Krupajsko vrelo

 

Jedna od najlepših i najinteresantnijih atrakcija homoljskog kraja smeštena je u podnožju Beljanice. To je čuveno Krupajsko vrelo, koje je naziv dobilo po Krupajskoj reci.

Krupajsko vrelo sam prvi put posetila pre 13 godina na jednoj planinarskoj turi, da bih mu se nedavno vratila. Mislim da do "doba korone" ova prirodna lepota većini naših ljudi nije ni bila poznata ali je pandemija uticala da Krupajsko vrelo, kao i druga prirodna blaga Srbije, postanu sve posećeniji.

Krupajsko vrelo je dokaz da tirkizna boja nije samo privilegija bližih nam i dalekih morskih destinacija već se čista egzotika može pronaći i u sred Srbije.

Tu se formira jezero dugačko 40 m, a široko 17 m, čije podzemlje, po rečima ronilaca koji su ga istraživali do čak 123 m dubine, krije čitav lavirint podzemnih krakova.

Da bi doživljaj bio potpun, u restoranu sa prenoćištem, odmah uz Krupajsko vrelo, može se probati pastrmka, koju čak i gosti mogu uloviti po svojoj želji, a tu su i drugi homoljski specijaliteti, poput sira, kajmaka i sl.

 

Borsko jezero

 

Jedno od najpoznatijih i najposećenijih izletišta u Istočnoj Srbiji, posebno tokom letnjih meseci je Borsko jezero. Ovo veštačko jezero nastalo je krajem pedesetih godina prošlog veka za potrebe industrijskih pogona Rudarsko-topioničarskog basena u Boru. Međutim, zbog izuzetnog prirodnog potencijala pre svega listopadnih i četinarskih šuma koje ga okružuju, ovo jezero je postalo omiljeno izletište najpre za meštane Bora i okoline, a kasnije i za posetioce iz drugih delova Srbije, kao i Bugarske i Rumunije.

Voda u jezeru je bistra i prijatna za kupanje tokom leta iako se jezero nalazi na gotovo planinskoj nadmorskoj visini (438 m). Postoji nekoliko plaža u okolini kafića i kampa, ali je na drugim, skrivenijim delovima jezera još lepše za kupanje i uživanje na obali bilo u sunčanju ili u hladovini koje ima u izobilju.

Borsko jezero ima vrlo razuđenu obalu i interesantan oblik, pa je pravi doživljaj obići ga sa svih strana. Na obali i u blizini nje nalazi se nekoliko hotela, prodavnica, restorana, kafića i vikend naselja.

Osim turističkog značaja, Borsko jezero je jedna od omiljenih destinacija sportskih ribolovaca koji se tu okupljaju tokom cele godine. 

 

Fish Fest, Beograd

Za sve ljubitelje specijaliteta od ribe u srcu Beograda, na keju kod Nebojšine kule, od 2007. godine održava se festival posvećen pre svega specijalitetima od rečne ribe, mada su zastupljeni i morski i mediteranski specijaliteti.

Ambijent uz reku u ranim septembarskim danima idealan je za ovakvu manifestaciju. Osim riblje čorbe i nekoliko vrsta pečene i pržene ribe, na ovom festivalu se mogu probati različite vrste sireva, začina i soseva, uglavnom ljutih. Naravno, svi se mogu osvežiti solidnim izborom alkoholnih i bezalkoholnih pića. Zastupljena je i različita etno ponuda, od raznovrsnih suvenira do slatkih zanimacija.

Na istom mestu posetioci mogu da se upoznaju sa starim zanatima i plovilima u okviru Nautičke izložbe. Najmlađima je na raspolaganju zabavni park, kao i različiti programi animacije.

Atmosferu upotpunjuje dobra (i glasna :)) muzika. Ulaz na Fish Fest je besplatan, a cene hrane i pića su zaista povoljne.

