Translate

29.04.2016.

Kefalonija


Ako bih morala da opišem Kefaloniju u jednoj rečenici, verovatno bih rekla da je to jedno čarobno ostrvo netaknute prirode sa kristalno čistim, toplim morem i interesantnim biljnim i životinjskim svetom. Kefalonija me je već na prvi pogled oborila s nogu, a posle deset dana provedenih na ovom ostrvu, moja jača polovina i ja smo u glas izgovorili: „Moramo se vratiti ovde!“.


Sletanje na aerodrom i svitanje istovremeno i samo nekoliko minuta vožnje do Lasija u kojem smo odseli, prethodili su našem prvom susretu sa plažom Makrys Gialos. A tamo ne znam da li me više omamio miris borovine, kojom je ova plaža okružena ili me još više od toga zasenila tirkizna boja mora po kojoj su svetlucali prvi zraci izlazećeg sunca. Iako nisam ranoranilac, obožavam da na plažu idem rano izjutra dok je sunce još blago i dok još nema nikoga na plaži, već samo šum talasa prekida tišinu. Međutim, nikada nisam tako rano bila na plaži i to je sigurno doprinelo da moje oduševljenje plažom Makrys Gialos bude još veće. Trčkarala sam kao malo dete po toj divnoj peščanoj plaži, a kad sam uzela pesak u ruke iznenadila sam se njegovom finoćom. Tek kad ga dobro pogledate, vidite da je to u stvari jako usitnjen šljunak zlatkasto-srebrne boje, koji uopšte ne muti more niti se lepi za telo. Do ove prelepe plaže veoma je lako doći. Nalazi se nedaleko od puta koji istočnu obalu povezuje sa glavnim gradom Kefalonije, Argostolijem. U jeku sezone kažu da je i dosta posećena, čak da je prilična gužva na njoj, ali mi smo na Kefaloniji boravili u drugoj polovini septembra, pa nismo imali problema sa gužvom. Baš suprotno, uživali smo u miru i tišini jer smo plažu delili tek sa nekolicinom ljudi, uglavnom Engleza i Rusa. Moram da napomenem da Englezi koje smo sretali na Kefaloniji nisu ni nalik onima koji se mogu videti na obližnjem Zakintosu ili nekim drugim popularnim mestima na Mediteranu. Procenili smo ih kao pripadnike srednjeg sloja, kulturne i finih manira. Plaža Makrys Gialos je odlično uređena i veoma čista, a ipak ima i raznih stena i uvalica, tako da je zanimljiva i za istraživanje. U nastavku Makrys Gialos, nalazi se veoma slična njoj samo mnogo manja plaža, Platis Gialos. Često smo se šetali između ove dve plaže i plivali do plaže obližnjeg hotela White Rocks.

Pored ove dve prelepe plaže, u Lasiju ima ima još nekoliko peščanih plaža koje treba obići, ne toliko zbog samih plaža, jer nijedna nije kao Makrys i Platis Gialos, već zbog fenomenalne obale. Te plaže se nalaze u pravcu glavnog grada, Argostolija, koji je udaljen oko 3 km od Lasija.
 
U Lasiju smo posetili i malu crkvu podignutu na pećini u brdu iznad Lasija. Na tom mestu je jedno vreme živeo Sveti Gerasim, lokalni prosvetitelj i iscelitelj, koji se smatra zaštitnikom Kefalonije. Na Kefaloniji ima nekoliko većih i manjih manastira i crkava posvećenih ovom svetcu. Ipak, najpoznatija crkva na ovom ostrvu svakako je crkva Uspenija Presvete Bogorodice, koja je prepoznatljiva po čudotvornim zmijama. Ona se nalazi u istočnom delu ostrva, blizu sela Markopoulos. Zmije se u ovoj crkvi i oko nje pojavljuju na praznik Preobraženje Gospodnje i svakog dana se broj zmija povećava, a uoči Uspenija ih ima najviše, ne samo u crkvi već i u okolini. S obzirom da se to dešava u prvoj polovini avgusta, a mi smo na Kefaloniji boravili više od mesec dana posle toga, taj događaj smo propustili. Svi tvrde da su te zmije potpuno bezopasne, sive boje, glatke kože, tanke i da nisu duže od jednog metra. Interesantno je da naučnici nisu uspeli da ih svrstaju ni u jednu od poznatih vrsta. Verovanje je da je loš predznak ako se neke godine zmije ne pojave, što se desilo onih godina kada su Kefaloniju zadesili jaki zemljotresi.

