Translate

31.10.2017.

Al Mamzar

 
U Mamzaru sam pronašla plažu kakvu sam priželjkivala da vidim u Dubaiju, pa i više od toga. To je poluostrvo sa parkom i plažama na tri strane sveta. Nalazi se u severoistočnom delu Dubaija. Do Mamzara se iz Deire može doći autobusom ili brodom. Sa severnog dela plaže pruža se pogled na susedni Emirat - Sharjah. U Mamzaru postoje slični sadržaji kao i u ostalim parkovima u Dubaiju, poput parka Al Safa i Creekside parka. Tu su igrališta za decu, različito drveće i cveće, ali sam položaj parka i plaže sa čupavim palmama, raštrkanim po njima čine ga neodoljivim. Mamzar je prava egzotika. Ima nešto divlje u tim plažama i parku kojim su okružene, što me ostavilo bez daha...

28.10.2017.

Minhen


Moj prvi susret sa glavnim gradom Bavarske desio se jednog kišovitog i hladnog junskog dana. Prelazak sa 30°C, koliko je tada bilo u Beogradu na 10°C u Minhenu nije mi se baš svideo. Srećom, svakog narednog dana mog boravka u ovom gradu, temperatura je rasla za po pet stepeni, a oblaci su se povlačili, pa je i moj prvi utisak kišovitog Minhena zamenjen mnogo lepšim uspomenama.

Minhen je veoma užurban, kako i priliči jednom dvomilionskom gradu, koji vekovima predstavlja raskrsnicu puteva i tradicionalno privlači mnogo stranaca, od kojih mnogi nastavljaju svoj život i rad u ovom gradu. Odmah se uočava prijateljska atmosfera i da je Minhen veoma prijatan za život. Tome svakako doprinosi ekonomska situacija, ali i bogata tradicija, koja se ne ogleda samo kroz veliki broj kulturno-istorijskih spomenika i muzeja već i kroz tradicionalne pivnice, koje su nezaobilazne pri poseti ovom gradu. U Minhenu se nalaze otmene šoping zone, prodavnice tradicionalnih bavarskih proizvoda, kao i orijentalne radnje. Ogromna železnička stanica sa odlično organizovanim linijama do svakog i najmanjeg mesta u Bavarskoj i do većine velikih evropskih gradova, kao i mnoštvo biciklističkih staza i zelenih površina, sasvim sigurno doprinose kvalitetu života u Minhenu. 

Minhen je spoj starog i novog. Na arhitekturu grada najviše je uticao Ludvig I u čije vreme su izgrađene brojne građevine, poput zgrada Ministarstva, Velikog Bazara, Trijumfalne kapije - Siegestor, Bavarske biblioteke, zgrade Univerziteta i drugih. Mnoge građevine su srušene tokom Prvog i Drugog svetskog rata i njihova rekonstrukcija je trajala do kraja dvadesetog veka.

Na osnovu istraživanja National Geographic, a prema očuvanosti istorijskih građevina, životne sredine i kvaliteta turističke ponude, istorijsko jezgro Minhena zauzima 30. mesto među brojnim svetskim istorijskim lokalitetima koje obavezno treba posetiti.

Na ulazu u ulicu Neuhauser, poznatu po brojnim prodavnicama modnih brendova, a gde možete pazariti i interesantne (ali skupe) suvenire, nalazi se kapija Karlstor. Nju je prvobitno izgradio car Ludvig IV daleke 1302. godine. Današnja kapija je rekonstruisana na osnovu originalne. 

Kad prođete sva iskušenja u vidu skupih i manje skupih krpica, doćićete do centralnog i najlepšeg trga u Minhenu. To je Marienplac sa Novom i Starom gradskom većnicom. Na njemu su najzanimljivije (bar meni) figurice koje prikazuju različite priče iz prošlosti Minhena, kao što su tradicionalni ples i borbe bavarskih vitezova organizovane u šesnaestom veku povodom venčanja vojvode Vilhema V i Renate od Lorene. Te predstave sa figurama traju najviše 15 minuta i odigravaju se u 11 časova pre podne, dok preko leta imaju dva termina: u podne i u pet posle podne.

