Lanzarote

Iako imaju sličnosti, svako Kanarsko ostrvo je priča za sebe. Lanzarote je najsevernije ostrvo u ovom arhipelagu i poslednje na kojem su se desile ozbiljne vulkanske erupcije, zahvaljujući čemu je ono dobilo nestvarne, ogoljene, gotovo apokaliptične predele, nasuprot ne tako visokim planinama i beskrajnom prostranstvu okeana koji ga okružuje.

Do Kanara se najjeftinije i verovatno najjednostavnije iz Beograda stiže preko Budimpešte. Preko zime se mogu pronaći izuzetno povoljni low cost letovi, posebno ako se spakujete u ručni prtljag, kao što smo moj suprug i ja uspeli (jedva :)) i za „samo“ pet sati leta, bez ijedne turbulencije, stigli na Lanzarote.

Uprkos tome što je manje popularno od Tenerifa i Gran Kanarije, Lanzarote je veoma posećeno ostrvo tokom cele godine. Prijatna klima, lepe peščane plaže, prizori kao na Mesecu, samo su neki od razloga zbog kojih turisti rado dolaze na Lanzarote. Osim toga, ovom ostrvu je poseban pečat dao arhitekta Cesar Manrique. Za njega sam prvi put čula na Tenerifima, kada smo u mestu Puerto de la Cruz posetili njegovo remek delo Lago Martianez - kompleks bazena sa morskom vodom u fantastičnom ambijentu. Još jedan sličan kompleks, čiji je autor Cesar Manrique, Parque Maritimo, nalazi se u glavnom gradu Tenerifa. Ovaj arhitekta je ipak najviše pažnje posvetio svom rodnom ostrvu Lanzarote, gde je učestvovao u uređenju većine najvažnijih atrakcija.

Da bismo obišli sve zanimljivosti koje nudi Lanzarote rentirali smo auto na četiri dana i kupili objedinjenu ulaznicu za nekoliko atrakcija jer se tako uštedi desetak evra po osobi. Putevi na ostrvu su fantastični, a ni relacije nisu previše duge, pa smo imali prilično opušten obilazak svega što nam je bilo interesantno.

Prvo smo posetili Jameos del Agua, smešten unutar tunela, koji je nastao erupcijom vulkana La Corona. Tu postoji malo jezero ispod stena do kojeg se dolazi kamenim stepenicama. Kada se izađe iz tog dela, ulazi se u tropsku baštu sa bazenom pored kojeg stoji stogodišnja palma, gde je kontrast belog i crnog kamena posebno upečatljiv. U okviru Jameos del Agua takođe smo posetili muzej posvećen istorijskim činjenicama o vulkanu, kao i dvoranu u kojoj se održavaju koncerti i druga dešavanja. Jameos del Agua je osim preko dana, tri puta nedeljno otvoren za posetioce i u noćnim satima, kada se ovaj prostor pretvara u noćni klub. Ceo ambijent je uredio Cesar Manrique. Jameos del Agua je jedan od njegovih prvih većih projekata i smatra se jednim od najoriginalnijih poduhvata ovog arhitekte.

Unutar istog vulkanskog tunela u kojem se nalazi Jameos del Agua, postoji još jedna jednako interesantna atrakcija. To je Cueva de los Verdes, pećina duga 2 km, gde osim stena i uskih hodnika, postoji dvorana namenjena skupovima, u kojoj se može smestiti više od 500 ljudi, kao i laguna, okružena liticama i osvetljena tako da izgleda nestvarno. Obilazak pećine je uvek u pratnji vodiča i ograničen je broj posetilaca koji istovremeno može ući u pećinu. Mi smo čekali desetak minuta da prethodna tura završi razgledanje da bismo se polako spustili u pećinu.

Za mene je veoma prijatno iznenađenje bila bašta kaktusa, za čije je uređenje takođe zaslužan Cesar Manrique. Brojni interesantni detalji, po kojima sam već prepoznala rad istog arhitekte, sjajno su uklopljeni u prirodni ambijent. Pravi je doživljaj videti sve te različite vrste kaktusa na jednom mestu, a posebno su me oduševili crteži na ulazu u toalete :).

