Šenbrun

Najpopularniji bečki dvorac nalazi se na nekoliko kilometara od centra Beča. Istorijat dvorca Šenbrun započinje 1569. godine kada je rimski imperator Maksimilijan II kupio Kateburg, mesto gde se nalazi današnji dvorac. Šenbrun je uređen u raskošnom baroknom stilu. Od XVIII veka pa sve do 1918. godine bio je rezidencija habzburških careva, a danas u okviru kompleksa Šenbrun nema plemića već tu stanuju obični ljudi, naravno samo u nekim njegovim delovima. Oni imaju tu čast da im dvorište čine prelepo uređeni vrtovi kojima se dive turisti iz celog sveta. Osim zelenila i cveća, u vrtovima posebnu pažnju privlače interesantne skulpture, fontane i letnikovac Gloriette.

Centralna prostorija u dvorcu je Velika Galerija – ogromna svečana dvorana u rokoko stilu, u kojoj su održavane dvorske svečanosti, poput raznih prijema i balova. Od 1994. godine u njoj se odvijaju državni prijemi. U dvorcu je jedna od najzanimljivijih prostorija Soba ogledala u kojoj je 1762. godine Mocart održao svoj prvi koncert sa svega 6 godina. Takođe su interesantne Porcelanska soba, Bogata soba, Lovačka soba, Salon Gobelin, Dvorska kapela i mnoge druge prostorije koje su imale različite namene.

Šenbrun je jedinstven po tome što se u njegovoj neposrednoj blizini nalazi Tiergarten, najstariji zoološki vrt na svetu osnovan 1752. godine, u kome su najveća atrakcija preslatke pande. Ovaj zoo vrt je nekoliko puta proglašen za najboji zoo vrt u Evropi.

Palatu Šenbrun godišnje poseti oko 2,5 miliona ljudi. Najviše posetilaca ima u proleće i jesen, kao i za vreme velikih praznika. U vreme novogodišnjih i božićnih praznika plato ispred palate Šenbrun pretvara se u veliku tržnicu gde možete kupiti raznorazne ručno rađene predmete, mnoštvo suvenira i novogodišnjih ukrasa i naravno jelke. Tu se takođe održavaju koncerti, kao i različiti programi za decu.

Beč

Opšte poznato je da ga ceo svet zove Wien ili Vienna, a mi Beč. Manje je poznato da taj naziv potiče od naših severnih suseda Mađara koji prestonicu Austrije zovu Becs.

Beč je poznat kao svetska prestonica muzike. U njemu su stvarali najpoznatiji kompozitori u svetu, kao što su Mocart, Betoven, Šubert, Hajdn, Štraus i drugi. Beč vekovima predano neguje tradiciju klasične muzike, pa je i dalje ostao neprevaziđen na tom polju. Zato ne čudi što je među brojnim atrakcijama ovog grada jedna od najposećenijih Bečka opera.

Bečka opera, kao i ostala najznačajnija zdanja u Beču, poput Prirodnjačkog muzeja, Muzeja istorije umetnosti, Univerziteta, Gradske skupštine, Parlamenta i drugih, nalaze se u istorijskom centru Beča, koji je zaokružen ulicom primerenog naziva - Ring. Tu su smešteni i raskošni parkovi, od kojih je verovatno najpopularniji Stadtpark, koji se prostire na 65.000 kvadratnih metara. U ovom parku među brojnim statuama umetnika, izdvaja se impresivni kip Johana Štrausa. Poseban ugođaj u ovom parku su poznate melodije klasične muzike koje upotpunjuju doživljaj Beča. U Beču na svakog stanovnika dođe čak 120 kvadratnih metara zelenila, čime se ovaj grad svrstava među najzelenije u Evropi. Parkovi su najlepši naravno u proleće ali Beč je i zimi veličanstven i lep, posebno u vreme novogodišnjih praznika kada je ceo grad okićen i veseo.

Jedan od simbola Beča je čuveni ogromni pokretni točak, koji je postao sinonim za park Prater, nekadašnje carsko lovište. Odatle se sa skoro 65 metara visine pruža prelep pogled na Beč. Svakako najslađe asocijacije na Beč su mocart kugle i saher torte, kojih ima u izobilju po bečkim poslastičarnicama i prodavnicama. Kad vam ponestane inspiracije za izbor suvenira, sa mocart kuglama nema promašaja :).

U Beču se nalaze i velelepni dvorci, od kojih su najpoznatiji Šenbrun i Belvedere. Njih ne krase samo raskošne odaje već i prelepo uređeni vrtovi. Ove palate su veoma posećene tokom cele godine, pa je oko njih skoro uvek velika gužva.

Osim palata, crkava, pozorišta, opere i drugih kulturnih zdanja, Beč se može pohvaliti i dugom kafanskom tradicijom. Prva kafana u Beču otvorena je 1683. godine. Interesantno je da je prvu bečku kafanu otvorio „naše gore list“ Somborac Franjo Đuro Kolčić, kao i da je ženama u Beču do 1856. godine bilo zabranjeno da uđu u kafanu.

Pored činjenice da u Beču ima pregršt interesantnih atrakcija, lokacija austrijske prestonice, na lepom plavom Dunavu, takođe privlači mnogobrojne turiste. Iz Beča se do Alpa stiže za sat vremena vožnje, koliko ima i do Bratislave.