Translate

20.04.2019.

Restoran Almira, Nikiti


U Nikitiju na šetalištu duž plaže ima pregršt simpatičnih restorana. Meni je zapao za oko restoran Almira, koji je smešten na kraju šetališta. Zatvoreni deo restorana i natkrivena bašta nalaze se preko puta plaže, a neposredno uz plažu ovaj restoran takođe ima baštu, u kojoj smo se moj suprug i ja smestili. Almira je restoran u tipično grčkim bojama – plavoj i beloj, naravno, vrlo primamljivog eksterijera i simpatično uređenog enterijera. Almira zapravo pripada hotelu Xenios. Iza restorana je hotelska zgrada sa petnaest soba i lepo sređenim dvorištem.

Na meniju restorana Almira preovlađuju mediteranska i tradicionalna grčka jela. Nude veliki izbor morskih specijaliteta. Brancin na žaru im je izvrstan. Možda se malo duže čeka na uslugu ali vredi svakog provedenog minuta i zbog ambijenta restorana i zbog ukusno pripremljenih jela. Čak ni cene nisu bile preterano jake, mada smo mi ovaj restoran posetili van sezone, početkom oktobra, pa ne znam da li isti cenovnik važi i u punoj sezoni.

Ni Almira nije izuzetak u pogledu psa i mačaka koji su izgleda u svim grčkim restoranima redovni gosti :).

31.03.2019.

Vurvuru

U želji da obiđemo istočni deo Sitonije, smestili smo se u mestašcu Vurvuru, koje važi za jedno od elitnijih i mirnijih letovališta, idealnih za porodični odmor. Savršeno je pozicioniran, blizu lepih plaža i magistrale koja ga povezuje sa zapadnim delom Sitonije. U Vurvuru postoji veliki broj vila i hotela sa direktnim izlazom na more, kao i restorana sa terasama koje se gotovo nalaze na plaži. Glavni nedostatak ovog mesta je to što nema šetalište. Osim toga, Vurvuru nema ni centar kakav biste očekivali od jednog letovališta. Vurvuru ustvari najviše podseća na selo. Malo dalje od mora su livade i šume. Priroda je zaista prelepa i opuštajuća u ovom delu Sitonije.

Centralna plaža u Vurvuru nije nešto posebno atraktivna. Iako je peščana i proteže se kilometrima, izgleda blatnjavo i prilično je uska, bar za moj ukus. Međutim, glavni adut ovog mesta svakako nije centralna plaža već okolne, od kojih su najbliže Karidi i Fava. One se nalaze na pešačkoj udaljenosti od centralne plaže u Vurvuru i ubrajaju se među najlepše plaže na Sitoniji.

Karidi je veoma interesantna plaža i jedna je od najpopularnijih na Sitoniji. Prepoznatljiva je po oblim stenama koje podsećaju na Sejšele, Karibe ili neku sličnu egzotiku. Pretpostavljam da je naziv dobila po Karibima. Veći deo te plaže zove se Veliki Karidi, a manja plaža, koja se nalazi u nastavku, logično, nosi naziv Mali Karidi. Karidi je veoma pristupačna peščana plaža sa dugim plićakom i dosta prirodnog hlada. Nas je od ove plaže delilo svega pet minuta laganog hoda iz vile u kojoj smo bili smešteni.

Fava je takođe prelepa plaža na kojoj dominira pesak, ali ima i sitnog šljunka. Okružena je stenama neobičnih oblika i borovom šumom u pozadini. Između plaža Karidi i Fave ima nekoliko skrivenih uvala do kojih vode šumske stazice. Sve su podjednako lepe za kupanje i uživanje na suncu. Meni je najviše prijalo to istraživanje okoline i pronalažanje skrivenih plažica.