Još jedna „must see” atrakcija koja je uključena u paket ulaznica je Mirador del Rio, smešten na krajnjem severu ostrva, na 479 m nadmorske visine. Unutar objekta se nalazi restoran koji je osmislio Cesar Manrique, naravno. Odatle se pruža najlepši pogled na Lanzarote i susedno ostrvce La Graciosa. Jedino što nam je malo pokvarilo doživljaj bio je jak vetar.

Nakon obilaska ovog vidikovca, spustili smo se do Orzole, mesta odakle polaze trajekti za Graciosu. Mi nismo išli u obilazak tog ostrvca, već smo se prošetali po ovom mestu. Orzola je malo mesto bez nekih posebnih specifičnosti ali je njena okolina fascinantna, posebno predeo oko plaža Bajo de los Sables i Punta del Palo.

Na suprotnom kraju Lanzarota, nalazi se najposećenija atrakcija na ostrvu - nacionalni park Timanfaya, čiji je obilazak zaista najneobičnije iskustvo na celom ostrvu. Po povratku iz ovog nacionalnog parka, obišli smo mesto Yaiza, koje su tokom rane kolonizacije nastanili farmeri iz centralne Španije, a zatim smo nastavili ka jugozapadu, gde nam je krajnje odredište bio Charco de los Clicos u mestu El Golfo. Na plaži prekrivenoj crnim peskom nalazi se laguna neobične zelene boje. Iznad nje se uzdižu strme litice, a okolo su crvenkaste stene, što još više pojačava kontrast kolorita. Uz put smo zastali kod Salinas del Janubio, koji ću osim po solarnim pločama, zapamtiti i po blatu u koje sam upala kada sam se približavala slanom jezeru. I radoznalost ima svoju cenu :).

Nedelja pre podne je pijačni dan u nekadašnjoj prestonici ostrva, Teguise, koje se nalazi u centralnom delu Lanzarota. Svratili smo na pijacu ali smo bili prilično razočarani ponudom i kvalitetom robe. Samo mesto Teguise je jako simpatično sa lepim trgovima i interesantnom arhitekturom ali mislim da ga je bolje posetiti kad nije pijačni dan.

Od 1852. godine glavni glad ostrva je Aresife, koji je smešten na istočnoj obali. Ima dugačko šetalište uz obalu, lepe tvrđave, crkve, hotele, restorane, kao i brojne prodavnice španskih i drugih brendova. Tu smo posetili i poslednju atrakciju, koja je bila uključena u paket ulaznica, tvrđavu Castillo de San Jose u kojoj je smešten Muzej međunarodne i savremene umetnosti. U istom prostoru se nalazi i jedan od najelitnijih restorana na ostrvu, u čije je uređenje opet „umešao prste“ Cesar Manrique. Posebno je lep pogled sa vrha tvrđave na luku i grad Aresife.

Muzej Fundacion Cesar Manrique i njegova kuća, koja je takođe pretvorena u muzej nisu uključeni u paket objedinjenih ulaznica, već se karta kupuje na licu mesta, a moguća je i kombinacija ovih muzeja po nešto nižoj ceni. Kuću Cesar Manrique nisam posetila jer sam se sa njegovim stvaralaštvom upoznala obilazeći Lanzarote, pa je muzej Fundacion Cesar Manrique zadovoljio moje interesovanje za rad ovog arhitekte. U muzeju sam imala prilike da vidim brojne crteže, skice i slike njegovih dela, zatim nameštaj i različite detalje koje je ovaj arhitekta koristio za uređenje prostora, kao i video spot posvećen njegovom životu i radu.

Od svih muzeja koje sam obišla na ostrvu, najviše mi se svideo muzej LagOmar, smešten u predivnom Nazaretu, mestašcu koje se ne nalazi na obali ali ima očaravajuće pejzaže sa više zelenila nego u drugim delovima ostrva. Ovaj muzej ne liči na klasične muzeje jer je to ustvari bio letnjikovac holivudskog glumca Omara Šarifa, pa otuda i naziv LagOmar. U dvorištu se nalazi jezero, palme i ostalo tropsko rastinje, a sve prostorije muzeja smeštene su u malim pećinama do kojih se dolazi kroz vijugave prolaze i stepenište. Iako je Jesus Soto bio zvanično zadužen za ovaj projekat, očigledan je uticaj Cesar Manrique, sa kojim je Soto sarađivao.

