Translate

26.04.2017.

Banja Koviljača


Jedna od naših najlekovitijih banja smeštena je između reke Drine i planine Gučevo, u blizini Loznice. Banja Koviljača, poznata i kao Podrinjska lepotica, raspolaže izvorima sumporovite vode i lekovitim blatom, zbog čega je pogodna za lečenje različitih oboljenja, a povoljni klimatski uslovi i brojni kulturno- istorijski spomenici u njenoj okolini doprinose razvoju turizma u ovoj banji.

Prvi pisani izvori o lekovitosti vode na području Banje Koviljače potiču iz 1533. godine, a blagotvorna dejstva banjske vode bila su poznata još u vreme Ilira i starih Rimljana. U drugoj polovini devetnaestog veka počinje razvoj ovog savremenog lečilišta. 1858. godine je u Banji Koviljači izgrađena prva zgrada za smeštaj gostiju, koja je raspolagala sa deset soba, a već 1867. godine Banja Koviljača je stavljena pod zaštitu države. U njoj je do Drugog svetskog rata izgrađeno nekoliko značajnih objekata, među kojima su sumporno kupatilo, koje je 1908. godine izgradio kralj Petar I Karađorđević pored kraljevske rezidencije, zatim druge vile i hoteli, smešteni u prelepo uređenom banjskom parku, koji je nastao po ugledu na zapadnoevropske parkove. 

Banjski park je danas simbol Banje Koviljače sa svojom velikom fontanom i različitim vrstama drveća i cveća. Posebno je lep u proleće kada sve zazeleni i procveta. Prostire se na 40 ha i po veličini je drugi park u Srbiji. Jedan od najznačajnihih objekata u Banjskom parku je Kursalon, koji je najpoznatiji po tome što je u njemu otvorena prva kockarnica na Balkanu. Tu je održan i prvi izbor za mis Jugoslavije, a u njemu je takođe Emir Kusturica snimao deo filma “Otac na službenom putu”. Iznad parka je gusta šuma, koja je idealna za pešačenje i „prikupljanje“ čistog vazduha.

Turističkoj atraktivnosti Banje Koviljače poslednjih godina značajno doprinosi i izletište i sportsko-rekreativni kompleks Sunčana reka, koja se nalazi uz reku Drinu, nedaleko od centra banje.

18.04.2017.

Sunčana reka

Sunčana reka je izletište i sportsko-rekreativni kompleks, smešten na desnoj obali reke Drine u Banji Koviljači, u blizini Loznice. Ja sam je posetila samo na par sati, a ko želi može prenoćiti jer se u okviru ovog kompleksa nalazi nekoliko objekata za smeštaj gostiju. Tu je i restoran Pod vrbom i letnja bašta u kojoj se često organizuju različite svečanosti. U biznis sali ovog kompleksa održavaju se stručni skupovi. Tu se nalazi i stalna muzejska postavka „Drina kroz vekove“, koja kroz brojne fotografije, istorijske mape, dokumenta i tekstove svedoči o istoriji Podrinja.

Za Sunčanu reku karakteristični su raznovrsni sportski sadržaji. Posetioci se mogu rekreirati uz pilates program, na stazi za džoging, fudbalskim, teniskim ili košarkaškim terenima. Takođe je moguće provozati se čamcem duž Drine, jahati konja ili voziti se fijakerom. Tu se nalazi i mini zoo vrt, kao i zabavni park za najmlađe posetioce.

Sunčana reka ima i svoju plažu. To je Šotrina plaža, koja je naziv dobila, naravno, po slavnom režiseru Zdravku Šotri, koji je tu snimao scene za nekoliko svojih televizijskih serija: "Greh njene majke", "Nepobedivo srce" i "Šešir profesora Koste Vujića". Uz uređenu šljunkovitu plažu Sunčane reke smešten je Borisov bar, gde smo uživali u piću uz huk Drine. Ovaj bar se sa svojim kariranim stoljnjacima na malim okruglim stolovima i drvenom ogradom, koja ga deli od Drine, potpuno uklapa u ambijent.

14.04.2017.