Centar grada krasi i Minhenska palata - Residenz, koja se sastoji od više zgrada i nekoliko dvorišta. U čak 130 soba ove palate nalaze se antikviteti koji dočaravaju život nekadašnjih bavarskih kraljeva.

Bavarska je poznata po velelepnim i bajkovitim dvorcima, a pri poseti Minhenu ne sme se zaobići ni dvorac Nymphenburg, do kojeg se iz centra grada brzo stiže nekom od linija gradskog prevoza. U Minhenu se nalazi i veliki broj crkava. Najstarija je izgrađena početkom četrnaestog veka. To je crkva Peterskirche, koja dominira gradom zahvaljujući svom tornju visokom 92 metra.

Jedna od najpoznatijih građevina u Minhenu je Frauekirche. Ova gotska katedrala predstavlja sedište rimokatoličke arhiepiskopije Minhena i Frajzinga. Građena je u drugoj polovini petnaestog veka, a kupole po kojima je ona danas prepoznatljiva dodate su 1525. godine. U ovoj katedrali istovremeno se može naći čak 20.000 ljudi.

Zaštitni znak Minhena je nezaobilazni festival piva – Oktoberfest, koji se održava svake godine u drugoj polovini septembra i početkom oktobra u trajanju od 16 dana. Osim po tradiciji dugoj više od dva veka, ovaj festival je poznat i kao najveći sajam na svetu koji je posvećen pivu. Na svakom Oktoberfestu se popije oko sedam miliona litara piva, pri čemu je rekord od 7.5 miliona zabeležen 2011. godine. Ovakva manifestacija teško može proći bez ijednog incidenta. Tu bude i hapšenja i lekarskih intervencija, a na spisku izgubljenih predmeta pored komada odeće, novčanika, pasoša, ključeva, telefona... uvek se pronađe i poneka burma, ali i veštačke vilice, kojih je, ako je verovati statistikama, sve manje. Na žalost, bude i nestale dece. 

Minhen, kao i cela Bavarska, mogu se pohvaliti velikim brojem zelenih površina. Tome pogoduje i klima sa dosta kiše. Jedan od najvećih gradskih parkova na svetu nalazi se upravo u Minhenu. To je Engleski vrt - park izgrađen daleke 1789. godine, koji je čak veći od Central parka u Njujorku. Obuhvata 3.7 km2 i veći je od čuvenog Central parka u Njujorku.

U okviru ovog parka postoji mnogo interesantnih objekata koji su građeni u različitim periodima. Park je prepoznatljiv po drvenoj građevini poznatoj kao Kineska kula, izgrađenoj po ugledu na Veliku Pagodu koja postoji u Londonu. Prvobitna kula, koja je izgrađena odmah po otvaranju Engleskog vrta, srušena je 1944. godine, da bi 1952. bila sagrađena nova po istom modelu. Ova kula je visoka 25 m i oko nje se svakodnevno okupljaju stanovnici Minhena jer se tu nalazi bar sa popularnim bavarskim pivom. Ko želi da se provoza kočijama, vožnju može započeti upravo sa ovog mesta.

U Engleskom vrtu se nalazi i mali grčki hram Monopteros iz 1836. godine, kao i Japanska čajdžinica izgrađena povodom održavanja letnjih olimpijskih igara, 1972. godine. Međutim, verovatno najpopularnije mesto za opuštanje građana Minhena je pored Kleinheseloher jezera, koje potiče s početka devetnaestog veka, a nalazi se takođe u okviru Engleskog vrta. Na njemu su smeštena tri ostrvca. I tu možete popiti pivo ali i iznajmiti pedaline i provozati se jezerom, za šta ja na žalost nisam imala vremena.

Za potrebe letnjih olimpijskih igara, koje su 1972. godine održane u Minhenu, izgrađen je Olympiapark, sa brojnim sportskim objektima i olimpijskim tornjem sa kojeg se pruža pogled na olimpijsko selo i ceo Minhen.

Minhen je pravi izbor i za sve ljubitelje automobila jer u njemu, u blizini Olimpijskog parka, možete videti najnovije modele automobila i motocikala koje nudi BMW. U BMW muzeju ćete saznati sve što niste znali o istoriji automobilizma i same kompanije.



