Translate

29.01.2019.

Manastir Tumane


Kada smo se uputili prema Golupcu, drug mi je preporučio da posetimo manastir Tumane. Pre toga nisam ni čula za ovaj manastir. Nalazi se na oko 9 km od Golupca, na obali Tumanske reke, okružen gustom šumom. Smešten je na mestu skrivenom od gužve, a ipak pristupačnom za vernike i druge posetioce.

Prvo što me oduševilo je priroda kojom je manastir okružen. Okolina manastira je idealna za izlet. Preko puta manastirske crkve se nalazi restoran ili tačnije gostoprimnica, u kojoj nema cenovnika, već se za hranu i piće ostavlja prilog za održavanje i obnovu manastira. Tu se služe domaći proizvodi u skladu sa crkvenim pravilima - kada je post služi se isključivo posna hrana, a u dane mrsa, mrsna hrana. Nešto niže od restorana je mini zoološki vrt, gde uživaju nojevi, magarci, poniji, lame, paunovi, guske, patke, kokoške... da se neka živuljka ne uvredi ako sam je izostavila :).

Manastir Tumane je poznat po brojnim slučajevima isceljenja od bolesti, nakon čitanja molitvi nad moštima prepodobnih Zosima i Jakova. Postoje brojna svedočanstva o čudima koja se vezuju za ovaj manastir. Manastir je poznat i po čudotvornoj ikoni Kurske Majke Božije, koja je dar ruskih monaha. U okviru manastirske porte se nalaze i dva konaka.

Po predanju, manastir Tumane je nastao kao zadužbina Miloša Obilića. Jedna od najpoznatijih legendi o nastanku ovog manastira kaže da je Miloš Obilić pred Kosovski boj, prilikom lova, nehotice smrtno ranio monaha Zosima sa Sinaja, koji se nalazio u obližnjoj pećini. Iako je Miloš odmah pokušao da ga spase, prepodobni Zosim je izgovorio: „Tu mani, pusti me da umrem“, shvativši da mu nema spasa. U znak pokajanja, na tom mestu Miloš je sagradio manastir i dao mu ime po poslednjim rečima monaha Zosima. U određenim izvorima se navodi mogućnost da je ime manastira izvedeno iz grčke reči „timvos“, što znači grob i opet je vezano za Svetog Zosima jer se odnosi na njegov grob.

Na oko kilometar od manastira smeštena je isposnica Svetog Zosima. Tu postoje dve pećine povezane uskim prolazom. U jednoj je Sveti Zosim živeo, a u drugoj pećini, koja je pretovrena u malu kapelu, ovaj svetac se molio. Pored isposnice je čudotvorni izvor, a iza njega vodopad. Manastir Tumane je najbrojniji muški manastir u braničevskoj eparhiji, a interesantno je da ga nazivaju još i Đerdapski Ostrog.

12.01.2019.

Restoran Zlatna ribica, Golubac


Privukla nas je pre svega lokacija restorana Zlatna ribica, uz šetalište u Golupcu, pored Dunava, u delu gde je Dunav širok skoro kao more. Pretpostavljam da je smisao palmica u saksijama ispred restorana da asociraju na morsku atmosferu. Na sunčanom prolećnom danu, najviše nam je prijalo da sedimo u bašti, iako je i enterijer restorana veoma elegantno uređen i jednako privlačan kao bašta. Ipak, pogled na Dunav i Golubačku tvrđavu je prelomio da ručamo u bašti.

Na meniju ovog restorana preovlađuju jela domaće kuhinje. Osim standardnih ćevapa, pljeskavica, ražnjića i ostalih varijanti od mesa sa roštilja, u ponudi su i raznovrsni riblji specijaliteti na žaru. I smuđ i pastrmka su za svaku preporuku. Salate su im sveže i izbor je toliko veliki da smo se jedva odlučili za salatu sa grilovanom tunom. Samo ova salata može da bude dovoljna za ručak, ako niste mnogo gladni, a to zavisi i od apetita gosta, svakako :). Pored tolikog izbora ukusnih glavnih jela, meni bi bilo teško da se zadržim samo na salati :). 
 
Ipak, Zlatna ribica nije bez mane. Prilično dugo smo čekali porcije. Osim toga, izbor poslastica im je prilično tanak.

U Zlatnoj ribici gosti ostvaruju određen popust ako se najave bar tri sata ranije, a poseban popust važi za grupe. Restoran je bio prilično posećen, mada pretpostavljam da to zavisi i od sezone i vremenskih prilika. U okviru ovog objekta postoji i mogućnost prenoćišta.

10.01.2019.

