Translate

29.05.2017.

Skijatos


Najpopularniji od ostrva Sporada i najbliži kopnenom delu Grčke, Skijatos svakog leta obiđe više stotina hiljada turista. Duž 44 km obale ovog ostrva nalazi se čak 66 plaža, među kojima ubedljivu većinu čine peščane plaže. Zbog svega toga, Skijatos je već dugi niz godina veoma popularan među turistima zapadne i severne Evrope, a poslednjih godina ga posećuje i sve veći broj Srba. Meni se čak čini da naši turisti dominiraju ostrvom jer praktično nije bilo mesta gde nismo čuli srpski, šta više, sreli smo sasvim neočekivano i neke poznanike koji su takođe u to vreme (kraj avgusta, početak septembra prošle godine) letovali na Skijatosu.

Naj naj plaža po različitim kriterijumima – prirodnoj lepoti okruženja u kojem se nalazi, čistoći vode, prefinjenosti peska, sadržajima na plaži i raznim drugim detaljima, svakako je čuvena plaža Kukunaries. Toliko prirodnog hlada nisam imala prilike da vidim ni na jednoj drugoj plaži, ne samo u Grčkoj, već i šire. Zbog svega toga ne čudi što Kukunaries važi za jednu od najlepših plaža u Evropi. U ponudi naših turističkih agencija ima veoma malo smeštajnih objekata u blizini Kukunariesa ali vredi se potruditi i pronaći smeštaj baš u blizini ove plaže. Iza plaže se nalazi jezero okruženo borovom šumom i ceo taj deo je pod zaštitom države kao prirodni rezervat. Zbog toga je i ograničena gradnja u okolini plaže, pa se tek sa druge strane ulice, iza šume i jezera nalaze apartmani i hoteli.

Mi smo bili smešteni u prvom redu iza šume i jezera, u aparthotelu Lake, na oko 400m od plaže. Već prve večeri, nakon što smo sleteli i smestili se u sobu, na plaži su nas čekali labudovi koji su se ponosno brčkali u moru. U okruženju se mogu videti i razne druge životinje, poput pataka, koza, zečeva, konja itd. Na žalost, neizostavni su komarci i ose.

U okolini Kukunariesa nalazi se nekoliko plaža vrednih pažnje. Najbliža je Xenia beach koja se nastavlja na Kukunaries. Nedaleko je Banana beach, do koje se stiže za par minuta hoda jednom prilično strmom uzbrdicom. Tu se ustvari nalaze dve plaže, jedna pored druge, od kojih je manja rezervisana za nudiste. Osim toga, Banana beach je poznata po žurkama koje se uveče dešavaju upravo na toj plaži. Agia Eleni je smeštena severozapadno od Kukunariesa, na udaljenosti od svega par stotina metara. Veoma je popularna među našim turistima i Grcima. Severno od Agia Eleni nalazi se uvala Krifi Ammos koja izgleda veoma zanimljivo s brda ali se nismo spuštali na samu plažu jer nam je delovala nepristupačno.

Severno od Kukunariesa, na suprotnoj strani ostrva, nalaze se tri prelepe plaže: Mandraki, Elias i Agistros. Do najzapadnije od ove tri plaže, Mandraki, stigli smo za oko pola sata hoda.  Sam put do plaže je interesantan, prolazi se kroz borovu šumu, proplanke i brdašca. Na retkim mestima se vidi po neki objekat jer je praktično sve na obali. Mandraki je prelepa plaža prekrivena zlatastim peskom. Elias beach je čini mi se još lepša plaža (mada je teško proceniti) sa veoma interesantnim beach barom koji se nalazi iznad plaže, ukrašenim mnoštvom mediteranskih motiva.

Do plaže Agistros se može doći direktno sa Mandrakija, preko prilično oštrih i visokih stena ali je nama tu ponestalo hrabrosti i odlučili smo se za dosta dalji put. Možda se i vredi četvoronoške pentrati uz te stene s obzirom da nam je trebalo prilično vremena da stignemo do Agistrosa i to po najjačem suncu, negde u vreme ručka. Ova plaža je interesantna za videti, mada su prethodne dve lepše za kupanje. Pošto nas je stigao umor, a uz umor i glad, okrepili smo se u taverni na Agistrosu. Cene su bar duplo jače nego na npr. Kukunariesu, a porcije duplo manje... pa je u tom slučaju pametnija varijanta poneti neku klopu sa sobom kada se planira poseta ovoj plaži.

