Translate

31.12.2017.

Garda


Najveće jezero u Italiji - Garda veoma je popularna turistička destinacija među različitim tipovima turista jer okolina jezera obiluje brojnim sadržajima koji su interesantni putnicima svih uzrasta i interesovanja. Izležavanje na obali, degustacija čuvenih italijanskih vina, šetnja, krstarenje jezerom, vožnja rolerkosterima, biciklizam, surfovanje, planinarenje, penjanje po stenama… neke su od omiljenih aktivnosti posetilaca jezera Garda.

Mi smo Gardu posetili jednog sunčanog februarskog dana. Vreme je bilo prijatno ali sigurna sam da je preko leta mnogo lepše. Kažu da ni u jeku letnje sezone nije preterano vruće zbog prijatnog vetra „ora“, koji svakodnevno pirka. Ovo jezero, površine 370 km2, osim što je idealno mesto za odmor i rekreaciju tokom skoro cele godine, može se pohvaliti brojnim istorijskim zdanjima, kao uostalom i cela Italija.

Kada dolazite iz Verone, najbliže mesto na jezeru Garda je Peskjera del Garda. Mi smo išli nešto dalje, do mesta Dezencano del Garda, do kojeg se vozom iz Verone stiže za oko pola sata. U blizini Dezencana je takođe veoma posećeno mesto Sirmione, koje je prepoznatljivo po Katulovim pećinama, a tu se nalazi i zamak Skaliger sa srednjovekovnom odbrambenom lukom. Od pet ostrva, koliko ih ima na ovom prelepom jezeru, najveće je ostrvo koje se zove baš kao jezero - Garda, na kojem se nalazi dvorac iz osamnaestog veka.

Zabava za celu porodicu zagarantovana je u mestu Kastelnuovo del Garda, jer je tu smešten jedan od najstarijih i najpoznatijih zabavnih parkova u Italiji - Gardalend, u kojem postoje brojne adrenalinske atrakcije, kao što su: Plavi tornado, Magična palnina, Avantura sekvoja, Beg s Atlantide, Brod Kolorado i mnoge druge. Gardalend se poslednjih godina često pojavljuje u ponudi naših turističkih agencija, čak i u ponudi veb sajtova za grupnu kupovinu.

Na krajnjem severu jezera se nalazi Riva del Garda, a sa obe strane obale jezera, koje je dugačko skoro 52 km, postoji još mnogo manjih ili većih mesta u kojima se turisti mogu stacionirati. Ako ste ljubitelj vina, obožavaćete grad Bardolino, gde se nalazi Muzej vina sa čuvenim vinima iz ovog dela Italije, a tu su izložena i najbolja vina iz različitih krajeva sveta. Jezero Garda svakog prvog vikenda u septembru okuplja jedriličare iz celog sveta na tradicionalnoj jedriličarskoj regati - Ćento milja, koja se tu održava još od 1951. godine.

U blizini jezera postoje brojni luksuzni hoteli i lepo uređene vile. U nekima od njih su boravile slavne istorijske ličnosti, kao što su Gete, Kafka i Niče. Mocart je svoj prvi koncert održao u obližnjem gradu Rovereto, dok je Tomas Man inspiraciju za neka od svojih najpoznatijih književnih dela pronalazio upravo u okolini jezera Garda. Ovo jezero je svojevremeno bilo omiljeno i među članovima habzburške kraljevske porodice, o čemu svedoče hoteli sa dugogodišnjom tradicijom, kao što je hotel Lido Palace iz 1899. godine. 

Za kvalitetan obilazak svega zanimljivog na jezeru i u neposrednoj blizini potrebno je izdvojiti nekoliko dana. Mi, na žalost, nismo imali toliko vremena, ali nas je jezero sasvim očaralo, pa ćemo mu se sigurno vratiti kada nam se ukaže prilika za nešto duži boravak u okolini jezera Garda.

29.12.2017.

