Hotel Pithari, Agia Triada

U potrazi za jednostavnim i povoljnim smeštajem u Agia Triadi, izabrala sam Hotel Pithari, koji se nalazi na početku šetališta u ovom mestu. Od plaže ga deli samo nekoliko koraka. Prema tome, lokacija mu je idealna.

Izabrala sam studio u prizemlju, koji mi je na osnovu priloženih slika vlasnika (a i uživo), izgledao sasvim pristojno.

Međutim, po našem dolasku, koji je bilo u okviru regularnog check-in perioda, nakon dugog puta i akumuliranog umora, sačekala su nas zaključana vrata recepcije, pri čemu se ni na jedan telefon niko nije javljao. Vrteli smo se u krug i obilazili oko hotela u nadi da ćemo primetiti nekoga. To je trajalo najmanje pola sata, sve dok nam u susret nije izašla njihova komšinica, kojoj je takođe trebalo neko vreme da ih dozove. Vlasnici su bili u hotelu, u prostorijama koje pretpostavljam koriste za stanovanje. Izgledalo nam je da smo ih probudili. Gle čuda, gosti sa rezervacijom došli su u vreme kada im je zvanično recepcija otvorena (ali ipak nije...). Gospođa kojoj je najverovatnije komšinica prekinula popodnevnu dremku (komšinici hvala do neba!) bila je veoma mrzovoljna, usporena i nezainteresovana za goste. Nisam navikla na to u Grčkoj. Potpuno je izostalo uobičajeno grčko gostoprimstvo. Mislim da je to porodični hotel u kojem su svi, koje smo imali priliku da vidimo u dolasku, stari i jedva pokretni ljudi. S obzirom da smo muž i ja u ovom hotelu boravili u drugoj polovini oktobra, nadam se da nije ista situacija i tokom sezone i da imaju nekog mlađeg da prima goste. 

Kada smo konačno ušli u sobu, čekalo nas je još par iznenađenja. U kupatilu je nedostajao toalet papir. U kuhinji je od sveg posuđa bio samo jedan plitak tanjir, a u ormaru samo par vešalica. Na moju intervenciju su nam dali toalet papir, a narednog dana su dodali posuđe. Osim pri prvom susretu, za svih 8 dana boravka nismo videli nikoga od zaposlenih u hotelu iako je soba čišćena svaki drugi dan.

Uprkos prvom utisku, smeštajem smo bili zadovoljni. Očigledno je studio renoviran skorije i opremljen je najvažnijim stvarima. Nakon što su dopunili posuđe, mogli smo da pripremamo obroke. U okviru hotela postoji i zajednička trpezarija koja tokom našeg boravka nije radila. Klima-uređaj nam je služio da povremeno ugrejemo sobu jer smo tamo ipak bili u oktobru, a u bašti smo se "družili" sa brojnim mačkama koje su neizostavni deo grčkog šarma.

Taverna Anemos, Agia Triada

 

U okolini Soluna, postoji veliki izbor ribljih taverni smeštenih na obali mora. Samo u mirnoj Agia Triadi ima desetine taverni sa morskim specijalitetima. Taverna Anemos se nalazi odmah uz hotel u kojem smo bili smešteni. Primetili smo da je dosta posećena čak i van sezone, pa smo pomislili kako tu hrana ne može biti loša.

Obožavam da jedem uz šum talasa. Zato smo, naravno, izabrali sto u bašti, odmah uz dugačku, peščanu plažu. Baštica je sređena tipično grčki iako ne dominira plava boja :).

I enterijer restorana je uređen u prepoznatljivom mediteransko-grčkom stilu. Ovaj restoran se nalazi u okviru porodičnog istoimenog hotela, a da su u pitanju porodični i religiozni ljudi, može se uočiti i na osnovu toga kako su sredili unutrašnji deo restorana. To je takođe nešto što je tipično za Grčku.

Usluga u ovoj taverni je odlična, hrana je sveža i izvrsna, a jedino su cene malo jače za naš standard. Nakon glavnog jela dobili smo gratis poslasticu, što je takođe nepisano pravilo u grčkim restoranima.

U Anemosu je neizostavno uživanje za sva čula. Ako nas put ponovo odvede u Agia Triadu, opet ćemo izabrati tavernu Anemos.