Fes

Pravi Maroko se doživi tek u Fesu, u punom sjaju svih svojih vrlina i mana. Na prvi pogled se uočavaju samo te mane, a kasnije se naviknete, pa vam je i lepo :). Šalu na stranu, Fes itekako ima svoj šarm, samo mu treba pružiti šansu i dobro ga istražiti. Istina je da je beskrajno interesantan zbog ogromnog kulturno-istorijskog nasleđa i naravno, zahvaljujući ljudima koji tu žive.

Fes je jedan od četiri kraljevska grada Maroka. Nalazi se na severu Maroka. Nije na moru, nema ni pustinje u blizini, a ipak je u Fesu za nekoliko stepeni toplije nego u Rabatu.

Fes je podeljen na stari i novi deo grada. Novi grad liči na savremene gradove, a stari, poznat kao Fes el Bali, svakako je zanimljiviji turistima. Tu se nalazi medina koja je već skoro 40 godina na UNESCO-ovoj listi svetske baštine i predstavlja najbolje očuvanu medinu u arapskom svetu koja se sastoji od skoro 10 hiljada ulica. Smatra se da je ovo jedno od najvećih urbanih područja na svetu gde je zabranjen prolaz automobilima.

Specifičnost Fesa leži i u činjenici da u njegovoj medini i danas živi oko 156.000 ljudi za razliku od mnogih drugih starih gradova širom sveta koji su podlegli urbanom razvoju i gde su turisti skoro sasvim istisnuli lokalno stanovništvo. To Fesu daje pravu autentičnost. U medini ćete na svakom koraku susretati lokalce koji će vam nuditi različite usluge, bilo da žele da prodaju neki svoj proizvod ili da vam budu vodiči kroz uske ulice i prolaze medine. U starom Fesu se ne može računati na pomoć google ili nekih drugih online mapa, a s obzirom da je ceo stari grad izgrađen kao veliki lavirint, poželjno je imati lokalnog vodiča.

U Fes el Bali se može ući sa različitih strana, ali najlepša kapija, koja vodi u jezgro starog Fesa, je Bab Boujloud ili Plava kapija, koja je nastala 1913. godine i jako je mlada u odnosu na okolinu, tačnije oko hiljadu godina je mlađa od ostatka medine. Mi smo bili smešteni na samo par metara od te kapije, što je fantastična polazna tačka za obilazak grada. Okolina kapije prepuna je tezgi i kafića gde se okupljaju stanovnici Fesa, kao i turisti.

Jedna od uličica koja mi je odmah privukla pažnju u medini bila je najšarenija ulica u Fesu - Dugina ulica. Ideja je potekla od nekolicine umetnika koji su ovu usku ulicu obojili u dugine boje. Tu su i brojne slike, ćilimi, predmeti od keramike, drveta, nakit, lusteri... sve u najživopisnijim bojama.

U starom delu Fesa, osim buke, gužve, mnoštva šarenih suvenira i orijentalnih mirisa, postoji veliki broj istorijski značajnih građevina. Tu se nalazi najstariji aktivni univerzitet na svetu iz 859. godine - Al-Karaouine, koji je ujedno i džamija i to jedna od najvećih i najstarijih džamija u Africi. To je jedan od najvećih duhovnih i obrazovnih centara u islamskom svetu. U ovu džamiju može da stane i do 20.000 vernika odjednom. Ovaj univerzitet je danas uključen u moderan, državni obrazovni sistem Maroka.

U Fesu postoji veliki broj džamija ali nijedna nije otvorena za turiste. Medresa Bou Inanija, iz 1357. godine, prvobitno zamišljena kao teološki fakultet, jedina je religiozna građevina u Fesu u koju je dozvoljen ulaz osobama koje nisu muslimanske veroispovesti.