Na putu od Vurvurua prema Sartiju jedna od najatraktivnijih plaža je tzv. Narandžasta plaža (Orange beach). Kada se krene prema Nikitiju, a takođe na istočnoj obali, ima još nekoliko prelepih plaža, kao što je laguna Livari, koja se nalazi odmah iza glavne plaže Vurvurua, a izdvojena je od obale dugim peščanim sprudom. Nešto dalje su Talgo i Lagonisi. Preko puta Vurvurua se nalazi devet malih ostrva kao stvorenih za izlete. Vurvuru nudi mogućnost iznajmljivanja čamaca za obilazak ovih ostrvaca, od kojih je najveće i najpoznatije Diaporos.

S obzirom da smo u Vurvuru boravili krajem septembra, nije bilo gužve na plažama, ali je ipak bilo turista, uglavnom porodica sa malom decom i starijih parova. Interesantno je da je na centralnoj plaži bilo više ljudi nego na okolnim.

30.03.2019.

Vila Angela, Vurvuru


S obzirom da Vurvuru važi za jedno od elitnijih letovališta na Sitoniji pre svega zbog blizine nekih od najlepšuh plaža na Halkidikiju, kada sam rezervisala smeštaj, na raspolaganju je bilo svega par objekata sa relativno pristojnom cenom. Pitam se kolike su cene u špicu letnje sezone kada je i početkom oktobra bilo prilično skupo. Presudno da izaberemo Vilu Angela, osim cene, bilo je prelistavanje komentara putnika, koji su ishvalili ovaj apartmanski smeštaj.

Međutim, moj prvi utisak nije bio tako sjajan jer mi se nije dopalo to što su na nas odmah po dolasku nasrnuli veliki psi, koji su skoro svaki put kada bismo ušli u dvorište lajali i trčali prema nama. Domaćin ih je doduše sklanjao kada bi bio u blizini. Često smo tokom dana (i noći) takođe čuli lavež pasa, što mi je donekle remetilo miran odmor. Za mene je ovo bilo iznenađenje jer nijedan putnik koji je odseo u ovom objektu nije to pomenuo. Verujem da su ti psi bezopasni ali mislim da i to treba da znaju svi koji razmišljaju da odmor provedu u Vili Angela.  

Drugi utisak je bio pozitivan, a to je prelepo dvorište u kojem je smeštena ova kuća. Dvorište je uređeno u etno stilu i podseća me na Zlatibor :). Ima puno cveća i zelenila. Odmah sam snimila drvo sa zrelim plodovima nara. Napomenula bih još da osim pasa, dvorištem šeta i dosta mačaka.  

U kući postoje apartmani i studija. Studija su predviđena za smeštaj dve osobe, a apartmani su za četvoro. Mi smo bili smešteni u studiju na prvom spratu. Soba je veoma uredna i simpatično uređena, a što je najvažnije jako dobro opremljena sa svim elementima za kvalitetan odmor. U kuhinji smo, osim standardnih stvari, imali na raspolaganju rernu, mikrotalasnu pećnicu i toster, a u fioci je bila čak i alu-folija. Klima uređaj je nov, jorgani takođe, a obezbedili su i sobne papuče. Imali smo dve terase, od kojih je jedna sa garniturom za sedenje, obrasla zelenilom, a druga je za sušenje veša.

Jedino što bih izdvojila kao manu studija je nedostatak ormara. Postoji samo jedan mali ormar u koji praktično ništa ne može da stane jer su jorgani zauzeli pola tog ormara. Da smo ostali duže od 4 dana, koliko smo proveli u ovom objektu, ne znam gde bismo smestili stvari, a i ovako nam je to bio problem.

Inače, domaćini su veoma ljubazni. Uglavnom smo komunicirali sa gospodinom (nisam mu zapamtila ime), koji mi je, kada smo odlazili, ubrao jedan nar, kao da je znao da je to jedna od prvih stvari koja mi je privukla pažnju u Vili Angela.

19.03.2019.