Kao što sam pomenula, Lasi se nalazi na domak Argostolija, koji za razliku od ostatka ostrva, ne živi samo u letnjoj sezoni, već tokom cele godine. Argostoli ima veliko priobalno šetalište koje vodi do luke. Od tog šetališta polazi kameni most koji Argostoli povezuje sa selom Drapano po kojem je i dobio naziv, Drapano most. Pored njega se (od prilike na sredini mosta) nalazi piramida Colona. Na centralnom trgu Argostolija, Plateia Valianou možete se osvežiti i ručati u nekom od brojnih restorana i kafe barova, dok šetalište Lithostroto predstavlja komercijalni centar prestonice sa mnoštvom radnji. U istoj ulici se nalazi kula sa satom i jedna simpatična crkva, crkva Svetog Spiridona.

Na zapadnom kraku ostrva, praktično preko puta Argostolija, nalazi se luka Lixouri. Iz Argostolija se do Liksurija može doći trajektom, što je svakako kraći put, ali je po mom mišljenju zanimljivije ići kopnom uz obalu, kroz brda, odakle se dobrim delom puta pruža fenomenalan pogled na more i drugi deo ostrva. To je i prilika da se vidi koliko je Kefalonija divlje i nenastanjeno ostrvo. Putevi na celom ostrvu su odlični, tako da vožnja po krivinama nije problem.

Najpoznatije plaže na zapadnom kraku ostrva su Petani, koja se nalazi na krajnjem zapadu ostrva i Xi plaža, koja je smeštena južno od Liksurija. Petani je najsličnija čuvenoj Mirtos plaži, koja važi za najlepšu plažu na Kefaloniji. Malo je manja i pristupačnija od nje, ali su boje mora i šljunka gotovo identične onima na Mirtosu. Xi plaža je prepoznatljiva po svom narandžastom pesku i neobično oblikovanim svetlo sivim stenama od gline. Ova plaža je dugačka 4 km i veoma je plitka, tako da je pogodna za boravak porodica sa malom decom, kojih je u toku naše posete i najviše bilo na ovoj plaži.

Istočno od Lasija nastavljaju se plaže sa plavom zastavicom. Među njima se prvo nailazi na plažu Ammes, koja se nalazi uz aerodrom, pa preko nje veoma nisko preleću avioni, što bi me možda nerviralo da smo svaki dan išli na ovu plažu, ali pošto smo na njoj proveli samo jedno popodne, to mi je bilo veoma zanimljivo, posebno za fotografisanje!                      
Kefalonija je najveće jonsko ostrvo i na njoj ima plaža za svačiji ukus, a pored toga ima još mnogo različitih zanimljivih mesta, pa je deset dana premalo da se obiđe sve što je na ovom ostrvu vredno pažnje. Kefalonija je takođe ostrvo velikih kontrasta. Na suprot četinarskim šumama na planinama, na njoj ima predela sa malo vegetacije i niskim rastinjem. Na tom divljem ostrvu gotovo sve kuće su nove i lepo sređene, što je opet svojevrstan kontrast divljini koja ih okružuje. Nakon katastrofalnog zemljotresa koji je zadesio ovo ostrvo 1953. godine, skoro cela Kefalonija je bila sravnjena sa zemljom, posle čega su mesta i objekti u njima rekonstruisani tako da liče na pređašnji izgled, što je trajalo jako dugo i otuda su zgrade duž celog ostrva relativno nove.

Prolazeći obroncima planine Ainos, na kojoj se nalazi najviši vrh Kefalonije (1628 m), na nekoliko mesta smo videli divlje konje i kozice, a na jednom mestu i orla. Kažu da dok u proleće na ovoj planini ima dovoljno snega za skijanje, na plažama, koje su vazdušnom linijom samo nekoliko kilometara udaljene od nje, voda je prijatna za kupanje.                                    
Na jugoistoku ostrva se mogu videti caretta caretta kornjače koje tu polažu jaja. Mi ih na žalost nismo videli iako smo obišli nekoliko plaža na kojima se one mogu sresti: Kateleios, sa tavernama poznatim po ribljim specijalitetima, Potamakiu, peščanu plažu sa veoma plitkom vodom i Skalu, koja predstavlja veoma popularno turističko mesto i može se pohvaliti sa 7 km dugačkom plažom. Na putu ka Porosu naišli smo na jednu potpuno praznu i prelepu plažu sa sitnim šljunkom dugačku oko 500 m kojoj ne znam ime, a na kojoj smo se lepo iskupali. Sličnih usamljenih manjih, a i većih plaža od ove ima dosta na Kefaloniji. U samom Porosu ima nekoliko prelepih taverni, tipičnih za Grke, kao i raznoraznih ručno rađenih suvenira, kakve nisam viđala na drugim mestima na Kefaloniji. Iz Porosa smo sa punim kesama suvenira nastavili put istočnom obalom ka severu.
                                          
