulturniji nego u drugim primorskim mestima koja sam do sada posetila u Turskoj.

Istanbul

Pun kontrasta i jedinstven po mnogo čemu, Istanbul pleni svojom bogatom istorijom, nezaboravnim šopingom i neodoljivim šarmom. Osim što je jedini grad na svetu koji se prostire na dva kontinenta, ima i tri imena koja se i dalje koriste: Istanbul, Konstantinopolj i Carigrad. Iako je tokom svoje burne istorije bio prestonica triju velikih carstava: Rimskog (330—395), Vizantijskog (395—1453) i Osmanskog (1453—1923), osnivanjem Turske republike izgubio je status glavnog grada. Sa svojih 14 miliona stanovnika Istanbul je danas najmnogoljudniji grad u Evropi i za malo najveći po urbanoj površini koju obuhvata (jedino je Moskva veća).

Evropski deo Istanbula je istorijski značajniji i posećeniji je od azijskog dela grada. Glavne znamenitosti evropskog dela grada su verski objekti, palate i bazari. Najveći broj džamija u Turskoj koncentrisan je u Istanbulu, čak više od 3000.

Aja Sofija - Sveta Sofija je sagrađena kao najveća crkva u vizantijskom periodu i oko 900 godina je čuvala taj rekord, a do današnjih dana je jedno od najimpozantnijih i najznačajnijih arhitektonskih poduhvata na svetu. Nakon turskog osvajanja Konstantinopolja 1453. godine, Sveta Sofija je pretvorena u džamiju dodavanjem četiri minareta, a danas je to muzej u kome dominiraju islamski motivi, ali se u nekim delovima ove velelepne građevine vide ostaci starih ikona iz vizantijskog perioda. Pre nekoliko godina Aja Sofija se našla među dvadeset finalista za novih sedam svetskih čuda.
 
Plava džamija iz sedamnaestog veka svoje ime je dobila po 21043 plava crepa i brojnim ukrasima od plavog porcelana, a najpoznatija je po tome što je jedina džamija u Turskoj sa šest minareta. U njoj se i danas vrše verski obredi.

Između Aja Sofije i Plave džamije nalaze se ostaci nekadašnjeg Hipodroma, gde sad postoje tri spomenika: Konstantinov stub, Serpentinov stub i Teodosijev obelisk, kao i fontana Kajzera Vilhelma II, koja je izgrađena 1898. godine prilikom njegove posete Istanbulu.

Najznačajnija džamija u Istanbulu - Sulejmanija izgrađena je u čast Sulejmana Veličanstvenog. U okviru kompleksa gde se nalazi ova džamija, postojali su različiti objekti: bolnica, javna kuhinja, škola itd. U dvorištu su grobovi Sulejmana, Rokselane, njihove ćerke Mirmar i dvojice naslednika Sulejmana II i Ahmeta II, sa ukrasnim stubovima prenetim iz vizantijskog Hipodroma.

Bogatstvo Istanbula ogleda se i kroz njegove brojne impresivne palate, od kojih su neke prerasle u veoma posećene turističke atrakcije, kao što su Topkapi i Dolambahče. Palatu Topkapi je izgradio Mehmed II Osvajač i u njoj se nalazio presto Otomanske imperije od petnaestog do devetnaestog veka. 1924. godine ova palata postaje muzej. Tu se nalaze vredne kolekcije porcelana, kristala, srebra i smaragda i najveći primerak smaragda na svetu. Centralni dvor je okružen vrtom, sa čije leve strane se nalaze harem, lavirint intriga i centar svađa. U palati Topkapi nalazi se pozlaćeni presto Murata III, poklon Egipatskog guvernera. Takođe su izloženi kostimi sultana i svilenih kaftana, dijamantska kašika od 86 karata, brojni satovi, jatagani, mačevi krstaša, otomanski štitovi i srednjevekovni spisi. Interesantno je da se u ovoj palati nalaze svete relikvije, među kojima su kosti ruke Jovana Krstitelja, kao i islamske relikvije: polomljeni zub, otisak stopala i kosa proroka Muhameda.

U drugoj polovini devetnaestog veka, presto Otomanske imperije preseljen je iz Topkapi palate u dvorac Dolmabahče, koji je izgrađen po ugledu na velelepne evropske palate, a pre svega Versaj. Ipak, Dolmabahče je autentična palata, podeljena na muški i ženski deo. Jedna od prostorja je spavaća soba sultana Abdul Aziza sa zidovima od najboljeg egipatskog alabastera i krevetom koji je specijalno dizajniran za čoveka od 150 kilograma. U palati se nalazi najteži luster na svetu, poklon kraljice Viktorije, stepenice od kristala i mahagonija, belgijski tepisi, venecijansko staklo, češki porcelan i brojni drugi vredni predmeti. Svi satovi u palati Dolmabahče zaustavljeni su na tačno 9:05 časova, što značava vreme smrti Mustafe Kemal Ataturka, koji je preminuo u ovoj palati 1938. godine.

