Translate

21.05.2016.

Kada planirate put u inostranstvo…



Svima, pa i najiskusnijim putnicima, dešava se da previde neke veoma važne detalje, koji im mogu zagorčati putovanje ili im u krajnjem slučaju mogu biti prepreka u realizaciji puta u inostranstvo. Da do toga ne bi došlo, povedite računa o nekoliko osnovnih stvari koje će vam omogućiti da relaksirani i dobro pripremljeni krenete na put.

Pre puta u inostranstvo obavezno treba proveriti datum važenja putne isprave. Ako se približio datum isticanja vašeg pasoša, to treba da vam bude znak da što pre podnesete zahtev za izdavanje novog jer su nam često pasoši kraće u funkciji od datuma koji je na njima naveden. Na primer, kada putujete u neku od zemalja koje pripadaju Šengen zoni, vaš pasoš mora da bude važeći bar tri meseca posle vašeg planiranog datuma povratka iz te zemlje. Ista ili slična pravila važe za još neke države. Da biste izbegli neprijatnu situaciju u kojoj biste mogli biti vraćeni sa granice ili bi, u najboljem slučaju, vaš ulazak u stranu zemlju zavisio od dobre volje carinika, raspitajte se o pravilima vezanim za putne isprave u zemlji koju posećujete i naravno bacite pogled na datum isticanja vašeg pasoša.

Svako ko je bar jednom morao da prikuplja dokumenta za vizu i da danima čeka dobijanje iste, zna koje je olakšanje putovati u zemlje koje ne zahtevaju vizu. Međutim, vize će uvek biti preduslov ulaska u pojedine zemlje. Pasoši RS nemaju baš preveliku “cenu” ali će vam viza za neke zemlje trebati čak i ako posedujete neki od “najpoželjnijih” pasoša na svetu. Kad smo kod tih pasoša “na ceni”, smatra se da je trenutno najpoželjniji švedski pasoš, uzimajući u obzir da u 174 zemlje prolazi bez vize i da posedovanje švedskog pasoša iziskuje minimalne troškove izdavanja vize za ostale zemlje gde je viza neophodna.

Postoje različite vrste viza: turističke, radne, studentske, poslovne itd. U svakom slučaju, zahtev za vizu treba podneti bar nekoliko nedelja, a često i nekoliko meseci pre puta jer procedure dobijanja vize mogu da traju (ne)očekivano dugo. Interesantno je da se u nekim zemljama viza osobama mlađim od određene starosne dobi izdaje samo ako putuju sa roditeljima ili bračnim partnerom, čak i kada su u pitanju punoletne osobe. Na primer, vizu za Ujedinjene Arapske Emirate ne mogu dobiti muškarci mlađi od 22 godine i ženske osobe mlađe od 23 godine ako ne putuju sa roditeljima ili supružnikom.
Pre nego što otputujete u drugo govorno područje korisno je da naučite osnovne reči na lokalnom jeziku zemlje u koju putujete, a dobro je i poneti sa sobom džepni rečnik. Znanje engleskog jezika je uvek veliki plus, ali nezavisno od toga koliko dobro vladate engleskim jezikom, u mnogim zemljama neengleskog govornog područja može se desiti da vam bude neophodno da stupite u komunikaciju sa osobama koje ne govore engleski. U tom slučaju džepni rečnik može da bude spasonosno rešenje! Čak i ako se perfektno sporazumevate na engleskom ili na nekom drugom jeziku, koji ni vama ni domaćinu nije maternji, uvek će im prijati da čuju kako ste se potrudili da naučite neke osnovne izraze na njihovom jeziku, tipa “Dobar dan”, “Doviđenja”, “Hvala” itd.

18.05.2016.