 

Park maketa Despotovac

Park maketa ili Park minijatura predstavlja jedinstvenu atrakciju u Srbiji. Nastao je 2008. godine. U ovom muzeju na otvorenom izložene su makete srednjevekovnih manastira u razmeri 1:17 u odnosu na njihovu realnu veličinu. Osim manastira, ovde se mogu videti i makete starih srpskih kuća.

Park maketa se nalazi u blizini Resavske pećine i manastira Manasija. Posetila sam ga zahvaljujući tome što sam na putu ka Resavskoj pećini slučajno primetila tablu sa natpisom "Park minijatura" što mi je odmah privuklo pažnju.

U okviru parka se nalazi kafić uređen u etno stilu, kao i prodavnica suvenira sa motivima ovog kraja i manastira čije su makete izložene u ovom neobičnom muzeju. Za posetioce Park maketa je otvoren od aprila do novembra. Moguće su i grupne i individualne posete ovom neobičnom muzeju.

Manastir Manasija

Nekada poznat pod nazivom Resava, kao istoimena reka koja se nalazi u njegovoj blizini, manastir Manasija predstavlja najznačajnije zdanje Moravske škole. Smešten je u blizini Despotovca, na uzvišenju, okružen prelepom prirodom. Utvrđenje u kojem se nalaze manastirska crkva i konaci, izgleda veličanstveno i impresivno.

Manastirska crkva je posvećena Svetoj Trojici. Tu se nalaze izuzetno značajne i vredne freske, koje su okarakterisane kao vrhunac monumentalnog slikarstva iz petnaestog veka. Na žalost, sačuvana je samo trećina fresaka.

 

Resavska pećina

 

U krečnjačkom brdu Babina glava, nedaleko od Despotovca, smeštena je najpoznatija pećina u Srbiji, koja ima status zaštićenog spomenika prirode, uključujući i njenu neposrednu okolinu. Predeo u kom se nalazi, idiličan je u svako doba godine, mada mislim da je najbolje posetiti ovu pećinu tokom proleća i jeseni jer je temperatura u pećini stalno 7°C, a vlažnost vazduha je između 80 i 100%. U Resavskoj pećini sam prvi put bila u rano proleće, a drugi put preko leta, kada je priličan šok za organizam prelazak sa spoljne temperature od oko 30°C na svežih 7°C u pećini. Podrazumevaju se dugi rukavi i duge nogavice za obilazak pećine.

Pećina je duga 4,5 km, od kojih je detaljno istraženo malo manje od 3 km, a za posetioce je uređeno oko 800 m. Ovo je jedna je od najstarijih ispitanih pećina u Srbiji, pa je zato i najpoznatija široj javnosti. Stara je oko 80 miliona godina, dok je procena da je nakit u pećini star 45 miliona godina.

Već na ulazu u pećinu može se videti interesantan pećinski nakit. Resavska pećina, osim što je poznata po bogatom i raznobojnom nakitu, prepoznatljiva je i po raznovrsnim dvoranama, galerijama, stubovima, stalaktitima, stalagmitima, draperijama i okamenjenim vodopadima. Obilazak pećine moguć je isključivo u pratnji vodiča i traje oko 40 minuta. Obilaze se dvorane na dva nivoa.

Dvorane imaju interesantne nazive koji najčešće opisuju sadržaj i oblike koji se nalaze u tom delu pećine. Dvorana sraslih stubova tako je nazvana zbog visokih stubova koji zauzimaju prostor od poda do tavanice. U Dvorani košnica postoji pećinski nakit koji veoma podseća na košnice. U toj dvorani, tavanica je prekrivena stalaktitima koji se još formiraju.

Dvorana u kojoj su pronađeni vrhovi koplja, kamena sekira, lobanja polarne lisice i ognjište praistorijskog čoveka, dobila je naziv Predvorje istorije. U Dvorani kipova nalaze se centralni stub, kip majke sa detetom, kip Afrodite i kip koji neodoljivo podseća na Krivi toranj u Pizi. Tu su i Bobanova dvorana, Kristalna dvorana, Kepina dvorana, Staze okamenjenih vodopada, Koralni kanali... 

