Balaton

Do najvećeg jezera centralne Evrope, takozvanog mađarskog mora može se doći drumskim ili železničkim putem. Najbliži aerodrom je u Budimpešti, što je dobra opcija za one koji dolaze iz daleka. U našem slučaju, automobil je bio najbolje rešenje. To je bilo i prvo putovanje mog bebca u inostranstvo sa tek navršenih 8 meseci.

Stacionirali smo se u Šiofoku, jednom od turistički najrazvijenijih mesta uz jezero Balaton. Šiofok je idealno mesto za odmor čak i za turiste koji ne žele da istražuju jezero i okolinu.

Osim dugačkog šetališta uz jezero, interesantne arhitekture i fantastičnih sladoleda, u Šiofoku su me fascinirali parkovi puni cveća i skulpture u njima. Zapravo, po celom gradiću nalaze se razne skulpture i neobične fontane. Upečatljiv je vodeni toranj sa kafićem na vrhu odakle se pruža pogled na celo mesto i jezero.

Na par kilometara od centra Šiofoka nalazi se Bela zoo vrt sa jezercetom i raznim domaćim i divljim životinjama. To je relativno mali zoo vrt ali ga je samim tim lakše obići.

Šiofok je takođe odlična baza za obilaske. Odatle su na raspolaganju različite opcije javnog prevoza, tako da se do drugih mesta u okolini jezera može stići autobusom, vozom i brodom. Mi smo se najpre brodom uputili do Balatonfireda, koji je smešten sa druge strane jezera, na njegovoj severnoj obali.

Balatonfired je velika luka na Balatonu sa lepo sređenim parkom i mnoštvom kafića i suvenirnica. Dobro je povezan sa drugim mestima u okolini Balatona. Ne bismo pogrešili ni da smo tu odseli, iako mislim da u Šiofoku ima više turističkih sadržaja.

Destinacija našeg drugog brodskog izleta bilo je poluostrvo Tihanj. Za razliku od ravnice u Šiofoku, u Tihanju se već iznad luke nalazi strma uzbrdica koja vodi do brda sa autentičnim restoranima i katedralom iz čijeg se dvorišta pruža prelepi pogled na jezero.

Tu smo probali još bolji sladoled nego u Šiofoku i istinski uživali u predelu.

Tihanj nazivaju još i mađarskom Provansom. Poznat je po Festivalu lavande koji se u ovom mestu održava krajem juna. Mi smo na Balatonu bili početkom juna ali je već bilo dosta lavande po poljima. Svakako planiramo posetu tom festivalu nekom prilikom.

U okolini Balatona nalazi se još lepih mesta i interesantnih atrakcija. Posebno mi se svidela tvrđava Szigliget smeštena na severnoj obali Balatona, na uzvišenju sa kojeg se vidi dobar deo jezera. Vredi posetiti i dvorac Feštetić, koji je okružen velikim parkom sa botaničkom baštom i jezercima u kojima uživaju labudovi, patke i druge pernate životinje.

 

Dvorac Feštetić

 

Nekadašnji dom porodice Feštetić, po čijem je imenu i danas poznatiji nego po zvaničnom Helikon, jedan je od najposećenijih dvoraca u Mađarskoj. Njegovoj popularnosti verovatno doprinosi to što se ovaj dvorac nalazi u gradiću Kesthelj, na severozapadnoj obali Balatona.

Izgrađen je polovinom XVIII veka, a od 70-ih godina prošlog veka pretvoren je u muzej u okviru kojeg postoji nekoliko stalnih izložbi. Enterijer odiše luksuzom starih vremena.

Čuvena je biblioteka u okviru ovog muzeja u kojoj se nalazi više od 80 hiljada izdanja.

Eksterijer dvorca nije manje interesantan, naprotiv. Osim prelepog vrta kojim je dvorac okružen, na ovom ogromnom posedu nalazi se botanička bašta sa mnoštvom egzotičnih biljaka, poznata pod nazivom "kuća palmi".

U okruženju ovog dvorca uživaju brojne ptice i druge pernate životinje. Tu se takođe nalazi jezerce i akvarijum.

