Nadaleko poznata po svojoj glamuroznosti i prelepoj azurno plavoj boji mora, Azurna obala obuhvata deo francuske obale Sredozemnog mora. Naziva se još i Francuska rivijera, a „pesnički“ izraz Azurna obala može da zahvali Stefanu Liežearu, koji je 1887. izdao istoimenu knjigu. Najpopularnija turistička mesta na Azurnoj obali su: Kan, Nica, Menton, Sen Trope, Antib i Monako. Još od XVIII veka, Francuska rivijera je važila za destinaciju na kojoj su samo najbogatiji mogli sebi da priušte odmor, a tu i danas živi veliki broj poznatih i bogatih ličnosti. Turistima su najpristupačniji obilasci Azurne obale u okviru ekskurzija, kada se tek malo može osetiti duh tog famoznog glamura i luksuza. I ja spadam u tu kategoriju turista koji su Azurnu obalu obišli na ekskurziji.
Prvo smo svratili u Kan, koji sasvim sigurno ne bi bio toliko atraktivan da nije čuvenog filmskog festivala, koji se od 1946. godine održava u ovom gradu. Najprestižnija nagrada festivala je Zlatna palma, čiji je dobitnik bio i naš čuveni reditelj Emir Kusturica. Iako Kanski festival traje samo desetak dana, čini mi se da Kan cele godine živi za taj festival. Mi smo u Kanu bili početkom maja, nekoliko dana pre početka festivala i mogu reći da je nekako baš poseban osećaj stajati na stepeništu Palais des Festivals et des Congrès, gde koračaju najpoznatije filmske zvezde iz celog sveta. Osim flimskog festivala, Kan ima mnoštvo prodavnica skupih brendova i prelepu Kroazetu – šetalište dugo 2.5 km.
Još veće šetalište uz obalu ima Nica, u kojoj smo se malo duže zadržali. Nicu nazivaju kraljicom Azurne obale, a zvanično je njena prestonica. U Nici postoji veliki broj prelepo uređenih parkova i fontana, a panorama grada se najbolje može snimiti sa obližnjeg vidikovca. Pomenuto šetalište u Nici, koje se proteže u dužini od sedam kilometara, naziva se Engleska promenada, po engleskim turistima koji su skoro tri veka njeni stalni gosti. Šetalište se nalazi između šljunkovitih plaža i drvoreda palmi, iza kojih su smešteni brojni luksuzni hoteli. Osim bezbrižnosti i luksuza, Engleska promenada je, na žalost, 14. jula 2016. u svoju istoriju ubeležila tragično stradanje nedužnih ljudi tokom terorističkog napada.
Na putu iz Nice ka Monaku svratili smo u muzej parfema Galimard, koji se nalazi u malom planinskom mestu Ez. Tu nam je, osim muzeja, najinteresantnija bila prodavnica parfema, gde se Galimard proizvodi prodaju po fabričkim cenama. Sve je zapravo poteklo od porodične fabrike parfema koja na istom mestu postoji još od 1747. godine. Danas se u njoj proizvode koncentrati parfema sa različitim cvetnim i voćnim mirisnim notama. Svi ti mirisi se već posle četvrtog-petog pomešaju tako da ih više ne raspoznajete, pa nije ni malo lako izabrati pravi parfem... osim ako nemate redak talenat - izuzetno istančano čulo mirisa, tzv. profesionalni nos. Takvi ljudi obično rade u laboratorijama gde se proizvode parfemi. Bilo je veoma zanimljivo videti njihovu laboratoriju i demonstraciju proizvodnje mirišljavih sapuna.
Poslednja stanica nam je bila majušna Kneževina Monako, za koju kažu da je veličine Central parka u Njujorku. U Monaku sam se osećala kao u muzeju na otvorenom, dok je u Monte Karlu potpuno drugačija atmosfera! Tu prosto mora da vam proradi kockarski duh, čak i ako niste ni slutili da imate takvih afiniteta :). Kao šlag na tortu nam je došao veličanstveni vatromet, kojim se završio naš obilazak Azurne obale.
I dok se prisećam uspomena, rešila sam da svom narednom putovanju po Azurnoj obali dodam Sen Trope i Menton… kad tad :)
Najjužnije ostrvo Dodekaneza nalazi se istočno od Krita, a najbliži je Karpatosu. Maleni Kasos je distanciran od masovnog turizma.