Drina


Koliko su mi puta govorili da ne ispravljam krivu Drinu :). Nisam mnogo razmišljala o poreklu te izreke ali činjenica je da naš narod zna da nazove stvari pravim imenom. Tok ove reke je toliko krivudav da je ispravljanje krive Drine zaista uzaludan posao. Zato sam rešila da više ne ispravljam krivu Drinu već da samo uživam u njenoj lepoti :).

Drina je najveća pritoka reke Save i nekada je predstavljala granicu između Zapadnog i Istočnog rimskog carstva. Tada joj je ime bilo Drinos, a u narodu je bila poznata i kao Zelenika ili Zelenka, zbog boje vode.

I danas je kanjon Drine jedan od najimpresivnijih kanjona na ovim prostorima sa bogatom florom i faunom, a voda ove reke je većim delom svog toka kristalno čista. Upravo je reka Drina sa svojim veličanstvenim kanjonom „kriva“ za atraktivnost zapadne Srbije i istočne Bosne.

Na desnoj obali reke Drine, na 13 km od Bajine Bašte, nalazi se Perućac - naselje na istoimenom jezeru, koje je napravljeno zbog hidroelektrane Bajina Bašta. Na jezeru postoji uređena plaža sa splavovima i bazenima za decu, kao i restoran. Kupačima su na raspolaganju tobogani, skakaonice i tuševi, a moguće je iznajmljivanje pedalina i čamaca. Osim kupača, Perućac često posećuju pecaroši. Postoje i turistički brodovi koji saobraćaju između Perućca i Višegrada, gde se Perućačko jezero završava. Naselje Perućac je poznato i po jednoj pritoci Drine, reci Vrelo, koja je najkraća reka u Evropi. Tok ove reke je dug svega 365 m, zbog čega je nazivaju i reka Godina. 

Još jedno prelepo veštačko jezero na reci Drini je Zaovinsko jezero, koje je poznato po izuzetno čistoj vodi u kojoj se uzgajaju pastrmke, kao i po najraznolikijoj fauni u zapadnom delu Srbije i šire.

Na Drini postoji duga tradicija splavarenja još od 1856. godine kada su iz Dervente i Perućca niz Drinu krenuli prvi splavovi, samo što je tada splavarenje imalo drugačiju svrhu. Splavovima je sa okolnih planina Tare i Zvijezde prenošena drvena građa za prodaju. Kasnije je splavarenje preraslo u manifestaciju koja ima sportski i turistički značaj. Na Drini se organizuju čak tri manifestacije tog tipa. Najdužu tradiciju ima Drinska regata, koja postoji od 1994. godine i svake godine okuplja sve više učesnika i posetilaca iz zemlje i inostranstva. Od 2003. godine se organizuje Zvornička regata, a od 2007. i Bratunačka regata.

Drina je opevana u jednoj od najpoznatijih i najviše izvođenih srpskih pesama u svetu: „Marš na Drinu“. Ova reka je svetsku slavu stekla zahvaljujući bogatoj istoriji i svojoj lepoti ali i zahvaljujući domišljatosti pojedinaca. Nedaleko od centra Bajine Bašte nalazi se najčešće fotografisan motiv na Drini - kućica na steni, koja se može videti na skoro svim reklamno-turističkim brošurama Bajne Bašte i Srbije, kao i u člancima sa najinteresantnijim prizorima na svetu. Od 1969. godine, kada je prvi put izgrađena, Drina je ovu kućicu sedam puta rušila i svaki put je njen tvorac Milija Mandić – Gljiva vraćao ili iznova gradio. Milija je bio osnivač Kajakaškog i ronilačkog kluba "Drina" i mnoge živote je spasio iz vrtloga nabujale reke. Početkom ove godine Milija je iznenada preminuo, a za sobom je ostavio jedinstvenu i svetski poznatu kućicu na steni.
 
Jedna mnogo starija atrakcija na reci Drini u Višegradu je čuveni Višegradski most, opisan u romanu našeg proslavljenog nobelovca Ive Andrića „Na Drini ćuprija“. Zahvajujući ovom književnom delu, Drina je postigla svetsku slavu. Čak ni Holivud nije ostao ravnodušan prema reci Drini. Inspirisan opisom Drine u romanu „Na Drini ćuprija“ glumac Robert de Niro svojoj ćerki je dao ime Drina.

11.04.2017.