Najposećenije i najpristupačnije plaže nalaze se na južnoj obali Skijatosa. Skoro sve su peščane i bogate različitim turističkim sadržajima. Dobro su zaklonjene od severnog vetra meltemi i do svih vodi asfaltiran put. Izuzimajući Kukunaries, većina plaža na južnoj obali liče jedna na drugu.

Među turistima koji su smešteni u glavnom gradu Skijatosu, veoma je popularna plaža Megali Ammos, koja se nalazi na pešačkoj udaljenosti od grada Skijatosa. Plaža je uska, peščano-šljunkovita i na njoj je tokom leta velika gužva, posebno u popodnevnim časovima. Po mom mišljenju, to je jedna od lošijih plaža na ostrvu. Plaža Vassilias je po izgledu slična Megali Ammos, osim što ima ekstremno strm prilaz pa zbog toga na njoj skoro nikad nema gužve. Poslednjih godina je sve popularnija plaža Vromolimnos, kako među porodicama sa malom decom zbog plitke i čiste vode, tako i među mladima zahvaljujući dobro opremljenom velikom baru smeštenom na ovoj plaži u kojem se tokom celog dana puštaju popularni svetski hitovi. Za one koji ne vole plićake idealna je plaža Aghia Paraskevi, poznata i kao Platanias, u čijoj se blizini nalazi potok, što celom području daje poseban šarm. Među plažama na južnoj strani ostrva jedna od lepših je plaža Troulos, koja se osim nekoliko taverni, može pohvaliti i velikim prirodnim hladom, idealnim za popodnevnu dremku, što je moj suprug fino iskoristio... nije video mnogo od plaže ali se zato na njoj baš lepo odmorio :). U okolini Troulosa poslednjih godina niče sve više smeštaja različitog tipa, što govori o porastu popularnosti ove plaže među turistima.

Skijatos je toliko malo ostrvo da iznajmljivanje automobila na više od dva dana nema nekog smisla. Posebna priča je što na severu gotovo da nema asfaltnih puteva, pa je zbog toga najbolje iznajmiti ili džip ili skuter. Mi smo iznajmili manji auto koji nije prilagođen za vožnju po makadamu, pa nam je i dva dana vožnje bilo mnogo. Praktično nismo imali gde više da idemo! Ipak, automobil nam je poslužio da dođemo do nekih simpatičnih plaža koje ne bismo videli na drugi način. Jedna od njih je plaža Aselinos, koja je smeštena na severozapadnom delu ostrva. Plaža je prostrana, peščana, kristalno čiste vode i za razliku od većine plaža na jugu, na njoj uopšte nema gužve. Aselinos bih sasvim sigurno svrstala u top pet plaža na Skijatosu. Nedaleko se nalazi manja verzija ove plaže, koja se baš tako i zove - Small Aselinos.

Obišli smo i plažu Xanemos, smeštenu odmah iza aerodromske piste. Ideja nam je bila da snimimo koji aviončić izbliza ali smo se prilično razočarali jer smo mnogo bolje snimke aviona zabeležili iz grada Skijatosa, a i sama plaža je izložena je prilično jakom vetru, pa je to pokvarilo celokupan utisak. Za Xanemos na mnogim turističkim vodičima po Internetu piše da je nudistička plaža, mada je kada sam to pomenula našem vodiču na Skijatosu, on to oštro negirao. Mi zaista nismo videli nudiste na Xanemosu ali u to kratko vreme naše posete ovoj plaži na njoj nije ni bilo nikoga, tako da je ta informacija ostala neproverena...

Najviše fotografisana plaža na ostrvu je Lalaria sa atraktivnom šupljom stenom i besprekorno čistom vodom. Do nje se može doći samo morskim putem. Posuta je kamenjem za koje kažu da je jedinstveno i prepoznatljivo, posebno grčkim carinicima koji naplaćuju visoke kazne u slučaju da među prtljagom pronađu neki kamenčić sa Lalarije. Moj lični utisak je da ni kamenje a ni sama plaža nisu ništa spektakularno. 

