Dojransko jezero

Jedna od najčešćih usputnih stanica ka letovalištima na severu Grčke je najmanje tektonsko jezero u Makedoniji - Dojransko jezero. 63% ovog jezera pripada Makedoniji, a ostatak Grčkoj. Granični prelaz na Dojranskom jezeru je najmanji koji sam do sada videla. Prošli smo ga brže nego na naplatnoj rampi na autoputu, možda i zbog toga što smo putovali na kraju sezone. U sezoni pretpostavljam da ni ovaj granični prelaz nije lišen dugih kolona vozila.

Na makedonskoj obali Dojranskog jezera još u praistoriji je postojalo naselje, tu gde se danas nalazi Stari Dojran. Tokom Prvog svetskog rata svo stanovništvo je evakuisano sa Dojranskog jezera i grad Dojran je bio potpuno uništen. Po završetku rata, deo stanovnika se vratio na Dojransko jezero i na 4 km od nekadašnjeg drevnog grada osnovali su novo naselje - Nov Dojran. Danas postoje oba naselja, a upravne zgrade se nalaze u Starom Dojranu. Tu postoje i brojni hoteli, apartmanski i drugi smeštaj, restorani, kiosci, a najlepše od svega su uređene plaže i dugačko šetalište pored jezera.

Meštani vole da prepričavaju legendu o nastanku imena jezera. Davnih dana, kako kaže legenda, tu nije ni postojalo jezero već samo dolina sa pašnjacima i jedan izvor vode. Nedaleko je živela lepa devojka Dojrana u koju se zaljubio turski vojskovođa Kaimakan, ali kako mu ljubav nije bila uzvraćena, on je na sve načine pokušavao da je osvoji i neprekidno je pratio Dojranu. Da bi izbegla udaju za njega, ona je jedini spas pronašla u viru izvora gde se utopila, a na tom mestu od tuge izvor je preplavio dolinu i nastalo je Dojransko jezero.

Legende su uvek interesantne za prepričavanje, a u realnosti Dojransko jezero nastanjuju različite vrste riba, kao što su kostreš, plaštica i šaran, zahvaljujući kojima je ovo jezero postalo jedan od svetskih prirodnih rariteta. Na različitim mestima duž jezera videla sam ribare. Neki od njih i dalje love ribu na stari način, uz pomoć ptica kormorana. Ovde se održavaju i brojna takmičenja u ribolovu. Zato ne čudi što svi restorani u blizini Dojranskog jezera nude specijalitete od ribe, od kojih najviše preporučuju dojranski krap.
 
Osim što je Dojransko jezero najbogatije ribom u Evropi, takođe obiluje raznovrsnom vegetacijom. Bogato je algama, koje mogu biti korisne za lečenje različitih zdravstvenih problema, pre svega za upale grla i sinusa. Dojransko jezero je poznato i po lekovitom blatu, koje je blagotvorno za kožna oboljenja, reumu i povrede zglobova.
 

Vila Zora, Stari Dojran

Prvi utisak u Vili Zora ostavio je ljubazan domaćin, koji je po našem dolasku, kasno uveče, vrlo brzo stigao da nas uvede u apartman i preda nam ključeve. Bio je kraj sezone, tačnije pretposlednji dan septembra. Ispričao nam je kako je smršao 20 kg od početka sezone jer je imao mnogo gostiju i samim tim dosta posla. Pružio nam je osnovne informacije o smeštaju i mestu, kao i šifru za Internet. Zapravo, informisao nas je o svemu što nam je u tom trenutku bilo potrebno da znamo.

Lokacija apartmana je pun pogodak, preko puta parka i šetališta, u centru Starog Dojrana. Apartman je nov, čist, komforan, sa svim elementima za prijatan boravak. Internet konekcija je bila odlična. Imali smo na raspolaganju jedan francuski ležaj u spavaćoj sobi i još jedan manji krevet u prostoriji gde su smeštene kuhinja i trpezarija. Iz te prostorije se izlazi na terasu sa baštenskom garniturom. Kupatilo je takođe sasvim solidno opremljeno. Mom suprugu je bilo žao što se nismo duže zadržali na Dojranu i u ovom apartmanu. Ako budemo u prilici, ponovo ćemo odsesti u Vili Zora.

Manastir Sveti Naum

U manastir Sveti Naum išli smo brodićem iz centra Ohrida. Ovaj manastir je smešten na jugoistočnoj obali Ohridskog jezera, 29 km od Ohrida, u neposrednoj blizini granice sa Albanijom. Ovaj deo obale je prelep, a posebno su lepa ostrvca koja se nalaze u blizini manastira.

Manastir Sveti Naum je podignut na steni iznad jezera, tako da se iz manastirskog dvorišta pruža panoramski pogled na Ohridsko jezero. Ovaj manastir je osnovan 895. godine, kao zadužbina Svetog Nauma, koji je zajedno sa Svetim Klimentom širio hrišćanstvo u Ohridu i okolini. Manastirska crkva, posvećena svetim arhanđelima Mihailu i Gavrilu, podignuta je 900 godine. Sveti Naum je u manastiru proveo poslednje godine svog života, pa je tu i sahranjen 910. godine. I danas se u manastiru Sveti Naum čuvaju mošti ovog sveca. Tokom vekova, manastir i crkva doživeli su brojne promene. Današnji izgled crkve potiče iz XVI veka, mada je i kasnije dosta rađeno na njoj. Ikonostas crkve je nastao početkom XVIII veka i predstavlja jedno od najvećih umetničkih ostvarenja iz tog perioda. Zidovi crkve oslikani su freskama iz XIX veka, koje prikazuju upečatljive scene iz života Svetog Nauma i čuda koja je on činio.

Kulturno-istorijsko nasleđe, prirodne lepote, atraktivan položaj i izgled manastira Sveti Naum, čine ovo mesto veoma popularnim za izlete turista koji najčešće odsednu u gradu Ohridu. Zbog velikog interesovanja posetilaca, uz manastir je izgrađen hotel, kao i nekoliko restorana. U blizini se nalaze slapovi Crnog Drima, za koje se smatra da imaju lekovito dejstvo, a tu je i lepa plažica na kojoj smo se okupali. Uprkos velikom broju ljudi koji ga svakodnevno poseti, posebno tokom letnje sezone, ovo mesto odiše mirom i spokojem.