Zagreb

Ne poznajem Zagreb od ranije, kada smo bili u istoj državi, pa zato i ne mogu da poredim Zagreb nekad i sad. Iako se u Zagreb iz Beograda stiže za manje od četiri sata automobilom, većinu evropskih prestonica sam upoznala pre Zagreba. Ali od glavnih gradova nekadašnjih jugoslovenskih republika, jedino sam pre Zagreba bila u Ljubljani, naravno ne računajući Beograd, koji je moj po rođenju i opredeljenju :).

Prvi put sam u Zagrebu boravila u maju 2015. godine, na jednoj konferenciji, a zatim sam u Zagrebu bila još dva puta, mesec dana kasnije i nakon godinu dana, u aprilu 2016. Sva tri puta povod je bio posao ali sam našla vremena i za upoznavanje grada, koji mi se već na prvi pogled svideo.

Pošto sam poslednja dva puta bila smeštena u strogom centru grada, u hotelu Dubrovnik, koji se nalazi na trgu Bana Jelačića, to mi je bila početna tačka za šetnju gradom. Na ovom trgu se uvek nešto dešava: sajmovi, koncerti, protesti... a u svakom slučaju je često mesto sastajanja meštana i turista. Tuda prolaze plavi tramvaji, za koje sam čula da su jedan od prepoznatljivih simbola Zagreba. U okolini trga Bana Jelačića postoji mnogo butika i raznih drugih prodavnica poznatih hrvatskih i evropskih brendova. Od svega sam se najviše obradovala velikoj prodavnici Krašovih slatkiša :).

Zagreb je nastao iz Gornjeg grada, u kojem se danas nalaze najvažnije državne institucije Republike Hrvatske. Koga mrzi da se penje stepenicama, do Gornjeg grada može stići liftom. Pogled sa zidina na Zagreb je fenomenalan! Centralni trg u Gornjem gradu je trg svetog Marka, baš kao u Veneciji, ali osim naziva druge sličnosti nisam primetila :). Markovim trgom dominira crkva svetog Marka, koja je jedna od najstarijih građevina u Zagrebu. Na njoj je najupečatljiviji krov sa grbovima Zagreba i Trojedne kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije. Na istom trgu se nalaze Banski dvori sa sedištem hrvatske vlade, Saborska palata, koja predstavlja sedište Hrvatskog sabora, kao i nekoliko drugih važnih državnih institucija i muzeja.

U Zagrebu ima mnogo interesantnih muzeja, poput Tehničkog, Sportskog i Lovačkog muzeja, kao i Muzeja naivne umetnosti, Muzeja iluzija i muzeja posvećenog proslavljenom i tragično prerano nastradalom košarkašu Draženu Petroviću. Svaki od ovih muzeja je značajan i zanimljiv, ali mi je ipak najviše privukao pažnju autentični Muzej prekinutih veza u kojem su izloženi predmeti koje su ostavljali bivši parovi, od kojih svaki ima neko specifično emotivno značenje.

Zagrepčani, kao i Beograđani, vole da provode vreme u gradskim kafićima, pa onda ne čudi što i u Zagrebu ima mnogo lepih kafića. Postoji jedan detalj po kojem se razlikuju od beogradskih kafića, a to je što većina zagrebačkih ne prima kartice, već samo keš, pa onda morate biti pripremljeni i razmeniti novac u hrvatske kune.

Iz Zagreba nosim samo pozitivne utiske. I moji domaćini i ljudi koje sam sretala u prolazu, bili su prijatni i gostoljubivi. U Zagrebu sam svaki put imala osećaj kao da sam kod kuće, a to je verovatno i najbolji osećaj koji možete da imate u mestu koje tek upoznajete.

Hotel Dubrovnik, Zagreb

Prilikom dva poslovna boravka u Zagrebu, imala sam čast da mi domaćini obezbede smeštaj u hotelu Dubrovnik. Prva prednost ovog hotela je lokacija. Nalazi se u srcu Zagreba, na trgu Bana Jelačića. To je jedan od hotela sa najdužom tradicijom u Zagrebu. Već po eksterijeru se može uočiti da predstavlja spoj tradicije i moderne gradnje, a kada uđete u lobi, gde se sa leve strane od ulaza nalazi bar, a pravo je recepcija, potpuno vam je jasno da se radi o luksuznom hotelu. Prilikom prvog boravka u Dubrovniku, prijatno me je iznenadila personalizovana dobrodošlica na TV ekranu sa osnovnim informacijama o hotelu. 