Preko puta ulaza u Resavsku pećinu nalazi se Avantura park. Ispred pećine je biletarnica u kojoj se kupuju karte za obilazak pećine, a tu su i kafić i suvenirnica. Poseta pećini je moguća tokom cele godine ali je u zimskim mesecima kraći period u toku dana u kojem se dozvoljavaju obilasci.

 

Restoran Žubor vrela, Lisine

Restorani u blizini čuvenog vodopada Lisine na prvi pogled liče jedan na drugi, po drvenim nadstrešnicama, ribnjacima, etno ambijentu, jelovniku, pa i po nazivima koji su u skladu sa prirodom kojom su okruženi. Da razlike postoje uverili smo se tek kada smo uporedili cene u menijima i uslugu u restoranima. Što je restoran bliži vodopadu, to su cene više, kao što se može pretpostaviti, ali i usluga je lošija pre svega zbog velike posećenosti i nedostatka konobara, a verovatno i drugog osoblja.

Nakon što u restoranu Vodopad, čija je bašta smeštena na nekoliko koraka od vodopada, nije bilo izgleda da budemo usluženi tog, a možda ni narednog dana :), prošetali smo se do restorana Žubor vrela, koji se nalazi u malo manje atraktivnom ali takođe izuzetno lepom i dosta mirnijem ambijentu, pored reke.

Do bašte ovog restorana dolazi se preko ribnjaka punog pastrmki. Zato ne čudi što su specijaliteti kuće pastrmke pripremljene na različite načine, dimljena pastrmka, na žaru, sa kajmakom... Ipak, ovo je Srbija, pa je meso sa roštilja najzastupljenije u jelovniku. Za prvi ručak u ovom restoranu suprug i ja smo odabrali jela ispod sača: jagnjetinu i teletinu uz neizbežnu šopsku salatu. Porcije su pristojne veličine, a pogača je nepristojno velika ali smo se i sa njom uspešno izborili :). Čak smo dobili i po parče torte gratis. Sutradan smo izabrali pastrmku, koja je opravdala naša očekivanja.

Osoblje restorana je ljubazno i usluga je uglavnom brza, mada mislim da je svim restoranima u ovom kraju problem to što nema dovoljno radnika, a to je posebno došlo do izražaja u ovoj covid godini kada je i posećenost ovakvih mesta bila dosta veća nego ranije.

 

 

Lisine

Jedan od najviših vodopada u Srbiji, poznat kao Lisine, odnosno Veliki buk nalazi se na padinama prelepe Beljanice, na oko 380 m nadmorske visine. Ovaj predeo, koji osim vodopada čini i obližnji izvor Veliko vrelo, predstavlja spomenik prirode Lisine, ustanovljen i zakonom zaštićen od 1995. godine.

Vodopad je nastao na desnoj pritoci Resave, rečici Vrelo, koja više liči na planinski potok i duž koje postoji nekoliko restorana gde se gaji pastrmka. Kako se spuštate od vodopada ka Resavi, tako opadaju i cene pastrmke i drugih specijaliteta u restoranima.

Ovaj deo istočne Srbije sam prvi put posetila pre nešto više od 11 godina kada sam bila u planinarskom pohodu na Beljanicu. Sada je malo bolje uređen prilaz vodopadu ali je priroda očuvana. 

Lepota ovog kraja leži baš u netaknutoj prirodi jer osim nekolicine restorana sa sobama gde možete prenoćiti, nema drugih objekata koji bi kvarili ovaj idilični predeo. U podnožju vodopada Lisine, nalazi se ništa manje lepa reka Resava, a nekoliko kilometara dalje je čuvena Resavska pećina. U blizini je Manastir Manasija i jedan interesantan muzej na otvorenom novijeg datuma - Park minijatura.