Kada smo sa Karpatosa stigli na Kasos, ovo ostrvo je izgledalo prilično pusto jer je bilo još rano prepodne. Prvo što smo videli je glavna luka Fri u istoimenom glavnom gradu Kasosa, gde je bio tek poneki ribar i mnogo brodića i ribarskih mreža. Odmah uz luku je smeštena šljunkovita plažica sa nekoliko suncobrana od trske, ležaljkama i lepom hladovinom.
Mi smo se prvo uputili ka staroj luci Bouka gde je najupečatljivija crkva svetog Spiridona, tačnije njen visoki zvonik. Tu se nalazi i nekoliko simpatičnih restorana i kafića. I na Kasosu su, kao i na većini grčkih ostrva, dominantne bele fasade sa elementima plave boje. Meštani deluju usporeno i opušteno, što je sasvim očekivano. Uglavnom se bave ribolovom i turizmom, a poznati su i kao proizvođači kvalitetnih mlečnih proizvoda, posebno sireva, koji se prodaju širom Grčke.
Na udaljenosti od oko kilometar zapadno od stare luke je aerodrom koji je namenjen isključivo nacionalnom saobraćaju i to uglavnom letovima sa susednih ostrva, Karpatosa, Krita i Rodosa. Iza aerodroma ima nekoliko lepih uvala i plaža, kao što su Ammoua i Antiperatos.
Istočno od luke Fri nalazi se Arheološki muzej sa postavkom autentičnih predmeta koji govore o tradiciji Kasosa, poput novčića, keramike i drugih materijala. Nedaleko je jedna od najposećenijih plaža Emporio. Ova plaža je peščana i plitka, a more toplo, kao u banji. Uz plažu je smeštena taverna gde nismo jeli ali smo se osvežavali uz ceđenu pomorandžu i hladno pivo, što nam je tako prijalo na vrelom avgustovskom danu.
Blizu Kasosa se nalazi nenastanjeno ostrvce Armatija, koje je još manje od Kasosa ali i još egzotičnije. Sa Kasosa se za oko pola sata vožnje brodom stiže do Armatije. Kada smo se iskrcali na toj prelepoj peščanoj plaži, ona je bila potpuno pusta. Tu nije bilo ni ljudi ni suncobrana niti bilo čega drugog što podseća na civilizaciju. Polako su se svi putnici s broda razmileli po ovoj dugačkoj plaži. Mi smo se sakrili od jakog sunca ispod jedne velike stene i odmah se bućnuli i uživali u čistom i toplom moru. Armatija je najbliže mom idealu rajskog pustog ostrva. Teško da postoji bolji odmor za dušu i telo!
Još od prve fotografije Karpatosa, koju sam pre nekoliko godina videla na netu, jedva sam čekala da osetim i doživim ovo ostrvo. Zanimalo me je pre svega da li je lepo kao na slikama, da li je more baš toliko čisto kao što kažu, da li je dovoljno mirno, da li vetar moze pokvariti uživanje na plaži i koliko je rizična vožnja do najlepših plaža na ostrvu. Dobila sam odgovore na sva ta pitanja i na još neka koja mi pre odlaska na letovanje nisu ni pala na pamet.
Po sletanju na aerodrom, koji je smešten na južnom delu ostrva, dočekao nas je standardno jak vetar od oko 60 km/h. Osim na aerodromu, ni na jednom drugom mestu nijednog dana našeg letovanja vetar nije bio ni približno toliko jak. Bilo je vetra ali daleko od toga da je bio neprijatan, naprotiv, po onom jakom suncu itekako nam je prijao!
Na Karpatosu je Pigadija glavni i jedini grad i najbolje mesto za stacioniranje. Mi smo bili smešteni na oko 10 minuta hoda od centra Pigadije, u hotelu Panorama, nadomak duge šljunkovito-peščane plaže Vronti. Nakon što smo se smestili u hotel, suprug i ja smo odmah prošetali do plaže. Imali smo rani jutarnji let pa smo već prvi dan u potpunosti iskoristili za kupanje i sunčanje.