I za ljubitelje planinarenja na Skijatosu ima interesantnih maršuta. Jedna od mogućih pešačkih trasa je poseta tvrđavi Kastro, najvećem srednjevekovnom gradu na Skijatosu koji datira iz 14. veka. Izgrađen je na steni iznad simpatične uvale i do njega se može doći samo peške. Iz grada Skijatosa se stiže za oko tri sata hoda, a elegantnija varijanta je prilaz s mora i u tom slučaju se od plaže, smeštene u podnožju tvrđave, do Kastra stiže za dvadesetak minuta. Pravi izazov je i plaža Megas Gialos, koja ima prilično strm i nepristupačan prilaz ali je pogled s brda na tu plažu fantastičan, a na plaži su nas dočekali fenomenalni talasi. 

Noćni život na ostrvu skoncentrisan je u glavnom gradu Skijatosu koji obiluje tavernama, barovima i noćnim klubovima, načičkanim duž uskih uličica. To je pravi mediteranski gradić u belo-plavom ruhu sa prelepim šetalištem i lukom. Tokom letnje sezone svuda u gradu je neprekidna gužva i mogu se čuti različiti jezici, a jedan od najčešćih je srpski :).

27.05.2017.

Lake Studios, Kukunaries


Ko voli lepe plaže i mirniju varijantu odmora na Skiatosu, najbolje je da smeštaj pronađe u blizini Kukunariesa - plaže po kojoj je Skiatos prepoznatljiv. U neposrednoj blizini plaže nije dozvoljena gradnja, pa tu i nema objekata ali iza prirodnog rezervata Kukunaries postoji veliki broj apartmana i manjih hotela. Lake Studios se nalaze u prvom redu iza plaže okružene borovom šumom i jezera. To je zapravo aparthotel sa bazenom unutar dvorišta. Mislim da sam se za deset dana samo jednom okupala u tom bazenu jer, iako je bazen sasvim solidan, bilo mi je mnogo lepše na plaži. 

Soba je bila prostranija nego što sam očekivala. Kuhinjica je bila opremljena svim potrebnim posuđem, ali ringle su bile veoma dotrajale i slabe. TV sam retko uključivala ali zato sam često koristila bežični Internet. Sa terase se pružao pogled na jezero i posebno je uveče bilo prijatno boraviti na terasi. Ipak, ose i komarci su ometali uživanje. Soba je čišćena svakodnevno, a posteljinu su menjali dva puta nedeljno.

U okolini aparthotela Lake osim lepih plaža i prirode, postoji nekoliko simpatičnih restorana i dve prodavnice. Za sve koji dolaze kolima ili iznajmljuju automobil na ostrvu, postoji parking u okviru objekta.

25.05.2017.

Zapadni Krit



Najveće i najjužnije grčko ostrvo krasi više od 1000 km duga obala sa raznovrsnim plažama, od kojih su meni najdraže peščane, a peska ima u širokoj paleti boja. Tako na Kritu možete naići na beli, sivkasti, zlatasti, crveni i roze pesak. Kao kontrast nepreglednim plažama, kroz unutrašnjost ostrva protežu se planinski masivi sa vrhovima iznad 2000 m nadmorske visine, a tu su i kanjoni, klisure, maslinjaci i neizbežni zrikavci :). Ali Krit je mnogo više od lepih plaža i divlje prirode. Poznat je po Minojskoj civilizaciji, pa su danas neke od najposećenijih turističkih atrakcija na Kritu upravo ostaci naselja, koja datiraju čak 3000 godina pre nove ere.

Po mojoj proceni, za obilazak svega što je interesantno na Kritu treba bar mesec dana, za šta naravno, nismo imali ni vremena ni novca. Na zapadu se nalaze neke od najlepših plaža ne samo na Kritu već i u celoj Grčkoj i to je presudilo da odmor provedemo na zapadnom delu ovog ostrva.

