Kembridž

Kada sam sa drugaricama boravila u Londonu, rešile smo da jedan dan izađemo iz grada i uputimo se u čuveni Kembridž, koji je od Londona udaljen oko 80 km. Do Kembridža smo putovale vozom i usput smo videle brojna engleska sela i pašnjake. Verovatno zbog toga što sam gledala dosta kriminalističkih serija, čija je radnja smeštena u lepo uređenim britanskim selima, kroz glavu su mi tada prolazile scene iz tih serija. Kada smo stigle u Kembridž zaboravila sam na krimi serije :). Imale smo na raspolaganju jedan dan, a bilo je mnogo toga interesantnog za obilaženje. Zato smo rešile da uzmemo celodnevnu kartu za hop-on hop-off bus i da na taj način obiđemo Kembridž.

Naravno, opšte je poznato da je Kembridž univerzitetski grad i da je najpoznatiji po Univerzitetu Kembridž, koji datira iz 1209. godine, kada ga je osnovala grupa obrazovanih ljudi koji su otišli iz Oksforda posle sukoba sa tamošnjim stanovništvom. Univerziteti u Oksfordu i Kembridžu su već vekovima značajan deo britanske kulture i istorije, ali među njima isto toliko dugo postoji rivalitet. Nisam bila u Oksfordu, mada iako je Oksford stariji univerzitetski grad, svi kažu da je Kembridž lepši i impresivniji od Oksforda. Najpoznatiji koledž u gradu je veliki Kraljev koledž sa velikom Kraljevskom kapelom. Kapele engleskih koledža razlikuju se od običnih crkava po tome što na vrhu nemaju zvonik. Interesantni su i Kraljičin koledž, Hristov koledž, Korpus Kristi koledž i Triniti koledž, najveći koledž u gradu, iz 1546. godine, kojeg je osnovao Henri VIII. Među najznačajnija zdanja u Kembridžu ubrajaju se takođe laboratorija Kavendiš i Univerzitetska biblioteka.

Kembridž se nalazi u središtu tzv. Silicijumske doline, koja je poznata kao vodeći centar visokih tehnologija u Velikoj Britaniji. Kembridž se prema različitim izvorima i analizama konstantno svrstava među pet najboljih univerziteta na svetu i izdvaja se kao najbolji evropski univerzitet. U Kembridžu su studirali Darvin, Njutn... i mnogi drugi genijalci. Danas je Kembridž stecište studenata iz celog sveta. Po popisu iz 2011. godine, od 123 867 stanovnika Kembridža čak 24 488 su bili studenti. Najveći broj dobitnika Nobelove nagrade školovao se upravo na Univerzitetu u Kembridžu.

Kroz Kembridž protiče reka Kem, na kojoj smo videle veliki broj plitkih, dugačkih čamaca, kojima uglavnom plove studenti ali i turisti. Te scene su me podsetile na Veneciju, mada je iznajmljivanje ovih plovila dosta jeftinije nego u Veneciji. Za plovidbu ovim čamcima koriste se štapovi koji se odbijaju o dno reke, što se na engleskom zove „punting“. To je naravno aktuelno samo u letnjoj sezoni. Mi smo bile krajem maja i imale smo sreće da je bio topao i sunčan dan, pa je bilo i dosta ljudi na reci, kao i prolaznika koji su sa mostića posmatrali plovidbu rekom Kem.

Osim toga, u Kembridžu ima mnoštvo restorana, pabova i kafića. Jedan od najpoznatijih je pab Anchor, smešten uz obalu reke. Primetile smo i da su bicikli omiljeno prevozno sredstvo studenata u Kembridžu.

Među Englezima, Kembridž spada u jedno od najpoželjnijih mesta za stanovanje, sa odličnim uslovima za život, pa je i cena kvadratnog metra stambenog prostora prilično visoka. Na moje veliko iznenađenje, Kembridž je takođe prilično atraktivno mesto za šoping.

London

Kada sam prvi put kročila u centar Londona, nakon što sam sa još dve drugarice sa aerdoroma Heathrow stigla do metro stanice Hyde Park Corner, imala sam utisak da sam u vremenskoj mašini. Besprekorno očuvane viktorijanske kuće od crvene cigle i crni taksiji - „hackney” odavali su utisak prošlih vremena. Posebno sam se oduševila kada sam ugledala crveni autobus na sprat i crvenu govornicu -najprepoznatljivija obeležja Londona.

Većina evropskih gradova liče jedan na drugi. Međutim, London je zaista drugačiji. Bez obzira na oblake, kišu i maglu, London je očaravajući grad! Prilikom mog boravka u Londonu bilo je i kišovitih i sunčanih dana, ali mi je London uvek bio jednako zanimljiv. 

U takvoj metropoli sedam dana brzo prođe, pa smo morale da se dobro organizujemo. Iskombinovale smo propusnicu London pass i Oyster putničku kartu. London pass omogućava slobodan ulaz za mnoge interesantne atrakcije u gradu, uključujući brojne muzeje, izložbe, istorijska zdanja, krstarenja i ostala mesta koja su zanimljiva turistima. Tako smo obišle neke atrakcije koje verovatno ne bismo videle da nismo imale London pass, kao što su Kuća strave, Mala Venecija, zoološki vrt... Sa Oyster kartom smo se vozile svim javnim prevoznim sredstvima u gradu: autobusom, metroom, nadzemnom železnicom i brodom. 