Motel Lepo mesto, Strmosten

U mirnom mestašcu, pored reke Resave, a nedaleko od vodopada Veliki buk, smešten je motel originalnog naziva - Lepo mesto. Ipak, šifra za korišćenje bežičnog Interneta na ovom zaista lepom mestu pobedila je u kategoriji originalnosti. Naravno, neću je otkriti ali ću je sigurno još dugo pamtiti :). Prednost Lepog mesta je baš pomenuti bežični Internet jer u ovom kraju nema signala mobilne telefonije, bar što se tiče vip mreže. Tek na 3-4 km od motela postoji solidan signal. Takođe sam primetila da je ovo jedini smeštaj u blizini vodopada sa mogućnošću pristupa Internetu. Možda je dobro ponekad biti izolovan od sveta ali ja nisam spremna da to isprobavam...

Bili smo smešteni u roze sobi. Soba je mala ali besprekorno čista. Osim kreveta, kupatila, malog ormara i fena za kosu, nema nikakvih drugih sadržaja u sobi. U okviru objekta postoji izuzetno lepo sređen restoran, u nekoj kombinaciji etno i kosmopolitskog stila. Svideo mi se i mini vodopad ispred hotela, koji se sasvim uklapa u okruženje. Doručak je bio različit svaki dan, nekad bolji, nekad malo lošiji, ali uglavnom veoma dobar. Zastupljeni su domaći proizvodi što je svakako prednost. Osoblje je ljubazno i korektno. U prizemlju se nalazi prodavnica sa suvenirima i domaćim proizvodima, poput meda i džema.

Nedostaci su to što tuš prvog dana nije radio kako treba i povremeno je bio slab pritisak vode. Takođe, soba u kojoj smo bili smešteni je dosta skučena i nedostaje bar jedna komoda i TV prijemnik. Za 3 dana koliko smo boravili u ovom objektu, niko nije izbacio đubre ni promenio peškire. Ipak, Lepo mesto je svakako za preporuku za kraći boravak i odmor od ostatka sveta.

Fruška gora

Neupućenima deluje pitomo, ne previše interesantno, skoro da i nije planina. Istina je sasvim drugačija. Fruška gora, iako visoka svega 539 m, ne samo da je interesantna, već je i veoma zahtevna ako krenete da je ozbiljno istražujete. U to sam se uverila na Fruškogorskom maratonu, manifestaciji koja se svakog proleća (sa izuzetkom ove 2020. godine) održava na Fruškoj gori.

Fruškogorski maraton postoji od 1978. godine i do 90-tih godina prošlog veka bio je poznat pod nazivom 25. maj i kao i mnogi drugi događaji u SFRJ bio je vezan za Tita. Tako je dužina najduže staze na maratonu određivana prema tome koliko je Tito tada imao godina. Dakle, svake godine se broj kilometara najduže staze povećavao za 1. Fruškogorski maraton u novije vreme ima 19 staza, od kojih je najduža duga 133,6 km, a najkraća je simbolična, tek nešto više od 4 km i u skladu sa tim nosi simpatičan naziv – Staza radosti i zadovoljstva. Staze su označene crvenim srcima u belim krugovima, što je zamenilo nekadašnje oznake u vidu petokrake.

U okviru Fruške gore postoji nacionalni park i to prvi u Srbiji, ustanovljen još 1960. godine. Najviši vrh ove planine je Crveni čot. Jedan od nešto nižih vrhova nalazi se na brdu Stražilovo, na samo par kilometara od Sremskih Karlovaca. Stražilovo je popularno izletište, koje je ovekovečilo život i delo Branka Radičevića, čuvenog srpskog pesnika koji je preminuo od tuberkuloze sa samo 29 godina. Na Stražilovu se osim groba Branka Radičevića, nalazi odmaralište Brankov čardak, kao i planinarski dom. Kao i na celoj Fruškoj gori, i ovde postoje obeležene planinarske staze. Tu se održavaju takmičenja u orijentiringu i planinskom biciklizmu.

