Napulj

Za Napulj se može reći mnogo toga i koliko god epiteti bili kontradiktorni, najverovatnije su svi tačni! To je grad kontrasta, bučan i na momente haotičan, gostoljubiv i opasan, raskošan i ofucan, blistav i prljav. Napulj je sve u jednom. Samo nije dosadan!

Prvo što sam ugledala po dolasku u Napulj je Napuljski zaliv. U obliku je polumeseca i nalazi se na blagoj nizbrdici. Luka u Napulju je druga najprometnija putnička luka na svetu. Tu su usidreni ogromni prekookeanski brodovi, a plaža nema na vidiku. More je ovde ipak u drugom planu.

Napulj je „na glasu“ po kriminalcima i mafiji, a ono u šta sam se lično uverila je da u Napulju žive najtemperamentniji Italijani, ustvari najtemperamentniji i najopušteniji ljudi koje sam igde videla! Jedan od reprezentativnih primera je njihovo ponašanje u saobraćaju. Masovno voze motore (što brže, to bolje), uglavnom bez kaciga i uopšte ne poštuju saobraćajnu signalizaciju, pa tako redovno prolaze kroz crveno svetlo i zaustavljaju se tik uz pešaka. Sve to ostavlja utisak opasnog grada. Srećom nisam imala iskustva sa džeparošima, iako sam čula da ih ima dosta u centru grada. Još jedan „minus“ za Napulj je (ne)čistoća grada. „Ne“ je u zagradi zato što situacija nije toliko katastrofalna kako se može čuti i pročitati u raznim putopisima ali... ima i istine u tome. Jeste da je Napulj metropola sa mnogo beskućnika, imigranata, uličnih prodavaca i naravno turista, ali to nije opravdanje za nemar u održavanju čistoće grada.

Ipak, Napulj je poznat i po nekim jako lepim stvarima. Pre svega, ima veći istorijski centar od bilo kog drugog evropskog grada! U Napulju se nalazi najstarija aktivna opera na svetu - Teatro di San Carlo, smeštena na trgu Plebiscito na kojem se nalazi i crkva San Francesco di Paola, kao i grandiozna kraljevska palata - Palazzo Reale, koja je jedna od najvećih palata u Evropi, tačnije druga po veličini, odmah nakon Versaja.

U Napulju je nastala i pica! Tačno se zna kako se pravi napolitanska pica i to je od 2004. godine regulisano zakonom! Najpoznatije picerije u Napulju su: L’Antica Pizzeria da Michelle iz 1870. godine u kojoj je picu jela i Džulija Roberts u filmu „Jedi, moli, voli“ i picerija Brandi gde je 1889. godine nastala pica margarita.

Nemoguće je ne primetiti veliku zgradu Nacionalnog Arheološkog muzeja u kojem se čuva zbirka predmeta koji pripadaju dinastiji Burbona, kao i eksponati iz okoline Napulja, a pre svega iz Pompeje i Herkulanuma. Posebna prostorija u muzeju je Tajna soba gde su smeštene erotske slike i predmeti iz doba starih Rimljana.

Napulj ima upečatljive dvorce, od kojih su najpoznatiji i najposećeniji: Castel Nuovo, Castel dell'Ovo i Castel Sant Elmo. Svaki je poseban, kako po nastanku, nameni i istorijskim događajima, vezanim za svaki pojedinačno, tako i po izgledu.

Predveče je lepo posmatrati Napulj iz priobalnih predgrađa, gde je nešto viša nadmorska visina, pa se odatle pruža predivan panoramski pogled na grad, luku i naravno Vezuv. Ja sam u jednoj hop-on hop-off turi imala prilike da uživam u romantičnom Napulju sa distance.

Kada sumiram sve „pluseve“ i „minuse“ Napulja, rezultat je pozitivan broj, svakako. Može i treba da bude lepši ali možda to više ne bi bio tako poseban grad, jednom rečju Napulj.

Rim

Čitava decenija je prošla od moje prve posete Rimu, kada sam sa drugaricom lutala ulicama i parkovima Rima, pila vodu sa svake fontane, upijala svaki kutak i divila se svakom trgu i svakoj građevini u večnom gradu. Ne sećam se šta smo prvo posetile ali se sećam da smo odmah zalutale :), da bismo ubrzo shvatile da u Rimu, posebno pri prvoj poseti ovom gradu, ustvari ne možeš da zalutaš jer se na svakom koraku nalazi nešto važno i interesantno i ništa ne treba propustiti!