Bili smo stacionirani u Geraniju, seocetu koje se nalazi oko 13 km zapadno od Hanije. Tačnije, bili smo u hotelu Venus beach,  koji je smešten na samom ulazu u Gerani, odmah do Plataniasa, na prelazu iz živahnog mesta, sa mnoštvom restorana i noćnih barova, u miran seoski kraj. Ova lokacija je zbog blizine starog i novog puta, odlična polazna tačka za obilazak zapadnog Krita. Gerani se nalazi na zapadnom delu plaže duge više od 10 km, koja se prostire od Stalosa do Tavronitisa. Iako je to fizički jedna plaža, ona se dosta razlikuje od mesta do mesta. U Stalosu i Agia Marini je peščana, sitan šljunak počinje da se meša sa peskom od Plataniasa, a iduću ka zapadu nailazi se na krupniji šljunak i potpuno šljunkovite plaže, kao što su u Malemeu i Tavronitisu. Preko puta ove plaže je ostrvce Thodorou, koje iz daljine podseća na čudovište, posebno zbog male pećine na južnom delu, koja ima oblik usta. Ovo ostrvo nije nastanjeno, a najbolje se vidi iz Agia Marine.

Već posle dva dana nam je dosadilo da budemo na jednoj plaži, pa smo krenuli u obilazak ostrva. Prva destinacija nam je bilo poluostrvo Akrotiri, koje se nalazi u blizini Hanije, gde je i aerodrom. Tu ima nekoliko veoma lepih plaža. U zalivu sa istočne strane su Marathi i Loutraki, predivne peščane plaže, okružene zelenilom i zavučene od gradske vreve i masovnog turizma, ali i od vetra, koji na Kritu zna da bude i neprijatan. Na istočnoj strani poluostrva kupali smo se na plaži Kalathas, koja nas je iznenadila neobičnim formacijama stena i interesantnim uvalicama. Bili smo i na Stavrosu, plaži na kojoj je sniman Grk Zorba. U povratku smo posetili manastir Agia Triada, okružen mirom i tišinom, koju remeti tek poneki turista, poput nas.

Kada se zađe u unutrašnjost poluostrva Akrotiri, posebno na njegovom severnom delu, nailazi se na kamenita brda sa oskudnim zelenilom i kozicama koje se po njima pentraju. Delić divljeg Krita, sa gustom šumom i divljim kozama koje iskaču na put, doživeli smo i u kanjonu Therisso, koji se nalazi oko 15 km južno od Hanije. Najveći kanjon na Kritu je Samaria, što ostavljamo za neku drugu posetu ovom ostrvu. 

Još zapadnije od „našeg“ Geranija kriju se rajske plaže, do kojih nije baš lako doći ali se vredi potruditi. Kada se krene prema zapadu, svi putevi vode ka Kisamosu. Pa ajde da ne preterujem, ne baš svi putevi, ali ono što Krićani nazivaju auto-putem definitivno vodi do Kisamosa. A odatle možete na više strana. Gde god da krenete nećete pogrešiti! Mi smo se najpre uputili ka plaži Falasarna. Na njoj smo proveli jedno prepodne i svim čulima uživali u njenim čarima. Plaža je ogromna i tu ima svega, od peska i raštrkanog drveća po plaži do šljunkovitih uvalica okruženih stenama. Iznad nje je jedan simpatičan kafić, odakle pića donose i na plažu.

Dalje smo nastavili ka Sfinariju, gde se nismo mnogo zadržavali jer na nas ta plaža i nije ostavila neki utisak. Prilično je dugačka, prekrivena krupnijim šljunkom, a uz nju se nalazi nekolicina veoma simpatičnih taverni, koje su mi se više svidele od same plaže. Ja ipak najviše volim pesak, a i bila sam nestrpljiva da vidim plažu Elafonisi!

Elafonisi se nalazi na krajnjem jugozapadnom delu Krita. Posle mnogo brda i krivina, stigli smo do te čuvene plaže. Njeno okruženje podseća na pustinju sa endemskim vrstama biljaka. A sama plaža je vrlo neobična i lepa, što zbog nekoliko interesantnih ostrvaca, što zbog stena koje izranjaju iz vode i rozikastog peska, koji se može videti na nekim njenim delovima. Voda je dosta plitka, što je idealno za decu i one koji vole da se brčkaju u plićaku ali za neko plivanje baš i nije... više je za lenčarenje i totalno opuštanje...