Najveći grad i luka na istočnoj obali je Sami. Područje oko Samija obiluje interesantnim geomorfološkim fenomenima. Najpoznatije među njima su podzemna pećina sa jezerom – Melissani i pećina Drogarati, za koje na žalost nismo imali vremena. Žurili smo na plažu Antisamos na kojoj je sniman film Mandolina kapetana Korelija! Skretanje za Antisamos nalazi se ispred ulaza u grad Sami. Prilaz ovoj šljunkovitoj plaži, okruženoj gustim četinarima, je fenomenalan (sa aspekta suvozača koji voli da fotografiše :)). Boja vode je pri samoj obali svetlo plava, a zatim naglo prelazi u modro-zelenu boju, nesvakidašnju za more. Tek kada smo zaronili, shvatili smo da tako neobična boja mora potiče s jedne strane od nagle promene dubine, a s druge strane od veoma raznovrsnih korala koji se u njoj nalaze. A kada smo videli koliko se različitih vrsta ribica nalazi u njoj i to veoma blizu obale... nije nam se izlazilo iz vode. Pri tom je i na ovoj plaži (kao i svuda na Kefaloniji) voda besprekorno čista. Nekoliko kilometara severno od Samija nalazi se Agia Efimia, kroz koju smo se samo prošetali jer nam nije previše privukla pažnju.
                                          
Koliko god bio lep zapadni deo ostrva sa svojim raznovrsnim plažama, jug zbog svojih kontrasta, istok zbog interesantnih pećina i životinjskog sveta, na severu ostrva nalaze se najlepši pejzaži. Ono što se na severu nikako ne sme propustiti jesu: plaža Mirtos, poluostrvo Asos i gradić Fiskardo.
                                          
Preko strmih litica i posle dosta krivina, koje sa brda izgledaju fascinantno, stiže se do plaže Mirtos, po mnogima ne samo najlepše plaže na Kefaloniji već i u celoj Grčkoj i jedne od najslikanijih plaža na svetu. Mirtos je zaštitni znak Kefalonije. Ova plaža se nalazi na svim brošurama o Kefaloniji. Od tako izvikane plaže očekujete mnogo, a ona zaista opravdava sve epitete koji joj se pripisuju. 
Na Mirtos smo došli oko 8 ujutru dok još nije bilo nikog i dok je bila potpuno zaklonjena hladom okolnih stena. Ubrzo je celu plažu obasjalo sunce, pa je belina kamenčića kojima je posuta još više došla do izražaja. Plaža je skromno uređena sa jednim kafićem u kojem smo se osvežili i doručkovali. Sa leve strane plaže nalazi se prorez u steni, nalik na malu pećinu sa otvorom na dva kraja. U njoj smo se brčkali sasvim sami kao da smo na privatnoj plažici sa prirodnim hladom. Čežnjivo sam gledala Mirtos dok smo se udaljavali od ove plaže i nastavljali ka severozapadu.                                    
Plan nam je bio da posle Mirtosa posetimo Asos, ali sam se ja kao navigator malo zanela u fotografisanju pa smo promašili skretanje. Zbog toga smo „preko reda“ prvo posetili Fiskardo, pa smo se posle toga vratili na Asos. U velikom zemljotresu jedino je mala oblast oko Fiskarda sačuvana od strašnog razaranja koje je doživelo celo ostrvo. Otuda se u Fiskardu mogu videti stare kućice od kamena kakvih nema u drugim delovima Kefalonije. To je jedno simpatično mesto sa fasadama veselih boja, interesantnim detaljima na njima i sa dosta cveća. U njemu se neposredno pored luksuznih jahti, nalaze i ostaci rimskog groblja. Preko luke u Fiskardu, Kefalonija je povezana sa susednim ostrvima Itakom i Lefkadom. U blizini Fiskarda se nalazi još jedna prelepa plaža, Emblisi, za koju su specifične kose stene, koje izgledaju kao naslagane kamene ploče.
                                          
Sasvim slučajno smo Asos ostavili za kraj razgledanja ostrva, ali kažu da šlag dolazi na kraju, a od svih prirodnih lepota Kefalonije (koje smo videli), složili smo se da je Asos najlepši! To je jedno mnogo slatko, romantično seoce koje broji svega 100 stanovnika. Ovo brežuljkasto poluostrvo pokriveno je šumama čempresa i bora, a na vrhu se nalaze ostaci venecijanske tvrđave. Do nje smo se popeli peške i sve vreme uživali u prelepom pogledu na predeo oko Asosa. U povratku smo zatekli skockane mladence i ekstravagantno obučene svatove, za koje smo odmah znali da su Englezi. Moram priznati da su divno mesto izabrali za venčanje.