Jedan od najlepših načina upoznavanja Istanbula je krstarenje Bosforom. Svako krstarenje ima svoje čari ali krstarenje Bosforom je posebno jer se tu istovremeno razdvajaju i povezuju Evropa i Azija, kao i Mramorno i Crno more. Duž obala Bosfora su još u Vizantijsko doba sagrađeni prvi letnjikovci, a i danas je stvar prestiža imati vilu na obali Bosfora. U prijatnoj vožnji brodom prošli smo pored nekih od najvećih znamenitosti Istanbula, kao što su: Zlatni rog, Galata most, sa brojnim pecarošima, Galata kula, sa čijeg se vrha pruža jedan od najlepših pogleda na Istanbul, impozantni viseći Bosforski most, Galatasaraj Univerzitet, kao i brojne palate i džamije, i one u kojima sam bila i one koje nisam posetila.

Kad ste u Istanbulu, šoping je nešto što se ne sme, a i ne može propustiti. Najveći tradicionalni market je Grand Bazaar, koji je ustvari najveća natkrivena pijaca na svetu. To je pravi lavirint sa više od 4000 štandova i još više neumornih prodavaca koji jedva čekaju da priđete njihovom štandu i da počne cenkanje :). Spice Bazaar je manja pijaca sa najrazličitijim vrstama začina, kao i mnogobrojnim lokalnim prehrambenim proizvodima.

Naravno, u Istanbulu postoje i veliki savremeni šoping centri ali su ovi tradicionalni svakako interesantniji jer su autentični i predstavljaju prave turističke atrakcije. U modernom delu evropskog Istanbula najpoznatiji su Trg Taksim i avenija Istiklal - Avenija nezavisnosti, koja se nadovezuje na ovaj trg. To je pešačka zona po kojoj vozi samo jedan starinski tramvaj, a duž cele ulice se nižu prodavnice, butici, restorani i kafići. Što se tiče šopinga u Istanbulu, mene je najviše fasciniralo to što postoje neke ulice u kojima se prodaje isključivo jedna vrsta proizvoda, na primer ulica sa muzičkim instrumentima, pa ulica sa alatima itd.


Iako nisam putovala vozom, u Istanbulu sam posetila i glavnu železničku stanicu evropskog dela Istanbula - Sirkeči gari, koja je bila poslednja stanica jednog od najpoznatijih vozova ikada - Orient ekspresa. Tu se nalaze svedočanstva koja pripovedaju istoriju slavnog voza. Radnja čuvenog krimi romana, koji je doživeo brojne ekranizacije, još čuvenije autorke Agate Kristi dešava se u Orient Ekspresu na liniji koja je od 1883. do 1977. godine postojala između Pariza i Istanbula. Agata Kristi je baš u Istanbulu napisala taj roman. Orient Ekspres je bio inspiracija i mnogim drugim umetničkim ostvarenjima.

Istanbul je popularna turistička destinacija tokom cele godine. U njemu je uvek gužva, kao što se i očekuje od tolikog grada i uvek je pravi trenutak za degustaciju turskog ratluka i baklave :).

Kušadasi

Za moje prvo letovanje u Turskoj logično je bilo da krenem “od početka”, tj. da izaberem Kušadasi jer je to nama najbliže tursko letovalište, iako 1300 km od Beograda ne deluje naivno posebno kada se putuje autobusom. Kušadasi je svoj sadašnji naziv dobio po Ostrvu ptica – danas poluostrvu koje je sprudom spojeno sa obalom i nalazi se nedaleko od centra grada. Centralni deo ovog poluostrva zauzima tvrđava iz petnaestog veka, okružena zidinama, koja je postala jedan od glavnih simbola Kušadasija.

Kušadasi je popularan kako zbog svojih prostranih peščanih plaža, tako i zbog velikog i raznovrsnog izbora ukusne hrane i dobrog noćnog provoda. Pri tom letovanje u Kušadasiju nije privilegija bogatih već tu mogu uživati i oni koji raspolažu veoma ograničenim budžetom za letnji odmor. Sve to skupa ovo letovalište čini jednom od omiljenih letnjih destinacija turista iz Srbije. Čak se jedna ulica u centru grada naziva Srpska ulica. Većina meštana su prave poliglote i naravno da se sporazumevaju i na srpskom jeziku.

