Ameliti više podseća na menzu i samim tim nije atraktivan kao neki drugi restorani na Amulianiju. Ima tek nekoliko stolova u bašti koja, zbog detalja i boja, odaje utisak da se radi o restoranu sa vedrom i domaćom atmosferom.
Domaća grčka kuhinja je osnovna ponuda restorana Ameliti. To je i razlog što je ovaj restoran jedan od najposećenijih na Amulianiju. Zaposleni rade punom parom ali su takođe gostoljubivi i vole da proćaskaju i našale se sa svojim gostima.
Hrana je sveža i ukusna, a cene su korektne. Osim tipičnih grčkih specijaliteta, poput pasticija koji je u Amelitiju odličan, u ponudi su vegetarijanski i veganski obroci, kao i dečiji meni. Više puta smo se vraćali ovom restoranu tokom letovanja.
U jedinom stalno naseljenom mestu, zapravo seocu, na ostrvu Amuliani, ima svega desetak restorana. Restoran Klemataria se nalazi u jednoj od ulica kojom smo stalno prolazili na putu do plaže.
Spolja ne deluje atraktivno, ali enterijer ovog restorana odaje bolji utisak. Uređen je u tradicionalnom grčkom stilu sa mnoštvom etno detalja, a osim toga, na sred restorana je fontana okružena zelenilom.
Na meniju su pretežno jela od mesa i ribe. Postoji i skroman izbor porcija za vegane. Kvalitet hrane je dobar, kao i veličine porcija, a cene su prosečne za Amuliani.
Do najvećeg jezera centralne Evrope, takozvanog mađarskog mora može se doći drumskim ili železničkim putem. Najbliži aerodrom je u Budimpešti, što je dobra opcija za one koji dolaze iz daleka. U našem slučaju, automobil je bio najbolje rešenje. To je bilo i prvo putovanje mog bebca u inostranstvo sa tek navršenih 8 meseci.
Stacionirali smo se u Šiofoku, jednom od turistički najrazvijenijih mesta uz jezero Balaton. Šiofok je idealno mesto za odmor čak i za turiste koji ne žele da istražuju jezero i okolinu.
Osim dugačkog šetališta uz jezero, interesantne arhitekture i fantastičnih sladoleda, u Šiofoku su me fascinirali parkovi puni cveća i skulpture u njima. Zapravo, po celom gradiću nalaze se razne skulpture i neobične fontane. Upečatljiv je vodeni toranj sa kafićem na vrhu odakle se pruža pogled na celo mesto i jezero.
Na par kilometara od centra Šiofoka nalazi se Bela zoo vrt sa jezercetom i raznim domaćim i divljim životinjama. To je relativno mali zoo vrt ali ga je samim tim lakše obići.
Šiofok je takođe odlična baza za obilaske. Odatle su na raspolaganju različite opcije javnog prevoza, tako da se do drugih mesta u okolini jezera može stići autobusom, vozom i brodom. Mi smo se najpre brodom uputili do Balatonfireda, koji je smešten sa druge strane jezera, na njegovoj severnoj obali.
Balatonfired je velika luka na Balatonu sa lepo sređenim parkom i mnoštvom kafića i suvenirnica. Dobro je povezan sa drugim mestima u okolini Balatona. Ne bismo pogrešili ni da smo tu odseli, iako mislim da u Šiofoku ima više turističkih sadržaja.
Destinacija našeg drugog brodskog izleta bilo je poluostrvo Tihanj. Za razliku od ravnice u Šiofoku, u Tihanju se već iznad luke nalazi strma uzbrdica koja vodi do brda sa autentičnim restoranima i katedralom iz čijeg se dvorišta pruža prelepi pogled na jezero.
Tu smo probali još bolji sladoled nego u Šiofoku i istinski uživali u predelu.
Tihanj nazivaju još i mađarskom Provansom. Poznat je po Festivalu lavande koji se u ovom mestu održava krajem juna. Mi smo na Balatonu bili početkom juna ali je već bilo dosta lavande po poljima. Svakako planiramo posetu tom festivalu nekom prilikom.