Od brojnih objekata na kojima su Soto i Manrique sarađivali videli smo još Monumento al Campesino, skulpturu posvećenu plodnosti, dugačku 15 m. Tu se nalazi i istoimeni muzej sa eksponatima koji svedoče o tradicionalnim vrednostima, umetnosti i zanatima kojima su se bavili stanovnici Lanzarota.

Uprkos tome što nije baš bilo sjajno vreme za kupanje, plaže nam nisu bile u drugom planu, već smo se trudili da „uhvatimo” što više sunca, a gde se bolje dobija dobar ten nego na plaži! Lanzarote ima lepše ili tačnije rečeno plaže koje su više po mom ukusu nego one na Tenerifima i Gran Kanariji. Najlepše plaže se nalaze na istočnoj obali ostrva, gde su i najposećenija turistička mesta: Playa Blanca, Puerto del Carmen, Playa Honda i Costa Teguise, gde smo mi bili smešteni. Tu se nalaze prelepe plaže sa sitnim peskom zlataste boje i razbacanim crnim vulkanskim kamenjem. U svakom mestu postoje prostrana šetališta pored obale. S jedne strane je okean a s druge mnoštvo manjih i većih restorana, kafića, prodavnica i svega ostalog što je potrebno turistima.

Playa Honda i nastavak Puerto del Carmen, Los Pocillos idealni su za posmatranje poletanja i sletanja aviona jer su najbliži aerodromu. Za nijansu više od drugih mesta mi se svidela Playa Blanca, koja je smeštena na jugu ostrva. Tu se nalazi čuveni podvodni muzej Atlantico. Za posetu ovom muzeju potrebna je bar neka kratka obuka ronjenja, a ronilačka oprema se dobija na licu mesta. Verujem da bi obilazak ovog muzeja bio posebno interesantno iskustvo ali mi je ta avantura delovala suviše komplikovano.

Nešto manje pristupačne i još lepše plaže su Papagayo i Mujeres, smeštene ispod litica u nacionalnom parku, kroz koji ne postoji asfaltiran put. Zbog takvih plaža mi je bilo žao što nam vreme nije dozvoljavalo kupanje u moru. Mada, skoro na svakoj plaži je bio poneki hrabri kupač.

Na severoistočnoj obali smo obišli mesta Arrieta i Punta Mujeres, gde su kamenom ograđeni delovi za kupanje kako bi se sprečili naleti talasa.

Severni i zapadni delovi ostrva su raj za surfere. Mesto gde je apsolutno sve podređeno surfovanju je Famara. Tih dana, krajem januara, talasi su bili veliki na većini plaža ali Famara je prednjačila po talasima. U ovom gradiću postoji niz radnji sa surferskom opremom, a organizuje se i obuka za početnike, kao i specifični treninzi za surfere.

Kanari su najprivlačniji turistima iz Evrope zbog idealnih klimatskih uslova tokom cele godine. Još jedna značajna prednost Kanarskih ostrva su pristupačne cene, po čemu se ni Lanzarote ne razlikuje. U prodavnicama su vrlo slične cene kao u Beogradu, pa čak ni kafići i restorani nisu preskupi ali naravno da ih ima različitih i po cenama i po usluzi.

Timanfaya

Najneobičniji predeo na ostrvu Lanzarote nalazi se na jugozapadnom delu ovog ostrva. To je nacionalni park Timanfaya, koji je poznat i kao vatrena planina. U ovom jedinstvenom prirodnom rezervatu nema ugroženih i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, kao što je to uobičajeno za nacionalne parkove. Umesto toga, tu se nalaze vulkanske kupe, krateri, lava i očvrsla magma od koje su nastali neobični prirodni spomenici.