Restoran Paris, Vurvuru


Po dolasku u Vurvuru potražili smo pristojan restoran za kasni ručak ili ranu večeru. Restoran Paris je bio jedan od najbližih našem smeštaju i spolja je delovao simpatično. Mene je privukla već sama lokacija restorana, jer se nalazi neposredno uz plažu. Iako je bio kišovit dan, uživala sam u pogledu na more.
 
U Vurvuru restorani završavaju sezonu u septembru, a kako je bio poslednji dan septembra, za restoran Paris to je bio poslednji radni dan u godini.

Enterijer restorana je prilično prostran i ukusno uređen sa sasvim dovoljno, ali ne previše detalja.
 
Ipak, moram priznati da sam očekivala više i od usluge i od hrane u ovom restoranu. Iako nije bilo puno gostiju kada smo došli u restoran, dugo smo čekali hranu. Osim toga, porcije su bile manje nego što smo očekivali uzimajući u obzir cene koje nisu baš povoljne. Hrana je ukusna ali nije ništa specijalno.

Sve u svemu, moj utisak o restoranu Paris je da je to jedan sasvim prosečan restoran na lepoj lokaciji.

28.02.2019.

Dojransko jezero

Jedna od najčešćih usputnih stanica ka letovalištima na severu Grčke je najmanje tektonsko jezero u Makedoniji - Dojransko jezero. 63% ovog jezera pripada Makedoniji, a ostatak Grčkoj. Granični prelaz na Dojranskom jezeru je najmanji koji sam do sada videla. Prošli smo ga brže nego na naplatnoj rampi na autoputu, možda i zbog toga što smo putovali na kraju sezone. U sezoni pretpostavljam da ni ovaj granični prelaz nije lišen dugih kolona vozila.

Na makedonskoj obali Dojranskog jezera još u praistoriji je postojalo naselje, tu gde se danas nalazi Stari Dojran. Tokom Prvog svetskog rata svo stanovništvo je evakuisano sa Dojranskog jezera i grad Dojran je bio potpuno uništen. Po završetku rata, deo stanovnika se vratio na Dojransko jezero i na 4 km od nekadašnjeg drevnog grada osnovali su novo naselje - Nov Dojran. Danas postoje oba naselja, a upravne zgrade se nalaze u Starom Dojranu. Tu postoje i brojni hoteli, apartmanski i drugi smeštaj, restorani, kiosci, a najlepše od svega su uređene plaže i dugačko šetalište pored jezera.

Meštani vole da prepričavaju legendu o nastanku imena jezera. Davnih dana, kako kaže legenda, tu nije ni postojalo jezero već samo dolina sa pašnjacima i jedan izvor vode. Nedaleko je živela lepa devojka Dojrana u koju se zaljubio turski vojskovođa Kaimakan, ali kako mu ljubav nije bila uzvraćena, on je na sve načine pokušavao da je osvoji i neprekidno je pratio Dojranu. Da bi izbegla udaju za njega, ona je jedini spas pronašla u viru izvora gde se utopila, a na tom mestu od tuge izvor je preplavio dolinu i nastalo je Dojransko jezero.

Legende su uvek interesantne za prepričavanje, a u realnosti Dojransko jezero nastanjuju različite vrste riba, kao što su kostreš, plaštica i šaran, zahvaljujući kojima je ovo jezero postalo jedan od svetskih prirodnih rariteta. Na različitim mestima duž jezera videla sam ribare. Neki od njih i dalje love ribu na stari način, uz pomoć ptica kormorana. Ovde se održavaju i brojna takmičenja u ribolovu. Zato ne čudi što svi restorani u blizini Dojranskog jezera nude specijalitete od ribe, od kojih najviše preporučuju dojranski krap.
 
Osim što je Dojransko jezero najbogatije ribom u Evropi, takođe obiluje raznovrsnom vegetacijom. Bogato je algama, koje mogu biti korisne za lečenje različitih zdravstvenih problema, pre svega za upale grla i sinusa. Dojransko jezero je poznato i po lekovitom blatu, koje je blagotvorno za kožna oboljenja, reumu i povrede zglobova.