Oblaci koji su se sve više nadvijali nad Asosom, pratili su nas do povratka u Lasi. Bilo je jasno da se sprema nevreme. I zaista, sutradan je bila velika oluja, ali mi smo se i tada kupali (da li treba da napomenem da nikog nije bilo ni na plaži, a kamoli u vodi!) dok nije došao čuvar plaže koji nas je praktično izbacio iz vode :). Čovek je bio u pravu jer je stvarno bilo rizično kupati se po onakvoj grmljavini. To je bio već kraj septembra i kažu, prvi kišni dan posle četiri i po meseca.

 
Narednog dana su bili tako fenomenalni ogromni talasi na Platis Gialos u kojima smo poslednjeg dana našeg boravka na Kefaloniji beskrajno uživali. Jedva smo se odvojili od plaže i čini mi se da mi nikad nije teže pao povratak u Beograd.

25.04.2016.

Palma de Majorka


Palma de Majorka je glavni grad Majorke i španske autonomne pokrajine Balearska ostrva. To je ujedno i najveći grad ove grupe ostrva, koji sa širom okolinom ima skoro pola miliona stanovnika. Palma ima veličanstvene crkve i palate, Gaudijeve zgrade, uređene parkove, šarmantne trgove, veliki izbor restorana, kafića, diskoteka, klubova, više od 10km dugu biciklističku i pešačku stazu, veliku luku i prelepu obalu.

Simbol Palme je katedrala La Seu, koja se smatra jednim od najlepših i najgrandioznijih gotičkih zdanja i ubraja se među najlepše crkve na svetu. Njena izgradnja započela još u XIII veku, da bi tek početkom XVII veka bila potpuno izgrađena. Odmah uz ovu katedralu smeštena je palata Almudaina iz XIV veka, koja je i danas zvanična rezidencija španske kraljevske porodice. Korisno je znati da za ulaz u ovu palatu važe popusti uz studentsku - ISIC i profesorsku - ITIC karticu. Ne znam koliki je popust sa ISIC, ali za profesore je ulaz besplatan, što je i inače moje iskustvo sa muzejima, palatama i sličnim atrakcijama u Španiji (ne samo na Majorci, već i u Barseloni i Madridu) jer sam svuda ulazila za dž (obožavam Španiju :)). Ali kad vam sunce udari u glavu, pa zaboravite ITIC karticu, kao što se, naravno, meni desilo u Palmi, ništa od besplatnog ulaza :(.

Pre ili posle obilaska katedrale i palate, svakako se treba prošetati isto tako očaravajućim parkom de la Mar koji se nalazi u neposrednoj blizini ovih građevina. U ovom parku se nalaze fontane, različite vrste palmi i interesantne skulpture, a tu su i nezaobilazni ulični zabavljači. Kad im dosadi Diznilend, Miki Maus i Paja Patak se prošetaju do parka de la Mar :).

Centralni trg u Palmi je Placa Major koji je okružen restoranima, kafićima i tezgama sa suvenirima. Ovaj trg predstavlja mesto okupljanja raznih umetnika i živih statua koji privlače pažnju znatiželjnih turista.

Iako se kroz uske ulice Palme po arabeskama još može videti uticaj Mavara, nekadašnjih osvajača ovog grada, nema mnogo zdanja iz tog perioda. Jedno od retkih su arapska kupatila, smeštena upravo u jednoj od uskih uličica.

Česta meta turista je i dvorac Belver, delom zbog impozantnosti ove građevine, a možda još više zbog njegove pozicije i prelepog pogleda koji se sa zidina ovog dvorca pruža na grad. Upravo po tom pogledu dvorac je i dobio naziv jer "bell veer" na starokatalonskom znači lep pogled. Belver je smešten na brdu iznad Palme i zaista dominira gradom. Do njega ima dobrih dvadeset minuta peške od glavne ulice, koja se nalazi u podnožju guste borove šume kojom je dvorac okružen. Ovaj dvorac potiče iz XIV veka i vekovima je služio kao tamnica. Po konstrukciji, to je jedinstvena građevina u Španiji. Centralne zidine su kružnog oblika, kao i tri spoljne kule. Danas se u njemu nalazi gradski muzej koji svedoči o istoriji Palme i kapela Svetog Marka, zaštitnika dvorca.