Ukoliko planirate put u Minhen u svojoj režiji, potrudite se da smeštaj obezbedite dosta ranije jer je ovo izuzetno posećen grad, koji se pri tom nalazi u bogatoj Nemačkoj, pa cene smeštaja nama nisu mnogo simpatične, posebno ako se ne požuri sa rezervacijom.

25.10.2017.

Olimpijski park u Minhenu

Olimpijski park u Minhenu - Olympiaprak je izgrađen za potrebe letnjih olimpijskih igara, koje su se u Minhenu održale 1972. godine. Na njemu se nalaze brojni sportski objekti: stadion u kojem je odigrano mnogo važnih utakmica, hala sa bazenom, kao i razni sportski tereni. Tu je i čuveno Olimpijsko selo, jezero, sala u kojoj se održavaju razne kulturne i muzičke, pa čak i verske manifestacije. Osim toga, Olympiapark u svom sastavu ima i tržni centar.

Meni je ipak najzanimljiviji bio Olimpijski toranj visok 289.53 m. Do vrha tornja se stiže liftom koji ide prilično brzo, tako da je zujanje u ušima sastavni deo vožnje. A sa vrha se pruža fenomenalan pogled na ceo Minhen!

23.10.2017.

Dvorci Bavarske

Iz Bavarske sam ponela mnogo utisaka. Tu su bajkoviti dvorci, otmeni Minhen, oslikane fasade kuća u podnožju Alpa, pivo... ali moja prva asocijacija na Bavarsku nije ništa od toga već jednostavno samo zelena boja! Bavarska se može podičiti mnoštvom zelenih površina i u gradovima i posebno van njih.

Posle leta preko snegom prekrivenih Alpa, što je takođe svojevrstan doživljaj, stiže se među zelene proplanke, pod uslovom da Bavarsku posetite u proleće ili leto, što je bio moj slučaj :), mada verujem da je lepa i u drugim godišnjim dobima.

Mnoge naše turističke agencije nude aranžmane pod nazivom Dvorci Bavarske. Ako volite da vam neko drugi organizuje put, to je dobra varijanta. Ja lično preferiram putovanja u sopstvenoj režiji, a i u Bavarsku sam išla poslom pa takve organizovane ture nisu dolazile u obzir. Putovala sam avionom do Memingena, a do svih mesta u Bavarskoj stizala sam vozom (nema potrebe da pominjem perfektnu tačnost i odličnu organizaciju železničkog prevoza u Nemačkoj). Pojedinačna karta (Bayern-Ticket) košta 23 evra za celodnevno korišćenje većine javnih prevoznih sredstava u celoj Bavarskoj. Ukoliko putujete u društvu, za svakog dodatnog putnika se plaća po još 5 evra. Idealne su grupe od pet ljudi jer je to maksimalan broj putnika koji se može voziti sa jednom Bayern-Ticket i ta karta košta 43 evra, što se najviše isplati.

Mnogima prva asocijacija na Bavarsku jesu dvorci. S pravom jer se u Bavarskoj nalaze neki od najlepših dvoraca na svetu!
 
Ako odsednete u Minhenu (ovo je opet bio moj slučaj :)), najlakše će vam biti da posetite dvorac Nymphenburg, koji se nalazi nedaleko od centra grada. Verovatno zbog toga što mi je bio najbliži, posetu ovom dvorcu sam ostavila za poslednji dan svog boravka u Minhenu. Izgradnja dvorca Nymphenburg započela je 1664. godine, a skoro dva veka nakon toga je dograđivan. Ovaj dvorac je prvobitno bio poznat kao zamak nimfi, odakle potiče i njegov naziv. Dugi niz godina bio je letnja rezidencija kneževa i kraljeva Bavarske. Danas je to ogroman kompleks i jedan od veoma posećenih dvoraca, za čiji obilazak možete koristiti audio vodič (posebno se plaća). Nymphenburg ne obuhvata samo muzeje sa bogatim kraljevskim kolekcijama, već i lepo sređene vrtove sa jezerima na kojima uživaju labudovi i patke. U muzejima možete videti kolekcije porcelana, bogato opremljene kraljevske sobe, među kojima je i soba u kojoj se rodio čuveni kralj Ludvig II.