Fruška gora je poznata po manastirima koji su raspoređeni duž cele planine. Ima ih ukupno 16, među kojima su: Novo i Staro Hopovo, Beočin, Vrdnik, Privina Glava, Velika Remeta i drugi. Svi fruškogorski manastiri podignuti su kao zadužbine srpskih vladarskih porodica. Na ovoj planini postoje ostaci nekoliko utvrđenja, od kojih sam posetila samo Vrdničku kulu. Ona se nalazi u banjskom mestu Vrdnik, poznatom po lekovitoj termalnoj vodi.
 
Na Fruškoj gori su zastupljene brojne biljne i životinjske vrste. Na obroncima ove planine nalaze se šume, pre svega lipova šuma (od cele Evrope najveća koncentracija joj je na Fruškoj gori), a tu su i livade, pašnjaci, voćnjaci i vinogradi, zbog čega ovaj kraj obiluje vinskim podrumima. Najčuvenije vinarije se nalaze u Sremskim Karlovcima i okolini.

U letnjim danima, spas od vrućine meštani okolnih mesta traže u jezerima. Na Fruškoj gori postoji čak 14 jezera. Sva jezera su veštačka i većina je smeštena na južnoj strani planine. Tu su Ledinačko jezero, Dobrodol, Borkovac, Beli kamen, Ljukovo, Sot, Međeš i druga. Pogodna su kako za ribolov, tako i za plivanje.

Palićko jezero

Hotel Prezident, Palić

Odlična lokacija, dobra ponuda i povoljne cene smeštaja privukle su nas da budemo gosti hotela Prezident na Paliću. Hotel je smešten uz park, na samo nekoliko koraka od šetališta pored Palićkog jezera. Iza hotela se nalazi bazen koji je otvoren tokom letnje sezone, a sa strane je parking za goste hotela.

Hotel Prezident je dobro opremljen. Ima bar, otvoreni bazen, spa centar i teretanu. Pogodan je kako za zimski, tako i za letnji odmor. Otvoren je pre dvadeset godina i početkom dvehiljaditih bio je ekskluzivan hotel, o čemu govore brojna priznanja iz tog perioda, koja se nalaze u hodniku u prizemlju.

Naša soba je bila relativno prostrana i standardno opremljena. Krevet je bio udoban, a u ormaru je bilo dovoljno mesta za odlaganje stvari. Iako je soba bila čista i korektno sređena, po nameštaju se vidi koliko je hotel star.

Velika je šteta to što je održavanje hotela prilično loše. U tuš kabini se voda zadržavala, pa se stvarao omanji bazen od samo jednog tuširanja i tek za 2-3 sata voda se povlačila. Kada smo to prijavili, rečeno nam je da će srediti kvar ili da će nas premestiti u drugu sobu. Ni jedno ni drugo se nije desilo. Nismo insistirali zato što smo u hotelu ostali samo dve noći ali to što smo prijavili kvar a nisu reagovali je jako loše.

Spa centar je lepo osmišljen ali se uopšte ne održava dobro. Delovi hidromasažne kade su crni od prljavštine. Đakuzi takođe ne izgleda čisto. Sauna deluje da je najbolje očuvana. Osim toga, voda u đakuziju je jedno popodne bila gotovo vrela do neizdrživosti, što nije uvek slučaj, pa ne znam da li je možda recepcionerka koja je uključila đakuzi napravila grešku (uključivanje saune i đakuzija je centralizovano i vrši se sa recepcije).

Doručak je prilično obiman i raznovrstan, na bazi je švedskog stola, a u hotelu se mogu doplatiti i ručak i večera. Imaju u ponudi i posna jela, što me je prijatno iznenadilo. Osoblje u restoranu je ljubazno i uslužno.

S obzirom da smo u ovom hotelu boravili u vreme novogodišnjih praznika, recepcija, lobi i restoran su bili adekvatno ukrašeni. Novogodišnja dekoracija nije bila preterana i meni se veoma svidela.