Da bismo došli do jedne neobične atrakcije, odnosno dela u kojem se vrši štavljenje kože, morali smo da pronađemo lokalnog vodiča, što uopšte nije teško jer se oni sami nude. Podrazumeva se da nije u pitanju profesionalni vodič, već lokalac koji dobro poznaje sve uličice i prolaze u medini ali svakako tu treba biti obazriv jer Fes je pun prevaranata i ništa nije džabe. Da smo blizu štavionica najpre smo osetili po mirisu, koji nije za one sa osetljivim stomakom... Tu se nalaze brojni kameni bazenčići u kojima su različite boje za potapanje kože, a u blizini su radnje gde se prodaju kožni predmeti. Koža se obrađuje na isti način kao i pre nekoliko vekova, pa se kao rezultat dobija kvalitetan proizvod. Štavionice kože u Fesu predstavljaju neobično, interesantno i dodala bih još neponovljivo iskustvo :).

Kada se izađe iz dela gde se pravi i boji koža, dolazi se do proplanka odakle puca pogled na ceo stari grad.

Za beg od vrućine i gužve u medini, idealan je park Jnan Sbil, koji se nalazi u blizini zidina medine. Jnan Sbil u bukvalnom prevodu znači „beg u baštu“ i to je jedan je od najstarijih i najlepših parkova u Fesu, koji je sultan Mula Hasan u 19. veku poklonio gradu. Fontane i jezerca okruženi visokim palmama i stablima eukaliptusa čine ovaj park oazom mira u užurbanom gradu kakav je Fes.

U novom gradu, tzv. Fes el Jedidu vredi videti Kraljevsku palatu, jednu od brojnih rezidencija kraljevske porodice. U nju nije dozvoljen ulaz ali je očigledno da je impozantna građevina na čijoj fasadi dominiraju detalji od zlata. Smeštena je na ogromnom imanju, okružena palmama i stablima citrusa.

U Fesu se neguje tradicija zanata. Osim već pomenutih ručno rađenih kožnih predmeta, kao što su tašne, novčanici, kaiševi, obuća i ostalo, što je u Maroku kvalitetno, a dosta jeftinije nego kod nas, u Fesu se stanovništvo bavi rezbarenjem drveta, pravljenjem najrazličitije grnčarije i svega što vam može pasti na pamet od keramike.

Ovde možete pazariti i ručno rađene tepihe po kojima je Maroko takođe poznat. U mnogim radnjama može se videti i sam proces tkanja. Fes je poznat i po začinima, a posebno po arganovom ulju, koje se ovde takođe prodaje po dosta povoljnim cenama.

Koliko sam bila neprijatno iznenađena time što u Rabatu skoro ništa ne radi subotom popodne i nedeljom, toliko sam bila oduševljena što radnje u medini "ne znaju" za vikend, tako da sam kabl za punjač telefona, koji mi se u subotu uveče prekinuo, časkom pronašla u medini.

Do Fesa smo došli vozom (iz Rabata), a vratili smo se avionom sa Fes Sais aerodroma, koji je jedan od najlepše i najmaštovitije sređenih aerodroma na kojima sam do sada bila. Predstavlja sjajan spoj tradicionalne, orijentalne arhitekture i savremenog dizajna.

Hotel Erraha, Fes

Ovo je najluđi hotel u kojem sam ikad bila, i u dobrom i u lošem smislu. Hotel Erraha je odlična polazna tačka za turistički obilazak Fesa. Nalazi se na samo par koraka od Plave kapije, jednog od najprepoznatljivijih ulaza u medinu u Fesu. Međutim, lokacija hotela nije precizna na google mapama, pa smo malo lutali. Prvo sam zapazila naziv hotela ali smo jedva pronašli ulaz u hotel zato što je zavučen u uskom prolazu. Zapravo postoje dva ulaza od kojih se ne zna koji manje uočljiv.