U osamnaestom i devetnaestom veku Lanzarote je doživeo masivne erupcije koje su plodno zemljište pretvorile u pustinju. Najviše je bio pogođen jugozapadni deo ostrva. Vatrena stihija je od ovog područja napravila pustoš ali mu je istovremeno dala jedinstvene oblike i kolorit. I pored toga, ima biljaka koje su se prilagodile nedostatku vode i temperaturama, koje na nekim mestima dostižu čak 400°C samo nekoliko metara ispod zemlje, a preživeli su i neki insekti, reptili i pojedine vrste ptica.

Ulaz u centralni deo ovog nacionalnog parka se naplaćuje. Može se rezervisati i pešačka tura u pratnji vodiča ili obilazak na kamilama. U središtu ovog vulkana postoji restoran El Diablo, čiji je idejni tvorac niko drugi do arhitekta Cesar Manrique, koji je najzaslužniji za uređenje gotovo svih najznačajnijih atrakcija koje nudi Lanzarote. Ovaj restoran je poseban ne samo po tome što se nalazi na mestu sa nesvakidašnjim pogledom, već i po tome što svu hranu pripremaju na roštilju postavljenom iznad otvora u zemlji kroz koji dopire toplota vulkana. Ipak, meni je najinteresantniji momenat obilaska Timanfaya bilo aktiviranje vodene pare u gejziru. Okupali smo se za tren oka bez ulaska u more ili bazen :).

Aparthotel Oasis Lanz Beach Mate, Costa Teguise

Prvi utisak i susret u aparthotelu Oasis Lanz Beach Mate bio je pomalo neobičan. Devojka na recepciji nam je najpre rekla kako smo mi prvi gosti iz Srbije u ovom hotelu od kad ona tu radi, a zatim je uz priču o svom dečku koji je poreklom Srbin, rekla onako iz čista mira: "ku**c palac" jer to je jedan od nekoliko izraza koje je naučila na srpskom, a nju podseća na veliki zamak. Priznajem da nisam očekivala takav doček :).

O hotelu Oasis Lanz na netu se može pronaći mnogo kontroverznih komentara putnika koji su boravili u njemu, od najgorih utisaka do superlativa. Ipak, svi se slažu da je lokacija hotela odlična. I zaista jeste. Nalazi se blizu plaža, šetališta, autobuske stanice i centra letovališta Costa Teguise, gde postoji mnoštvo prodavnica, restorana i rent-a-car agencija. Ovo mesto je jedno od najposećenijih na ostrvu Lanzarote i to tokom cele godine zbog prijatne klime, kao što je uostalom uobičajeno za sva Kanarska ostrva. Mislim da u hotelu nije bilo slobodnog apartmana u vreme našeg boravka, tako da smo imali utisak da je špic sezone iako je bio kraj januara.

Moj celokupan utisak o hotelu je veoma pozitivan bez obzira na neke nedostatke. Hotelski kompleks je veliki i veoma je simpatično uređen. Apartmani su prostrani i dobro opremljeni. Imaju skoro sve što je potrebno da biste se osećali kao kod kuće. Kupatilo je standardno opremljeno sa toaletom, bideom, kadom, sapunčićima i fenom za kosu. U kuhinji smo osim šporeta mogli da koristimo i mikrotalasnu pećnicu, toster, ketle itd. Najnovija stvar u celom apartmanu je veliki TV u dnevnoj sobi. Komotno bi u apartmanu mogle da borave četiri osobe, a za mene i supruga je bilo mesta i više nego što nam treba. Terasa je takođe velika sa pogledom na bazen, a ispred naše terase je bilo puno zelenila.

Međutim, veliki nedostatak je to što je u spavaćoj sobi bila prisutna vlaga, pa sam imala utisak da je posteljina mokra. Ne postoje nikakve mogućnosti za grejanje apartmana, što je jedino potrebno u kratkom periodu tokom zime, ali mi smo u ovom hotelu boravili baš u vreme kada su temperature bile niže od proseka za januar, pa nam je nedostajalo grejanje. Instalacije nisu sjajne. Dva puta za nedelju dana nam je iskakao osigurač pri običnom uključivanju nekog uređaja.

