Park maketa ili Park minijatura predstavlja jedinstvenu atrakciju u Srbiji. Nastao je 2008. godine. U ovom muzeju na otvorenom izložene su makete srednjevekovnih manastira u razmeri 1:17 u odnosu na njihovu realnu veličinu. Osim manastira, ovde se mogu videti i makete starih srpskih kuća.
Park maketa se nalazi u blizini Resavske pećine i manastira Manasija. Posetila sam ga zahvaljujući tome što sam na putu ka Resavskoj pećini slučajno primetila tablu sa natpisom "Park minijatura" što mi je odmah privuklo pažnju.
U okviru parka se nalazi kafić uređen u etno stilu, kao i prodavnica suvenira sa motivima ovog kraja i manastira čije su makete izložene u ovom neobičnom muzeju. Za posetioce Park maketa je otvoren od aprila do novembra. Moguće su i grupne i individualne posete ovom neobičnom muzeju.
Nekada poznat pod nazivom Resava, kao istoimena reka koja se nalazi u njegovoj blizini, manastir Manasija predstavlja najznačajnije zdanje Moravske škole. Smešten je u blizini Despotovca, na uzvišenju, okružen prelepom prirodom. Utvrđenje u kojem se nalaze manastirska crkva i konaci, izgleda veličanstveno i impresivno.
Manastirska crkva je posvećena Svetoj Trojici. Tu se nalaze izuzetno značajne i vredne freske, koje su okarakterisane kao vrhunac monumentalnog slikarstva iz petnaestog veka. Na žalost, sačuvana je samo trećina fresaka.
U krečnjačkom brdu Babina glava, nedaleko od Despotovca, smeštena je najpoznatija pećina u Srbiji, koja ima status zaštićenog spomenika prirode, uključujući i njenu neposrednu okolinu. Predeo u kom se nalazi, idiličan je u svako doba godine, mada mislim da je najbolje posetiti ovu pećinu tokom proleća i jeseni jer je temperatura u pećini stalno 7°C, a vlažnost vazduha je između 80 i 100%. U Resavskoj pećini sam prvi put bila u rano proleće, a drugi put preko leta, kada je priličan šok za organizam prelazak sa spoljne temperature od oko 30°C na svežih 7°C u pećini. Podrazumevaju se dugi rukavi i duge nogavice za obilazak pećine.
Pećina je duga 4,5 km, od kojih je detaljno istraženo malo manje od 3 km, a za posetioce je uređeno oko 800 m. Ovo je jedna je od najstarijih ispitanih pećina u Srbiji, pa je zato i najpoznatija široj javnosti. Stara je oko 80 miliona godina, dok je procena da je nakit u pećini star 45 miliona godina.
Već na ulazu u pećinu može se videti interesantan pećinski nakit. Resavska pećina, osim što je poznata po bogatom i raznobojnom nakitu, prepoznatljiva je i po raznovrsnim dvoranama, galerijama, stubovima, stalaktitima, stalagmitima, draperijama i okamenjenim vodopadima. Obilazak pećine moguć je isključivo u pratnji vodiča i traje oko 40 minuta. Obilaze se dvorane na dva nivoa.
Dvorane imaju interesantne nazive koji najčešće opisuju sadržaj i oblike koji se nalaze u tom delu pećine. Dvorana sraslih stubova tako je nazvana zbog visokih stubova koji zauzimaju prostor od poda do tavanice. U Dvorani košnica postoji pećinski nakit koji veoma podseća na košnice. U toj dvorani, tavanica je prekrivena stalaktitima koji se još formiraju.
Dvorana u kojoj su pronađeni vrhovi koplja, kamena sekira, lobanja polarne lisice i ognjište praistorijskog čoveka, dobila je naziv Predvorje istorije. U Dvorani kipova nalaze se centralni stub, kip majke sa detetom, kip Afrodite i kip koji neodoljivo podseća na Krivi toranj u Pizi. Tu su i Bobanova dvorana, Kristalna dvorana, Kepina dvorana, Staze okamenjenih vodopada, Koralni kanali...
Preko puta ulaza u Resavsku pećinu nalazi se Avantura park. Ispred pećine je biletarnica u kojoj se kupuju karte za obilazak pećine, a tu su i kafić i suvenirnica. Poseta pećini je moguća tokom cele godine ali je u zimskim mesecima kraći period u toku dana u kojem se dozvoljavaju obilasci.
Šetajući se duž obale u Neumu, restoran Galeb nas je privukao pre svega zbog sveže ceđene pomorandže. Prave je praktično na šetalištu, pa je teško to ne primetiti, posebno ako ste ljubitelj pomoranži kao ja. Osim ukusnog sveže ceđenog soka, hrana u ovom restoranu je odlična, a usluga brza. Konobari su ljubazni i ovde smo se jako prijatno osećali.
