Translate

30.04.2021.

Manastir Tvrdoš

 

U Trebinju i okolini nalaze se značajni kulturno-istorijski spomenici, među kojima je i mnoštvo starih verskih zdanja. Od svega što sam videla u tom delu Hercegovine na mene je najveći utisak ostavio manastir Tvrdoš. Već na ulazu u manastirsko dvorište imala sam neki poseban osećaj.

Manastirska crkva je prelepa, kao i ceo kompleks. U dvorištu ima puno zelenila i cveća, a prirodni ambijent u kojem je manastir smešten zaista je poseban.
Manastir Tvrdoš nastao je na temeljima crkve iz IV veka. Smatra se da je izgrađen u XIII veku i predstavlja najstariji aktivni manastir u Hercegovini. Tokom tursko-mletačkog rata manastir je srušen, a deo relikvija prenet je u manastir Savinu u Herceg Novom, kao i u manastir Duži, koji se nalazi nedaleko od Tvrdoša.
U manastiru Tvrdoš Sveti Vasilije Ostroški primio je monaški postrig i sveštenički čin. Danas je ovaj manastir poznat i po tome što se u njemu nalazi ruka svete kraljice Jelene Anžujske, majke kraljeva Milutina i Dragutina.
Ovaj manastir je posvećen Uspenju Presvete Bogorodice. U posedu manastira je i vinograd, a manastir Tvrdoš ima dugu tradiciju proizvodnje vina, koja datira čak iz XV veka. Tvrdoško crno vino jedno je od najboljih vina na ovim prostorima.


29.04.2021.

Hercegovačka Gračanica

 

Nastala je po želji čuvenog pesnika Jovana Dučića, a postala je najposećeniji verski objekat u istočnoj Hercegovini. Smeštena je na brdu iznad Trebinja sa prelepim vidikovcem koji obuhvata ceo grad, Trebišnjicu i okolna brda.

Jovan Dučić je u svom testamentu izrazio želju da bude sahranjen na jednom od brda oko Trebinja u crkvi koja bi podsećala na Gračanicu, najpoznatiju zadužbinu kralja Milutina iz 1321. godine, koja se nalazi na Kosovu.

Tačno 56 godina nakon smrti Jovana Dučića, na praznik Blagovesti 1999. godine, na brdu Crkvina postavljen je i osveštan kamen temeljac za izgradnju Hercegovačke Gračanice. Naredne godine je završen ceo kompleks i na Blagovesti, Dučićevi ostaci preneti su u Hercegovačku Gračanicu.

Lokacija Hercegovačke Gračanice izabrana je na osnovu nekih navoda da je tu postojala Crkva Svetog Arhanđela Mihaila, zadužbina kralja Milutina. Hercegovačka Gračanica je za jedan nivo niža od Gračanice na Kosovu, a u njenoj unutrašnjosti takođe ima nekih različitosti. Crkva je izgrađena u vizantijskom stilu sa ikonostasom koji predstavlja kopiju ikonostasa iz manastira Hilandar na Svetoj Gori.

Sa desne strane crkve nalazi se grob Jovana Dučića sa skromnim natpisom „Jovan Dučić – pesnik“, baš kako je on želeo da piše. Osim crkve, upečatljiv je i zvonik, a u ovom kompleksu nalaze se i vladičanski dvor, amfiteatar, suvenirnica i restoran Dučićev pogled.

31.03.2021.

Trebišnjica

 


Savršeno bistra, uokvirena brdima, zelenilom i kamenom, Trebišnjica posmatrača ne može ostaviti ravnodušnim. To je reka nestvarne lepote. Izvire kod Bileće, a uliva se u Rijeku Dubrovačku, kojoj je krajnje odredište Jadransko more. Ovo je jedna je od najdužih reka ponornica u Evropi. Zapravo, pre izgradnje hidrocentrala, Trebišnjica je bila najduža prirodna ponornica u Evropi.

Verovatno najlepši pejzaži kojima se divimo zahvaljujući Trebišnjici nalaze se u Trebinju i u okolini ovog prelepog grada. Trebinje u velikoj meri može zahvaliti Trebišnjici za lepotu i šarm koji mu je ova bistra i mirna reka podarila.

Obale Trebišnjice spaja veliki broj mostova od kojih su posebno atraktivni Perovića (Arslanagića) most, Kameni most i most Ive Andrića. Arslanagića most je najimpresivniji i za njega se vezuju brojne legende. Podigao ga je Mehmed-paša Sokolović 1574. godine, a nazvan je po izvesnom Arslan-agi koji je naredio da se prelaz preko mosta naplaćuje. Pored mosta je izgradio kuću od koje je kasnije nastalo naselje. To naselje je potopljeno. Naziv Perovića most je novijeg datuma, jer su po nekim navodima preci Arslan-age, pre prelaska u islam, bili Perovići.