Venecija


Grad koji važi za jedan od najromantičnijih na svetu posetila sam nekoliko puta jer u mom slučaju svi putevi ne vode u Rim, već u Veneciju :). Mada, ma koliko puta bila u ovom gradu, verovatno ću svaki put zalutati u lavirintu od uskih uličica, ali to je deo šarma Venecije. Mnogi ne prepoznaju taj venecijanski šarm i Veneciju opisuju kao prljav grad, pretrpan turistima, grad kojim se širi neprijatni miris iz kanala kojima je ispresecana. Tačno je da je pretrpana turistima tokom cele godine i tačno je da su mnoge fasade u Veneciji oronule. Venecija nije sterilan grad poput nekih gradova u Austriji i Nemačkoj ali smrad i prljavština nikako nisu karakteristike Venecije. Ja inače nisam obožavalac izvikanih destinacija i gužve ali sam se uverila da Venecija nije bez razloga jedna od najatraktivnijih i najposećenijih turističkih destinacija na svetu.

Cela Venecija je jedna velika pešačka zona i idealna je za sve koji vole da pešače i fotografišu jer u Veneciji ima toliko toga da se vidi i doživi... U Veneciji ima građevina koje se nisu menjale još od šesnaestog veka, ali je na žalost, viševekovna izloženost vlazi ostavila na njima svoj trag. Ipak, sve u ovom gradu podseća na vreme kada je Venecija bila prestonica Mletačke republike i najbogatiji grad na svetu.

Venecija je jedinstvena po tome što leži na 118 ostrva, koja razdvajaju kanali a povezuju mostovi, i to više od 400 mostova od kojih su neki u privatnom vlasništvu. Jedan od najpoznatijih mostova u Veneciji je Most uzdaha, čiji naziv asocira na romantiku, iako nema ni malo romantičnu istoriju. Izgrađen je u sedamnaestom veku da bi povezivao stari i novi zatvor, a uzdasi se vezuju za zatvorenike kojima je pogled na most bio zapravo poslednji pogled na slobodu. Jedan od retkih zatvorenika koji je uspeo da pobegne iz zatvora u Veneciji bio je slavni ljubavnik Kazanova.

Najstariji most u Veneciji je Rialto, koji se ranije zvao Ponte della Moneta, odnosno most novca. Ovaj most se prostire preko kanala Grande i dugo je bio jedini most koji spaja obale ovog kanala. Za kanal Grande, tj. Veliki kanal se smatra da je prvobitno bio reka, na čijim obalama su živeli prvi stanovnici Venecije. Danas i kanal Grande i most Rialto imaju veliki turistički značaj.

U svim ulicama Venecije nalaze se putokazi koji pešake pešake usmeravaju na dva kraja grada, od kojih je jedan Ferrovia, tj. železnička stanica Santa Lučija, a drugi Trg Svetog Marka. U Veneciji nema širokih bulevara ali zato uskih ulica ima nebrojeno mnogo. Jedna od najdužih i najširih ulica u centralnoj zoni Venecije je Via Garibaldi, a najuža ulica je Calletta Varasico, koja je široka svega 53 centimetra.

Glavni trg u Veneciji je Trg Svetog Marka, na kojem je smeštena čuvena istoimena katedrala. Sveti Marko se smatra zaštitnikom Venecije i njegov simbol, krilati lav, nalazi se svuda. Prema legendi, anđeo se evanđelisti Marku prikazao u obliku lava i najavio mu da će ga jednog dana slaviti. Katedrala Svetog Marka potiče iz jedanaestog veka. Građena je u vizantijsko-romanskom stilu. I spoljašnost i unutrašnjost ove katedrale izgledaju impozantno. To je jedna od najlepših građevina u Italiji, koja je pravi reprezent bogatstva nekadašnje Mletačke republike. U katedrali se nalazi veliki broj mozaika i detalja od zlata, među kojima je najznačajnija dragocenost Pola d' Oro, ukras sačinjen od zlatnih i srebrnih ploča. Zvonik crkve je izdvojen i nalazi se na trgu, pored katedrale. Osim katedrale, na trgu Svetog Marka postoje otmene palate i hoteli, kao i mnoštvo golubova koji se okupljaju oko posetilaca.