Nama najbliži deo plaže Vronti opremljen je suncobranima i ležaljkama i posut sitnim šljunkom ali je tu obično bila veća gužva, pa smo se mi kupali malo dalje, na udaljenom delu plaže gde je bilo tek nekoliko turista raštrkanih pod suncobranima i drvećem. Tu smo imali utisak kao da smo sami na plaži jer je bilo toliko mirno i tiho. Ulaz u vodu na tom delu plaže je malo nezgodan zbog ploča koje se nalaze u plićaku ali sam brzo uspela da pronađem "prolaz" gde je lakše ući u more. Moj prvi utisak bio je da je more božanstveno, kristalno čisto i idealne temperature - dovoljno toplo da prija i dovoljno hladno da rashladi.
Pigadia je simpatičan primorski gradić sa lukom i mnoštvom restorana. Za mene je simbol Pigadije kameni brodić smešten na stepeništu koje izlazi na šetalište i luku. U Pigadiji ima i nekoliko lepih crkava, čak smo jedno veče prisustvovali ceremoniji crkvenog venčanja jednog para u centru Pigadije. Malo dalje od centra grada, između plaže Vronti i puta ka Aperi, nalaze se ostaci kapele Agia Fotini, jedne od najzanimljivijih istorijskih znamenitosti na ostrvu. Na tom lokalitetu su upečatljivi mramorni okvir crkve, ranohrišćanski mermerni ukrasi i drugi verski simboli.
U Pigadiji, kao i u svakom turističkom mestu, ima i puno suvenirnica, među kojima se izdvaja jedna sa suvenirima načičkanim od poda do plafona i velikom lutkom obučenom u tradicionalnu nošnju. Osim što lepo izgleda, lepo i košta :). Cene suvenira, a i svega ostalog na Karpatosu veće su od cena istih i sličnih proizvoda na ostalim grčkim ostrvima koja sam posetila.
Osim Pigadije, na Karpatosu su sva ostala naselja razbacana po brdima i planini. Olympos je svakako najlepše od svih sela na Karpatosu ali ne znam da li je to razlog zbog čega je to malo naselje postalo selo-muzej i jedna od najinteresantnijih atrakcija na ostrvu ili su ciljano izabrali Olympos da ga ušminkaju i naprave interesantnim za turiste. Položaj sela je fascinantan. Smešten je u izolovanom predelu, na litici u severnom delu Karpatosa. Od Pigadije ga deli oko sat vremena vožnje po dobrom ali strmom i veoma krivudavom putu. Na pojedinim deonicama puta postoji opasnost od odrona, a mrežica nema nigde. Ipak, predeli kroz koje se prolazi su prelepi, pa se sve ostalo zaboravi.
Mi smo u Olympos stigli u kasnim popodnevnim satima i time smo izbegli gužvu koja je najveća oko podneva jer tada najviše organizovanih tura posećuje ovo simpatično mesto. Olympos je drugačiji od svega što sam videla na Karpatosu. Pristup automobilima i skuterima moguć je do ulaza u selo, a dalje se ide peške uskim uličicama. Tu se nalaze radnjice sa autentičnim domaćim proizvodima i ručnim radovima, kao i restorani vrlo privlačnog enterijera sa zanimljivom ponudom obroka. U centru sela je crkva sa visokim tornjem, a samo nekoliko koraka dalje pogled puca na severozapadnu obalu Karpatosa. Krajnji sever ostrva je neprohodan za automobile, pa je najdalja tačka do koje smo došli bio Olympos.
Ono najlepše što Karpatos nudi su svakako plaže i prozirno čisto toplo more u svim nijansama plave boje, a ono što je za mene velika prednost plaža na ovom ostrvu je to što ima prelepih izolovanih plaža i uvala gde čak i u avgustu gotovo da nema nikoga ili ima zanemarljivo malo turista. Međutim, neke čuvene plaže koje su takođe prelepe i vredne svake sekunde provedene na njima, dosta su posećene.