Zbog svog mirnog toka, Trebišnjica je pogodna za različite sportske discipline, kao što su ronjenje i veslanje, a zbog velikog ribljeg bogatstva, omiljeno je mesto ribolovaca. Trebišnjicu nastanjuju i neke endemske vrste poput ribe gaovice i čuvene čovečije ribice, koja se nalazi u njenim podzemnim tokovima.

Najposećenije kupalište na Trebišnjici je Bazen Bregovi, smešten u neposrednoj blizini centra Trebinja. Na Trebišnjici postoje i brojna izletišta, kao što su Lastva, Jazina, Studenac i druga, koja su najpopularnija tokom leta. Meni se najviše svidela Jazina. Na Jazinu tokom letnje sezone, a posebno vikendom, treba poraniti da bi se zauzele ležaljke. Ovo izletište je u posedu hotela Jazina club i veoma je lepo sređeno, a pri tom odaje utisak netaknute prirode. Iako je na Jazini i po najvećoj vrućini voda ledena, dobra je kao osveženje (uvek ima i hrabrih kupača), a zelenilo i prirodni hlad pored reke garantuju miran i opušten odmor.


 

28.02.2021.

Apartmani Lord, Trebinje


Apartmani su na odličnoj lokaciji, u neposrednoj blizini Trebišnjice i Arslanagića mosta, u mirnom delu Trebinja. Šetalište uz reku vodi do centra grada do kojeg se stiže za desetak minuta laganog hoda. Dočekala nas je vlasnica koja je izuzetno ljubazna i susretljiva. Od nje smo dobili mnogo korisnih informacija o Trebinju i okolini.

Bili smo smešteni u apartmanu u prizemlju, pa nam je privatnost bila donekle ograničena. Apartman je prostran sa dobro opremljenom kuhinjom (od posuđa do kuvala i mikrotalasne) i kupatilom sa velikom kadom, mašinom za pranje veša i fenom za kosu. Spavaća soba, kao i ostale prostorije, odaju utisak prijatnog ambijenta sa detaljima koji prostoru daju osobenost i toplinu. Jedino mi je nedostajalo vertikalno ogledalo jer iako postoji veliko i lepo ogledalo, ono je horizontalno postavljeno, pa možete da se vidite samo delimično.

Parking u dvorištu nije sjajno rešenje za dva automobila ali postoji dovoljno mesta za parkiranje u blizini.


 

24.02.2021.

Konoba Studenac, Trebinje

 

Kamen, šuma i žubor reke ukratko opisuju ambijent u kojem je smeštena konoba Studenac. Na obali Trebišnjice, samo par kilometara udaljen od centra Trebinja, ovaj objekat odiše hercegovačkim duhom. Tu se, osim restorana, nalaze sobe i apartmani za goste. 

Kao gostu restorana, meni se najviše svidela bašta. Uređena je sa kamenim pločnicima i lukovima, kao i drvenim mostićima uz puno zelenila i cveća. Reka na mene ostavlja poseban uitsak, kao i ribnjaci puni pastrmke. Enterijer restorana takođe je izgrađen od kamena sa mnoštvom etno detalja i starinskih predmeta.

Ovaj restoran je poznat po kalifornijskoj pastrmci i drugim ribljim specijalitetima, kao što su dimljeni šaran, som, jegulja, losos, zubatac, pa čak i žablji bataci. Ribnjak restorana napaja se prirodnom izvorskom vodom čija je temperatura oko 12°C. Na jelovniku su zastupljeni i tradicionalni specijaliteti od mesa. Posebno bih izdvojila teletinu i jaretinu ispod sača, koji su izvrsni. Roštilj se podrazumeva, kao i druga jela od svinjskog i pilećeg mesa.

U ponudi su i različite vrste kvalitetnih sireva. Poslastice deluju sveže, a svakako su ukusne. Pića su takođe raznovrsna, od svih vrsta bezalkoholnih i alkoholnih pića do toplih napitaka.

Parking je obezbeđen ispred restorana i ima dovoljno mesta za posetioce. U bašti postoji poseban deo sa mini igralištem za najmlađe goste. U ovom restoranu se organizuju i svečani ručkovi i večere različitog tipa.

30.01.2021.