Tara




Najlepši predeli u Srbiji nalaze se na krajnjem zapadu i to baš na Tari, na njenim brdima, obroncima i u okolini ove živopisne i divlje planine. Najviši deo Tare, površine od skoro 20000 hektara, od jula 1981. godine ima status Nacionalnog parka. Na taj način je Tara zaštićena od preterane izgradnje i urbanizacije, koja je karakteristična za susedni Zlatibor. Simbolična veza ove dve planine opevana je kroz narodnjak “Zlatibore pitaj Taru”. U toj pesmi je, naravno, muškarac sa Zlatibora, a devojka sa Tare i u pitanju je nesrećna ljubav, naravno, jer da je srećna ne bi bila ni opevana :). U svakom slučaju i u pesmi je istaknuta simbolika različitosti ovih susednih planina. Ustvari ne znam da li je autor o tome razmišljao pri stihotvorenju ali ja je tako doživljavam :). Ipak, kada čujem tu pesmu prvo čega se setim nisu ni Zlatibor ni Tara, niti neki poseban doživljaj sa mojih poseta ovim planinama, već način na koji stranci reaguju na ovu pesmu, tj. oduševljenje koje ova pesma izaziva kod ljudi koji ne znaju ni reč srpskog. A tek kad vide ove planine uživo doživljaj je upotpunjen! Možda je i dobro kombinovati boravak na ovim planinama. Na Zlatiboru se možete dobro provesti, a na Tari dobro odmoriti. Ipak, o Zlatiboru ću neki drugi put, a sada je reč o Tari, koja zaslužuje da se o njoj i peva i priča i piše… 

Tara se nalazi na idealnoj nadmorskoj visini, koja je u proseku 1200 m. Njen najviši vrh Kozji rid je visok 1591 m, a na Tari postoji još nekoliko vrhova koji su na nadmorskoj visini višoj od 1500 m, kao što su Pivnice, Mrka kosa i Lisnata glavica.

Tara je pogodna za odmor i rekreaciju u svako doba godine i omiljena je među ljubiteljima netaknute prirode. Najpoznatija turistička naselja su: Kaluđerske Bare sa vojnim kompleksom hotela i apartmanskog smeštaja, Mitrovac na Tari, koji je poznat po dečijem odmaralištu, Zaovine i prelepo istoimeno jezero, Šljivovica i Predov krst, gde se nalaze najbolji skijaški tereni. Nijedno od tih naselja nije prenaseljeno mada sam pri poslednjem boravku na Tari, prošlog septembra, primetila na desetine novih objekata na Kaluđerskim barama, koji su izgrađeni u međuvremenu od mog prethodnog boravka na Tari 2010. godine.

Na Tari je zastupljen raznovrstan biljni i životinjski svet. U šumskom ekosistemu preovlađuju smrča, jela i bukva. Tara je poznata i prepoznatljiva po Pančićevoj omorici, specifičnoj i staroj vrsti četinara, koju je otkrio naš čuveni botaničar i lekar Josif Pančić. Za poznavaoce i ljubitelje gljiva Tara je pravi raj jer se na ovoj planini može pronaći više od 251 vrsta gljiva. Ipak, treba biti oprezan jer su neke vrste gljiva koje rastu na Tari otrovne, među kojima je i Zelena pupavka, najopasnija gljiva u Evropi.

Od životinjskog sveta Taru nastanjuje 53 vrste sisara i čak 135 vrsta ptica. Po njenim šumama se kriju mrki medvedi, divokoze, orlovi, sokolovi i brojne druge vrste. Osim toga, u vodenim tokovima na području Nacionalnog parka Tara, postoji 40 poznatih vrsta riba, među kojima su najzastupljeniji mladica, som, šaran, mrena i druge. 

Posebna turistička poslastica na Tari su vidikovci. Najlepši pogled sa Tare pruža se sa vidikovca Banjska Stena, koji se nalazi na 10 km od Mitrovca. Do njega vodi dobro obeležena planinarska staza. Na vidikovcu postoji ograda i klupice, a odatle se pruža prelep pogled na veštačko jezero Perućac, kanjon reke Drine i područje Osata u Bosni. Fotografije panorame sa Banjske stene mogu se često videti na mnogim svetskim portalima posvećenim prirodi. Na Tari su poznati i vidikovci Bilješka stena, koja takođe gleda na Perućac i Drinu, a od Predovog krsta udaljena je oko 6 km i vidikovac Crnjeskovo, odakle se pruža pogled na klisuru reke Rače i Bajinu Baštu. U blizini Bilješke stene je sniman film "Ptice koje nikad ne polete" i tu se nalazi mala koliba, koja je napravljena za potrebe snimanja ovog filma. 