Jedna od najznačajnijih građevina u Veneciji je Duždeva palata, u kojoj je živeo dužd Mletačke republike. U njoj su se nalazile i važne institucije kao što su Veliko veće i Veće umoljenih. U devetom veku je na njenom mestu postojala tvrđava sa visokim tornjevima i odbrambrenim zidovima. Najbitniji radovi na Duždevoj palati završeni su u četrnaestom veku. Ona danas predstavlja jedno od najlepših zdanja izgrađenih u gotskom stilu sa unutrašnjošću koja je ukrašena Tintoretovim i Veronezeovim slikama i oslikanim tavanicama.

Pri svom prvom boravku u Veneciji, najviše vremena sam provela tražeći crkvu Santa Maria della Salute, koja mi je pre svega bila poznata iz stihova istoimene pesme Laze Kostića. Ova crkva iz sedamnaestog veka, izgrađena od kamena prekrivenog mermernim peskom, uživo izgleda još impozantnije nego na slikama. Veoma je elegantna i ima veliku kupolu. Izgrađena je u znak zahvalnosti za oporavak posle epidemije kuge i smeštena je na Carinskom rtu na ulazu u Veliki kanal.

Jedan od najprepoznatljivijih simbola Venecije je gondola. Kroz venecijanske kanale non stop prolaze gondole koje su skupo prevozno sredstvo, a ustvari su mnogo više atrakcija nego vid prevoza. Prema tradiciji, par koji se vozi gondolom mora se poljubiti ispod svakog mosta da bi im ljubav večno trajala.

Još jedan simbol Venecije koji se najčešće viđa u vidu suvenira je maska. Maske se tradicionalno izrađuju od kože, mada se danas kao materijal za njihovu izradu više koristi gips sa ukrasima od pozlaćenih listića. Najpoznatije su tri vrste venecijanskih maski: bauta, koja pokriva celo lice i ima puno pozlate na sebi, moretta sa crnim baršunom i velom i larva, koja je uglavnom bele boje i nosi se uz šešir i plašt. Maske se prodaju u celoj Veneciji ali je napoznatija radnja sa maskama Laboratorio Artigiano Maschere. Iako maske imaju dugu tradiciju u Veneciji, često su bile zabranjivane od strane crkve i vlasti, da bi se smanjio kriminal i nedolično ponašanje. Veće desetorice je 1608. godine odobrilo nošenje maski samo tokom karnevala i zvaničnih proslava.

Venecijanski karneval ima dugu i burnu tradiciju. Nastao je u dvanaestom veku ali je sa padom Mletačke republike izgubio na značaju. Obnovljen je 1979. godine i danas predstavlja jednu od najpoznatijih manifestacija u Evropi. Najviše turista se u Veneciji okuplja za vreme karnevala, koji se održava krajem januara i početkom februara svake godine, kada se na njenim ulicama mogu videti najraznovrsnije maske. Najinteresantniji događaj na karnevalu dešava se poslednjeg dana ove manifestacije, kada se bira najlepša maska i najlepše ukrašena gondola.

Venecija je veoma skup grad. Skupa je za život, a skupa je i za turiste. Iako Veneciju godišnje poseti oko dvadeset miliona turista, samo polovina prenoći u nekom od hotela u Veneciji. Većina posetilaca je smeštena u obližnjim mestima, kao što je Lido di Jesolo (to je više puta bio i moj slučaj). Zbog toga hoteli u Veneciji beleže velike gubitke.

Za Veneciju potencijalni problem predstavljaju poplave i to što Venecija polako ali sigurno tone, u proseku jedan do dva milimetra godišnje. Međutim, ulažu se brojni napori da se to spreči, pa su sa tim ciljem nastali odgovarajući projekti koji bi trebalo da sačuvaju ovaj jedinstveni grad.