Na severo-zapadu ostrva je Balos. To je nestvarno lepa laguna sa neobično raspoređenim sprudovima, belim peskom i mnogo različitih plavih nijansi kristalno čistog mora. Kopneni put koji vodi do Balosa je neasfaltiran i veoma loš, pa smo rešili da idemo brodom. Brod polazi iz luke u Kisamosu, odakle nam je trebalo oko sat vremena do Balosa. Ispred lagune nas je čekao čamac, kojim smo se prevezli do obale. A tamo je usledila prava uživancija :). Balos ima dosta sličnosti sa plažom Elafonisi, što se ogleda pre svega u belom i roze pesku, rastinju oko plaže, kao i u kristalno čistom moru. Ali za razliku od Elafonisija, na Balosu ima i malo dublje vode, pa sam uživala i u plivanju.

U povratku smo obišli ostrvo Gramvousa, popeli se na tvrđavu na vrhu odakle se pruža fenomenalan pogled na Balos lagunu i malu plažu u podnožju ostrva. Na toj plažici najinteresantniji su ostaci jednog nasukanog broda, koji je pre 32 godine uništen na putovanju od Libije do Krita.

Posle Balosa, praktično ništa ne može da vas oduševi. Ipak, pomenula bih još neke plaže, koje se nalaze između Balosa i Hanije. Do Ravdouhe i Afrate, plaža smeštenih na različitim stranama poluostrva Rodopos, vode uski i krivudavi putevi koji se sa prilične visine spuštaju ka moru. Obe plaže su šljunkovite i interesantne su zbog toga što su u stenama koje ih okružuju urezane kapelice. Ko ne voli zavučene plaže, može se spustiti do Kolimbarija, gde se nalazi duga peščano-šljunkovita plaža, koja je u vreme naše posete bila gotovo prazna. 

Hanija nam je bila blizu i nekoliko puta smo je posetili. Jednom definitivno nije dovoljno. Grad Hanija je centar istoimene regije, koja obuhvata najzapadniji deo Krita. Za vreme vladavine Mletaka to je bila prestonica ostrva i u najužem gradskom jezgru je uspela da zadrži arhitekturu i duh tog vremena. Danas je Hanija drugi grad po veličini, a mnogi kažu i najlepši grad na Kritu. Ne znam da li je moguće da se Hanija nekome ne svidi. Taj grad je toliko šarmantan da prosto pleni na prvi pogled. Nisu u pitanju samo građevine, prelepa venecijanska luka, obala ili ljudi, već je sve to zajedno čini neodoljivom.

Jedan dan smo posvetili oblilasku oblasti Retimno, čiji je centar upravo grad Retimno, koji je i veoma popularno odredište turista. U starom delu grada je dosta izražen otomanski uticaj, što nije neobično s obzirom da su Turci skoro tri veka vladali ovim gradom. Međutim, ima dosta građevina koje svedoče o mletačkoj vladavini. Nezaobilazna je tvrđava Fortezza, koja se nalazi na brežuljku, odakle se pruža pogled na ceo grad. Postoji tvrdnja da je mesto na kojem se ona nalazi nekada bilo ostrvce, koje se vremenom pripojilo Kritu.

Iz Retimna smo se uputili ka najbližem mestu na Libijskom moru, Plakiasu. Putevi na jugu su dosta lošiji od onih na severnom delu ostrva, a ni saobraćajna signalizacija nije bolja. Nije retka pojava da postoji tabla u jednom smeru, a u drugom je nema ili da vidite u kom ste mestu tek kad iz njega izađete. Posebno me iznenadilo to što je veliki broj putokaza na engleskom prežvrljan. Shvatili smo to kao normalnu pojavu na Kritu jer smo svuda nailazili na takve table. Na putu ka Plakiasu naišli smo na impresivnu klisuru Kourtaliotiko sa masivnim stenama, gde je ludački duvao vetar. Brzo smo stigli do mesta Plakias i istoimene plaže. Libijsko more zaista ima fenomenalnu tamno plavu boju. Plaža u Plakiasu je ogromna i tog dana je bilo divno za kupanje.