Hurgada


Najpopularnije letovalište na Crvenom moru rešili smo da upoznamo u jeku pandemije i na početku zime. Egipat me je oduvek privlačio ali sam mislila da je više za penzionerski odmor, pa sam uvek birala neke druge destinacije, a Egipat ostavljala za kasnije. Tek na kraju godine, koju bih najradije zaboravila, izbor je pao na Hurgadu, a ustvari nismo ni imali mnogo izbora ali smo imali veliku želju za promenom sredine jer toliko nam je nedostajao vitamin P – plaže, palme, pesak... i naravno PUTOVANJA!!!

Prezadovoljna sam temperaturom mora u Hurgadi ove zime, kao i temperaturom vazduha, ali to sam i očekivala da bude ok. More je toplije nego što sam očekivala i skoro svaki dan sam se kupala u moru. Onim danima kada je duvao jači vetar morsko kupanje sam zamenila plivanjem u bazenu. Skoro svaki hotel u Hurgadi ima bar jedan bazen koji se zimi greje, tako da je kupanje zagarantovano tokom cele godine.

Ove zime u Hurgadi ima gostiju ali daleko je od gužve, što meni lično odgovara. Lokalci se zbog toga izgleda još više trude da privuku turiste na izlete. Standardni izleti su safari tura po Sahari i obilazak Rajskog ostrva. Takođe nude sportove na vodi uz nezaobilazno ronjenje. Znaju da budu prilično naporni u svojoj misiji da namame turiste na izlete i ostale zanimacije ali su i beskrajno simpatični. Fantastično je što upijaju fraze različitih jezika i koriste ih u tu svrhu. Srbi su dosta česti turisti u Hurgadi ali svakako Rusa i Ukrajinaca ima mnogo više, pa su nam se pri prvom susretu obraćali na ruskom (svetao ten, kosa i oči njima govore da smo Rusi :)). Kad čuju da smo iz Srbije, odmah sledi „Dobar dan“ ili „Gde si brate“, a jedan lokalac nam se čak predstavio kao Srbin – Đorđe Petrović i to sa veoma dobrim izgovorom i kad god bi nas video uzvikivao je „Srbija do Tokija!“ :).

Hurgada zauzima oko 36 km morske obale i podeljena je na nekoliko delova: El Dahar, El Ahia, El Kavsar, El Memša i Sekala, koja predstavlja centar grada. U neposrednoj blizini je pustinja. Stari delovi grada su interesantni zbog svoje autentičnosti, a moderni delovi zbog brojnih prodavnica i raznovrsnih mogućnosti za šoping. U Hurgadi nema nekih specijalnih turističkih atrakcija, poput istorijskih i kulturnih znamenitosti, izuzev džamija, u koje turisti koji nisu islamske veroispovesti, ne mogu ni da uđu. Turisti u Hurgadu dolaze pre svega zbog fantastične klime, toplog mora i uživanja u luksuznim hotelima.

Najsređeniji deo centra Hurgade, maksimalno doteran za turiste, je Hurgada Marina. Tu su usidreni mnogobrojni brodovi, jahte i jedrilice, a okolo su simpatični šareni objekti u kojima su smešteni restorani, kafići, suvenirnice i druge prodavnice namenjene turistima.

U okolini Hurgade izgrađena su odmarališta sa luksuznim hotelskim kompleksima duž obale, među kojima su najpopularniji: Sahl Hasheesh, El Koseir, Makadi Bay, Soma Bay i El Gouna.

Kamile su zaštitni znak Hurgade. Prvi put sam jahala kamilu kada smoi išli na izlet u pustinju. Moj utisak je da su kamile mirne, poslušne i prelepe. Čak nije bilo ni neudobno tih par minuta jahanja, jedino što su prilično visoke, pa da sam pala ne bih se dobro provela... Takođe su mi delovale tužno. Ne znam da li mi se samo čini ili ih turisti stvarno smaraju :).

Kroz pustinju smo se vozili bagijima pred zalazak sunca. Obavezno je nošenje marame – „arafat“ i zaštitnih naočara da pesak ne bi padao u oči. Kao i jahanje kamila, vožnja bagija kroz pustinju je interesantno iskustvo. Povratak iz pustinje nije bio baš lagan jer je već pao mrak ali smo imali dobrog vodiča koji je vozio ispred nas i bezbedno smo se vratili u hotel.


Pored toga što su zaštitni znak Hurgade toplo vreme, kamile i luksuzni hotelski kompleksi, Hurgada je poznata i po dugim pešćanim plažama i fenomenalanom morskom svetu. Sahl Hasheesh, u kojem smo bili smešteni, predstavlja najbolji izbor za ljubitelje ronjenja. Tu se nalaze najbolje očuvani i najlepši koralni grebeni. Iskustvo ronjenja i plivanja sa raznobojnim ribicama je neprocenjivo...