Upravo je kralj Ludvig II zaslužan za izgradnju većine veličanstvenih dvoraca kojima se Bavarska danas ponosi i koji privlače milione turista iz celog sveta. U vreme svoje vladavine bio je poznat kao ekscentrik i ludi kralj, a na kraju je nasilno svrgnut s vlasti, a njegova smrt, kao i život ostali su prekriveni velom misterije. Nasuprot tome, danas je veoma cenjen u Bavarskoj zbog velike arhitektonski i umetnički vredne zaostavštine.

Omiljeno prebivalište Ludviga II bio je dvorac Linderhof, koji je izgrađen u rokoko stilu u periodu  između 1870. i 1878. godine. Ovaj dvorac je smešten u blizini gradića Ettal i do njega možete stići kombinacijom voz - autobus. Na mene su najveći utisak u Linderhofu ostavili besprekorno sređeni vrtovi sa jezerom, fontanama, vodoskokom, raskošnim pozlaćenim skulpturama i vidikovcem, kao i priroda kojom je ovaj dvorac okružen. Stotinak metara od palate nalazi se Venerina pećina sa podzemnim jezerom i u to vreme jedinstvenim osvetljenjem u nekoliko boja. Pećina je izgrađena po Ludvigovoj želji, koji je inspiraciju pronalazio u Vagnerovim operama.

Pojedini delovi Bavarske specifični su po tradicionalnoj tehnici oslikavanja fasada kuća, poznatoj pod nazivom Lüftlmalerei. Oberamergau je jedno od mesta u kojem možete videti mnoštvo kuća oslikanih motivima iz bajki, religije ili bavarske tradicije. Ovo mesto je poznato i po dugoj tradiciji duboreza. Tu se nalazi čuvena Bavarska škola duboreza. Osim toga što u Oberamergau u dvorištima privatnih kuća, restorana i crkava možete videti razne detalje urađene u drvetu, koji su uglavnom prožeti verskim motivima, tu se nalazi i mnogo suvenirnica sa najrazličitijim predmetima od drveta.


Mnogima je motiv za dolazak u Bavarsku poseta čuvenom dvorcu Neuschwanstein koji nam je dobro poznat iz filmova Volta Diznija. Čuveni animirani filmovi poput Snežane i sedam patuljaka i Uspavane lepotice za inspiraciju su imali ovaj velelepni dvorac. A sam Neuschwanstein zaista izgleda kao zamak iz bajke! Ovaj dvorac predstavlja najimpozantnije delo Ludviga II. Smešten je u brdu i okružen gustom borovom šumom. Dominira celim krajem, a iz njega se pruža fenomenalan panoramski pogled na obližnje jezero i ceo idiličan predeo. Nastao je kao rezultat Ludvigove fascinacije Vagnerovim operama, što se može videti i po nekim od umetničkih slika u odajama ove palate. Kraljevska soba dvorca Neuschwanstein ima izuzetno dobru akustiku pa se zbog toga danas u njoj često održavaju koncerti.
U mestu Schwangau gde se nalazi Neuschwanstein, možete posetiti još jedan manje popularan ali veoma lep i interesantan dvorac - Hohenschwangau. Za razliku od Neuschwanstein-a do koga je potrebno preći prilično strmu uzbrdicu (mada postoji i bus ukoliko vas mrzi da pešačite), Hohenschwangau je dosta pristupačniji. Okružen je suvenirnicama i nekolicinom hotela, čiji se izgled fantastično uklapa u ceo ambijent.

Ukoliko Neuschwanstein i Hohenschwangau želite da posetite u sopstvenoj režiji, najbolje rešenje je ići vozom do Fuesen-a, a odatle možete peške ili busom. Lično preporučujem šetnju od Fuesen-a do Schwangau-a, koji su udaljeni samo 4km, jer je predeo zaista prelep. I obavezno se malo zadržite u Fuesen-u jer je taj gradić presladak!
Ako niste znali, Bavarska ima svoje more ili bar nešto što stanovnici Bavarske vole da nazivaju morem :). To je jezero Chiemsee, poznato po ženskom i muškom ostrvu. Muško ostrvo, Herrenchiemsee (ili Herreninsel) je veće i na njemu je Ludvig II izgradio dvorac koji nazvaju bavarskim Versajem, zbog toga što je nastao kao kopija Versaja, u čast kralja Luja XIV. U njemu možete videti mnoge kopije umetničkih dela i predmeta čiji se originali nalaze upravo u Versaju. Interesantno je da je u ovom dvorcu (kao i u većini palata u Bavarskoj) fotografisanje strogo zabranjeno, a da u Versaju ili bilo gde u Parizu originale možete fotografisati koliko kod želite. Naravno, mene te zabrane nikad ne sprečavaju u foto misiji :), mada moram priznati da je mnogo dosadno kad vas stalno opominju na tu zabranu, za koju inače mislim da je apsolutno nepotrebna.

