Translate

28.02.2019.

Dojransko jezero

Jedna od najčešćih usputnih stanica ka letovalištima na severu Grčke je najmanje tektonsko jezero u Makedoniji - Dojransko jezero. 63% ovog jezera pripada Makedoniji, a ostatak Grčkoj. Granični prelaz na Dojranskom jezeru je najmanji koji sam do sada videla. Prošli smo ga brže nego na naplatnoj rampi na autoputu, možda i zbog toga što smo putovali na kraju sezone. U sezoni pretpostavljam da ni ovaj granični prelaz nije lišen dugih kolona vozila.

Na makedonskoj obali Dojranskog jezera još u praistoriji je postojalo naselje, tu gde se danas nalazi Stari Dojran. Tokom Prvog svetskog rata svo stanovništvo je evakuisano sa Dojranskog jezera i grad Dojran je bio potpuno uništen. Po završetku rata, deo stanovnika se vratio na Dojransko jezero i na 4 km od nekadašnjeg drevnog grada osnovali su novo naselje - Nov Dojran. Danas postoje oba naselja, a upravne zgrade se nalaze u Starom Dojranu. Tu postoje i brojni hoteli, apartmanski i drugi smeštaj, restorani, kiosci, a najlepše od svega su uređene plaže i dugačko šetalište pored jezera.

Meštani vole da prepričavaju legendu o nastanku imena jezera. Davnih dana, kako kaže legenda, tu nije ni postojalo jezero već samo dolina sa pašnjacima i jedan izvor vode. Nedaleko je živela lepa devojka Dojrana u koju se zaljubio turski vojskovođa Kaimakan, ali kako mu ljubav nije bila uzvraćena, on je na sve načine pokušavao da je osvoji i neprekidno je pratio Dojranu. Da bi izbegla udaju za njega, ona je jedini spas pronašla u viru izvora gde se utopila, a na tom mestu od tuge izvor je preplavio dolinu i nastalo je Dojransko jezero.

Legende su uvek interesantne za prepričavanje, a u realnosti Dojransko jezero nastanjuju različite vrste riba, kao što su kostreš, plaštica i šaran, zahvaljujući kojima je ovo jezero postalo jedan od svetskih prirodnih rariteta. Na različitim mestima duž jezera videla sam ribare. Neki od njih i dalje love ribu na stari način, uz pomoć ptica kormorana. Ovde se održavaju i brojna takmičenja u ribolovu. Zato ne čudi što svi restorani u blizini Dojranskog jezera nude specijalitete od ribe, od kojih najviše preporučuju dojranski krap.
 
Osim što je Dojransko jezero najbogatije ribom u Evropi, takođe obiluje raznovrsnom vegetacijom. Bogato je algama, koje mogu biti korisne za lečenje različitih zdravstvenih problema, pre svega za upale grla i sinusa. Dojransko jezero je poznato i po lekovitom blatu, koje je blagotvorno za kožna oboljenja, reumu i povrede zglobova.
 

27.02.2019.

Vila Zora, Stari Dojran


Prvi utisak u Vili Zora ostavio je ljubazan domaćin, koji je po našem dolasku, kasno uveče, vrlo brzo stigao da nas uvede u apartman i preda nam ključeve. Bio je kraj sezone, tačnije pretposlednji dan septembra. Ispričao nam je kako je smršao 20 kg od početka sezone jer je imao mnogo gostiju i samim tim dosta posla. Pružio nam je osnovne informacije o smeštaju i mestu, kao i šifru za Internet. Zapravo, informisao nas je o svemu što nam je u tom trenutku bilo potrebno da znamo.

Lokacija apartmana je pun pogodak, preko puta parka i šetališta, u centru Starog Dojrana. Apartman je nov, čist, komforan, sa svim elementima za prijatan boravak. Internet konekcija je bila odlična. Imali smo na raspolaganju jedan francuski ležaj u spavaćoj sobi i još jedan manji krevet u prostoriji gde su smeštene kuhinja i trpezarija. Iz te prostorije se izlazi na terasu sa baštenskom garniturom. Kupatilo je takođe sasvim solidno opremljeno. Mom suprugu je bilo žao što se nismo duže zadržali na Dojranu i u ovom apartmanu. Ako budemo u prilici, ponovo ćemo odsesti u Vili Zora.

25.02.2019.

Avala i Kosmaj

Od, verovali ili ne, preko 40 zaštićenih prirodnih dobara na teritoriji Beograda, Avala i Kosmaj se nalaze u kategoriji predela izuzetnih odlika. Osim ove dve planine, u Beogradu se još samo Veliko ratno ostrvo ubraja u predele izuzetnih odlika.

I Avala i Kosmaj su šumadijske planine sa brojnim i raznovrsnim biljnim vrstama, blizu jedna druge i na sličnim nadmorskim visinama. Najviši vrh Avale visok je 511 m, dok najviša tačka Kosmaja leži na 626 m nadmorske visine.

Obe planine su značajne ne samo zbog svoje divne, pitome prirode nadomak gradske vreve, već i zbog bogatog kulturnog i istorijskog nasleđa. Iako po prirodnim karakteristikama veoma slične, Avala i Kosmaj se razlikuju po kulturnoj i istorijskoj zaostavštini. Avala je nekada bila rudarsko područje, a ovde ostaci rudnika i danas postoje. Na ovoj planini se nalaze spomenici Neznanom junaku, Vasi Čarapiću, Sovjetskim veteranima i naravno čuveni Avalski toranj, koji predstavlja jedan od simbola Beograda. S druge strane, na Kosmaju su smešteni prelepi manastiri: Tresije, Kasteljan i Pavlovac.

Kosmaj je prava oaza mira, idealan za beg od gužve. Sve više ljudi iz javnog života gradsku kaldrmu menjaju za sela na obroncima Kosmaja, gde je pre svega vazduh čistiji, a život opušteniji.  

Avala je posećenija od Kosmaja, a svakako je više komercijalizovana, pre svega zahvaljujući Avalskom tornju. Avalski toranj je izgrađen početkom 60-tih godina prošlog veka. Pušten je u rad 1965. godine i važio je za jedan od najlepših televizijskih predajnika u Evropi. 1999. godine, tokom bombardovanja Beograda, Avalski toranj je srušen, da bi deset godina kasnije bio obnovljen. Telekomunikacioni značaj tornja danas je u velikoj meri zasenjen turističkim značajem. Na stodvadesetom metru tornja nalazi se restoran, iznad kojeg je terasa sa vidikovcem. Na Avali, posebno vikendom i kada je lepo vreme, ima dosta posetilaca. Najveća gužva je naravno, kod Avalskog tornja.

Na Avali i Kosmaju postoje brojne planinarske staze i planinarima je dobro poznat pešački noćni marš između Kosmaja i Avale, koji se tradicionalno održava noću, mada se organizuju i dnevne varijante ovog marša. Ukupna dužina koja se prelazi je 36-38 km.