Parking za goste hotela nalazi se iza hotelske zgrade, u uličici koja pripada pešačkoj zoni, kao i ulica u kojoj je glavni ulaz u hotel. Prvi put se nismo baš najbolje snašli, pa smo neko vreme kružili tražeći drugi ulaz na hotelski parking, jer, naravno, motornim vozilima nije dozvoljen ulaz u pešačku zonu, dok nismo saznali da to pravilo ne važi za goste hotela Dubrovnik :).

Sobe u ovom hotelu pružaju pre svega komfor i udobnost. Izuzetno su čiste, kao i ceo hotel. Opremljene su kvalitetnim nameštajem, poseduju radni sto i mini-bar, a u kupatilima se nalazi tuš kabina ili kada i fen za kosu. Prvi put sam bila smeštena u sobi sa kadom u kupatilu, a drugi put u sobi sa tuš kabinom. Oba puta je u pitanju bila standardna soba, a mogu da pretpostavim kako su luksuzni apartmani u ovom hotelu! Posebno mi se svidelo što sam prilikom oba boravka u hotelu Dubrovnik bila smeštena u sobi sa pogledom na centralni trg, koji predstavlja glavno mesto dešavanja u Zagrebu. Bežični Internet je i u sobama i u holu besprekorno funkcionisao.

Doručak je na bazi samoposluživanja i kako i priliči takvom hotelu, gostima je na raspolaganju veliki i bogat izbor kvalitetnih mesnih prerađevina, peciva, sireva, povrća, voća, marmelada, muslija, toplih i hladnih obroka i napitaka. 

Osoblje na recepciji je izuzetno ljubazno i otvoreno za pitanja znatiželjnih gostiju :). Hotel Dubrovnik poseduje salu za fitnes i nekoliko prostorija u kojima se organizuju konferencije, seminari i druga poslovna okupljanja, a zbog svoje lokacije i komfora, pogodan je za smeštaj putnika koji imaju neki poslovni povod za posetu Zagreba. U prizemlju postoje prodavnice nakita, pa kome nije dovoljno to što nude prodavnice i butici u neposrednoj blizini hotela, može šopingovati i u samom hotelu. Mislim da i najprobirljiviji putnici teško mogu naći zamerku hotelu Dubrovnik.

Krakov

Nekadašnju prestonicu Poljske, a sada važan kulturni i univerzitetski centar, posećuju milioni turista iz svih krajeva sveta. Na stotine atrakcija vrednih pažnje smešteno je u starom gradu Krakova, koji je uvršten u listu svetske kulturne baštine. Pod okriljem UNESCO su takođe brdo Vavel sa dvorcem i katedralom i jevrejska četvrt, Kazimierz. To su ujedno i najvažnija mesta koja treba obići pri poseti ovom gradu.

U Krakovu sam boravila krajem maja sa drugaricom. Na našu veliku radost, pesimističke najave meteorologa da će kiša padati cele nedelje, nisu se obistinile. Nije baš da smo se šetale u kratkim rukavima i uživale u suncu, naprotiv, jakna je bila neophodna i uglavnom je bilo oblačno, ali bar ništa nije padalo. To nam je bilo dovoljno da u hotelu boravimo samo koliko nam treba da se okrepimo za šetnju i istraživanje grada.

Među građevinama starog grada dominiraju crkve. Moram priznati da ni u jednom gradu nisam videla toliko crkava, koliko sam imala prilike da vidim u Krakovu. Gotovo da ne postoji ulica u starom gradu u kojoj nema bar jedne crkve. U ulici Grodzka, na primer, postoje tri crkve jedna do druge, a nekoliko koraka niže je i četvrta. I po tome se vidi koliko značaja pridaju religiji.

Glavni trg u Krakovu, Rynek Glowny, kvadratnog je oblika i zauzima površinu od 40000 m2. To je stari trg iz trinaestog veka. Interesantno je da je to najveći srednjevekovni gradski trg u Evropi. Najveća crkva na trgu nalazi se na njegovom severo-istočnom delu i to je crkva Mariacki, izgrađena u gotičkom stilu. U centralnom delu trga su tezge sa cvećem, a tu je i mesto okupljanja raznih uličnih umetnika. Ovaj trg krasi građevina Sukjenice iz trinaestog veka, u kojoj turisti mogu naći raznorazne interesantne suvenire, nakit, predmete od drveta, keramike, kože... Otuda je Rynek Glowny poznat pod nazivom Pijačni trg. Po svojoj visini od čak 70 metara tu se izdvaja Gradska kuća, tj. gotička kula iz četrnaestog veka, Wieża Ratuszowa. Na južnom delu trga nalazi se mala kamena crkva św. Wojciecha iz jedanaestog veka. To je najstarija crkva u Krakovu. Okolo se nižu istorijske građevine sa mnoštvom hotela, restorana, kafića i prodavnica. I to nije sve... 