Feštetić predstavlja veoma prijatnu kombinaciju kulturno-istorijskog nasleđa, luksuza i opuštajuće prirode.

Szigliget

Osim brčkanja u mađarskom moru, šetnje pored jezera ili plovidbe, Balaton nudi i druge zanimljive aktivnosti. Prava turistička poslastica je tvrđava Szigliget koja se nalazi na uzvišenju u blizini severozapadne obale Balatona.

Szigliget je izgrađen između 1260. i 1262. godine na ostrvu prekrivenom šumom, odakle i potiče naziv ove tvrđave (složenica dve reči: ostrvo i šuma). Prvobitna tvrđava je bila dosta manja od sadašnje, a tokom vekova je više puta dograđivana. Uz stazu koja vodi ka ovom utvrđenju nalaze se makete svih faza gradnje Szigligeta. 1822. godine je močvarni deo jezera oko ostrva na kojem je bila tvrđava isušen, pa se od tada Szigliget nalazi na kopnu uz jezero.

Ova tvrđava je pre nekoliko godina renovirana i osim impozantnog izgleda, očuvana je i čak istaknuta njena autentičnost. Kroz interaktivnu izložbu predstavljena je istorija zamka duga preko 760 godina, kao i svakodnevni život civilnog i vojnog stanovništva ovog kraja u 17-om veku. Interesantno je videti kakav je bio Szigliget kada je još bio ostrvo u Balatonu. Posebno atraktivno je što se u gornjem zamku reprodukuje udar groma koji je nekada razneo barutansku kulu. Najvažniji istorijski događaji u Szigligetu mogu se videti kroz kratak hronološki film.

Mnogim turistima je povod posete ovoj tvrđavi pogled na jezero Balaton. Osim jezera, kao na dlanu, vide se i okolna brda. Szigliget je otvoren za posetioce tokom cele godine. Međutim, upitna je pristupačnost tvrđave u uslovima snežnih padavina. S druge strane, u vrelim letnjim danima penjanje na tvrđavu može biti naporno.

Ispred tvrđave nalazi se kafić gde se osim osveženja služe i neki slatki specijaliteti ovog kraja. Tu je i malo dečije igralište osmišljeno u skladu sa okruženjem da bi i najmlađi posetioci mogli da se zabave. Međutim, prilaz tvrđavi nije sasvim prilagođen kolicima zbog grube kaldrme.

Apartmani Balaton, Šiofok

 

U Šiofoku, jednom od gradića, smeštenih uz najveće mađarsko jezero Balaton, postoji veliki izbor hotela i još više apartmana velikog raspona cena i opremljenosti. Apartmani Balaton su mi se dopali najpre zbog lokacije. Nalaze se u mirnoj ulici, blizu jezera i centra Šiofoka, na domak turističkih atrakcija, restorana i prodavnica.

Apartman u kojem smo bili smešteni je prostran i dobro opremljen. Kuhinja sadrži sve potrebne uređaje i pribor za pripremu obroka i obedovanje. Kupatilo je čisto sa svim elementima za održavanje higijene.

Svaki apartman ima terasu sa baštenskim stolom i stolicama, a neki apartmani imaju i ležaljke.

Posebno mi se dopalo gostoprimstvo domaćina od kojih smo dobili i karticu sa popustom za sledeći boravak u njihovim apartmanima.

Restoran Mustafa, Šiofok

Restoran Mustafa je jedan od restorana u Šiofoku koji rade tokom cele godine. Ne samo tokom zime, već i u letnjoj predsezoni, mnogo restorana u Šiofoku je zatvoreno, ali ne i Mustafa.

Ovaj restoran se nalazi u neposrednoj blizini luke i preko puta Jokai parka. Jelovnik podseća na restoran brze hrane iako je ponuda raznovrsnija. Osim jela sa mesom, postoji solidan izbor vegetarijanskih i veganskih obroka.

Osim zatvorenog dela, restoran Mustafa ima prelepu terasu. Atmosfera je opuštena, verovatno i zahvaljujući okruženju u kojem se nalazi, iako je ovde često gužva.