U okolini Balatona nalazi se još lepih mesta i interesantnih atrakcija. Posebno mi se svidela tvrđava Szigliget smeštena na severnoj obali Balatona, na uzvišenju sa kojeg se vidi dobar deo jezera. Vredi posetiti i dvorac Feštetić, koji je okružen velikim parkom sa botaničkom baštom i jezercima u kojima uživaju labudovi, patke i druge pernate životinje.
Nekadašnji dom porodice Feštetić, po čijem je imenu i danas poznatiji nego po zvaničnom Helikon, jedan je od najposećenijih dvoraca u Mađarskoj. Njegovoj popularnosti verovatno doprinosi to što se ovaj dvorac nalazi u gradiću Kesthelj, na severozapadnoj obali Balatona.
Izgrađen je polovinom XVIII veka, a od 70-ih godina prošlog veka pretvoren je u muzej u okviru kojeg postoji nekoliko stalnih izložbi. Enterijer odiše luksuzom starih vremena.
Čuvena je biblioteka u okviru ovog muzeja u kojoj se nalazi više od 80 hiljada izdanja.
Eksterijer dvorca nije manje interesantan, naprotiv. Osim prelepog vrta kojim je dvorac okružen, na ovom ogromnom posedu nalazi se botanička bašta sa mnoštvom egzotičnih biljaka, poznata pod nazivom "kuća palmi".
U okruženju ovog dvorca uživaju brojne ptice i druge pernate životinje. Tu se takođe nalazi jezerce i akvarijum.
Feštetić predstavlja veoma prijatnu kombinaciju kulturno-istorijskog nasleđa, luksuza i opuštajuće prirode.
Osim brčkanja u mađarskom moru, šetnje pored jezera ili plovidbe, Balaton nudi i druge zanimljive aktivnosti. Prava turistička poslastica je tvrđava Szigliget koja se nalazi na uzvišenju u blizini severozapadne obale Balatona.
Szigliget je izgrađen između 1260. i 1262. godine na ostrvu prekrivenom šumom, odakle i potiče naziv ove tvrđave (složenica dve reči: ostrvo i šuma). Prvobitna tvrđava je bila dosta manja od sadašnje, a tokom vekova je više puta dograđivana. Uz stazu koja vodi ka ovom utvrđenju nalaze se makete svih faza gradnje Szigligeta. 1822. godine je močvarni deo jezera oko ostrva na kojem je bila tvrđava isušen, pa se od tada Szigliget nalazi na kopnu uz jezero.
Ova tvrđava je pre nekoliko godina renovirana i osim impozantnog izgleda, očuvana je i čak istaknuta njena autentičnost. Kroz interaktivnu izložbu predstavljena je istorija zamka duga preko 760 godina, kao i svakodnevni život civilnog i vojnog stanovništva ovog kraja u 17-om veku. Interesantno je videti kakav je bio Szigliget kada je još bio ostrvo u Balatonu. Posebno atraktivno je što se u gornjem zamku reprodukuje udar groma koji je nekada razneo barutansku kulu. Najvažniji istorijski događaji u Szigligetu mogu se videti kroz kratak hronološki film.
Mnogim turistima je povod posete ovoj tvrđavi pogled na jezero Balaton. Osim jezera, kao na dlanu, vide se i okolna brda. Szigliget je otvoren za posetioce tokom cele godine. Međutim, upitna je pristupačnost tvrđave u uslovima snežnih padavina. S druge strane, u vrelim letnjim danima penjanje na tvrđavu može biti naporno.
Ispred tvrđave nalazi se kafić gde se osim osveženja služe i neki slatki specijaliteti ovog kraja. Tu je i malo dečije igralište osmišljeno u skladu sa okruženjem da bi i najmlađi posetioci mogli da se zabave. Međutim, prilaz tvrđavi nije sasvim prilagođen kolicima zbog grube kaldrme.
U Šiofoku, jednom od gradića, smeštenih uz najveće mađarsko jezero Balaton, postoji veliki izbor hotela i još više apartmana velikog raspona cena i opremljenosti. Apartmani Balaton su mi se dopali najpre zbog lokacije. Nalaze se u mirnoj ulici, blizu jezera i centra Šiofoka, na domak turističkih atrakcija, restorana i prodavnica.
Apartman u kojem smo bili smešteni je prostran i dobro opremljen. Kuhinja sadrži sve potrebne uređaje i pribor za pripremu obroka i obedovanje. Kupatilo je čisto sa svim elementima za održavanje higijene.