Na trgu Rynek Glowny pažnju privlači (adekvatan izraz je „štrči“) skulptura Eros Bendato, poznatija samo kao „glava“ :). Kažu da sada predstavlja najćešće mesto na kojem se sastaju stanovnici Krakova. Inače, ova statua je nastala 1999. godine i delo je umetnika Igora Mitoraja. Iako je veoma interesantna, mislim da su joj mogli naći bolje mesto od glavnog trga, gde se baš i ne uklapa u ambijent. Gotovo identične skulpture, dela istog umetnika, mogu se videti na nekoliko mesta u svetu, u Švajcarskoj (u Luganu), Engleskoj (Yorkshire Sculpture Park u blizini Vejkfilda), Kanadi (Yaletown Park u Vankuveru) i USA (Citygarden u Saint Louisu).

Na jugu starog grada je brdašce Vavel (na 228 m nadmorske visine) sa kraljevskim dvorcem, gde su vekovima krunisani poljski kraljevi. Tu se nalazi i katedrala, kao i grobnice poznatih Poljaka, spomenici Tadeušu Košćuškom i papi Jovanu Pavlu II. U zapadnom krilu palate, u okviru nacionalnog muzeja, može se videti jedna od najvrednijih slika u posedu Poljske, Dama s hermelinom, delo Leonarda da Vinčija.

Iako izgleda kao grad muzej, Krakov je veoma živ grad sa mnoštvom restorana i barova raznolikog eksterijera i enterijera, kao i ponude jela i pića. I preko dana i uveče je jednako živahno. U Krakovu možete ručati u azijskom, meksičkom ili italijanskom restoranu, koje sve bez malo možete naći u istoj ulici. Naravno, postoje i restorani koji nude tradicionalna jela poljske kuhinje, kao što je supa od krastavaca ili kolač sa sirom. Ipak, najviše me iznenadilo kuvano pivo i mada nisam ljubitelj piva, priznajem da me zaintrigiralo... 

Zaštitini znak Krakova je zmaj i naravno, uz to ide legenda. Po jednoj varijanti ove legende, velika opasnost po Krakov pojavila se u vidu nemilosrdnog zmaja u vreme vladavine kralja Kraka, po kojem je (opet po legendi) grad i dobio naziv. Kralj je obećao da će bogato nagraditi onoga ko uspe da savlada zmaja. Mnogi su bezuspešno pokušavali, sve dok se jedan mladi obućar nije dosetio da ispred zmajeve jazbine ostavi ovčju vunu natopljenu sumporom i katranom, koja je bila pogubna po halapljivog zmaja. Danas je jedna od najposećenijih turističkih atrakcija na brdu Vavel, upravo zmajeva pećina, ispod koje je bronzani spomenik zmaja iz 1972. godine. Inače, ovaj zmaj je veoma savremen, te bljuje vatru samo ako mu pošaljete sms :).

Zmaj gleda na Vislu, koja protiče ispod Vavela. Ja obožavam vodu i svaki grad mi je lepši ako ima reku. Preko Visle je izgrađeno mnogo mostova, od kojih je najstariji most u Krakovu Pilsudski, koji povezuje jevrejsku četvrt Kazimierz sa četvrti Pogórze. Nazvan je po maršalu Jozefu Pilsudskom, koji je u periodu između dva svetska rata, imao značajnu ulogu ne samo na političkoj sceni Poljske, već i u celoj Evropi. Pažnju nam je privukao i susedni pešački most Ojca Bernatka. Na njemu ljubavni parovi ostavljaju katance, kao simbol svoje ljubavi... ali to imamo i u Vrnjačkoj banji :).

Kazimierz se nalazi jugoistočno od starog grada. Ova četvrt je vekovima bila poznata kao duhovni i kulturni centar Jevreja. U njoj se nalazi najstarija sinagoga u Poljskoj, iz petnaestog veka, u kojoj danas postoji muzej. To je u stvari ogranak istorijskog muzeja u Krakovu sa eksponatima, koji svedoče o religiji, tradiciji i životu Jevreja. U četvrti Kazimierz ima još nekoliko starih sinagoga i muzeja, a ceo kraj deluje mirno i dostojanstveno.

