Bledsko jezero

Na Bledu sam bila samo jednom i to u sred zime, kada je Bledsko jezero bilo većim delom zaleđeno, a okolina prekrivena debelim slojem snežnog pokrivača. Pejzaž me asocirao na Andersenovu bajku Snežna kraljica. Da sam Bled posetila u neko drugo godišnje doba, verovatno bi me podsetio na neku drugu bajku :). U svakom slučaju, pejzaž Bledskog jezera je zaista bajkovit. Do Bleda smo stigle autobusom iz Ljubljane, koja je udaljena oko 50 km. Bled se nalazi u neposrednoj blizini Nacionalnog parka Triglav i samo 25 km od granice sa Austrijom. Bledsko jezero je smešteno na nadmorskoj visini od 475 m. Dugo je oko 2 km, a široko 1 km. Najveća dubina jezera iznosi oko 31 m.

Bled je poznati turistički centar, pre svega zbog svojih prirodnih lepota, prelepog jezera i slikovite okoline. Osim toga, Bled je i vazdušna banja sa termalnom vodom, temperature od 23 do 28 °C, koja se koristi u bazenima nekih od poznatih hotela na Bledu. Na Bledu ima mnogo različitog smeštaja, koji su prilično skupi, posebno u hotelima koji se nalaze u blizini jezera. Ima zaista izvanrednih hotela, koji su načičkani jedan do drugog uz obalu ali ne narušavaju lepotu prirode, već se sasvim lepo uklapaju u ceo pejzaž. U svim godišnjim dobima labudovi se nalaze u i oko jezera, pa su na neki način postali zaštitni znak Bleda. Ni mi im nismo odolele iako su nas malo gricnuli za prste, srećom nosile smo rukavice, pa nije bilo strašno :).

Kažu da preko leta voda u jezeru dostiže temperaturu od 25 °C, a da se preko zime formira led debljine 10 cm. Nismo proveravale debljinu ledene kore ali da je bilo ledeno, bilo je :) pa smo se zato zagrevale brzim hodom oko jezera gde postoji pešačka staza duga oko 7 km, a zatim smo se zagrejale u restoranu uz čaj i izvrsne kolače. Nakon predaha provozale smo se žičarom na brdu Straža, gde smo doživele mini avanturu potrage za šubarom moje drugarice, kojoj je šubara spala sa glave dok smo sa žičare zadivljeno posmatrale jezero i snegom pokrivene padine i šumu i naravno fotografisale sve živo :). Zahvaljujući požrtvovanim spasiocima, šubara je pronađena živa i zdrava :) a mi smo mogle spokojno da nastavimo razgledanje Bledskog jezera i okoline :).

Inače, ta žičara na brdu Straža, čiji je najviši vrh nadmorske visine 646 m, bila je prvi izgrađeni objekat na Bledu posle drugog svetskog rata. Brdo Straža je centralno mesto za sport i rekreaciju na Bledu. U zimskom periodu, na stazama Straže posetioci se mogu skijati i sankati ili se samo provozati žičarom, što je bio naš slučaj :), a od proleća do jeseni, na Straži je otvoren avanturistički park namenjen različitim uzrastima. Straža je većim delom obrasla šumom i odatle se pruža pogled na celo Bledsko jezero.

Verovatno najslikaniji pejzaž na Bledu je ostrvce u sred jezera sa srednjovekovnom crkvom svete Marije. Zbog vremenskih prilika, mi na žalost nismo mogle da dođemo do ovog ostrva, do kojeg preko leta voze tradicionalni brodovi - pletna, koji polaze od hotela Park. Ostrvo smo samo posmatrale iz daljine. Po legendi ali i na osnovu arheoloških iskopina staroslovenskih ostataka iz IX i X veka, tu je postojao hram posvećen slovenskoj boginji plodnosti, Živi. Crkva svete Marije je prvobitno izgrađena u XII veku u romaničkom stilu, a nakon jakog zemljotresa početkom XVI veka, obnovljena je u baroknom stilu. Posebna atrakcija u ovoj crkvi je Zvono želja, koje je umetnik iz Padove izlio još 1534. godine. Za ovo zvono je vezana legenda koja kaže da je zvono napravljeno po nalogu mlade udovice Poliksene, koja je u to vreme živela u Bledskom dvorcu. Međutim, brod kojim je zvono prevoženo na Bled, zahvatilo je nevreme i zvono je potonulo. Poliksena, tužna zbog gubitka muža i zvona, za koje je dala svo zlato i nakit koji je imala, nakon toga je zauvek napustila Bled i zamonašila se u Rimu. Nakon njene smrti, papa je na Bled poslao novo zvono, koje se i danas koristi. Po legendi, svakome ko povuče novo zvono ostvariće se želja koju tada poželi. Moraću to sledeći put da isprobam :).