Svaki apartman ima terasu sa baštenskim stolom i stolicama, a neki apartmani imaju i ležaljke.
Posebno mi se dopalo gostoprimstvo domaćina od kojih smo dobili i karticu sa popustom za sledeći boravak u njihovim apartmanima.
Restoran Mustafa je jedan od restorana u Šiofoku koji rade tokom cele godine. Ne samo tokom zime, već i u letnjoj predsezoni, mnogo restorana u Šiofoku je zatvoreno, ali ne i Mustafa.
Ovaj restoran se nalazi u neposrednoj blizini luke i preko puta Jokai parka. Jelovnik podseća na restoran brze hrane iako je ponuda raznovrsnija. Osim jela sa mesom, postoji solidan izbor vegetarijanskih i veganskih obroka.
Osim zatvorenog dela, restoran Mustafa ima prelepu terasu. Atmosfera je opuštena, verovatno i zahvaljujući okruženju u kojem se nalazi, iako je ovde često gužva.
Najveće i najjužnije grčko ostrvo krasi više od 1000 km duga obala sa raznovrsnim plažama, od kojih su meni najdraže peščane, a peska ima u širokoj paleti boja. Tako na Kritu možete naići na beli, sivkasti, zlatasti, crveni i roze pesak. Kao kontrast nepreglednim plažama, kroz unutrašnjost ostrva protežu se planinski masivi sa vrhovima iznad 2000 m nadmorske visine, a tu su i kanjoni, klisure, maslinjaci i neizbežni zrikavci :). Ali Krit je mnogo više od lepih plaža i divlje prirode. Poznat je po Minojskoj civilizaciji, pa su danas neke od najposećenijih turističkih atrakcija na Kritu upravo ostaci naselja, koja datiraju čak 3000 godina pre nove ere.
Po mojoj proceni, za obilazak svega što je interesantno na Kritu treba bar mesec dana, za šta naravno, nismo imali ni vremena ni novca. Na zapadu se nalaze neke od najlepših plaža ne samo na Kritu već i u celoj Grčkoj i to je presudilo da odmor provedemo na zapadnom delu ovog ostrva.
Bili smo stacionirani u Geraniju, seocetu koje se nalazi oko 13 km zapadno od Hanije. Tačnije, bili smo u hotelu Venus beach, koji je smešten na samom ulazu u Gerani, odmah do Plataniasa, na prelazu iz živahnog mesta, sa mnoštvom restorana i noćnih barova, u miran seoski kraj. Ova lokacija je zbog blizine starog i novog puta, odlična polazna tačka za obilazak zapadnog Krita. Gerani se nalazi na zapadnom delu plaže duge više od 10 km, koja se prostire od Stalosa do Tavronitisa. Iako je to fizički jedna plaža, ona se dosta razlikuje od mesta do mesta. U Stalosu i Agia Marini je peščana, sitan šljunak počinje da se meša sa peskom od Plataniasa, a iduću ka zapadu nailazi se na krupniji šljunak i potpuno šljunkovite plaže, kao što su u Malemeu i Tavronitisu. Preko puta ove plaže je ostrvce Thodorou, koje iz daljine podseća na čudovište, posebno zbog male pećine na južnom delu, koja ima oblik usta. Ovo ostrvo nije nastanjeno, a najbolje se vidi iz Agia Marine.
Već posle dva dana nam je dosadilo da budemo na jednoj plaži, pa smo krenuli u obilazak ostrva. Prva destinacija nam je bilo poluostrvo Akrotiri, koje se nalazi u blizini Hanije, gde je i aerodrom. Tu ima nekoliko veoma lepih plaža. U zalivu sa istočne strane su Marathi i Loutraki, predivne peščane plaže, okružene zelenilom i zavučene od gradske vreve i masovnog turizma, ali i od vetra, koji na Kritu zna da bude i neprijatan. Na istočnoj strani poluostrva kupali smo se na plaži Kalathas, koja nas je iznenadila neobičnim formacijama stena i interesantnim uvalicama. Bili smo i na Stavrosu, plaži na kojoj je sniman Grk Zorba. U povratku smo posetili manastir Agia Triada, okružen mirom i tišinom, koju remeti tek poneki turista, poput nas.