Madrid


Madrid uživo i Madrid pre nego što sam ga videla uživo za mene su dva potpuno različita grada. Nisam mogla ni da zamislim da će me španska prestonica toliko oduševiti jer nema ni more ni reku niti neku drugu prirodnu lepotu, a zgrade i trgovi me teško mogu impresionirati. I baš te velelepne građevine od belog kamena i mermera, koje blistaju od luksuza i čistoće i ti trgovi koji žive 24 sata, očarali su me već na prvi pogled! Da, Madrid je nešto posebno i treba ga doživeti.

Gde god da sam se našla u Madridu, imala sam utisak da sam u centru zbivanja, možda zato što se Madrid nalazi u središtu Iberijskog poluostrva ili zato što je to najveći grad na tom poluostrvu ili najverovatnije zbog nečeg što nema veze sa njegovim geografskim položajem, a to su ljudi. Osim što je svuda gužva i što su svi užurbani, kako i priliči višemilionskom gradu, jednom od najvećih u Evropi, Madriđani su veoma šarmantni, srdačni i veseli ljudi, uvek spremni da pomognu turistima, naravno na španskom :).

Madrid se izdvaja u odnosu na ostale evropske prestonice po visini, svakako ne po visini svojih stanovnika, već po nadmorskoj visini na kojoj se nalazi. Sa svojih 667 m nadmorske visine Madrid je najviši glavni grad u Evropi. Po bogatoj istoriji i tradiciji takođe može da parira ostalim evropskim prestonicama. U Madridu je sve raskošno i ogromno ali i veoma lepo ukomponovano i stilski ujednačeno.

Najimpozantnije zdanje u Madridu je Kraljevska palata - Palacio Real de Madrid. To je najveća palata u Evropi i zvanična rezidencija španske kraljevske porodice. Izgrađena je u XVIII veku po nalogu kralja Filipa V, na mestu gde se u IX veku nalazilo staro mavarsko utvrđenje Alkazar. Osim po svojoj raskošnoj arhitekturi, ova palata je poznata i po bogato opremljenom unutrašnjem prostoru sa prostorijama kao što su Porcelanska sala i Salon stubova. Unutar ovog zdanja postoje brojni umetnički predmeti, porcelan, tapiserije, kolekcije satova, kao i dela Goje, El Greka, Rubensa, Karavađa i drugih čuvenih umetnika. U okviru Kraljevske palate se nalaze i Sabatinijevi vrtovi, odakle se pruža najlepši pogled na palatu. 

Madrid ima prelepe trgove. Glavni trg u Madridu je Plaza Major u čijem centru se nalazi statua kralja Filipa III na konju jer kakav bi to glavni grad bio da nema statuu nekog vladara na konju :). Nekada su se na ovom trgu održavale razne kraljevske ceremonije, tradicionalne borbe sa bikovima ali i javna pogubljenja. Danas je trg Major podređen turizmu, pa se tu nalaze brojni restorani, kafići i prodavnice sa suvenirima. Te radnje ne odaju utisak da se radi o skupim lokalima, mada kako izgled zna da prevari, tako su nas na ovom trgu pošteno „odrali“ za tapase i sangriju ali smo bar ručale u madridskom stilu :). Svake godine u maju na Plazi Major se proslavlja praznik Svetog Isidora, zaštitnika Madrida, a tokom božićnih i novogodišnjih praznika tu se organizuje tradicionalna božićna pijaca. 

Madrid sam posetila u oktobru a volela bih da sledeći put na madridskim trgovima osetim prazničnu atmosferu. Osim trga Major, u novogodišnjoj noći imam želju da posetim i Kapiju Sunca - Puerta del Sol, koje je jedno od najpoznatijih mesta za proslavu dočeka Nove godine u Madridu, a predstavlja i veoma popularno mesto za sva druga okupljanja u ovom gradu. Naziv Kapija Sunca ovaj trg je dobio po tome što je okrenut ka istoku. Tu se nalazi Nulta tačka kilometra, mesto od kojeg se mere sve razdaljine na Iberijskom poluostrvu. Na ovim trgu je smešten i spomenik Karlosu III, kao i zgrada kraljevske pošte. Ipak ovde najveću pažnju turista privlači statua medveda koji jede jagode sa drveta. Taj simpatični bronzani medved je simbol Madrida još od srednjeg veka. 

Jedan od najlepših trgova u Madridu je Trg Sibeles - Plaza de Cibeles. U centru ovog trga se nalazi poznata mermerna fontana Sibeles, uz koju navijači tradicionalno proslavljaju uspehe fudbalskog kluba Real Madrid. Na trgu Sibeles se nalazi Skupština grada Madrida, a najimpozantnija građevina na ovom trgu je zgrada Glavne pošte, koju Madriđani u šali zovu “Gospa od komunikacija”.