27.12.2017.

Trst


Nama najbliži italijanski grad smešten je u Tršćanskom zalivu i predstavlja jednu od najvažnijih luka na Jadranu. Interesantno je da je Trst bliži Beogradu nego glavnom gradu Italije, a čak sedam puta je bliži glavnom gradu Slovenije nego Rimu. Zato sam prilikom jednog boravka u Sloveniji iskoristila priliku i posetila čuveni Trst, koji mi je iz ranog detinjstva ostao u sećanju po pričama o šopingu i igračkama koje sam dobijala iz ovog grada.

U nekadašnjem raju za kupoholičare i trgovce, sada je šoping u drugom planu. Nekada popularan šoping u Trstu zasenili su brojni šoping molovi, koji svuda niču kao pečurke posle kiše. Zato se u Trst više ne ide primarno zbog šopinga već više zbog šetnje i razgledanja trgova, arhitekture i mora i uživanja u italijanskim restoranima i kafićima.

Staro gradsko jezgro Trsta, oko Kanala Grande, najviše je izgrađeno u osamnaestom i devetnaestom veku i ta zdanja su do današnjih dana dobro očuvana. U Trstu postoji nekoliko lepih trgova, koje krase spomenici, fontane, crkve, palate i druge građevine, na kojima je izražen uticaj arhitekture iz vremena Austrougarske, pa po tome Trst više liči na Beč nego na italijanske gradove.

Centralno mesto okupljanja u Trstu je Trg Ujedinjenja, koji je smešten na korak do obale i jedan je od najvećih evropskih trgova. Na sredini ovog trga nalazi se fontana izrađena u baroknom stilu, nazvana „4 kontinenta“ jer se u vreme kada je nastala nije znalo za Australiju. Trgom Ujedinjenja dominiraju Gradska skupština i Teatar „Đuzepe Verdi“.
 
Nedaleko od Trga Ujedinjenja, na mostu Ponte Roso, tik uz istoimeni trg, nalazi se bronzana statua irskog književnika Džemsa Džojsa, koji je desetak godina živeo u Trstu. Na ploči ispod ove skulpture uklesane su njegove reči „Moja duša je u Trstu“, koje svedoče o tome koliko je ovaj književnik zavoleo Trst. Osim Džojsa u ovom gradu stvarao je i Rajner Marija Rilke, a Sigmund Frojd je kao student dosta vremena proveo u Trstu.

Jedna od najlepših građevina u Trstu je Srpska pravoslavna crkva Svetog Spiridona, koja dominira Kanalom Grande i trgom Ponte Roso. Izgrađena je u srpsko-vizantijskom stilu, od belog mermera sa plavim kupolama i pozlaćenim mozaicima. Arhitektonski je ona delimično bila inspiracija za Hram Svetog Save na Vračaru. U neposrednoj blizini crkve Svetog Spiridona nalazi se kuća najvećeg pokrovitelja ove crkve, Jovana Kurtovića, koji je s kraja osamnaestog i početka devetnaestog veka bio najbogatiji Tršćanin srpskog porekla. Srpska zajednica u Trstu je i danas dosta jaka.

U Trstu mi je bio posebno simpatičan jedan mali trg u centru grada - Piazza della Borsa. Ovaj trg je dobio naziv po neoklasicističkoj palati podignutoj početkom devetnaestog veka, u kojoj je sedište Privredne komore i Gradska berza. Osim palate, na ovom trgu su interesantne fontana Neptun i statua cara Leopolda I.

U Trstu se nalazi i jedna od najvećih sinagoga u Evropi, koja je izgrađena početkom dvadesetog veka. Kažu da se najlepši pogled na Trst i okolinu pruža iz vrtova koji okružuju dvorac Miramare. Ovaj dvorac na žalost nisam stigla da obiđem ali Trst nije daleko i eto motiva za novu posetu ovom lepom gradu :)

23.12.2017.