Nacionalni park Tara može se pohvaliti i brojnim arheološkim nalazištima, od kojih neka datiraju još iz perioda neolita. Na Tari se takođe nalaze nalazišta i građevine iz srednjeg veka. Najpoznatiji su stećci u Perućcu, ostaci srednjevekovnog utvrđenja Solotnik i manastir Rača, zadužbina kralja Dragutina Nemanjića. 

Na Tari se nalazi i nadaleko čuveno selo Kremna, koje je poznato kao rodno mesto proroka Tarabića iz devetnaestog veka. Tu postoji kompleks Kremansko proročanstvo, gde se u brvnari - muzeju mogu videti brojne uspomene na Tarabiće i njihova predskazanja. 

Na Tari i u njenoj okolini ima još mnogo zanimljivih i atraktivnih lokacija, među kojima svakako najveću pažnju turista privlače Šarganska osmica i etno selo Drvengrad, koji se nalaze u blizini Mokre Gore. Po predanju, Mokra Gora je naziv dobila po sirovim drvima koja su vojnici koristili za loženje vatre u vreme age Mustaj-bega, koji je ovom mestu po tome dao ime Mokra Gora.

10.04.2017.

Hotel Omorika, Tara

U hotelu Omorika na Tari boravila sam dva puta i to u oba slučaja na istoj konferenciji koju organizuje Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije. U hotelu postoji nekoliko konferencijskih sala, pa je pogodan za konferencijski turizam. Omorika izgleda isto kao i pre šest godina, kada sam prvi put tu prenoćila. Izgrađen je 1977. godine i verujem da je u to vreme bio luks hotel. I danas održava određen nivo sadržaja i usluge ali je očigledno da mu je potrebno ozbiljnije renoviranje. 

Mi smo imali pun pansion i hranom smo bili zadovoljni. Svi obroci se služe po principu švedskog stola. Zastupljene su različite vrste mesa i jela od povrća i mesa, a bilo je i ribe, kao i različitih salata, sireva i pita. Za doručak je bilo i nekoliko vrsta muslija, a ručak i večera se nisu mnogo razlikovali. Večera je bila malo jača od ručka, kako je to običaj u našim hotelima, a uz to je služen i dezert. Hrana je delovala kvalitetno i sve je bilo ukusno, bez nekih preterivanja i specifičnih začina i specijaliteta.

U hotelskom baru postoji solidan izbor pića, od kojih mi se najviše svidela ceđena malina, a bilo je i lepih poslastica, kojima sam uspela da odolim :). Postoji i velika terasa koja gleda na šumu iza hotela, gde se takođe može uživati u piću ali i u pogledu.

Na ulazu hotela je bankomat, a na recepciji postoji menjačnica. Osoblje je ljubazno i korektno. Sobe se čiste svakog dana i osim standardnog nameštaja i kupatila, sadržaj u sobama obuhvata fen za kosu, TV prijemnik i bežični Internet, koji nije bio baš sjajan. Meni je nedostajao balkon, kao i neke sitnice, poput šampončića i kupke. 

Dane provedene u Omorici sam iskoristila za rekreaciju, kako u šetnji po okolnim šumskim stazama, tako i u hotelskoj teretani. Jedno veče smo išli na bilijar, a u hotelu je moguće igrati stoni tenis i stoni fudbal. Napolju postoje teniski tereni, u okolini trim staza, a u unutar hotela postoji kuglana. Ko voli spa program, može besplatno koristiti bazen i saunu ili doplatiti za uslugu masaže. Teretana je dobro opremljena i nije bilo gužve, za razliku od bazena i saune. Kod svlačionice na bazenu mi se nije svidelo to što se ormarići za odlaganje gardarobe ne zaključavaju, pa zbog toga ne treba nositi ništa vredno sa sobom kada se ide na bazen ili u saunu.