Translate

30.09.2019.

Hotel Đerdap, Kladovo


Zgrada hotela Đerdap je najupečatljivija u Kladovu, iako se ne izdvaja po atraktivnoj spoljašnjosti već po visini objekta. Ovaj hotel ima idealnu lokaciju. Smešten je uz šetalište, na obali Dunava. Stotinak metara ga deli od centra Kladova, a od prilike isto toliko, samo sa druge strane, od plaže, koja je u letnjem periodu dosta posećena.

Entereijer hotela je moderniji od njegove spoljašnjosti. Pretpostavljam da je skorije renoviran. Sasvim je pristojno sređen, počevši od recepcije, preko zatvorenog dela restorana i bašte do soba. Sobe su prostrane, klimatizovane sa standardno opremljenim kupatilima i dovoljno prostora u ormarima za odlaganje stvari. Bila sam smeštena u sobi koja je gledala na parkić ispred hotela i delimično na Dunav.

Obroci se služe u hotelskom restoranu i na bazi su samoposluživanja. U ponudi su doručak, ručak i večera. U prvi mah mi je hrana delovala veoma raznovrsno i ukusno, sa više vrsta suhomesnatih proizvoda, kuvanih i prženih jaja, sireva i peciva za doručak, a za ručak i večeru je bilo dosta mesa i salata, kao i kuvanih jela. Takođe je bilo više vrsta kolača i voća. Međutim, ista hrana se ponavljala iz dana u dan i na žalost, nije bila sveže pripremljena. Čak je bilo i slučaja trovanja hranom.

Osim restorana i bara, hotel raspolaže konferencijskim salama i banket salom, pa je poogodan za održavanje manjih ili većih skupova, poput konferencija i kongresa, a mislim da se tu, osim poslovnih okupljanja, mogu organizovati i porodična slavlja. Posebno mi se svidela hotelska bašta sa pogledom na Dunav i susednu Rumuniju. Povod mog boravka u ovom hotelu je bila konferencija koja se tu održavala polovinom septembra. Tih dana, većina gostiju hotela, ako ne i svi, bili su organizatori i učesnici konferencije.
 
U vreme mog boravka u hotelu Đerdap nije bilo gužve na obližnjoj plaži ali je bilo idealno za sunčanje na obali jer je bilo sunčano i toplo vreme. Hotel Đerdap je odlična baza za šetnju kako po Kladovu, tako i za posetu okolnim lokalitetima duž Dunava. Jedan od najlepših izleta koji se organizuje iz ovog hotela je krstarenje Dunavom i obilazak Đerdapske klisure. To je sjajan doživljaj koji ne treba propustiti.

27.09.2019.

Lion


Poznat kao gastronomska prestonica Francuske i kolevka kinematografije u Evropi, a takođe prepoznatljiv po bogatom kulturno-istorijskom nasleđu, Lion je svakako grad koji vredi posetiti. Nama se desio neplanirano, a kao što važi i za mnoge druge stvari u životu, nekada je bolje nemati plan.


Ovog leta Lion je bio jedno veliko gradilište, što ga baš i ne čini turistički atraktivnim. Mnogi trgovi su bili raskopani, kao i neke od centralnih ulica, zbog čega su privremeno ukinute pojedine tramvajske linije. Metro je funkcionisao regularno, ali smo ga koristili samo dva puta tokom našeg četvorodnevnog boravka u Lionu jer razdaljine između turistički interesantnih mesta nisu toliko velike da se ne mogu obići peške. Bilo je dosta toplo ali ipak prelepo za šetnju, posebno pored reka gde ima drveća i prirodnog hlada.

Stekla sam utisak da se život u Lionu odvija oko reka, Rone i Saone, koja se uliva u Ronu baš u Lionu. Dakle, Lion ima ušće, kao i Beograd, a ima i istoimeni šoping mol, baš kao i naš grad. To je i jedini šoping mol koji smo posetili u Lionu. Lepo je osmišljen ali se ni po čemu specijalno ne izdvaja u odnosu na ostale šoping molove. Kod ušća reka se nalazi Prirodnjački muzej, koji je arhitektonski veoma interesantan. Zgrada je nepravilnog oblika sa fasadom koja predstavlja kombinaciju metala i stakla i svakako dominira tim delom grada.