Stari deo grada predstavlja splet uskih ulica i prepun je restorana, barova i prodavnica najrazličitijih proizvoda. Svi kafići i restorani se nadmeću u tome ko će privući više turista, pa tako nude popuste za pića, specijalne menije, posebne šou programe itd. Slično važi i za prodavnice suvenira i odevnih predmeta od kože i krzna, kao i za brojne zlatare. Posebna atrakcija je Veliki Bazar, gde prodaju sve i svašta, pa svako može pronaći nešto po svom ukusu i u skladu sa svojim džepom. I svuda je „plavo oko“ kao zaštitni znak i amajlija. U prodavnicama se podrazumeva cenkanje i prodavci se ponašaju kao da ste im prijatelji koji su došli u kućnu posetu, pa vas služe čajem i ratlukom.

Osim u starom gradu, u Kušadasiju je najviše zastupljen evropski i mediteranski stil gradnje, što se može primetiti po brojnim hotelima novijeg datuma. Klasičan orijent se pre može namirisati nego videti jer sa svih strana dopiru egzotični mirisi nacionalnih kulinarskih specijaliteta.

Javni saobraćaj u Kušadasiju je organizovan tako da gradske i prigradske zone, uključujući i najpopularnije plaže u okolini, pokrivaju dolmuši. Iako postoje obeležena stajališta, dolmuše možete zaustaviti i na neoznačenim mestima, pa ako imaju prostora za putnike, bez problema će vas pokupiti.

Što se tiče plaža u Kušadasiju, sve su peščane i kompletno opremljene suncobranima i ležaljkama. Gradska plaža je najlošija, a popularnije su: Ladies beach, Long beach, Green beach, Diamond Gold beach, Silver Sand, Kustur, Pamucak i Love beach. Ja sam sa drugaricom bila smeštena u neposrednoj blizini Ladies beach, na kojoj je nekada samo ženama bilo dozvoljeno kupanje, pa otuda i njen naziv. Od svih plaža, ne računajući gradsku, Ladies beach je najbliža gradu. Pre podne je na ovoj plaži čista voda i divno je za plivanje, a popodne je veća gužva i veći su talasi, pa se tada voda uglavnom zamuti. Ladies beach je okružena brojnim restoranima i barovima i tu je sve podređeno turistima.

Long beach je, kako joj ime kaže, duga i široka plaža, na kojoj ima dosta talasa, posebno popodne. Prilagođena je ljubiteljima vodenih sportova i porodicama sa decom zbog mini akvaparka koji se tu nalazi. Green beach je manja plaža koja je dobila naziv po travnatoj površini na uzdignutom delu iznad plaže, gde su takođe postavljeni suncobrani i ležaljke. Zbog glasne muzike i sportskih aktivnosti na plaži, a pre svega odbojke u plićaku, zabava na zelenoj plaži je zagarantovana. Kustur beach je jedna od najlepših plaža, a posebno su impresivni zalasci sunca na ovoj plaži. Na krstarenju zalivom oko Kušadasija, kupala sam se na još nekoliko lepih plaža i uvala, mada to krstarenje najviše pamtim po đuskanju uz raznorazne svetski poznate hitove, tursku popularnu muziku i naš turbo-folk, u čemu je prednjačio jedan vrlo okretan i razgiban stari čikica, koji je bio prava atrakcija na brodu.

Iz Kušadasija se organizuju različiti turistički izleti, od kojih su najatraktivniji izleti u nacionalni park Mili, Pamukale, Efes i jedan od dva velika akvaparka. Kada sam ja letovala u Kušadasiju, Adaland je bio jedini akvapark u okolini i važio je za najbolji akvapark u Turskoj. Sada postoji i Aqua Fantazy, koji je, sudeći po komentarima, trenutno popularniji. Ja sam se na Adalandu sjajno provela, a nekom sledećom prilikom ću možda posetiti i Aqua Fantazy. Izlet na Efes i Pamukale meni je bio najupečatljiviji. Posle obilaska Artemidinog hrama u Efesu, jednog od sedam svetskih čuda antičkog sveta, prepustili smo se čarima termalnog bazena hotela PAM, gde je bio organizovan ručak. Nakon kupanja nastavili smo do lokaliteta Hijerapolis, pa do Kleopatrinog kupatila, gde ako želite da se podmladite, to morate i da platite, naravno :).
 
I na kraju smo obišli
“dvorac od pamuka” - Pamukale, jedno zaista posebno i nesvakidašnje mesto. Čuvene bele stene su toliko impresivne da nijedna fotografija ne može da dočara doživljaj uživo. Dok smo se spuštali niz brdo kroz krečnjake, obišli smo sve prirodne bazenčiće sa teremalnom vodom, koja je bogata solima i veoma zdrava za kožu. U podnožju smo svratili u jedan autentičan turski restoran gde se sedi na podu, a po svim zidovima su načičkani vezeni stoljnjaci, ćilimi i drugi ručni radovi. Za neki drugi put ostavljam nacionalni park Mili i drevne istorijske spomenike Didim i Milet.