Žensko ostrvo, Frauenchiemsee (poznato i kao Fraueninsel) takođe je vrlo simpatično. Ovim ostrvcem dominira ženski manastir iz 782. godine, koji je kompletno obnovljen u osamnaestom veku.

Najbliže jezeru Chiemsee je mesto Prien do kojeg je lako stići vozom, a odatle možete turističkim vozićem (za koji ne važi bavarian karta) ili peške, što opet preporučujem, jer nije daleko a svakako je jeftinije :). Brodići koji vode do pomenutih ostrva često saobraćaju, a tokom vožnje ćete uživati u prelepom pogledu na planine koje se vide u daljini. 

Pri poseti Bavarske, živa šteta bi bila propustiti Bodensko jezero, koje se nalazi na krajnjem zapadu Bavarske, između Nemačke, Austrije i Švajcarske. Ja sam posetila gradić Lindau, koji je smešten na istočnoj obali Bodenskog jezera. Tu nema velelepnih dvoraca, ali je ovo mesto toliko slatko da vam dvorci uopšte neće nedostajati :). Lindau je prepoznatljiv po jednom od najlepših svetionika u Nemačkoj, a inače je poznat po tome što se u njemu tradicionalno, još od 1951. godine, početkom jula okupljaju nobelovci.

I ko zna kakve još lepote krije Bavarska... svakako je vredi posetiti i dobro istražiti!

21.10.2017.

Kušadasi


Za moje prvo letovanje u Turskoj logično je bilo da krenem “od početka”, tj. da izaberem Kušadasi jer je to nama najbliže tursko letovalište, iako 1300 km od Beograda ne deluje naivno posebno kada se putuje autobusom. Kušadasi je svoj sadašnji naziv dobio po Ostrvu ptica – danas poluostrvu koje je sprudom spojeno sa obalom i nalazi se nedaleko od centra grada. Centralni deo ovog poluostrva zauzima tvrđava iz petnaestog veka, okružena zidinama, koja je postala jedan od glavnih simbola Kušadasija.

Kušadasi je popularan kako zbog svojih prostranih peščanih plaža, tako i zbog velikog i raznovrsnog izbora ukusne hrane i dobrog noćnog provoda. Pri tom letovanje u Kušadasiju nije privilegija bogatih već tu mogu uživati i oni koji raspolažu veoma ograničenim budžetom za letnji odmor. Sve to skupa ovo letovalište čini jednom od omiljenih letnjih destinacija turista iz Srbije. Čak se jedna ulica u centru grada naziva Srpska ulica. Većina meštana su prave poliglote i naravno da se sporazumevaju i na srpskom jeziku.

Stari deo grada predstavlja splet uskih ulica i prepun je restorana, barova i prodavnica najrazličitijih proizvoda. Svi kafići i restorani se nadmeću u tome ko će privući više turista, pa tako nude popuste za pića, specijalne menije, posebne šou programe itd. Slično važi i za prodavnice suvenira i odevnih predmeta od kože i krzna, kao i za brojne zlatare. Posebna atrakcija je Veliki Bazar, gde prodaju sve i svašta, pa svako može pronaći nešto po svom ukusu i u skladu sa svojim džepom. I svuda je „plavo oko“ kao zaštitni znak i amajlija. U prodavnicama se podrazumeva cenkanje i prodavci se ponašaju kao da ste im prijatelji koji su došli u kućnu posetu, pa vas služe čajem i ratlukom.