U Krakovu mi se posebno svidelo to što ima puno parkova. Najpoznatiji je park Planty, koji je nastao dvadesetih godina devetnaestog veka na mestu starih gradskih zidina, tako da danas umesto kamenog utvrđenja, stari grad okružuje zeleni pojas. U njemu, pored raznog drveća i cveća, ima i nekoliko spomenika i fontana. Tu je i jezerce u blizini kule Barbakan, koja predstavlja ostatak nekadašnjeg utvrđenja, a sada praktično ima ulogu severne kapije starog grada. Parkovi Krakowski i Jordan se nalaze zapadno od starog grada. Oba su interesantna. Krakowski je park sa malim jezerom i neobičnim skulpturama, dok park Jordan zauzima dosta veću površinu, te nismo uspele ni da ga obiđemo celog. Osmišljen je po ugledu na američke parkove, a naziv je dobio po osnivaču Henriku Jordanu, profesoru na čuvenom krakovskom Univezitetu Jagielonski, koji je zaslužan za uvođenje fizičkog vaspitanja u škole širom Poljske. U Jordan parku smo naišle na spomenik Nikoli Koperniku, zatim na sportske terene, pa na zabavni park za decu sa bazenom. Malo dalje smo videle zeleni lavirint, tj. baštu koja podseća na lavirint. Svi ovi parkovi su veoma pristupačni jer se nalaze blizu starog gradskog jezgra. Međutim, park Skałki Twardowskiego je nekoliko kilometara dalje, sa druge strane Visle. Ogroman je, pa više liči na šumu nego na park. Tu nam je najviše vremena oduzela potraga za jezerom. Nije ga bilo lako pronaći jer smo imale samo mapu centra grada sa bližom okolinom, gde jezero nije ucrtano. Ni prolaznici nam nisu mnogo pomogli jer se engleski vrlo slabo govori u Poljskoj (a mi poljski ne znamo, mada je komunikacija srpski-poljski bila uspešnija). Ipak, uspele smo nekim čudom da dođemo do jezera. I mogu reći da je vredelo. 

Gde god bismo krenule, vraćale smo se u stari grad. A tu je svaka ulica posebna jer u svakoj od tih uskih uličica postoji neka atrakcija vredna pažnje znatiželjnih turista. I sve ulice u starom gradu mogu se obići na primer, za jedno popodne. Ipak ako hoćete da više pažnje posvetite muzejima i crkvama, da uđete u poneku radnju i restoran, za to je potrebno izdvojiti bar dva dana. U krakovskom starom gradu ima toliko toga da se vidi ali izdvojiću nešto što nije na listi „must see“ atrakcija. To je prodavnica čokolade u ulici Szewska u kojoj smo pronašle toliko raznih čokoladnih ukusa, izvajanih u još više različitih oblika.

Ipak, od celog starog grada najviše mi se svideo Univerzitet Jagielonski, koji je nastao 1364. godine i jedan je od najstarijih univerziteta u Evropi. Najzaslužniji za njegovo osnivanje bio je tadašnji kralj Poljske, Kazimir III Veliki. Prvobitan naziv Univerziteta bio je Krakovska akademija, a njegov današnji naziv potiče od kraljevske porodice Jagelonaca, koja je skoro dva veka vladala Poljskom. U okviru Univerziteta postoji muzej Collegium Maius sa mnoštvom antikviteta i naučnih instrumenata, koji su izloženi i u parku ispred. Zgrada u kojoj se nalazi muzej izgrađena je u stilu kasne gotike sa velikim dvorištem u čijem centru je bunar iz 1517. godine. Nekada su profesori živeli na spratu ove zgrade, dok su predavanja izvođena u prizemlju. Danas se tu pored stalne postavke muzeja, često organizuju i povremene izložbe sa različitim tematikama. U Krakovu se nalazi još nekoliko univerziteta i ustanova visokog obrazovanja, pa ovaj grad s pravom važi za centar nauke i obrazovanja u Poljskoj. Veoma je popularan i kao turistička destinacija među mladima širom sveta.

50 km zapadno od Krakova je Aušvic. Svi znaju za ovaj logor, uz čije ime obavezno idu i teške statistike na koje se, na žalost, svode ljudski životi. Nisam ga posetila - stvar ličnog izbora. Umesto toga, obišla sam čuveni rudnik soli Wieliczka, koji se nalazi 10 km jugoistočno od centra Krakova. Posetu ovom rudniku-muzeju toplo preporučujem. Nakon obilaska rudnika, vratile smo se u Krakov i još malo uživale u arhitekturi starog grada...