Đer

 

Na pola puta između Budimpešte i Beča, svoje parče pod nebom zauzeo je Đer. Najbliži glavni grad mu je Bratislava jer ga manje od 20 km deli od mađarsko-slovačke granice. Zahvaljujući svom geografskom položaju i odličnim saobraćajnim vezama, Đer se od svih gradova u Mađarskoj najbrže razvija.

Đer se nalazi na ušću tri reke: Rabe, Rabce i Mošonskog Dunava. Zbog toga su u ovom gradu veoma popularni vodeni sportovi, kao i ribolov. Tu je i tokom letnje sezone veoma posećen kompleks kupališta Raba Quelle.

Osim prirodnog bogatstva, turističku atraktivnost Đer može da zahvali bogatom istorijskom nasleđu o kojem svedoče njegovi prostrani trgovi, palate, crkve, muzeji i druge građevine u kojima su smešteni restorani, kafići ili stare zanatlije, kao i mnoštvo baroknih spomenika koncentrisanih uglavnom u starom centralnom jezgru grada, poznatom kao Ovaroš.

Gotovo sve građevine u centru Đera su dobro očuvane, među kojima su najznačajnije Gradska kuća, katedrala Velike Gospe, sinagoga i mnoge druge. U katedrali se čuva jedna od najvažnijih istorijskih relikvija, ćivot u kojem se nalazi lobanja kralja Svetog Lasla.

Trg Beči kapu jedan je od najlepših baroknih trgova u Mađarskoj i među najstarijim je trgovima u Đeru. Sve zgrade oko ovog trga su kulturno-istorijski spomenici. Trg Sečenji od 14. veka služi kao pijačni trg, na mestu gde se nekada nalazio grad iz rimskog doba. Najznačajnija istorijska zdanja na ovom trgu su Benediktinska crkva i samostan Svetog Ignjatija Lojolskog, kao i muzej apoteka Sečenji.

Među brojnim spomenicima u Đeru, meni se posebno svidela skulptura čamdžije, a veoma interesantni i vredni pažnje su i detalji na zgradama i fontanama.

Đer nije veliki grad i kao takav predstavlja mirno mesto koje postaje nešto živahnije vikendom, posebno u večernjim satima, kada je prilična gužva na trgovima, po kafićima i restoranima. Stekla sam utisak da su stanovnici Đera prijatni i neposredni ljudi koji se trude da ugode turistima i da prikažu svoj grad u najboljem svetlu.

 

Restoran Matroz Dunaparti Kisvendeglo, Đer

 

Ovaj restoran dugačkog i komplikovanog imena nalazi se u starom delu Đera, u neposrednoj blizini ušća reke Rabe u Dunav. Otuda i Dunav kao deo naziva restorana.

Smešten je u starom i dobro održavanom zdanju. Unutrašnjost restorana uređena je tradicionalno u cigli i drvetu. Posebno su interesantni vitraži na prozorima.

Kao što se može naslutiti po izgledu, ovaj restoran ima dugu tradiciju, još s kraja 19. veka. Poznat je pre svega po ribljoj čorbi za koju kažu da se više od sto godina priprema na isti način. Čuveni su i njihovi specijaliteti od ribe, gulaš, kao i razne vrste peciva i kolača koje pripremaju svakog jutra.

Osoblje je ljubazno i deluju kao dobro uigran tim sudeći po brzoj usluzi. Porcije su taman po veličini. Nisu prevelike ali sigurno nećete ni ostati gladni za koje god glavno jelo da se opredelite. I što se tiče cena, restoran je za svaku preporuku.

Szomszed, Đer

 

Ako tražite neobičan i interesantan kafe-restoran u Đeru sa raznovrsnom ponudom koktela i laganih obroka, Szomszed je pravo mesto za vas. Smešten je na atraktivnoj lokaciji, u šetališnoj zoni starog grada.

Bašta se ne razlikuje mnogo od okolnih kafića i restorana ali je enterijer maštovito uređen i ako ni zbog čega drugog, zbog toga ga vredi posetiti. Staru obuću ne bacaju već je kače na zid, što je za mene bio jedan od najupečatljivijih detalja u Szomszedu.