Centar Rima je veliki muzej na otvorenom. Veličanstveni Trajanov forum je najveće očuvano zdanje podignuto za vreme Rimskog carstva, kojim dominira vajarsko remek delo - Trajanov stub sa isklesanom istorijom vojnih poduhvata cara Trajana u 150 scena i sa čak 2500 likova! Jednako impresivan je Konstantinov slavoluk. U neposrednoj blizini se nalazi Koloseum, koji je uživo još impozantniji nego na slikama. Oko Foruma i Koloseuma, osim radoznalih turista, ima i dosta mačaka, koje se izležavaju i uživaju jer u Rimu važi zakon da mačke mogu neometano živeti na mestu na kojem su se rodile.

S druge strane foruma je trg Venecia, arhitektonski drugačiji od okoline, gde je najupadljiviji spomenik Vitoriju Emanuelu II, prvom kralju ujedinjene Italije. Belina ovog zdanja upada u oči, a stanovnici Rima ga zbog toga nazivaju svadbenom tortom :).

Interesantno je da je beton rimski izum, koji su Rimljani koristili još pre više od 2000 godina. Zahvaljujući tome i danas postoje znamenitosti poput Koloseuma, Foruma i Panteona. Kupola na Panteonu je i dalje najveća nepoduprta betonska kupola na svetu.

Suvišno je pominjati da je Rim pretrpan turistima. Na centralnim trgovima Rima uvek je živahno, a u popodnevnim i večernjim časovima, posebno preko leta, ima i raznih dešavanja. Jedan od najposećenijih trgova je trg Navona, prepoznatljiv po svojim fontanama, slikarima i zabavljačima. Tu se nalaze tri velike fontane: Neptunova, Maurova fontana i Fontana četiri reke sa obeliskom u sredini i četiri ljudske skulpture, koje simbolizuju reke četiri kontinenta koji su bili poznati u vreme kada je fontana nastala. Predstavnik Evrope je Dunav. Nil predstavlja Afriku i prikazan je sa povezom preko očiju jer se tada nije znalo gde izvire ova reka. Gang je simbol Azije, a predstavnik Amerike je reka Rio de la Plata.

Trg naroda ili u originalu Piazza del Popolo poznat je po trijumfalnoj kapiji na severnom prilazu trgu, velikom obelisku, smeštenom u centru trga i crkvama - bliznakinjama, Santa Maria dei Miracoli i Santa Maria in Montesanto.

Španske stepenice su još jedna nezaobilazna lokacija u Rimu. Iako su ih izgradili Francuzi po projektu italijanskih arhitekata, naziv su dobile po španskoj ambasadi pri Vatikanu, koja se nalazila u podnožju stepeništa. Pri dnu Španskih stepenica postoji još jedna interesantna fontana. To je fontana Barkača u obliku nasukanog brodića koji je napola potonuo. Nastala je u znak sećanja na poplavu Tibra krajem šesnaestog veka.

Rim je svetski rekorder po broju fontana, od kojih doduše mnoge nisu u funkciji. Najpoznatija je Fontana di Trevi sa prelepim skulpturama i to je verovatno najposećenija atrakcija u Rimu. Nezamislivo je da neki turista ne poseti ovu fontanu i pod obavezno je da ubaci novčić u nju, da bi ga, po legendi, put ponovo doveo u Rim. Naravno da nije dozvoljeno uzimanje novca iz fontane, ali bilo je slučajeva da ljudi pokušavaju da “ulove” novčiće iz fontane, što se završavalo njihovim hapšenjem. Iz Fontane di Trevi se svake večeri sakupi oko 3000 evra, koje se doniraju u humanitarne svrhe.

Rim ima i prelepe parkove, od kojih je najpopularniji park Borgeze. Detaljno sam ga obišla tek prilikom drugog boravka u Rimu, jednog sunčanog februarskog dana. Po ovom ogromnom parku sam se šetala sa suprugom, kada je još bilo ostataka snega u nekim delovima parka. Beše to jaka zima, koja je čak i Rim obojila u belo. Meni su parkovi uvek lepi i interesantni, bez obzira na godišnje doba, a Borgeze ima poseban šarm.

Nisam propustila ni čuvenu vučicu! Svi znamo legendu o Romulu i Remu koje je podojila Marsova vučica, koja je danas simbol Rima. Romulu je pripala čast da osnuje novi grad na sedam brežuljaka. Kako se Rim širio, tako se i povećavao broj brežuljaka, pa se danas Rim prostire na mnogo više od sedam brežuljaka.

Rim sam posetila tokom leta i zime. Nadam se da ću jednom (uskoro!) upotpuniti svoju sliku o večnom gradu prolećnim i jesenjim utiscima.