Iztuzu


Nesvakidašnja plaža Iztuzu nalazi se u blizini istoimenog naselja, južno od grada Dalyan. To je 4.5 km duga peščana plaža, koja predstavlja prirodnu granicu između delte reke Dalyan i Sredozemnog mora. Zbog toga što se na njoj nalazi jedan od glavnih uzgoja ugrožene vrste kareta-kareta kornjača na Mediteranu, sa prosekom od 300 gnezda godišnje, Iztuzu je poznata i pod nazivom plaža kornjača. Smatra se da ova vrsta kornjača na tom tlu postoji oko 90 miliona godina. Interesantno je da reč „iztuzu“ na turskom znači „staza soli“, što je ova plaža zapravo i bila jer se još u antičko doba tu proizvodila so. Plaža Iztuzu i područje oko nje, uključujući reku Dalyan i jezero Köyceğiz, od 1988. godine imaju status područja pod posebnom zaštitom životne sredine.

S obzirom da ova plaža pripada zaštićenom prirodnom području, tu važe posebna pravila, tj. mere zaštite, koja se moraju strogo poštovati. Jedno od pravila je da vozilima i životinjama nije dozvoljen ulazak na plažu. Iako je veći deo plaže Iztuzu opremljen suncobranima i ležaljkama, postoje delovi obeleženi drvenim kočićima gde se nalaze gnezda kornjača i u tim zonama je zabranjeno postavljanje suncobrana i ležaljki, kao i prostiranje peškira i kopanje rupa. U određenim, tačno propisanim zonama, oko plaže Iztuzu i reke Dalyan, zabranjen je pristup gliserima. U periodu od maja do oktobra, plaža Iztuzu je zatvorena za posetioce između 20:00 i 8:00 da bi kornjače neometano polagale svoja jaja. Ove mere su se do sada pokazale uspešnim. Čak je primećen i mali porast broja gnezda u poslednjih 28 godina, koliko se sprovodi program praćenja ove ugrožene vrste kornjača na plaži Iztuzu.


Od maja 2009. godine na plaži postoji Centar za kornjače, koji vodi Katedra za biologiju Univerziteta u Pamukalama. Studenti i volonteri su uključeni u lociranje i praćenje gnezda kornjača. Gnezda se od grabljivica štite kavezima, a povređene kornjače koje se pronađu na plaži ili ušću, dovode se u Centar za kornjače da bi im se ukazala pomoć. U februaru 2011. godine, osnovana je Fondacija za konzervaciju kornjača, čiji je cilj zaštita kornjača i njihovih staništa.

Osim što je plaža Iztuzu omiljena među turistima koji borave u njenoj neposrednoj blizini, rado je posećuju i turisti koji letuju na drugim delovima turske obale. Postoje redovne brodske linije i dolmuši koji vode do ove plaže, a često se organizuju i turističke ture do plaže Iztuzu, koje obično obuhvataju krstarenje rekom Dalyan i traju jedan dan ili čak dva-tri dana, sa noćenjem u nekom od obližnjih mesta. Ja sam bila na jednom takvom celodnevnom izletu.

Na plažu Iztuzu smo stigli negde posle ručka, koji je u tom turističkom razgledanju bio organizovan u restoranu Caunos, smeštenom na obali reke Dalyan. Tipično mediteranski ručak bio je uključen u cenu izleta, sa obaveznim desertom u vidu lubenice, što je zaštitni znak turskih obroka :). Na plaži Iztuzu nas je prvo ošamutila vrelina vazduha, a zatim nas je oprljio vreli pesak, pa smo odmah morali da se rashladimo u moru :). Na nekim delovima gde se reka meša sa morem, nije preporučljivo plivanje zbog jakih struja i virova i ja sam, kao svaki radoznali i neustrašivi turista, u to morala da se lično uverim :). Zaista su na nekim mestima vodene struje toliko jake da su me odvlačile u dubinu iako sam plivala ka obali, ali srećom nisam odmakla daleko, pa sam se brzo vratila u bezbedni plićak :). Naravno, na većem delu plaže plivanje je pravo uživanje, tako da mi se tog vrelog dana nije izlazilo iz vode. Na retkim mestima se može pronaći prirodni hlad, a mi smo pronašli fantastičan zaklon pod krošnjom jednog drveta.

Zahvaljujući očuvanoj prirodnoj sredini, plaža Iztuzu je 2008. godine bila pobednik evropskog istraživanja u kategoriji „najbolji otvoreni prostor“, a 2011. godine je proglašena za najbolju morsku destinaciju od strane holandskog vebsajta Zoover.

16.05.2016.