Drezden


Grad na Elbi, kojeg nazivaju i Feniks, ponosi se svojim velelepnim građevinama, nastalim na temeljima gotovo potpuno porušenog grada, ali se takođe ponosi svojom bogatom muzičkom tradicijom, kao i raskošnim božićnim vašarima, zbog kojih turisti hrle u Drezden krajem decembra.

Prvo mesto koje nam je vodič pokazao u Drezdenu bilo je šetalište zvano Balkon Evrope, odakle se pruža veličanstven pogled na reku Elbu. Utisak je kvario tmuran zimski dan ali kada je palo veče, svetla na mostu i sa druge strane reke činila su ovaj prizor veoma upečatljivim.

Među najznačajnijim znamenitostima Drezdena izdvajaju se Semper opera (Zemperoper), jedna od najlepših opera na svetu, Cvinger palata (Zwinger), koja predstavlja vrhunac barokne umetnosti i Bogorodičina crkva (Frauenkirche), verovatno najznačajnija protestantska crkva, koja se smatra simbolom ujedinjenja nemačkog naroda.

U Cvinger palati su se nekada održavale velike kraljevske proslave, maskenbali i turniri, a danas se na ovom mestu, oko lepo uređenog vrta sa fontanama, nalazi kompleks muzeja i galerija, među kojima su najznačajniji: Galerija slika starih majstora sa delima Rafaela, Ticiana, Vermera, Rubensa, Rembranta i drugih slavnih slikara, zatim Muzej oružja, koji sadrži najveću kolekciju sa oko 10000 komada oružja i kostima, Muzej porcelana, koji svedoči o tome da je Drezden kolevka evropskog porcelana i Salon matematike i fizike sa brojnim instrumentima za merenje i računanje iz šesnaestog veka. Jedan od najinteresantnijih muzeja u Drezdenu je Muzej higijene, koji na originalan način prezentuje naučna i socijalna dostignuća Evrope.

Po fasadama u Drezdenu vidi se da je za obnovu grada korišćen originalni kamen iz ruševina, koji je tamnije boje, pa su mnoge važne građevine u gradu išarane tamnim kamenim kvadratima. Zato strogi centar Drezdena ostavlja utisak crnog grada. Od brojnih fasada u Drezdenu posebnu pažnju mi je privukao mural na kojem su prikazani vladari Saksonije.

Drezden važi za prestonicu Božića i božićnih manifestacija u Nemačkoj. Za sve koji vole Božić i novogodišnje praznike ovaj grad je idealna destinacija u hladnim decembarskim danima. Ja sam ga posetila baš u to vreme pre par godina. Od ukupno dvanaest božićnih vašara u Drezdenu, najveći je Štricelmarket, koji je i najstariji božićni vašar u Nemačkoj. Ovaj vašar je dobio naziv po tradicionalnom kolaču "štricel" koji se pravi sa makom. Još jedan kolač ima dugu tradiciju u Drezdenu. To je "štolen" sa suvim grožđem, za koji je vezan tradicionalni događaj u okviru božićnog vašara "Štolenfest", kada se ogroman kolač nosi od palate Cvinger do vašara, gde se seče i deli posetiocima ove manifestacije.

U okviru božićnih vašara u Drezdenu, na simpatičnim i interesantno ukrašenim tezgama, prodaju se raznovrsni ručni radovi od drveta, stakla, keramike i drugih materijala. Posetioci se okrepljuju uz nemačke kobasice, a za zagrevanje i dobru atmosferu služi se kuvano vino sa cimetom, limunom i rumom. Uprkos toliko dugoj tradiciji proslave Božića, čak 80 procenata stanovnika Drezdena ne pripada nijednoj verskoj zajednici, a samo 4 procenta populacije su katolici.

Drezden je poznat i kao odlično mesto za šoping. Glavna šoping zona nalazi se u Praškoj ulici, a manje prodavnice, među kojima su brojne outlet radnje nalaze se na trgu Altmarkt.