U neposrednoj blizini Prirodnjačkog muzeja je postavljen veliki znak „Only Lyon“ uz neizbežnu maskotu lava, kao zaštitnog znaka Liona. Tu je takođe obeležje evropske prestonice pametnog turizma, priznanja koje je 2019. godine pripalo Lionu. Neki od razloga zbog kojih je Lion poneo ovu titulu su doprinos održivom razvoju u smislu energetske efikasnosti, pristupačnost saobraćajno-transportne mreže i primena pametne signalizacije, koja je prilagođena osobama sa invaliditetom. U planu je i primena virtuelne realnosti koja će posetiocima istorijskih lokaliteta omogućiti potpuni doživljaj starih vremena, dok će savremena mesta dobiti novu dimenziju.

Istorijske znamenitosti Liona su koncentrisane u Starom gradu, koji predstavlja jedno od najvećih mesta renesansne arhitekture u Evropi. Deli se na tri oblasti: Saint Jean, Saint Paul i Saint Georges, a ispresecan je mnogobrojnim uskim uličicama i tajnim prolazima, koji su među lokalcima poznati kao traboules. Prvobitno su služili za prenošenje svile i druge robe, a danas ih ima čak 40 koji su javno dostupni i predstavljaju svojevrsne turističke atrakcije.

U blizini grandiozne lionske katedrale Saint Jean i jednog od tajnih prolaza, nalazi se Muzej minijature i filma, u kojem se mogu videti specijalni efekti, kostimi i razni drugi originalni eksponati, korišćeni u evropskim i holivudskim filmovima. U ovom muzeju su postavljeni i brojni minijaturni setovi, kao što su znamenitosti Liona, pozorišta, restorani, prodavnice itd. Ljubiteljima filmske umetnosti je posebno interesantan Institut Lumijer koji se nalazi u Monplasiru, istorijskoj četvrti Liona, gde su braća Lumijer snimili prvi film.

Do jednog od najposećenijih mesta u Lionu, Bogorodičine bazilike, odnosno lionskog Notr Dama, može se stići funikularom ili peške. Mi nismo koristili funikular već smo pešačili do brda Fourviere, gde se nalazi bazilika sa panoramskim pogledom na Lion. Ova crkva je prelepe spoljašnjosti i unutrašnjosti. Podignuta je u znak zahvalnosti Bogorodici zbog spasavanja Liona od kuge, a istim povodom je osnovan i Festival svetlosti koji se održava 8. decembra svake godine i tokom kojeg se pale sveće u celom gradu. Na samo nekoliko koraka od dvorišta Bogorodičine bazilike, nalazi se La Tour Metallique - metalni toranj, čiji je smisao da valjda parira Ajfelovoj kuli. Metalni toranj više nije otvoren za javnost ali se, kao i Bogorodičina bazilika vidi iz gotovo celog Liona.

Najlepši vidikovci u Lionu se nalaze upravo na brdu Fourviere. Najposećeniji je svakako vidikovac iz dvorišta Bogorodičine bazilike, a osim tog vidikovca, lep pogled se pruža iz parka Jardin des Curiosites, na koji smo slučajno naišli dok smo se peli ka bazilici. Panoramu Liona kao sa razglednica doživeli smo i iz dobro očuvanog rimskog amfiteatra, gde se nalaze arheološke iskopine velikog i manjeg rimskog pozorišta.

Centar savremenog Liona je Presquile, koji se prostire između Rone i Saone. Tu se nalaze prelepi trgovi, brojne istorijske građevine i fontane, a naravno i mnoštvo restorana, kafića i prodavnica.

U Lionu je interesantno posetiti i Muzej tekstila, jezero i zoo vrt u parku Tete d’Or ili se samo šetati pored reka. Potrebna je samo dobra obuća i ceo grad se može prepešačiti bez problema. Ko više voli da koristi bicikl ili trotinet, i to je dobar način da se obiđe grad. Posebno su popularni trotineti, kojih ima bukvalno na svakom koraku.

Zahvaljujući low cost avio kompanijama i jeftinim avio kartama na relaciji Beograd – Lion, ovaj grad nam nikad nije bio dostupniji. Ipak, sve ostalo u Lionu daleko je od jeftinog. Transfer od aerodroma do centra Liona koštao nas je skoro kao avionska karta. Restorani, i oni izvikani i malo manje izvikani, takođe su prilično skupi. Ipak, bio bi greh ne probati čuveni francuski sir, kroasane i vino, ali restorane nismo posećivali svakodnevno. Srećom i u samoposlugama postoji dobar izbor hrane, poput obrok-salata, koje su mi bile omiljene. S obzirom na visoke temperature, koje su obeležile te avgustovske dane, nije nam mnogo više od toga ni trebalo.