U povratku smo svratili u Georgiopulos, koji se nalazi između Retimna i Hanije. Taj grad mi je bio u najužem izboru, kada smo planirali letovanje, pa me baš zanimalo da vidim šta smo propustili. Kada bih sada birala između Geranija i Georgiopulosa, nisam sigurna za koje bih se od ova dva mesta odlučila. Georgiopulos je veoma simpatičano mesto, življe od Geranija, sa plažom koja me nije fascinirala, ali sam primetila da u blizini ima lepših plaža. Na jednoj od njih smo proveli kasne popodnevne sate.

Glavni i najveći grad na Kritu, Heraklion od nas je bio udaljen više od 150 km, što nije nedostižno ali s obzirom da smo u jednom danu planirali posetu Heraklionu, Knososu, Festosu i Matali, shvatili smo da se nečega moramo odreći, pa je tako ovog puta otpao obilazak Herakliona. Dakle, prošli smo pored Herakliona i stigli u Knosos, nekadašnji centar minojske civilizacije sa čuvenom palatom i jednim od najstarijih vodovodnih sistema. To je mesto gde se prepliću mitovi, istorija i savremeno doba. Izgleda impozantno, a predstavlja i značajan izvor prihoda za Krićane jer je najposećeniji lokalitet na ostrvu. Zatim smo posetili Festos, takođe veoma značajno naselje iz vremena Minojaca. Kao i ostali arheološki lokaliteti koji pripadaju minojskoj kulturi, ni Festos se ne nalazi na obali već nekoliko kilometara severno do Libijskog mora.

Kad smo završili sa časom (tj. nekoliko časova) istorije, red je bio da se brčnemo :). Blizu Festosa je Matala, koja opet ima veze sa minojskom civilizacijom jer je u to doba predstavljala važnu luku. U stenama koje je okružuju mogu se videti ostaci nekadašnjih rimskih grobnica, koje su tokom 60-ih godina bile veoma popularne među hipicima. Odatle se nazire ostrvo Gavdos - najjužnija naseljena tačka Evrope. Na Matali je tog dana duvao veoma jak vetar, što nam je donekle pokvarilo boravak na ovoj plaži.

Nastavili smo ka obližnjoj plaži Komos, koja me nezavisno od vetra apsolutno fascinirala i bilo mi je strašno žao što nismo mogli da se zadržimo duže na toj predivnoj peščanoj plaži. 

Poslednje dana našeg letovanja na Kritu, proveli smo u okolini Hanije, a talasi su dosezali nekoliko metara i svuda su bile postavljene crvene zastavice, kao znak zabrane kupanja. Moram priznati da to nisam očekivala u drugoj polovini jula, ali ispostavilo se da je Krit pun iznenađenja...

24.05.2017.

Šenbrun


Najpopularniji bečki dvorac nalazi se na nekoliko kilometara od centra Beča. Istorijat dvorca Šenbrun započinje 1569. godine kada je rimski imperator Maksimilijan II kupio Kateburg, mesto gde se nalazi današnji dvorac. Šenbrun je uređen u raskošnom baroknom stilu. Od XVIII veka pa sve do 1918. godine bio je rezidencija habzburških careva, a danas u okviru kompleksa Šenbrun nema plemića već tu stanuju obični ljudi, naravno samo u nekim njegovim delovima. Oni imaju tu čast da im dvorište čine prelepo uređeni vrtovi kojima se dive turisti iz celog sveta. Osim zelenila i cveća, u vrtovima posebnu pažnju privlače interesantne skulpture, fontane i letnikovac Gloriette.

Centralna prostorija u dvorcu je Velika Galerija – ogromna svečana dvorana u rokoko stilu, u kojoj su održavane dvorske svečanosti, poput raznih prijema i balova. Od 1994. godine u njoj se odvijaju državni prijemi. U dvorcu je jedna od najzanimljivijih prostorija Soba ogledala u kojoj je 1762. godine Mocart održao svoj prvi koncert sa svega 6 godina. Takođe su interesantne Porcelanska soba, Bogata soba, Lovačka soba, Salon Gobelin, Dvorska kapela i mnoge druge prostorije koje su imale različite namene.

