Portorož

Popularno letovalište i najveći turistički centar Slovenije - Portorož, smešten je u Piranskom zalivu, u neposrednoj blizini Italije. U Portorožu sam boravila poslovno i to samo nekoliko dana ali sasvim dovoljno da se dobro upoznam sa turističkom ponudom ovog primorskog grada.

Prvo što upada u oči jeste luksuz! S jedne strane Obale - glavne ulice u Portorožu, koja povezuje Portorož sa Piranom, nižu se luksuzni hoteli, dok su sa druge strane poređani brojni ulickani restorani i kafe-barovi, čije bašte gledaju na plažu. Na putu ka Piranu, Obala se delimično preklapa sa šetalištem koje se pruža neposredno uz more, a na drugom kraju se prostire do naselja Lucija. Duž Obale se može videti mediteransko rastinje, a tu se takođe nalaze sportski tereni, zabavni park za decu i naravno, jahting klub. Iako je veoma jednostavan za snalaženje, neposredno po dolasku u Portorož od najveće pomoći nam je bio turistički i informacioni biro, kao i velika mapa grada sa ucrtanim znamenitostima, koja se nalazi u centralnom delu ulice Obala, u blizini autobuske stanice.                                               

Pored toga što je Portorož jedno lepo mesto na Jadranskom moru, treba znati i da je to jedno papreno skupo mesto, pa u skladu sa tim treba i birati smeštaj, ako idete u sopstvenoj organizaciji. Mi smo boravili u jednom od najjeftinijih hotela - Maestral Residence. Smeštaj nam je bio u brdu do kojeg se od Obale može doći na dva načina. Jedna varijanta je da se od hotela Kempinski Palace, iz ulice u kojoj se nalazi taksi stanica, krene uzbrdo Starom cestom, koja vodi pravo do Maestrala (razdaljina je oko 650m od Obale). Druga varijanta je da se iz Obale skrene pored hotela Riviera, tj. istoimenog kazina ulicom Prečna pot, koja opet izlazi na Staru cestu i odatle na Maestral Residence (ukupno 600m). U oba slučaja put je veoma strm (ova druga varijanta je malo strmija), što može da bude naporno za onoga ko nije navikao na uzbrdicu, ali je dobro za kondiciju, a još bolje je to što se sa terase hotela može uživati u pogledu na more.

       

Turizam u Portorožu najpre je počeo da se razvija zahvaljujući povoljnom geografskom položaju, čistom vazduhu i mogućnostima lečenja slanom vodom i blatom. Kasnije su počeli da niču noćni klubovi i kockarnice, koje poslednjih godina privlače sve veći broj turista. Danas u Portorožu ima sadržaja i za dnevnu relaksaciju, na primer u nekom od lepo opremljenih velnes centara, ali i za uzbudljiv noćni život u nekom od luksuznih kazina.

Osim velnes centara i kazina, turisti u Portorožu najviše posećuju crkvu sv. Marije od Rozarija iz trinaestog veka, po kojoj je i prvobitno naselje dobilo latinsko ime Portus sanctae Mariae de Rosae, a skraćivanjem se došlo do imena Portorose, što je italijanski naziv za Portorož. 

Čest povod za posetu Portorožu su konferencije (što je bio moj slučaj :)), izložbe, sajmovi i slična dešavanja. Konferencija na kojoj sam ja učestvovala okuplja oko pedeset naučnika i inženjera, što je sitnica u odnosu na najveći događaj koji se svake godine organizuje u Portorožu - međunarodni sajam nautike, poznat pod nazivom Internautica, koji privlači više od 400 izlagača i na hiljade posetilaca, kada se mogu videti najsavremenije i najluksuznije jahte jer kao što rekoh na početku, luksuz je ključna reč za Portorož :).

Maestral Residence, Portorož

Maestral Residence je jedan od najjeftinijih hotela u Portorožu, čija je cena smeštaja u rangu hotela srednje kategorije na nekim drugim ne manje popularnim destinacijama. Smešten je na uzbrdici, oko 600m od centra Portoroža. Malobrojno osoblje hotela je veoma ljubazno i prijateljski raspoloženo. U hodniku možete čuti zvuk veš mašine iz podruma, a u bašti možete videti istu ženu koja radi na recepciji kako prostire i skuplja veš. Osim soba u glavnoj zgradi, u bašti se nalaze i bungalovi. Soba u kojoj sam bila smeštena toliko je minijaturna da jedva ima mesta za kofer. Za razliku od sobe, kupatilo je sasvim solidne veličine, a najlepše od sobe je terasa - prostrana sa drvenom ogradom, smeštena u hladu borova i gleda na more.