Osim u starom gradu, u Kušadasiju je najviše zastupljen evropski i mediteranski stil gradnje, što se može primetiti po brojnim hotelima novijeg datuma. Klasičan orijent se pre može namirisati nego videti jer sa svih strana dopiru egzotični mirisi nacionalnih kulinarskih specijaliteta.

Javni saobraćaj u Kušadasiju je organizovan tako da gradske i prigradske zone, uključujući i najpopularnije plaže u okolini, pokrivaju dolmuši. Iako postoje obeležena stajališta, dolmuše možete zaustaviti i na neoznačenim mestima, pa ako imaju prostora za putnike, bez problema će vas pokupiti.

Što se tiče plaža u Kušadasiju, sve su peščane i kompletno opremljene suncobranima i ležaljkama. Gradska plaža je najlošija, a popularnije su: Ladies beach, Long beach, Green beach, Diamond Gold beach, Silver Sand, Kustur, Pamucak i Love beach. Ja sam sa drugaricom bila smeštena u neposrednoj blizini Ladies beach, na kojoj je nekada samo ženama bilo dozvoljeno kupanje, pa otuda i njen naziv. Od svih plaža, ne računajući gradsku, Ladies beach je najbliža gradu. Pre podne je na ovoj plaži čista voda i divno je za plivanje, a popodne je veća gužva i veći su talasi, pa se tada voda uglavnom zamuti. Ladies beach je okružena brojnim restoranima i barovima i tu je sve podređeno turistima.

Long beach je, kako joj ime kaže, duga i široka plaža, na kojoj ima dosta talasa, posebno popodne. Prilagođena je ljubiteljima vodenih sportova i porodicama sa decom zbog mini akvaparka koji se tu nalazi. Green beach je manja plaža koja je dobila naziv po travnatoj površini na uzdignutom delu iznad plaže, gde su takođe postavljeni suncobrani i ležaljke. Zbog glasne muzike i sportskih aktivnosti na plaži, a pre svega odbojke u plićaku, zabava na zelenoj plaži je zagarantovana. Kustur beach je jedna od najlepših plaža, a posebno su impresivni zalasci sunca na ovoj plaži. Na krstarenju zalivom oko Kušadasija, kupala sam se na još nekoliko lepih plaža i uvala, mada to krstarenje najviše pamtim po đuskanju uz raznorazne svetski poznate hitove, tursku popularnu muziku i naš turbo-folk, u čemu je prednjačio jedan vrlo okretan i razgiban stari čikica, koji je bio prava atrakcija na brodu.

Iz Kušadasija se organizuju različiti turistički izleti, od kojih su najatraktivniji izleti u nacionalni park Mili, Pamukale, Efes i jedan od dva velika akvaparka. Kada sam ja letovala u Kušadasiju, Adaland je bio jedini akvapark u okolini i važio je za najbolji akvapark u Turskoj. Sada postoji i Aqua Fantazy, koji je, sudeći po komentarima, trenutno popularniji. Ja sam se na Adalandu sjajno provela, a nekom sledećom prilikom ću možda posetiti i Aqua Fantazy. Izlet na Efes i Pamukale meni je bio najupečatljiviji. Posle obilaska Artemidinog hrama u Efesu, jednog od sedam svetskih čuda antičkog sveta, prepustili smo se čarima termalnog bazena hotela PAM, gde je bio organizovan ručak. Nakon kupanja nastavili smo do lokaliteta Hijerapolis, pa do Kleopatrinog kupatila, gde ako želite da se podmladite, to morate i da platite, naravno :).
 
I na kraju smo obišli
“dvorac od pamuka” - Pamukale, jedno zaista posebno i nesvakidašnje mesto. Čuvene bele stene su toliko impresivne da nijedna fotografija ne može da dočara doživljaj uživo. Dok smo se spuštali niz brdo kroz krečnjake, obišli smo sve prirodne bazenčiće sa teremalnom vodom, koja je bogata solima i veoma zdrava za kožu. U podnožju smo svratili u jedan autentičan turski restoran gde se sedi na podu, a po svim zidovima su načičkani vezeni stoljnjaci, ćilimi i drugi ručni radovi. Za neki drugi put ostavljam nacionalni park Mili i drevne istorijske spomenike Didim i Milet.