Santa Cruz de Tenerife



Na severoistočnoj obali najvećeg Kanarskog ostrva smestio se Santa Cruz. U njemu se nalaze domišljato uređeni trgovi, interesantne stare i moderne građevine, ogromna luka, prelepi parkovi, jedna od najlepših plaža na ostrvu, mnoštvo butika i restorana i još mnogo toga...

Santa Cruz je glavni grad Tenerifa, a sa glavnim gradom susednog ostrva Las Palmas de Gran Canaria deli mesto prestonice španske autonomne pokrajine Kanarska ostrva. Ova dva grada su večiti rivali i između njih postoji tradicionalni spor, poznat kao Pleito Insular, koji traje skoro dvesta godina.

Prvo na šta smo naišli u Santa Cruzu bila je zgrada opere neobičnog oblika koja podseća na jedro broda - Auditorio de Tenerife. Ona je postala simbol ovog grada. Nalazi se uz samu obalu. U njoj se održavaju razni koncerti i festivali opere i klasične muzike. Ispred opere su stene i betonske kocke na kojima su naslikani likovi poznatih ličnosti iz Španije i širom sveta. To izgleda veoma zanimljivo! Mislim da sam bar pola sata zurila u te stene gledajući koga sve tu ima.

U neposrednoj blizini je Parque Maritimo Cesar Manrique, nastao po ugledu na jezero Martianez koje se nalazi u Puerto de la Cruzu. Ovaj zabavni park ima dva bazena sa slanom vodom, okružena ležaljkama i suncobranima, a ambijent upotpunjuju palme različitih vrsta i veličina.

Jedan od najlepših parkova koje sam do sad videla nalazi se baš u Santa Cruzu. To je park García Sanabria koji je najveći urbani park na Kanarskim ostrvima. Osim džinovskih palmi i drugog mediteranskog rastinja, među kojima su i neke retke vrste, tu su jezerca, fontane, razne skulpture i cvetni lukovi. Jedan od najzanimljivijih detalja u parku je cvetni sat. 

Najveći trg u gradu je Plaza de Espana. Izgrađen je 1929. godine na mestu nekadašnje tvrđave San Cristobal, koja je čuvala grad od gusarskih napada. U centralnom delu trga se nalazi spomenik podignut u čast žrtava Španskog građanskog rata. Nedavno je izgled ovog trga osvežen zahvaljujući grupi švajcarskih arhitekata, a na njemu mi je najviše privuklo pažnju drveće obučeno u šarene heklane „pantalone“, što izgleda vrrrlo interesantno, svaka čast na kreativnosti!

Po mnogima najlepša plaža na Tenerifima, Teresitas, nalazi se na nekoliko minuta vožnje od centra Santa Cruza. Prekrivena je peskom zlataste boje koji je uvezen iz Sahare i po tome je jedinstvena na ostrvu. Nju krase i drvoredi palmi. U pozadini plaže su visoke planine, što celom pejzažu daje dodatni šarm. Plaža Teresitas je idealna za lenčarenje na suncu. Za kupanje je meni ipak bilo hladno, mada sam videla da to nekima nije smetalo.

Mislila sam da samo kod nas novogodišnja dekoracija ostaje na ulicama po tri meseca. Ipak, nismo jedini :). Sve do početka februara ulice Santa Cruza bile su okićene novogodišnjim ukrasima (možda i duže ali mi smo se već trećeg februara vratili, pa ne znam kad su ih skinuli).

Za dlaku smo propustili tradicionalni karneval u Santa Cruzu za koji kažu da po grandioznosti parira onom čuvenom karnevalu u Riu. Sam karneval čini parada šarenila i raskošnih maski, kao što to i priliči jednoj takvoj manifestaciji ali ono po čemu se razlikuje od drugih je tradicionalna ceremonija kojom se festival završava. To je „sahrana sardine“ kada se blještavi kolorit zamenjuje crninom u znak žalosti zbog „smrti sardine“. Ogromna kartonska lutka u obliku sardine tada se spaljuje, a prisutni se trude da što jače kukaju zbog tog „tužnog“ događaja. Na taj način se simbolično izražava žaljenje zbog toga što se karneval završava.