Palma ima i veliki tržni centar, Porto Pi, smešten blizu luke, ali kako je meni šoping poslednja stavka na putovanju, nismo se ni raspitali da nedeljom ne radi, pa smo se baš u nedelju provozali biciklom do ovog tržnog centra i naišli na zatvorene radnje. Umesto šopinga u Porto Pi, poslednjeg dana letovanja par sati sam izdvojila za šoping u Passeig des Born i okolnim ulicama.

I ono bez čega Palma ne bi bila to što jeste su peščane plaže i prelepa obala. Plaža koja se nalazi najbliže centru je Ca'n Pere Antoni. Dugačka je 750m i sa nje se pruža pogled na katedralu La Seu. Moram priznati da voda na ovoj plaži nije bila baš najčistija tog dana kada smo je mi posetili. Nekoliko kilometara zapadno od centra Palme, nalazi se nešto manja plaža, Cala Major, a nedaleko od nje luksuzna palata Marivent u kojoj preko leta često borave članovi kraljevske porodice.

Palma de Majorka je oličenje otmenosti ali je to i užurban grad koji živi tokom cele godine i u kojem ima još mnogo toga da se vidi i svakako je jedno od mesta kojem se treba vraćati.

23.04.2016.

Dubai



Dug je put do Dubaija... Kada se prisetim svega što je prethodilo tom putu, počevši od višemesečne prepiske sa organizatorima konferencije u Dubaiju, preko debele dokumentacije koju nam je tražilo naše Ministarstvo nauke, do kraha agencije preko koje je prvobitno bio organizovan put... Onda je tih pet sati leta do Dubaija sitnica.

Preko nepregledne pustinje stiže se do grada na obali Persijskog zaliva u kojem bogatsvo i raskoš paraju oči. Grad koji je nastao u surovoj pustinji svojim blještavilom i grandioznošću prkosi celom svetu. U njemu do devedesetih godina prošlog veka skoro da nije bilo nijedne turističke atrakcije, a sada se na istom mestu nalaze sve sami svetski rekorderi: najviša zgrada, najposećeniji tržni centar, najveća fontana na svetu... i to je samo deo dugačkog spiska objekata sa prefiksom naj.
Prvo što vidite kada se približavate aerodromu su Palm Islands, najveći veštački arhipelag na svetu, koji nazivaju i osmim svetskim čudom. Arhipelag čine Palm Jumeirah, Palm Jebel Ali i Palm Deira, od koje se i ne vidi mnogo jer je njena izgradnja stopirana još 2008. godine. U blizini ovih ostrva u obliku palmi nalazi se World Islands, skup ostrva koja su, kako samo ime kaže, zamišljena da predstavljaju svet u malom. Pretpostavljam da panoramsko razgledanje grada helikopterom pruža najbolji pogled na ova ostrva. 15 minuta razgledanja iz helikoptera košta 252 USD, dok 25 minuta tog zadovoljstva košta 363 USD. Ja sam bila zadovoljna i panoramskim pogledom iz aviona :).

U Dubaiju sam boravila sa koleginicom u drugoj polovini decembra. Zima je idealna za posetu ovom gradu, mada je kod njih sve prilagođeno visokim temperaturama do te mere da u najvećem delu grada otvorene pešačke zone pa čak ni trotoari uopšte ne postoje! Međutim, za mene je obilazak grada nezamisliv ukoliko ga ne prepešačim uzduž i popreko. Uprkos savetima da dok smo u Dubaiju zaboravimo na šetnju, mi smo razgledale grad pešice koliko god je to bilo moguće. Kada smo iz hotela u centru Deire (gde se održavala konferencija na kojoj smo učestvovale) htele da odemo do Creekside parka, pitale smo na recepciji da li je Floating bridge predviđen za pešake i sve što su znali da nam kažu bilo je da uzmemo taksi, a razdaljina je samo 1,5 km! Mi smo, naravno, išle peške i ovaj most ima pešačku stazu, provereno! Prošetale smo se i duž palme Jumeirah, iako na njoj nema staze za pešake i ne može se šetati po kracima, već samo po stablu palme. Duž palme se nižu vile sa sređenim vrtovima i privatnim plažama, a na kraju palme se nalazi jedan od najluksuznijih hotela u Dubaiju, Atlantis The Palm. Mi smo bile jedine koje su se u to vreme šetale po palmi. Retki radnici koji rade na održavanju privatnih poseda na palmi, začuđeno su nas posmatrali jer izgleda da u Dubaiju niko ne hoda na otvorenom. Njihove šetnje se svode na šetnje po tržnim centrima, čak i kada je vreme divno za šetnju kao što je u decembru.