Restoran se nalazi u prizemlju, a kako je sam hotel podignut na uzbrdici, čini se da je bašta restorana na prvom spratu i iz nje se može uživati u prelepom pogledu na more. Izbor hrane za doručak je mnogo manje atraktivan od tog pogleda. Doručak je na bazi švedskog stola. Na meniju su standardno dve vrste salama, kačkavalj, paradajz, kuvana jaja, hleb, krem, džem, čaj, mleko i kafa. Moji pokušaji da dobijem toplu čokoladu iz automata nisu uspeli, a umesto toga sam dobijala nešto što liči na kapućino. Posle isprobavanja svih tastera na automatu, zaključila sam da su od navedenih 9 tastera, svega 4 funkcionalna: ključala voda, kafa, mleko i kapućino. Veoma važna stavka, bar za mene, bežični Internet funkcionisao je besprekorno.

Staro selo Sirogojno

Nadomak Zlatibora nalazi se etno selo Sirogojno, koje je prilično komercijalizovano i veoma je pristupačno, ali na svu sreću prirodno okruženje u kojem je smešteno nije narušeno. Posetila sam ga tri puta, ako se dobro sećam: prvi put u detinjstvu, što mi je u veoma maglovitom sećanju, drugi put pri kraju studija i treći put kada sam na Zlatiboru učestvovala na jednoj konferenciji. To je muzej na otvorenom u kojem se u raštrkanim brvnarama može videti kako su nekada naši preci uređivali svoje kuće i okućnice i kojim su se zanatima bavili. Zapravo se može naslutiti kako su ljudi u ovim krajevima živeli u XVIII i XIX veku.

Etno selo se prostire na ukupno 5 hektara zemljišta i u njemu se nalazi oko 50 objekata koji su preneti iz okolnih zlatiborskih sela. Sa postavljanjem zlatiborskih brvnara i njihovom rekonstrukcijom započelo se još 1980. godine, da bi 1992. godine Staro selo u Sirogojnu bilo ustanovljeno kao muzej na otvorenom. U okviru etno sela se nalazi i krčma, gde posetioci mogu probati proizvode iz zlatiborskog kraja, poput sira, kajmaka i pršute, a naravno da služe i rakiju, kao i domaće voćne sokove.

Ovaj muzej je 2012. godine dobio posebno priznanje Evropske Unije u oblasti kulturnog nasleđa, a naredne 2013. godine je proglašen za ustanovu kulture od nacionalnog značaja. Interesantno je da je nacionalno priznanje usledilo tek nakon međunarodnog.

Vodopad Gostilje

Vodopad u selu Gostilje je jedna od najznačajnijih i najatraktivnijih hidroloških vrednosti zlatiborskog kraja. Gostilje je naizgled tipično zlatiborsko selo. Nalazi se na nadmorskoj visini od 1000 m, a od centra Zlatibora je udaljeno 25 km. Do Gostilja vodi pristojan put, oznake su takođe dobre, pa je jednostavno doći do sela i do vodopada. Interesantno je da je po narodnom predanju ovo selo naziv dobilo po gostoljubivosti meštana.

Za nešto manje od deset godina, koliko je prošlo između moje dve posete vodopadu u Gostilju, dosta toga se promenilo na bolje. Proširene su staze koje vode do vodopada, slapova i brzaka, izgrađeni su drveni mostići, a priroda je i dalje ostala netaknuta i idilična. Ovaj vodopad se formira na reci Katušnici. Visok je oko 20 m, a krajolik koji ga okružuje nije ništa manje atraktivan. Prelepi slapovi hladne vode sa potoka i stene prekrivene mahovinom zaustavljaju dah. Osim toga, u vrelim letnjim danima dragocen je hlad bukove i borove šume u Gostilju. Za ljubitelje ribe i ribljih specijaliteta, u blizini vodopada postoji riblji restoran, poznat po pastrmki na žaru.