Šenbrun je jedinstven po tome što se u njegovoj neposrednoj blizini nalazi Tiergarten, najstariji zoološki vrt na svetu osnovan 1752. godine, u kome su najveća atrakcija preslatke pande. Ovaj zoo vrt je nekoliko puta proglašen za najboji zoo vrt u Evropi.

Palatu Šenbrun godišnje poseti oko 2,5 miliona ljudi. Najviše posetilaca ima u proleće i jesen, kao i za vreme velikih praznika. U vreme novogodišnjih i božićnih praznika plato ispred palate Šenbrun pretvara se u veliku tržnicu gde možete kupiti raznorazne ručno rađene predmete, mnoštvo suvenira i novogodišnjih ukrasa i naravno jelke. Tu se takođe održavaju koncerti, kao i različiti programi za decu.

16.05.2017.

Beč


Opšte poznato je da ga ceo svet zove Wien ili Vienna, a mi Beč. Manje je poznato da taj naziv potiče od naših severnih suseda Mađara koji prestonicu Austrije zovu Becs.

Beč je poznat kao svetska prestonica muzike. U njemu su stvarali najpoznatiji kompozitori u svetu, kao što su Mocart, Betoven, Šubert, Hajdn, Štraus i drugi. Beč vekovima predano neguje tradiciju klasične muzike, pa je i dalje ostao neprevaziđen na tom polju. Zato ne čudi što je među brojnim atrakcijama ovog grada jedna od najposećenijih Bečka opera.

Bečka opera, kao i ostala najznačajnija zdanja u Beču, poput Prirodnjačkog muzeja, Muzeja istorije umetnosti, Univerziteta, Gradske skupštine, Parlamenta i drugih, nalaze se u istorijskom centru Beča, koji je zaokružen ulicom primerenog naziva - Ring. Tu su smešteni i raskošni parkovi, od kojih je verovatno najpopularniji Stadtpark, koji se prostire na 65.000 kvadratnih metara. U ovom parku među brojnim statuama umetnika, izdvaja se impresivni kip Johana Štrausa. Poseban ugođaj u ovom parku su poznate melodije klasične muzike koje upotpunjuju doživljaj Beča. U Beču na svakog stanovnika dođe čak 120 kvadratnih metara zelenila, čime se ovaj grad svrstava među najzelenije u Evropi. Parkovi su najlepši naravno u proleće ali Beč je i zimi veličanstven i lep, posebno u vreme novogodišnjih praznika kada je ceo grad okićen i veseo.

Jedan od simbola Beča je čuveni ogromni pokretni točak, koji je postao sinonim za park Prater, nekadašnje carsko lovište. Odatle se sa skoro 65 metara visine pruža prelep pogled na Beč. Svakako najslađe asocijacije na Beč su mocart kugle i saher torte, kojih ima u izobilju po bečkim poslastičarnicama i prodavnicama. Kad vam ponestane inspiracije za izbor suvenira, sa mocart kuglama nema promašaja :).

U Beču se nalaze i velelepni dvorci, od kojih su najpoznatiji Šenbrun i Belvedere. Njih ne krase samo raskošne odaje već i prelepo uređeni vrtovi. Ove palate su veoma posećene tokom cele godine, pa je oko njih skoro uvek velika gužva.

Osim palata, crkava, pozorišta, opere i drugih kulturnih zdanja, Beč se može pohvaliti i dugom kafanskom tradicijom. Prva kafana u Beču otvorena je 1683. godine. Interesantno je da je prvu bečku kafanu otvorio „naše gore list“ Somborac Franjo Đuro Kolčić, kao i da je ženama u Beču do 1856. godine bilo zabranjeno da uđu u kafanu.

Pored činjenice da u Beču ima pregršt interesantnih atrakcija, lokacija austrijske prestonice, na lepom plavom Dunavu, takođe privlači mnogobrojne turiste. Iz Beča se do Alpa stiže za sat vremena vožnje, koliko ima i do Bratislave.