Jednog jutra nas je nekoliko oblačića navelo da pregledamo svu dnevnu štampu iz hotela u potrazi za vremenskom prognozom, ali je nismo našle. Na moje pitanje o vremenskoj prognozi, čika na recepciji je odgovorio “Hladno je, ima oko 30 stepeni. Znate, počela je zima i biće još hladnije. U januaru može da bude i manje od 25.“ Pa zašto bi onda oni imali vremensku prognozu u dnevnoj štampi. Kome još to treba u Dubaiju?! Preko leta oko 45 (a verovatno i više), zimi oko 25 i to je sve što treba znati o vremenskim prilikama u ovom gradu. 

Na tih “hladnih" 30 stepeni najviše mi je prijalo istraživanje zanimljivih plaža i parkova u Dubaiju, koji su na mene ostavili različite utiske. Zamislite veliku peščanu plažu na Novom Beogradu. Mene na to podseća plaža u Dubai marini, rezidencijalnom delu Dubaija u kojem je najviše Evropljana. Plaža Jumeira je ogromna i ima nekoliko simpatičnih palmi, ali osim toga i platforme za sletanje helikoptera, na njoj nema ništa zanimljivo, a park koji se nalazi uz plažu je prilično zapušten i prljav. Od plaže i parka Jumeira sam svakako očekivala više. Ali me zato plaža Mamzar oduševila svojom egzotičnošću! Creekside park ima divan pogled na Dubai creek po kojem je i dobio naziv. Idealan je za porodice s obzirom na brojne sadržaje za decu, kao što su zabavni park Wonderland i Delfinarijum. U ovom parku se takođe nalazi veliki amfiteatar i žičara sa zatvorenim kabinama, iz koje se pruža panoramski pogled na kanal.

Al Safa je po mom mišljenju, najsređeniji i najčistiji park u Dubaiju. Prvo što me iznenadilo na ulazu u ovaj park, bio je jedan od putokaza na kojem piše: Bašta za dame. Prema lokalnoj tradiciji, žene sa decom treba da imaju poseban prostor u parku, a s obzirom da je ovaj park jedan od najstarijih parkova u Dubaiju (otvoren je čak 1975. godine :D), tradicija se morala poštovati. Veliki deo parka namenjen je sportskim aktivnostima, a u centralnom delu se nalazi jezero sa fontanom gde se mogu videti različite vrste ptica. Ovaj park koji obiluje raznobojnim cvećem, palmama i žbunjem neobičnih oblika, gleda na nebodere sa druge strane Sheikh Zayed autoputa, a među njima se ističe već pomenuta Burj Khalifa. 

Centar zbivanja u Dubaiju svakako predstavljaju tržni centri, kojih u ovom gradu ima preko 70. To nisu obični tržni centri, već su to prave turističke atrakcije, koje se međusobno takmiče po veličini i luksuzu. Mall of the Emirates je pre izgradnje Dubai Mall-a bio najposećeniji tržni centar na svetu. Ako idete metroom, direktno ulazite u Mall of the Emirates, a onda u njemu osim kupovine možete uživati u zimskim čarolijama na ski stazama koje se nalaze u ograđenom delu tržnog centra. Dubai Mall je mesto gde je zagarantovana celodnevna zabava. Ako se umorite od obilaženja radnji i zabavnih sadržaja, tu je vozić koji će vas provozati kroz ceo tržni centar! 

Najviša zgrada na svetu, Burj Khalifa ili kako je još zovu, Burj Dubai, nalazi se odmah pored Dubai Mall-a i visoka je 829.84 m. U nju se ulazi iz tržnog centra i na ulazu u ovu zgradu posetioci mogu videti kratak film o njenoj izgradnji, koja je počela u septembru 2004. godine, a zvanično je otvorena u januaru 2010. godine. Unutrašnjost ove zgrade čine stambeni i poslovni prostor. Tu se nalazi i ekskluzivni hotel Armani Private. Burj Khalifa je svetski rekorder i po broju spratova - ukupno 163. U njoj se nalaze i najbrži liftovi na svetu sa maksimalnom brzinom od 64 km/h, najviši novogodišnji vatromet, najviši restoran na 122. spratu i najviši noćni klub na svetu na 144. spratu. Vidikovac na 124. spratu u vreme izgradnje ove zgrade bio je najviši na svetu dok ga kineski Canton Tower nije pretekao. Sa tog 124. sprata, velelepni neboderi izgledaju kao makete, a kad bacite pogled na drugu stranu - samo gola pustinja. Koliko će dugo Burj Khalifa čuvati titulu najviše zgrade na svetu i da li će je prvo preteći neboder u Bakuu ili u Čangšau, ostaje da vidimo. Ipak, ne sumnjam da će Dubai uzvratiti udarac :). 