Dečko sa ulice nas je uveo u hotel, a sobarica nam je istog trenutka otvorila vrata sobe, tako da je naš ulazak u hotel prošao bez čekiranja i bio je ekspresan, iako dosta čudan. Zapravo, takav prijem nikada nisam doživela. Pri tom nam je sobarica dala ceo svežanj ključeva, gde su osim ključa za našu sobu, bili ključevi svih drugih soba u hotelu. Verovatno se zbunila... Sporazumevanje je bilo pomoću ruku i nogu odprilike jer sobarica, koju smo jedino zatekli u hotelu, jedino što zna od engleskog je „very much“ – na svako moje „thank you“ odgovarala je sa „very much“ :). Bili smo u totalnom čudu što nema nikog na recepciji, koja je inače neupadljiva i ne liči na pravu recepciju, a nikakvu informaciju o tome nisam uspela da dobijem.

Kada je stigla šefica, ćerka vlasnika hotela, koja inače odlično govori engleski, složila nam je neku priču o tome kako je recepcioneru pozlilo i pozvala nas je u restoran, koji se nalazi na spratu iznad hotelskih soba, na piće dobrodošlice. Kasnije sam shvatila da recepcioner uopšte ne postoji i da na recepciji uglavnom nema nikog. Povremeno je šefica na recepciji, povremeno sobarica, ali najčešće je recepcija prazna. Ostali zaposleni su tu negde, uglavnom u restoranu, ali na recepciji retko. Na sajtovima za rezervaciju smeštaja stoji informacija da recepcija radi 24h, što je apsolutno netačno!

Ipak, zahvaljujući neverovatnoj ljubaznosti šefice, po dolasku smo dobili najbolji sto u restoranu sa direktnim pogledom na Plavu kapiju. Poslužili su nas slatkim čajem i kolačićima, koje su nam brzo odneli sa stola a ja sam baš imala želju da ih probam… Možda je to bila samo dekoracija?! Šefica mnogo voli da se druži sa gostima, jako je fina, slatka i prijatna. Ne znam ni sama koliko me je puta izljubila, kao da sam joj rod najrođeniji :). Ispričala mi je da je studirala u Americi, pa da je živela u Barseloni itd... a i pretpostavila sam da je živela u inostranstvu jer tečno govori engleski, a i zato što je moderna i namazana svim bojama :). Ipak, možda ne preferiraju svi gosti druželjubivost već profesionalizam.

Soba u kojoj smo boravili je bila mala ali pristojna. I predvorje i soba su u darkerskom fazonu, crna boja dominira. Ceo ambijent više liči na zamak nego na hotel. Nije mi se dopalo to što su prekrivači i jastučići crne boje ali su mi se svideli tradicionalni detalji kojih ima svuda iako ne previše. U sobi nedostaje ogledalo (ima ga samo u kupatilu). Kupatilo je lepo sređeno sa dobro očuvanom tuš kabinom, sapunčićima i svim ostalim, a što je najvažnije, čisto je. WiFi je dobar ili je naša soba bila dobro pozicionirana pa smo imali dobar signal. Neki gosti su se žalili na WiFi.

Doručak je korektan i nije jednoličan. Dobijali smo pržena ili kuvana jaja, kroasane ili neka druga peciva i topli napitak po izboru, a osim toga su nam obavezno donosili sladak čaj, sveže ceđenu pomorandžu i flašicu vode. Ustvari smo više pili za doručak nego što smo jeli :). Ručak i večera nisu bili uključeni u cenu smeštaja. Jednom smo večerali u tom restoranu, a ostalih dana smo obilazili druge restorane u okolini.

Iako je šeficina ljubaznost neprevaziđena, ostalo osoblje hotela Erraha je takođe ljubazno. Izašli su mi u susret za neke sitne stvari koje su mi nedostajale (ofingeri, kabl i pegla) i zaista sam im jako zahvalna na tome. Već pomenuta sobarica je uvek nasmejana iako ima mnogo posla u hotelu. Ipak, nije mi se svidelo to što mi je, prilikom čišćenja sobe, stavila pidžamu na kofer, koji nikako ne može da bude čist.


Hotel je uveče zaključan i mi smo jedva ušli u hotel jedno veče kad smo se kasno vratili sa izleta (oko 23h). Jedan prevarant sa ulice nam je tražio novac da nam pokaže sporedni ulaz na koji nam nisu ni dozvolili da uđemo. Mogli smo da pozovemo šeficu ali s obzirom na cenu međunarodnih poziva (viber pozivi ne funkcionišu u Maroku), više bi nam se isplatilo da platimo noćenje u nekom obližnjem hotelu. Konačno su otvorili vrata ali sve ovo može da se izbegne postavljanjem jednog običnog zvona na ulazna vrata.