Od tih popularnih plaža najbliže Pigadiji su Veliki i Mali Amopi, do kojih se redovnom autobuskom linijom stiže za 15-tak minuta. Ove dve plaže su povezane stazom koja krivuda duž obale mora. Obe su peščane i plitke, idealne za porodice sa malom decom, a i za sve ostale koji vole takve plaže. Jedina moja zamerka je velika gužva. Ako se to izuzme, plaže su fantastične, sa dosta prirodnog hlada i prelepim pejzažima. U neposrednoj blizini plaže Veliki Amopi, nalazi se šljunkovita plaža sa suncobranima i ležaljkama, a kad se krene dalje šetalištem, ima još nekoliko manjih plaža i uvala, većinom divljih i idealnih ako želite mir i tišinu.
Zapadno od Amopija, na južnoj obali Karpatosa, nižu se plaže koje su uglavnom peščane ili su sa sitnim šljunkom. Neke od najpopularnijih na tom delu Karpatosa su Damatria, Christou Pigadi, Kokkini i Diakoftis, koja je najbliža aerodromu. Na jednoj kratkoj deonici u blizini aerodroma put je ravan i tu svi redovno daju gas jer je to jedino ravno parče puta na ostrvu.
Od svih plaža na jugu Karpatosa, nama je najviše „legla“ plaža Agrilaopotamos, koja se nalazi zapadno od Diakoftisa. To je jedna prostrana peščana plaža sa interesantnim stenama i uvalama u blizini. Na njoj nema suncobrana ni ležaljki, a uz ovu plažu smo videli nekoliko kamp kućica. Mi smo zauzeli hlad pod jednom velikom stenom, lepo se naodmarali i iskupali i krenuli ka krajnjem zapadu ostrva.
Na najzapadnijoj tački Karpatosa nalazi se plaža Agios Teodoros. Ona je prilično izolovana od ostalih mesta na ostrvu i samim tim interesantna. Usečena je u liticu i prilično je uska, a posuta je sitnim šljunkom i peskom. Agios Teodoros je uređena plaža sa nekoliko suncobrana i ležaljki. Osim toga, na ovoj plaži ima i lekovitog blata.
Severno od plaže Agios Teodoros, a takođe na jugozapadnom delu Karpatosa nalaze se letovališta Arkasa i Finiki. U Arkasi smo se iskupali na plaži Agios Nikolaos gde su bili najveći talasi koje sam videla na ostrvu, iako ni tu talasi nisu bili nešto posebno veliki. Na ovoj plaži se nalazi lep kafić gde smo se osvežili. U Finikiju se nismo mnogo zadržali, mada je i to mesto simpatično, posebno u blizini luke, gde ima nekoliko lepo sređenih taverni, a na brdu se nalazi crkvica.
Na istočnoj obali Karpatosa smeštene su tri najpoznatije plaže na ostrvu. Od njih je glavnom gradu najbliža Achata, koja se nalazi 12 km severoistočno od centra Pigadije. Iako je lepa, šljunkovita i besprekorno čista, ova plaža na mene nije ostavila neki poseban utisak. Mi smo na njoj proveli jedno pre podne. I ovde smo pronašli hlad pod stenom i lepo se iskupali.
Severno od Achate je Kira Panagia. Najpoznatiji pejzaž sa reklamnih fotografija Karpatosa skriven je na ovoj plaži. Tu se nalazi čuvena crkva sa crvenom kupolom i zvonom koje svi fotografišu uz, naravno, plažu u pozadini. Ovde je, kao i na plaži Achata, prilična gužva ali mora ima dovoljno za sve...
Još severnije je plaža Apella, koja se meni najviše svidela od te tri plaže. I ona je šljunkovita i dosta je posećena, kao i Achata i Kira Panagia, ali je ova plaža toliko velika da nema ni govora o nekoj pretrpanosti. Ovde dolaze i organizovane brodske ture ali ja ipak mislim da je bolje doći automobilom ili skuterom jer tako možete ostati koliko vam je volja. Mi smo bili raspoloženi za celodnevno uživanje na ovoj plaži pod borovima koji su se povili od vetra. Iznad plaže postoje šumske stazice i odatle se pruža fenomenalan pogled na celu plažu.
Od glavnog puta do svake od ove tri plaže vode uski i krivudavi putevi koji su na većem delu bez bankina. Mimoilaženje sa drugim automobilima je na nekim delovima teško. Na putu do i od plaže Apella smo molili Boga da nam niko ne naiđe u susret jer je put do te plaže najuži u poređenju sa putevima koji vode do prethodne dve plaže ali je srećom to ujedno i najkraći od ta tri puta.