Bez obzira da li nosite zlato ili ne, kada ste u Dubaiju ne smete propustiti Gold Souk gde se pored nakita mogu videti i različiti odevni predmeti od čistog zlata. U blizini je i Spice souk sa velikim izborom začina ali i nezaobilaznih suvenira. Za one kojima je kupovina osnovni motiv boravka u Dubaiju, najbolje je da Dubai posete u vreme održavanja Shopping festivala (u januaru), kada su cene značajno niže od redovnih.
 

Od popularnih turističkih atrakcija svakako vredi obići i Madinat Jumeirah, čiji bi simpatični kanali trebalo da podsećaju na Veneciju. Osim toga što se radi o kanalima, nema tu ničega što bi iole ličilo na Veneciju. To je jedno našminkano mesto u kojem se mogu pazariti različite stvari, od raznoraznih suvenira do skupocenog krzna. U Madinatu se takođe nalaze dva luksuzna hotela, a odatle se pruža i lep pogled na hotel Burj Al Arab.

Za Burj Al Arab se može reći da predstavlja simbol Dubaija. To je jedan od najluksuznijih i najskupljih hotela na svetu, koji kako svojom originalnom konstrukcijom, tako i ekstravagantnim enterijerom privlači pažnju turista iz celog sveta. To čudo od hotela, neobičnog oblika koji podseća na jedro broda, smešteno je na veštačkom ostrvu koje je sa kopnom povezano posebnim mostom. U njemu nema klasičnih soba već su u ponudi apartmani veličine od 169 do 780 m2. U ovom hotelu se nalazi nekoliko ekskluzivnih restorana među kojima je verovatno najinteresantniji Al Mahara do kojeg se dolazi simuliranom podmornicom i u kojem se nalazi ogroman akvarijum sa preko 1.000.000 litara morske vode i debljinom stakla od čak 18 cm. Prema kritikama američkog magazina Condé Nast Traveler, Al Mahara se ubraja među 10 najboljih restorana na svetu. Veoma blizu Burj Al Arab-a nalazi se Wild Wadi, raj za ljubitelje vodenih parkova.

U tako mladom gradu kao što je Dubai interesantno je posetiti ostatke starog Dubaija. Bastakiya je jedna od poslednjih preostalih starih četvrti u Dubaiju sa rekonstruisanim tradicionalnim građevinama, gde se mogu videti brojne galerije i simpatični barovi. Na tim tradicionalnim zgradama najinteresantnije mi je bilo da vidim stari način klimatizacije sa gredama na vrhu, koje su tako raspoređene da uvlače i zadržavaju vetar unutar objekta. U blizini se nalazi muzej, smešten u najstarijoj zgradi u Dubaiju iz 1787. godine sa lokalnim eksponatima, kao i eksponatima iz afričkih i azijskih zemalja, među kojima neki datiraju 3000 godina pre nove ere. Među interesantnim mestima koje još treba pomenuti su Džamija Jumeirah i Heritage Village u kojem je kroz muziku i demonstraciju tradicionalnih zanata predstavljen beduinski način života.   
Za izlet u pustinju, Desert Safari, nisam imala vremena ali pretpostavljam da je to posebno zanimljivo iskustvo. Ovaj izlet obuhvata jahanje kamila (i u dnevnoj i u večernjoj varijanti). Ukoliko se odlučite za večernji izlet u pustinju, pored toga možete uživati u večeri, bezalkoholnim pićima i trbušnom plesu. Onda ne čudi što su naše kolege sa konferencije umesto u tržni centar, išli na Desert Safari, zbog bezalkoholnih pića, naravno ;).


Interesantne i korisne informacije o Dubaiju

Šta treba da znate pre nego što se uputite u Dubai? Prvo, ako imate pečat Izraela u pasošu, zaboravite na Dubai jer vizu nećete dobiti, a u suprotnom, kada dobijete vizu i sletite u Dubai, nemojte da vas iznenadi redovna procedura skeniranja zenica na aerodromu. Ništa strašno :).