Pored ostrvca i crkve, najatraktivnija znamenitost na Bledu je Bledski dvorac, koji se nalazi na strmoj litici, 130 m iznad jezera. Do njega se stiže posle kraće šetnje strmom šumskom stazom, a od gore se pruža fenomenalan pogled na jezero i okolinu. Meštani kažu da će bračni par celog života pratiti sreća ako mladoženja uoči venčanja na rukama prenese mladu preko 99 stepenika koji vode od obale do ulaza Bledskog dvorca. Da li je legenda istinita ne znam, ali ako mladoženja uspe da sa mladom u naručju pređe taj uspon, to sasvim sigurno znači da je u dobroj kondiciji :).

Iako je Bled idiličan u snežnom izdanju, volela bih da ga posetim i u proleće ili leto kada priroda nabuja i sve zazeleni. Verujem da je tada Bledsko jezero još lepše, a da su labudovi bolje raspoloženi prema turistima :).

Hotel Vesna, Topolšica

Dolazak u Topolšicu nije previše obećavao. Kada smo videli koliko je blizu termoelektrana u mestu Šoštanj bili smo prilično razočarani svojim izborom mini odmora u slovenačkim termama. Srećom, ubrzo smo se razuverili. Topolšica je jedno mirno mesto, pre bih rekla selo, gde nema nekih specijalnih turističkih atrakcija ali priroda je zaista lepa i samo mesto je veoma čisto, a moj imenjak - hotel Vesna bio je pun pogodak! :) 

Topolšica se nalazi na kraju Šaleške doline i predstavlja prirodnu sredinu sa brojnim izvorima termalne vode, koji su nas i privukli da je posetimo. Nakon što smo se čekirali u hotelu, krenuli smo u istraživanje okoline. Tog aprila je vreme bilo sunčano i idealno za šetnju. Snimili smo borovu šumu koja se nalazi odmah iznad hotela i tu sam odmah primetila oznake planinarskih staza, što znači da tu i kolege planinari organizuju pešačke ture. To je prva stvar koja me prijatno iznenadila jer osim hotela sa termalnim bazenima, ništa drugo nisam očekivala u ovom mestašcu. Druga stvar koju sam saznala da je specifična za Topolšicu i okolinu jeste pojava različitih vrsta leptira, čak 456 vrsta među kojima su i neke alpske vrste leptira.

Hotel Vesna se nalazi u dolini, u srcu banje - hotelskog kompleksa sa spa centrom i različitim programima za rekreaciju i zabavu. U ovom kompleksu postoji čitav niz vodenih atrakcija za sve uzraste i veliki prostor za sunčanje, naravno opremljen ležaljkama i suncobranima. Temperatura vode zatvorenih i otvorenih bazena kreće se od 29 do 36°C. U zatvorenom polu-olimpijskom bazenu temperatura vode je prijatnih 29°C. Postoji zimsko-letnji bazen, koji je delom unutra, a drugim delom napolju i u njemu je temperatura vode oko 30°C. Otvoreni bazeni sa fantastičnim hidromasažerima i vrtlozima još su topliji i u njima je temperatura vode preko 30°C, a u najtoplijem čak 36°C. To banjanje me je toliko razmazilo da kada sam iz najtoplijeg bazena prešla u zatvoreni, beše mi hladnjikavo... Zato je najbolje krenuti redom, od unutrašnjeg bazena, preko spoljašnjih, od toplih ka najtoplijim i ne vraćati se nazad :). 

U hotelu Vesna takođe postoji teretana, a i napolju se nalaze sprave za vežbanje. Osim toga, tu su finske i infra saune i turska kupatila. Ako nije sunčano vreme ili ako ne želite da se sunčate napolju, na raspolaganju je solarijum. Akvapark Zora nije bio otvoren kada smo bili u Topolšici jer je otvoren samo tokom letnje sezone.

U celom kompleksu je na raspolaganju besplatan bežični Internet. U sobi smo imali frižider i TV sa satelitskim kanalima, a sa terase se pružao pogled na bazene i šumu. Koristili smo polupansionsku uslugu i hranom smo bili prezadovoljni. Sve je na bazi samoposluživanja sa veoma bogatim izborom predjela, jela i poslastica iz ukusne slovenačke kuhinje. U ovom hotelu se svakodnevno organizuju različita zabavna dešavanja, a takođe se priređuju stručna okupljanja u salama za konferecije.
 