Jedno je sigurno, ovaj hotel će mi ostati u nezaboravnom sećanju.

Restoran Terrasse, Fes

Pogled na Plavu kapiju i medinu u Fesu je prvo što se primeti kad uđete u ovaj restoran. Osim toga, ceo enterijer je nekako moderno tradicionalan. Crno-beli motivi su dominantni, a iznad bara se nalazi slika kralja iz mlađih dana kako pije kafu ili čaj (nisam baš sigurna koji je napitak u pitanju). Prostor restorana je dosta veliki i uveče je prilično posećen. Mi smo prvi put bili na večeri u ovom restoranu jer nam je to bila najlakša varijanta s obzirom da smo se tada tek smestili u hotel koji se nalazi u istoj zgradi kao i ovaj restoran. Hotel je na prvom spratu, a restoran na drugom.

Posude u kojima služe hranu su tradicionalne i meni veoma simpatične, posebno čajnici. Za čaj uopšte ne pitaju da li želimo zaslađen ili ne, već se sladak čaj podrazumeva i to baš jako sladak čaj. To nije slučaj samo u ovom restoranu, već sam to primetila na više mesta u Maroku. Restoran Terrasse nudi raznovrsnu ponudu izvrsnih osvežavajućih napitaka.

Hrana je ukusna, posebno tažin koji prave u nekoliko različitih varijanti. Mi smo jeli tažin sa goveđim mesom i tažin sa povrćem. Međutim, porcije su prilično oskudne i ako ste gladni jedna porcija neće biti dovoljna da vas zasiti. Cene su prosečne ili malo iznad proseka u odnosu na druge restorane u Fesu.

Osoblje restorana Terrasse je veoma ljubazno, posebno vlasnica koja perfektno govori engleski. Usluga nije baš brza ali je ambijent toliko prijatan i panoramski pogled je tako očaravajući da im se to može oprostiti. 

Medina cafe, Fes

Po nazivu se ne bi pretpostavilo da je restoran, a ni po eksterijeru ovo mesto ne deluje preterano atraktivno. Međutim, sledeći savete putnika, rešili smo da ručamo u restoranu Medina cafe i uopšte se nismo pokajali, naprotiv. Prvo prijatno iznenađenje bio je meni na engleskom, što je u Maroku retkost. Takođe, osoblje sasvim solidno priča engleski. Sve konobarice su tradicionalno obučene, kulturne, ljubazne i nenametljive.

Izbor jela je interesantan i cene su korektne. Ima svega, od tradicionalnih marokanskih specijaliteta do hamburgera. Ja sam jela kus-kus sa sedam vrsta povrća koji je bio ukusan i odlično pripremljen. I piletina u tortilji je izvrsna. Količina hrane u porciji je sasvim dovoljna i za osobu koja ima dobar apetit (moj slučaj, naravno :)), što je opet retko u Maroku. Usluga je prilično brza, mada u to vreme nije ni bilo gužve u restoranu.
 
Enterijer restorana se sastoji od prizemlja i sprata. Jednostavno je uređen, ustvari nije onakav kakav bih očekivala u tipičnom marokanskom restoranu. Više je moderan nego tradicionalan, bez šarenila, načičkanih detalja i tome slično. To mi je malo nedostajalo ali su hrana i usluga potpuno kompenzovali taj ambijentalni nedostatak.
 
Ne znam zašto ga zovu „cafe“ kada ima sve elemente restorana. U svakom slučaju, nalazi se na atraktivnoj lokaciji, u neposrednoj blizini Plave kapije, koja predstavlja jedan od ulaza u medinu, odnosno stari grad Fesa. Ulica u kojoj je smešten je veoma prometna i verujem da ovaj restoran turisti često i rado posećuju.