Iako Galeb nije neki fensi sređeni restoran, prelepi pogled na morsku pučinu i zvuci talasa, sasvim su dovoljni za dobru atmosferu. Cene su pristupačne, kao i u ostalim restoranima u Neumu.
Pandemija nas je ovog leta odvela na bosansko-hercegovačku obalu, u jedino BiH mesto sa izlazom na Jadransko more - čuveni Neum, koji ne znam da li je više hvaljen ili omražen. Jedino nisam primetila da je neko ostao ravnodušan prema ovom primorskom gradiću.
Danima sam gledala centralnu plažu u Neumu na live web cam i procenjivala da li je i kada velika gužva i kako je izbeći. Gužve na plažama ne podnosim nezavisno od postojanja pandemije. Uostalom, u Neumu su pre našeg dolaska zvanično objavili da je samo jedna osoba bila zaražena kovidom, rekoše da je to žena koja živi u brdima u okolini Neuma, bez kontakta sa turistima... veoma srećna okolnost za turizam, pa su Neum reklamirali kao corona free destinaciju. Nisu precizirali da li to znači da u Neumu nema korone ili da je tu možete dobiti besplatno:). Svakako, nas to nije mnogo brinulo jer smo koronu overili još pre prvog pika prvog talasa i završili brige u vezi s tim.
Više puta smo menjali rezervacije smeštaja, što zbog promena planova iz ličnih razloga, što zbog otkazivanja rezervisanog smeštaja od strane vlasnika u Neumu. Jedan vlasnik nam je otkazao apartman nekoliko dana pred put obećavši da će nam naći adekvatnu zamenu. Više se nije javio. Iako mi se jako svideo položaj tog apartmana, uz obalu, sa svojim parčetom betonske plaže, pri kraju šetališta u Neumu, možda nam je i učinio uslugu. Pronašla sam duplo jeftiniji hotelski smeštaj na drugom kraju Neuma, u naselju Jazina, u blizini fine šljunkovite plaže.
Neum je malo mesto, pa i naselje Jazina, mada izdvojeno od centralne gužve, nije daleko od centra Neuma. Iako sam navikla na peščane plaže i generalno ne volim da gazim po kamenju, plaža u Jazini mi se svidela. Svakako je bolja od betonskih plaža, a i od centralne plaže i svih onih uvalica blizu centra, pre svega zbog gužve koja je u ovom delu Neuma bila mnogo manja. Na jednom delu plaže u Jazini postoje ležaljke i suncobrani koji se iznajmljuju u beach baru. Cena iznajmljivanja je tu bila malo manja nego u centru Neuma, a cene osvežavajućih napitaka i posebno sladoleda bile su povoljne. Jedino je trebalo doći malo ranije na plažu ili rezervisati ležaljke dan ranije. Nikakav problem. Obožavam jutarnja kupanja.
Ležaljka, suncobran i papuče za kupanje su sve što mi je trebalo. Sve je lepo, ali more je nezamenljivo. Gotovo da sam zaboravila miris Jadranskog mora od tolikih letovanja na Egejskom, Jonskom, Balearskom i drugim morima. Temperatura mora je bila idealna, čistoća je mogla biti bolja. Ponekad, u popodnevnim satima, talasi su nanosili otpatke ali je uglavnom more bilo čisto i divno za plivanje. Pretpostavljam da je prljavije bilo u centru Neuma ali tamo se nisam kupala, pa ne mogu da tvrdim.
Šetalište u Neumu dugo je nekoliko kilometara ali bi bilo bolje da ga prošire ka Jazini jer obala je jako lepa i interesantna. Šetnja Neumom mi je baš prijala, osim zbog mora i zbog interesantnih scena i ljudi na koje smo nailazili. Neko peva, neko pleše, neko se hvali tetovažama... svako u svom filmu :). Peškira je bilo svuda, i po šetalištu i u šumi i gde god je ko stigao, smestio se, po principu gde god nađeš zgodno mesto, tu peškir posadi :).
Imali smo uglavnom dobra iskustva u komunikaciji sa lokalnim stanovništvom. Većina je ljubazna i korektna. Na žalost, ima i izuzetaka ali to je za neku drugu priču.
Nedaleko od Neuma, sa druge strane brda u odnosu na Jazinu, smeštena je plaža Feral beach do koje vodi neasfaltiran i, kako su nam rekli, jako loš put. Sa našim niskim automobilom nismo hteli da rizikujemo i upuštamo se u tu avanturu. Ta plaža sa restoranom i mogućnošću prenoćišta, na slikama i snimcima koji kruže Internetom, deluje jako lepo i primamljivo. Nadam se da će napraviti solidan put do tamo, a bilo bi lepo i da se taj deo obale razvije jer na tom malom BiH izlazu na more turista je mnogo, a plaža malo.