Reka Temza razdvaja severni od južnog dela grada. U Londonu, na ovoj reci postoje čak 24 mosta. London Bridge nam je poznat još iz najranijeg detinjstva zahvaljujući pesmici „London Bridge is falling down...“. Često se dešava da ovaj most ljudi mešaju sa daleko atraktivnijim mostom - Tower Bridge, koji je prepoznatljiv po visokim tornjevima, povezanim sa dva paralelna mosta. Uz Tower Bridge je smeštena čuvena Londonska kula, izgrađena daleke 1078. godine, u kojoj smo videli deo bogate kraljevske kolekcije nakita i nekadašnje tamnice sa spravama za mučenje, koje svedoče o tome da se u ovoj kuli do polovine dvadesetog veka nalazio zatvor. Trenutno najmlađi londonski most na Temzi je Milenijumski most, koji je završen 2000. godine, ali je tek dve godine nakon toga počeo da funkcioniše. Mi smo bile i na krstarenju Temzom, pa smo sve mostove i znamenitosti koje se nalaze na njenim obalama videle i iz te perspektive. 

Od muzeja, koje sam posetila u Londonu, najveći utisak na mene su ostavili Šekspirov Glob teatar, Muzej istorije prirode i meni najinteresantniji Muzej Šerloka Holmsa, iz kojeg nosim mnoštvo lepih uspomena. 

U Londonu nikada ne može da vam bude dosadno. Čak i ako nemate ama baš nikakav plan, dovoljno je da sednete na neku klupu i posmatrate prolaznike i dan će vam biti super zanimljiv jer ćete svašta videti! :) Ne morate ni da čekate da se oslobodi neka klupa, jer je u Londonu uobičajeno izležavanje po travnatim površinama. Idealna mesta za to su, naravno, parkovi.

Jedan od najvećih i najpoznatijih parkova u Engleskoj i svakako jedan od simbola Londona je Hajd park. Pošto smo bile smeštene u hotelu koji se nalazi u bilizni Hajd parka, više puta smo se šetale ovim prelepim parkom. Na jezeru Serpentajn hranile smo labudove i patke i uživale u svakom sunčevom zraku. Meni su bile posebno zanimljive veverice, koje su u svim londonskim parkovima vrlo druželjubive :). Strašno smo se iznenadile kada smo u sred Hajd parka naišle na jednog čoveka koji je neumorno držao govor, a oko njega je bila okupljena nekolicina slušalaca. Tada nisam znala da je to mesto ustvari jedna od najneobičnijih osobenosti Hajd parka - Ćošak govornika, gde svako može da održi govor na bilo koju temu, pod jednim neobičnim uslovom - da nogama ne dodiruje tlo dok priča (na primer, popne se na gajbu, stolicu, hoklicu i slično) i naravno, da ne ometa javni red i mir. 

Još poznatiji simbol Londona je Big Ben - sat kula sa zvonikom, koja je svetski rekorder po veličini. Nalazi se uz Vestminstersku palatu, a naziv Big Ben je zapravo naziv zvonika, koji se odomaćio kao naziv cele građevine. Bakingemska palata i smena straže, koja se dešava ispred nje, takođe se ne propušta kada se prvi put nađete u Londonu.

Jedan od najzanimljivijih doživljaja po kojima pamtim London je vožnja ogromnom panoramskom vrteškom - Londonskim okom, koja je poznata i pod nazivom Milenijumski točak, jer je kao i Milenijumski most izgrađena na pragu XXI veka. Na ovoj konstrukciji se nalaze 32 kabine i vožnja traje pola sata, a čekanje u redu za kupovinu ulaznice traje bar dva puta više (ili je bar tako bilo u našem slučaju).

U Londonu je svakako zanimljivo prošetati se „modernim“ delovima grada, kao što su se Soho, Trafalgar Skver, Pikadili, Lester skver i Regent ulica. Tu možda i najviše dolazi do izražaja užurbanost života u Londonu i njegova multikulturalnost.

U tih nedelju dana boravka u Londonu, posetile smo i čuveni Grinič sa još čuvenijom Kraljevskom opservatorijom, kroz koju prolazi nulti meridijan. Grinič se nalazi u mirnom predgrađu Londona, oko 9 km jugoistočno od centra grada. 

U jugozapadnom delu Londona najviše su mi se svideli Kraljevski botanički vrtovi u Kjuu ili Kju gardens. Tu se nalaze bogate kolekcije najrazličitijih biljnih vrsta, laboratorija u kojoj se proučavaju biljke  i najveći herbarijum na svetu. Interesantno je da se u ovim vrtovima razvija i forenzička hortikultura, koja se koristi u svrhe policijskih istraga.

I naravno, u Londonu i njegovim predgrađima ima još mnogo mnogo toga da se vidi i doživi, pa nek nešto ostane i za sledeći put... :)