Osim plaža Apella i Agrilaopotamos, moj favorit na Karpatosu su plaže u mestu Kato Lefkos. Na ovim plažama su mi se posebno svideli interesantni sprudovi i stene, a najviše vremena sam provela u delu plaže koji bi se mogao nazvati prirodnim bazenom sa predivnom čistom i toplom vodom.
I mogla bih da pišem još... ali nijedan opis doživljaja Karpatosa nije dovoljan da dočara sve lepote ovog ostrva. Nisu dovoljne ni slike. Treba otići na Karpatos i zaboraviti na ostatak sveta.
Nadaleko poznata po svojoj glamuroznosti i prelepoj azurno plavoj boji mora, Azurna obala obuhvata deo francuske obale Sredozemnog mora. Naziva se još i Francuska rivijera, a „pesnički“ izraz Azurna obala može da zahvali Stefanu Liežearu, koji je 1887. izdao istoimenu knjigu. Najpopularnija turistička mesta na Azurnoj obali su: Kan, Nica, Menton, Sen Trope, Antib i Monako. Još od XVIII veka, Francuska rivijera je važila za destinaciju na kojoj su samo najbogatiji mogli sebi da priušte odmor, a tu i danas živi veliki broj poznatih i bogatih ličnosti. Turistima su najpristupačniji obilasci Azurne obale u okviru ekskurzija, kada se tek malo može osetiti duh tog famoznog glamura i luksuza. I ja spadam u tu kategoriju turista koji su Azurnu obalu obišli na ekskurziji.
Prvo smo svratili u Kan, koji sasvim sigurno ne bi bio toliko atraktivan da nije čuvenog filmskog festivala, koji se od 1946. godine održava u ovom gradu. Najprestižnija nagrada festivala je Zlatna palma, čiji je dobitnik bio i naš čuveni reditelj Emir Kusturica. Iako Kanski festival traje samo desetak dana, čini mi se da Kan cele godine živi za taj festival. Mi smo u Kanu bili početkom maja, nekoliko dana pre početka festivala i mogu reći da je nekako baš poseban osećaj stajati na stepeništu Palais des Festivals et des Congrès, gde koračaju najpoznatije filmske zvezde iz celog sveta. Osim flimskog festivala, Kan ima mnoštvo prodavnica skupih brendova i prelepu Kroazetu – šetalište dugo 2.5 km.
Još veće šetalište uz obalu ima Nica, u kojoj smo se malo duže zadržali. Nicu nazivaju kraljicom Azurne obale, a zvanično je njena prestonica. U Nici postoji veliki broj prelepo uređenih parkova i fontana, a panorama grada se najbolje može snimiti sa obližnjeg vidikovca. Pomenuto šetalište u Nici, koje se proteže u dužini od sedam kilometara, naziva se Engleska promenada, po engleskim turistima koji su skoro tri veka njeni stalni gosti. Šetalište se nalazi između šljunkovitih plaža i drvoreda palmi, iza kojih su smešteni brojni luksuzni hoteli. Osim bezbrižnosti i luksuza, Engleska promenada je, na žalost, 14. jula 2016. u svoju istoriju ubeležila tragično stradanje nedužnih ljudi tokom terorističkog napada.
Na putu iz Nice ka Monaku svratili smo u muzej parfema Galimard, koji se nalazi u malom planinskom mestu Ez. Tu nam je, osim muzeja, najinteresantnija bila prodavnica parfema, gde se Galimard proizvodi prodaju po fabričkim cenama. Sve je zapravo poteklo od porodične fabrike parfema koja na istom mestu postoji još od 1747. godine. Danas se u njoj proizvode koncentrati parfema sa različitim cvetnim i voćnim mirisnim notama. Svi ti mirisi se već posle četvrtog-petog pomešaju tako da ih više ne raspoznajete, pa nije ni malo lako izabrati pravi parfem... osim ako nemate redak talenat - izuzetno istančano čulo mirisa, tzv. profesionalni nos. Takvi ljudi obično rade u laboratorijama gde se proizvode parfemi. Bilo je veoma zanimljivo videti njihovu laboratoriju i demonstraciju proizvodnje mirišljavih sapuna.