Dubai je grad koji se može pohvaliti veoma malim procentom kriminala i bezbedniji je od većine svetskih metropola, što može zahvaliti svojim strogim zakonima i propisima. Za Dubai (i uopšte za UAE) specifične su posebne norme ponašanja. Da ne biste završili u zatvoru, potrebno je da poznajete i pridržavate se određenih pravila. Navešću samo neka od interesantnijih pravila u čiju zamku turisti neretko upadaju.



Nisu dozvoljene razmene nežnosti (ili grubosti) ni poljupci na ulici, pa čak je i držanje za ruke zabranjeno (mada sam videla jedan par koji se držao za ruke :)). Osim u hotelima ili klubovima sa dozvolom točenja alkohola, konzumiranje alkohola i pijanstvo na javnom mestu smatra se prekršajem. Takođe je zabranjeno homoseksualno ponašanje, kao i feminizirano oblačenje. Međutim, što se oblačenja tiče, čini mi se da su pod najezdom turista sa zapada malo popustili, pa čak tolerišu bermude i majice bez rukava na javnom mestu. Ipak, previše uske, providne majice, kratke šorceve i ostale provokativne komade odeće ne treba nositi u Dubai. Na plažama je, naravno, dozvoljeno takvo oblačenje ali tamo vam je dovoljan i kupaći. O nudizmu nema ni govora. Za razliku od turista, lokalci se drže tradicionalnog odevanja: muškarci u belom, žene u crnom. Žene su zabrađene najčešće tako da im se vide samo oči ili nose crni veo preko lica, dok one slobodnije pokazuju celo lice. Interesantno je da se često te tradicionalno odevene dame mogu videti na skupocenim i ultra modernim platformama i sa torbama najpoznatijih svetskih brendova. Zabrane se odnose i na fotografisanje određenih vladinih i vojnih zgrada, kao i lokalnog stanovništva. Savetuje se da obavezno žena - turistkinja priđe osobi koju želi da fotografiše i ljubazno zatraži dozvolu za to. E to sam pravilo prekršila (više puta), a ipak izbegla zatvor :).

Dubai je ogroman grad koji se svakodnevno menja i raste. Radi ilustracije, crvena metro linija koja povezuje najudaljenije delove grada dugačka je 52 km. Javni saobraćaj u Dubaiu je relativno dobro organizovan i u normalnim uslovima dobro funkcioniše. To pre svega važi za metro. Ipak treba znati neka pravila i neke izuzetke. Petak je u Dubaiju neradni dan i tada do 14h apsolutno ništa ne radi, čak ni metro, a onda zamislite nas koje smo imale izlaganja na konferenciji baš u petak pre podne na suprotnom delu grada u odnosu na hotel u kojem smo bile smeštene i to prvog jutra po dolasku u Dubai. Jedva smo pronašle taksi jer su petkom pre podne svi na molitvi i mali broj taksista radi pre 14h.

Odnos prema ženama u Dubaiju je posebna priča. Interesantno je, a i korisno znati da su u nekim parkovima i plažama određeni dani rezervisani samo za dame, gde je muškarcima tada ulaz zabranjen. U Dubaiu postoji poseban taksi sa roze krovom čiji su vozači žene u roze uniformama i koji je prvobitno bio namenjen isključivo za prevoz žena, a od pre nekoliko godina njime se mogu prevoziti i porodice. Takođe, u metrou postoji poseban deo za žene u kojem se strogo vodi računa o tome da nema muškaraca. Ukoliko se desi da neki muškarac zaluta u taj prvi kupe koji je rezervisan za žene, stroga teta, koja na svakoj stanici prati ko ulazi na prednja vrata, ljubazno će ga udaljiti odatle. S druge strane, ženama je dozvoljeno da se voze u svim kupeima :).


Posebno su simpatične "svemirske" metro i autobuske stanice. Ako vam se, kao meni, desi da se nađete u metrou kad nestane struja, u tom slučaju je najbolje rešenje taksi, jer ako se oslonite na bus kao zamenu, načekaćete se (ako se uopšte pojavi). Nas su savetovali da od javnog prevoza koristimo samo metro. Ni te savete nismo poslušale, pa smo se vozile regularnim autobuskim linijama u kojima takođe postoji deo za žene i decu i u kojima uglavnom nema gužve. Ipak, treba znati da posle 17h potez od Jumeire prema Deiri treba izbegavati zbog zastoja koji vam se ni malo neće svideti.

Pa ni taj blještavi Dubai nije savršen. Pored toga što je veoma skup grad, manjak trotoara i saobraćajne gužve sigurno ga čine manje privlačnim za turiste poput mene, ali ta čudesna dela ljudskih ruku, te divne plaže i parkovi i tih 30 stepeni u decembru za mene su nezaboravni!