Fes

Pravi Maroko se doživi tek u Fesu, u punom sjaju svih svojih vrlina i mana. Na prvi pogled se uočavaju samo te mane, a kasnije se naviknete, pa vam je i lepo :). Šalu na stranu, Fes itekako ima svoj šarm, samo mu treba pružiti šansu i dobro ga istražiti. Istina je da je beskrajno interesantan zbog ogromnog kulturno-istorijskog nasleđa i naravno, zahvaljujući ljudima koji tu žive.

Fes je jedan od četiri kraljevska grada Maroka. Nalazi se na severu Maroka. Nije na moru, nema ni pustinje u blizini, a ipak je u Fesu za nekoliko stepeni toplije nego u Rabatu.

Fes je podeljen na stari i novi deo grada. Novi grad liči na savremene gradove, a stari, poznat kao Fes el Bali, svakako je zanimljiviji turistima. Tu se nalazi medina koja je već skoro 40 godina na UNESCO-ovoj listi svetske baštine i predstavlja najbolje očuvanu medinu u arapskom svetu koja se sastoji od skoro 10 hiljada ulica. Smatra se da je ovo jedno od najvećih urbanih područja na svetu gde je zabranjen prolaz automobilima.

Specifičnost Fesa leži i u činjenici da u njegovoj medini i danas živi oko 156.000 ljudi za razliku od mnogih drugih starih gradova širom sveta koji su podlegli urbanom razvoju i gde su turisti skoro sasvim istisnuli lokalno stanovništvo. To Fesu daje pravu autentičnost. U medini ćete na svakom koraku susretati lokalce koji će vam nuditi različite usluge, bilo da žele da prodaju neki svoj proizvod ili da vam budu vodiči kroz uske ulice i prolaze medine. U starom Fesu se ne može računati na pomoć google ili nekih drugih online mapa, a s obzirom da je ceo stari grad izgrađen kao veliki lavirint, poželjno je imati lokalnog vodiča.

U Fes el Bali se može ući sa različitih strana, ali najlepša kapija, koja vodi u jezgro starog Fesa, je Bab Boujloud ili Plava kapija, koja je nastala 1913. godine i jako je mlada u odnosu na okolinu, tačnije oko hiljadu godina je mlađa od ostatka medine. Mi smo bili smešteni na samo par metara od te kapije, što je fantastična polazna tačka za obilazak grada. Okolina kapije prepuna je tezgi i kafića gde se okupljaju stanovnici Fesa, kao i turisti.

Jedna od uličica koja mi je odmah privukla pažnju u medini bila je najšarenija ulica u Fesu - Dugina ulica. Ideja je potekla od nekolicine umetnika koji su ovu usku ulicu obojili u dugine boje. Tu su i brojne slike, ćilimi, predmeti od keramike, drveta, nakit, lusteri... sve u najživopisnijim bojama.

U starom delu Fesa, osim buke, gužve, mnoštva šarenih suvenira i orijentalnih mirisa, postoji veliki broj istorijski značajnih građevina. Tu se nalazi najstariji aktivni univerzitet na svetu iz 859. godine - Al-Karaouine, koji je ujedno i džamija i to jedna od najvećih i najstarijih džamija u Africi. To je jedan od najvećih duhovnih i obrazovnih centara u islamskom svetu. U ovu džamiju može da stane i do 20.000 vernika odjednom. Ovaj univerzitet je danas uključen u moderan, državni obrazovni sistem Maroka.

U Fesu postoji veliki broj džamija ali nijedna nije otvorena za turiste. Medresa Bou Inanija, iz 1357. godine, prvobitno zamišljena kao teološki fakultet, jedina je religiozna građevina u Fesu u koju je dozvoljen ulaz osobama koje nisu muslimanske veroispovesti.

Da bismo došli do jedne neobične atrakcije, odnosno dela u kojem se vrši štavljenje kože, morali smo da pronađemo lokalnog vodiča, što uopšte nije teško jer se oni sami nude. Podrazumeva se da nije u pitanju profesionalni vodič, već lokalac koji dobro poznaje sve uličice i prolaze u medini ali svakako tu treba biti obazriv jer Fes je pun prevaranata i ništa nije džabe. Da smo blizu štavionica najpre smo osetili po mirisu, koji nije za one sa osetljivim stomakom... Tu se nalaze brojni kameni bazenčići u kojima su različite boje za potapanje kože, a u blizini su radnje gde se prodaju kožni predmeti. Koža se obrađuje na isti način kao i pre nekoliko vekova, pa se kao rezultat dobija kvalitetan proizvod. Štavionice kože u Fesu predstavljaju neobično, interesantno i dodala bih još neponovljivo iskustvo :).

Kada se izađe iz dela gde se pravi i boji koža, dolazi se do proplanka odakle puca pogled na ceo stari grad.

Za beg od vrućine i gužve u medini, idealan je park Jnan Sbil, koji se nalazi u blizini zidina medine. Jnan Sbil u bukvalnom prevodu znači „beg u baštu“ i to je jedan je od najstarijih i najlepših parkova u Fesu, koji je sultan Mula Hasan u 19. veku poklonio gradu. Fontane i jezerca okruženi visokim palmama i stablima eukaliptusa čine ovaj park oazom mira u užurbanom gradu kakav je Fes.

U novom gradu, tzv. Fes el Jedidu vredi videti Kraljevsku palatu, jednu od brojnih rezidencija kraljevske porodice. U nju nije dozvoljen ulaz ali je očigledno da je impozantna građevina na čijoj fasadi dominiraju detalji od zlata. Smeštena je na ogromnom imanju, okružena palmama i stablima citrusa.

U Fesu se neguje tradicija zanata. Osim već pomenutih ručno rađenih kožnih predmeta, kao što su tašne, novčanici, kaiševi, obuća i ostalo, što je u Maroku kvalitetno, a dosta jeftinije nego kod nas, u Fesu se stanovništvo bavi rezbarenjem drveta, pravljenjem najrazličitije grnčarije i svega što vam može pasti na pamet od keramike.

Ovde možete pazariti i ručno rađene tepihe po kojima je Maroko takođe poznat. U mnogim radnjama može se videti i sam proces tkanja. Fes je poznat i po začinima, a posebno po arganovom ulju, koje se ovde takođe prodaje po dosta povoljnim cenama.

Koliko sam bila neprijatno iznenađena time što u Rabatu skoro ništa ne radi subotom popodne i nedeljom, toliko sam bila oduševljena što radnje u medini "ne znaju" za vikend, tako da sam kabl za punjač telefona, koji mi se u subotu uveče prekinuo, časkom pronašla u medini.

Do Fesa smo došli vozom (iz Rabata), a vratili smo se avionom sa Fes Sais aerodroma, koji je jedan od najlepše i najmaštovitije sređenih aerodroma na kojima sam do sada bila. Predstavlja sjajan spoj tradicionalne, orijentalne arhitekture i savremenog dizajna.