U Topolšici je glavno mesto okupljanja lokalaca jedna kafanica sa veoma dobrim nemačkim pivom, čijeg se imena ne sećam. Interesantno je da se naglasak ljudi u Topolšici dosta razlikuje od slovenačkog na koji smo navikli, kakvim se recimo priča u Ljubljani ili u drugim delovima Slovenije. Topolšica je blizu granice sa Austrijom, pa se to primećuje u govoru. Retko šta smo razumeli.

U blizini hotela se nalazi spomen kuća, koja je podignuta u znak sećanja na kapitulaciju Nemačke za oblast jugoistogne Evrope, koja je 1945. godine potpisana u Topolšici.

Ljubljana

Ovogodišnja zelena prestonica Evropske Unije - Ljubljana je centar Slovenije u svakom smislu te reči, počevši od geografskog položaja, preko kulture, nauke i politike.

Glavni trg u centru Ljubljane nazvan je po čuvenom pesniku Francu Prešernu, koji je svoj današnji izgled dobio u 17. veku. Tada se trg zvao Marijin trg, jer je u tom periodu izgrađena Franjevačka crkva posvećena svetoj Mariji. Krajem 19. i početkom 20. veka tu je sagrađeno nekoliko baroknih građevina. Trg je dobio svoj današnji naziv, Prešernov trg, 1905. godine, kada je na njemu postavljen spomenik Francu Prešernu. Takođe trg dobija 3 znamenita mosta na reci Ljubljanici, koji su poznati kao Tromostovje.

Jedno od mesta u Ljubljani pored kojeg svaki turista zastane je Zmajski most, kojeg krase figure četiri zelena zmaja. Zmaj je naime zaštitni znak Ljubljane. Još atraktivnije mesto od toga je Ljubljanski grad - tvrđava, koji se nalazi na uzvišenju u centru Ljubljane. Do Ljubljanskog grada se stiže uspinjačom. Tu se nalaze toranj sa satom i muzej, gde se može saznati dosta toga o istoriji Ljubljane, mada sam ja na projekciji filma o Ljubljani zaspala, ipak sam bila previše umorna, nije da me nije zanimala istorija grada :). Najlepše od svega je pogled na Ljubljanu i Alpe u daljini. Ljubljana ima i lepe prakove, od kojih je najveći park Tivoli, a ostalo zauzima 28 manjih parkova.

Kažu da je Ljubljana najlepša u proleće i leto. Ja sam je prvi put uživo videla u sred snežnih februarskih mećava, a nakon toga u proleće i pred kraj leta i mogu reći da je u svako godišnje doba lepa i interesantna. Možda mi zimski utisak ne bi bio toliko upečatljiv da se moj prvi boravak u Ljubljani nije pogodio sa velikim Zmajevim karnevalom, koji se te zime održavao na dan zaljubljenih, a koji je naravno naziv dobio po simbolu grada.

Hostel Celica, Ljubljana

Kada smo izabrale Celicu za produženi vikend u Sloveniji, nismo znale da je ovaj hostel toliko drugačiji od ostalih, ne samo u Ljubljani već i mnogo šire. Nas tri drugarice smo se sasvim slučajno našle u objektu koji je bar tada (2010) bio najzanimljivije i najživlje mesto u gradu ili mi ništa zanimljivije i življe u Ljubljani nismo videle :)

Prvo iznenađenje je bila minijaturna soba sa zatvorskim rešetkama na prozorima. Da smo znale da je hostel Celica nekada bio zatvor i da je baš po tome dobio ime, ne bismo se toliko iznenadile. Ali to je samo jedna od stvari po kojima se ovaj hostel izdvaja. Za uređenje enterijera se pobrinula grupa umetnika, tako da je svaki kutak ovog hostela poseban. U prizemlju se nalaze restoran i bar, gde se služe obroci i taj prostor se sastoji od tri celine, osmišljene da stilski izgledaju potpuno različito.

Mi smo koristile uslugu noćenja sa doručkom, koji je organizovan po principu samoposluživanja. Kasne večernje sate smo uglavnom provodile u baru hostela, gde je uvek bilo puno različitog sveta, pretežno mladih ljudi. U sobi smo se najmanje zadržavale iako nam je soba bez obzira što je bila zaista skučena, sadržala sve što nam je bilo potrebno, a pre svega kupatilo, koje je za većinu soba ovog hostela zajedničko.

Još treba dodati sa je hostel Celica, po kritikama putnika, danas najbolje ocenjeni hostel u Sloveniji, a da se po mnogim relevantnim izvorima, kao što su Lonely Planet i Rough Guides, svrstava u sam vrh najmodernijih i najinteresantnijih smeštajnih objekata u svetu.