Restoran Ozon, Beograd

Lokacija restorana, kvalitet i veličina porcija su nešto po čemu se Ozon izdvaja od drugih restorana u Beogradu. Kad god nemam spremljen ručak ni vremena da ga spremam, odem u Ozon ili naručim hranu iz ovog restorana, jer dostavu vrše i na kućnu adresu. Dostava je besplatna za sve porudžbine preko 600 dinara.

Ipak, ambijent restorana Ozon je nešto što zaslužuje da se oseti uživo, pa dostavu preporučujem onima koji su u ovom restoranu bili više puta, a oni koji ga nisu posetili mogu se najpre prošetati prelepom Banjičkom šumom, koja se od maja 2015. godine zove Bajfordova šuma, po britanskom režiseru i glumcu Timoti Džon Bajfordu, koji ima velike zasluge za to što je ova šuma stavljena pod zaštitu kao Spomenik prirode zbog mnoštva različitih vrsta ptica. Restoran Ozon je smešten na obodu ove šume, po mom mišljenju, jedne od najlepših zelenih oaza u Beogradu. Nalazi se u neposrednoj blizini sportskog centra Banjica, a zapravo je najbliži ulazu u letnji bazen, pa kad dođete da se rekreirate možete svratiti u Ozon. Letnja bašta restorana je okružena šumom, što je čini jako prijatnim kutkom ne samo u vreme letnjih žega, već u većem delu godine, a meni je najdraža u proleće, kada priroda ozeleni.

Enterijer restorana je dobio novi izgled početkom ove godine i sada izgleda prostranije i modernije nego ranije. Međutim, nakon renoviranja i cene su malo skočile, pa se sada za Ozon ne može reći da ima super povoljne cene, kao što je to ranije bio slučaj. Ipak, veličina porcija i ukusno pripremljena, sveža hrana i dalje opravdavaju cene. 

Meni je omiljena njihova cezar salata, kao i punjene pečurke, koje se vode kao predjelo, a ustvari su uz neku manju salatu sasvim dovoljne za ceo obrok. Takođe mi se sviđaju lignje na žaru i naravno roštilj, posebno specijalitet kuće - tepsija Ozon, iako je prevelika i za dve veoma ješne osobe, kao što smo moj muž i ja. Od poslastica, bez premca su francuske palačinke, koje su jednostavno savršen spoj višanja, testa, sladoleda i šlaga. Dok pišem ovaj tekst, shvatam da nikad nisam jela picu u Ozonu, a Ozon je ustvari nastao kao picerija, hm... moraću to da ispravim, što pre :)

Restoran Stari bunar, Beograd

Restoran Stari bunar se nalazi u blizini Dušanovačkog mosta i pošte, u jednoj mirnoj uličici u koju se ulazi iz prometne Ustaničke. Relativno lako ga je naći zahvaljujući reklamnoj tabli u Ustaničkoj, od koje ga deli samo nekoliko koraka. Izdvojen je od gradske gužve, a ipak nije daleko od centra grada.

Ima svoj parking i malu baštu ukrašenu cvećem, ispred restorana. Unutrašnji prostor se sastoji od dva nivoa. Glavna sala je u prizemlju i podeljena je drvenom dekorativnom ogradom na dva dela. Sa desne strane od ulaza nalazi se drveni bunar - simbol restorana. U gornjem levom uglu glavne sale postoji kamin, pored kojeg je šank. Na spratu se takođe nalazi sala za goste, ali je ona manjih dimenzija od donje. Na svim zidovima su umetničke slike sa različitim motivima. Restoran je preko dana dosta dobro osvetljen zahvaljujući velikim prozorima. Već na prvi pogled mi se svideo enterijer. Ceo ambijent deluje toplo i srdaćno, a tome doprinosi i izuzetno ljubazno osoblje restorana.

Stari bunar je otvoren svakog dana od 10 ujutru do ponoći. Ima svoje stalne goste i dosta je posećen. Kad god smo ga posetili, bilo radnim danima ili vikendom, uvek je bio pun. Poslednji put smo tamo bili sa kumovima. U međuvremenu smo saznali da je restoran poznat po izvrsnoj teletini ispod sača koja se služi sa pekarskim krompirom. Tada je, na žalost, nismo probali jer je već bila rasprodata. Dakle, dobra varijanta je naručiti je pre dolaska u restoran ili doći na ručak ranije (u 16h je već nije bilo). Umesto toga, kuma i ja smo jele lignje na žaru, dok je muški deo ručao leskovačku mućkalicu. Od poslastica smo probali baklavu sa suvim šljivama i grožđem i pitu od višanja. Obe se serviraju sa sladoledom. Sve je bilo i previše ukusno, takoreći pogubno za liniju... Ali sad dok pišem ove redove, malčice sam ogladnela i baš bih probala tu teletinu ispod sača u Starom bunaru...