Madrid ima i svoj Brodvej, zapravo veliki bulevar Gran Via, koji je poznat kao Evropski Brodvej. Ovaj bulevar se proteže centralnim delom grada i u tu su koncentrisani bioskopi, pozorišta, prodavnice, restorani i razni drugi sadržaji namenjeni zabavi stanovnika Madrida i njegovih turista. Među brojnim interesantnim građevinama u ovom bulevaru meni je najupečatljivija bila zgrada Metropolis sa neobičnom kupolom na čijem vrhu se nalazi statua boginje Nike - krilate pobede. 

Na trgovima Madrida postoje brojni spomenici postavljeni u čast slavnih književnika, kao što su spomenici piscu Pedru Kalderonu i pesniku Federiku Garsiji Lorki na trgu Santa Ana. Još interesantniji spomenik se nalazi na trgu Španije – España. To je kameni spomenik posvećen piscu Migelu de Servantesu Saavedri, koji je postavljen kao da posmatra svoje književne junake: Don Kihota, na konju i Sančo Pansu, koji jaše magarca, čije su statue urađene u bronzi. Trg Espanja obeležavaju dva prva nebodera izgrađena pedesetih godina prošlog veka: kula Madrid i zgrada Espanja.

Na Trgu nezavisnosti - Plaza de la Independencia se nalazi Kapija Alkala - Puerta de Alcalá, nacionalni spomenik koji je posebno atraktivan noću zbog specijalnog osvetljenja. U neposrednoj blizini ovog trga nalazi se glavni ulaz u najveći park u Madridu, park Buen Retiro. Nekada je bio letnjikovac kraljevske porodice, smešten van gradskih zidina, a danas je to javni gradski park, koji obuhvata staklenik Palacio de Cristal, paviljon Palacio de Velásquez, galeriju Casón del Bueno Retiro, vojni muzej Ejéncito, jezero, vrtove i brojne skulpture. Iako nisam ljubitelj jesenjih boja, moram priznati da je ovaj park izgledao idilično obučen u zlatne i crvene jesenje tonove. Na mene je posebno opuštajuće delovala klasična muzika čiji su se tonovi širili parkom. 

Kao što pri prvoj poseti Pariza obavezno treba posetiti Luvr, tako se u Madridu podrazumeva obilazak muzeju Prado. To je nacionalni muzej španske umetnosti sa jednom od najznačajnijih zbirki evropske umetnosti i remek-delima najpoznatijih španskih umetnika. Prado je ogroman muzej i jedan je od najposećenijih muzeja na svetu. Posebno me obradovalo to što je ulaz u ovaj muzej, kao i u većinu ostalih muzeja u Španiji, besplatan za profesore sa ITIC karticom, kao i za studente mlađe od 25 godina koji poseduju ISIC karticu.

Od značajnijih istorijskih spomenika posetila sam i Hram Deblod - Templo de Deblod, koji je posvećen egipatskoj boginji Izis. Zbog izgradnje Asuanske brane, ovaj hram je sa obala Nila 1968. godine izmešten u Madrid kao znak zahvalnosti Španiji zbog pružene pomoći. 

U pauzama između razgledanja građevina, muzeja i spomenika, šetnje po parkovima i trgovima, morala sam da isprobam bar neke od lokalnih specijaliteta. Osim tapasa i sangrije, koju sam u Madridu svakodnevno konzumirala, posebno su mi se svideli ćurosi, koji najviše liče na tulumbe a serviraju se uz toplu čokoladu u koju se umaču... već mi je krenula voda na usta :). Madrid je poznat i po različitim vrstama šunke. Šunka je toliko popularna u Madridu da ne samo da je ima u izobilju u svim tržnicama, već postoji i Muzej šunke, koji predstavlja lanac restorana koji je nastao još 1978. godine. Ovi restorani su prepoznatljivi po šunkama koje vise u izlozima, na zidovima i plafonima. Ovi neobični eksponati se stalno menjaju, da bi svako ko uđe u restoran mogao da oseti njihov svež miris. 

Jedna od glavnih osobenosti Madrida je noćni život. Noćna atmosfera u Madridu za mene je bila najveće iznenađenje. Grad je preko dana krcat ljudima ali nisam očekivala da je tako i noću. Izbor mesta za izlazak je veliki. U četvrtima Bilbao i Malasanja najviše se okupljaju mladi. Salamanca je namenjena onima koji vole da se kreću u društvu javnih ličnosti, među kojima su naravno fudbaleri Real Madrida i ostalih velikih klubova. Četvrt Chueca je poznata po gej klubovima. Ulicu Puerta del Sol i trg Santa Ana u večernjim satima najviše posećuju ljubitelji džeza. Sol i Gran Via su najpopularniji među ljubiteljima komercijalne muzike i mi smo se kao pravi turisti tu sasvim lepo uklopili. Na svim ovim mestima je veoma interesantno i živo, pa se za Madrid može reći da je grad koji nikada ne spava.