Szomszed je najpoznatiji po ponudi koktela ali i čajeva i drugih bezalkoholnih i alkoholnih pića. Na meniju su i neka lagana kuvana jela od piletine, obrok salate, sendviči i slično. Hrana je ukusna i porcije nisu velike, pa mi se čini da je ovo mesto idealno za večernje obroke.

Pomoću bar koda možete pregledati meni na više jezika, mada se ne može reći da konobari dobro barataju engleskim. Ipak, stekla sam utisak da su ljubazni i usluga je bila brza bez obzira na veliku posećenost.

Hotel Peto, Đer

 

Peto je od strane vlasnika označen kao pansion, na sajtovima za rezervaciju smeštaja kao apartmanski smeštaj, a meni se po sadržajima čini da ne odgovara ni jednom ni drugom jer nema ponudu obroka da bi bio pansion, a nema ni kuhinje u smeštajnim jedinicama da bi se moglo reći da je reč o apartmanima. Mislim da mu više odgovara naziv hotel. Kako god ga nazvali, osnovne prednosti su lokacija u neposrednoj blizini starog gradskog jezgra i mogućnost privatnog parkinga čije je korišćenje besplatno za goste ovog smeštaja.

Sobe se nalaze u prizemlju i na prvom spratu. Sobe u prizemlju su prostranije od onih na spratu, a cena im je samo za nijansu veća. Opremljenost soba je skromna, a nameštaj je prilično star i održavanje bi trebalo da bude bolje.

S druge strane, domaćini su izuzetno ljubazni i vode računa da se gosti osećaju prijatno. Takođe se trude da informišu goste o svemu što ih zanima i što je značajno za njihov boravak u Đeru. 

Peto je tako pozicioniran da je sve na dohvat ruke. Stari grad je udaljen samo par minuta hoda, kao i šetalište uz reku.

Ereg

 

Na severu Mađarske, u gradiću Tata, nalazi se jedno od najstarijih veštačkih jezera u Mađarskoj – jezero Ereg. Potiče još iz vremena Rimskog carstva, kada je tu podignuta brana, čiji ostaci postoje i danas. Zahvaljujući finansijskoj podršci plemićke porodice Esterhazi, početkom XVIII veka, napravljen je ribnjak koji je danas poznat kao najstariji ribnjak u Mađarskoj. Današnji oblik jezero je dobilo polovinom XVIII veka, na osnovu plana regulisanja obala jezera, koji je napravio inženjer Samuel Mikovini.

Teren oko jezera je močvaran, sa puno trske i prepun je izvora. Na jezeru i u njegovoj okolini živi mnogo različitih vrsta ptica. Najviše ima gusaka, kao što su letnja guska, kratkokljuna guska, guska monahinja i druge.

Šetalište oko jezera dugo je oko 7 km, poput Ade Ciganlije i prema tome, pogodno je za rekreaciju. Duž obale ima nekoliko značajnih kulturno-istorijskih građevina, kao i lepih restorana i kafića. Tu se povremeno održavaju i različite manifestacije. Vikendom je jezero dosta posećeno pre svega od strane stanovništva iz okolnih mesta i naravno stanovnika Budimpešte, od koje je udaljeno oko sat vremena vožnje.

Najupečatljivi pejzaž na obali jezera Ereg svakako je zamak Tata, poznat i pod nazivom Esterhazi. Takođe se izdvaja statua svetog Jovana krstitelja, na labudovom odmaralištu, koja je dobila zlatnu medalju na venecijskom bienalu, a na jezero je postavljena 1989. godine.

U neposrednoj blizini jezera Ereg nalazi se još jedno manje jezero, koje je uglavnom interesantno ribolovcima. Tu su i ruševine koje predstavljaju ostatke crkve izgrađene u stilu romantizma.

U novijoj istoriji, jezero Ereg je nekoliko puta bilo poplavljeno, pa su se prethodnih decenija sprovodile mere za sprečavanje posledica poplava. Zbog veoma velike količine organskih materija, veštačkog đubriva i drugog otpada koji je bacan u jezero, jezero je više puta bilo detaljno čišćeno u cilju očuvanja živog sveta u jezeru i životne sredine.