Doručak je odličan. Bilo je svega u izobilju. "Slani program" je obuhvatao više vrsta salama, svinjsko pečenje, kobasice, prženu slaninicu, kačkavalj, jaja na oko, kuvana jaja, kajganu sa sirom, pohovani i sveži paradajz, krastavce, pasulj, kroasane i nekoliko vrsta hlebova. "Slatki" jelovnik je takođe bio raznovrsan. Svako jutro je bilo više vrsta slatkih peciva i muslija, voćnih jogurta različitih ukusa, pa krofne, razni slatki prelivi, džemići i meni omiljene palačinke sa aromom cimeta. Takođe je bilo nekoliko vrsta voća. Od napitaka meni se najviše svidela topla čokolada, a osim toplih napitaka (kafe, bele kafe, kapućina itd) bilo je i različitih voćnih sokova, koji su za moj ukus preslatki.

Bazeni u ovom hotelskom kompleksu su sasvim zadovoljavajući, a posebno bazen koji se greje. Oba bazena su okružena palmama, kaktusima i crnim dekorativnim vulkanskim kamenjem kojeg na celom ostrvu imaju u izobilju. Ležaljke nisu loše, mada bi mogle biti bolje. Na recepciji je moguće uzeti peškire za bazen uz depozit od deset evra po peškiru, što smo mi iskoristili jer nismo poneli svoje peškire.

Hotelski lobi je lep i prostran. Osoblje je vrlo uslužno i u našem slučaju su reagovali brzo i efikasno za sve što nam je trebalo. Zadovoljni smo bili i uslugom čišćenja apartmana.

Internet koji smo platili 27 evra za nedelju dana korišćenja na dva uređaja (korišćenje bežičnog Interneta na jednom uređaju košta 20 evra za sedam dana, a dnevno 6 evra) nije funkcionisao u celom apartmanu. Signala nije bilo u spavaćoj sobi i kupatilu već samo u dnevnoj sobi, kuhinji i na terasi. Konekcija je bila uglavnom dobra.

Od ostalih sadržaja, besplatno se mogu koristiti sauna, koju nisam ni videla i teretana u kojoj sam bila jednom i iz svog amaterskog ugla mogu reći da je dobro opremljena, mada neko ko redovno trenira možda ne bi imao isti utisak kao ja. Pored teretane se nalazi mala igraonica za decu. Na raspolaganju je i usluga pranja veša koja se dodatno plaća, a cenu ne znam jer je nismo koristili. Ispred aparthotela se nalazi privatni parking gde uveče uglavnom nije bilo mesta ali je uvek bilo mesta za parkiranje na neasfaltiranom prostoru u neposrednoj blizini.

Utisci su mi još sveži pa su zato i detaljni. Moj opšti zaključak je da sadržaji i usluga u Oasis Lanz Beach Mate aparthotelu prevazilaze očekivanja za hotel sa dve zvezdice.

Surfwings, Costa Teguise

Bez obzira da li vam je Costa Teguise baza na ostrvu Lanzarote ili ovo mesto posetite u prolazu, sigurno ćete primetiti simpatičan i atraktivan bar-restoran Surfwings, koji je smešten na šetalištu uz centralnu i najveću plažu ovog letovališta, Las Cucharas. Na meniju su uglavnom lagani obroci i brza hrana, najviše prilagođeni Englezima i Nemcima, koji preovlađuju među turistima. Osim sendviča, hamburgera i pica, ima finih obroka i salata sa piletinom, ribom i morskim plodovima.
 
Surfwings nudi veliki izbor osvežavajućih napitaka, među kojima su mi bili najdraži sveže ceđeni miksevi voća, a tu su i razni kokteli i pivo. Takođe su u ponudi voćni kupovi i sladoledi, naravno. Više puta smo svraćali u ovaj bar zbog mikseva egzotičnog voća koji su ne samo sveži i ukusni već i veliki, mada ni cena od 4 evra nije zanemarljiva. Ipak, u tu cenu je uračunata i lokacija koja je fantastična, u sred letovališta, u okruženju palmi sa pogledom na okean.

Nedostatak im je nemogućnost pristupa Interentu, a beše nam čudno i to što toalet zaključavaju, pa je za korišćenje njihovog toaleta potrebno uzeti ključ od osoblja koje radi u baru.