Kada se zađe u unutrašnjost poluostrva Akrotiri, posebno na njegovom severnom delu, nailazi se na kamenita brda sa oskudnim zelenilom i kozicama koje se po njima pentraju. Delić divljeg Krita, sa gustom šumom i divljim kozama koje iskaču na put, doživeli smo i u kanjonu Therisso, koji se nalazi oko 15 km južno od Hanije. Najveći kanjon na Kritu je Samaria, što ostavljamo za neku drugu posetu ovom ostrvu.
Još zapadnije od „našeg“ Geranija kriju se rajske plaže, do kojih nije baš lako doći ali se vredi potruditi. Kada se krene prema zapadu, svi putevi vode ka Kisamosu. Pa ajde da ne preterujem, ne baš svi putevi, ali ono što Krićani nazivaju auto-putem definitivno vodi do Kisamosa. A odatle možete na više strana. Gde god da krenete nećete pogrešiti! Mi smo se najpre uputili ka plaži Falasarna. Na njoj smo proveli jedno prepodne i svim čulima uživali u njenim čarima. Plaža je ogromna i tu ima svega, od peska i raštrkanog drveća po plaži do šljunkovitih uvalica okruženih stenama. Iznad nje je jedan simpatičan kafić, odakle pića donose i na plažu.
Dalje smo nastavili ka Sfinariju, gde se nismo mnogo zadržavali jer na nas ta plaža i nije ostavila neki utisak. Prilično je dugačka, prekrivena krupnijim šljunkom, a uz nju se nalazi nekolicina veoma simpatičnih taverni, koje su mi se više svidele od same plaže. Ja ipak najviše volim pesak, a i bila sam nestrpljiva da vidim plažu Elafonisi!
Elafonisi se nalazi na krajnjem jugozapadnom delu Krita. Posle mnogo brda i krivina, stigli smo do te čuvene plaže. Njeno okruženje podseća na pustinju sa endemskim vrstama biljaka. A sama plaža je vrlo neobična i lepa, što zbog nekoliko interesantnih ostrvaca, što zbog stena koje izranjaju iz vode i rozikastog peska, koji se može videti na nekim njenim delovima. Voda je dosta plitka, što je idealno za decu i one koji vole da se brčkaju u plićaku ali za neko plivanje baš i nije... više je za lenčarenje i totalno opuštanje...
Na severo-zapadu ostrva je Balos. To je nestvarno lepa laguna sa neobično raspoređenim sprudovima, belim peskom i mnogo različitih plavih nijansi kristalno čistog mora. Kopneni put koji vodi do Balosa je neasfaltiran i veoma loš, pa smo rešili da idemo brodom. Brod polazi iz luke u Kisamosu, odakle nam je trebalo oko sat vremena do Balosa. Ispred lagune nas je čekao čamac, kojim smo se prevezli do obale. A tamo je usledila prava uživancija :). Balos ima dosta sličnosti sa plažom Elafonisi, što se ogleda pre svega u belom i roze pesku, rastinju oko plaže, kao i u kristalno čistom moru. Ali za razliku od Elafonisija, na Balosu ima i malo dublje vode, pa sam uživala i u plivanju.
U povratku smo obišli ostrvo Gramvousa, popeli se na tvrđavu na vrhu odakle se pruža fenomenalan pogled na Balos lagunu i malu plažu u podnožju ostrva. Na toj plažici najinteresantniji su ostaci jednog nasukanog broda, koji je pre 32 godine uništen na putovanju od Libije do Krita.
Posle Balosa, praktično ništa ne može da vas oduševi. Ipak, pomenula bih još neke plaže, koje se nalaze između Balosa i Hanije. Do Ravdouhe i Afrate, plaža smeštenih na različitim stranama poluostrva Rodopos, vode uski i krivudavi putevi koji se sa prilične visine spuštaju ka moru. Obe plaže su šljunkovite i interesantne su zbog toga što su u stenama koje ih okružuju urezane kapelice. Ko ne voli zavučene plaže, može se spustiti do Kolimbarija, gde se nalazi duga peščano-šljunkovita plaža, koja je u vreme naše posete bila gotovo prazna.
Hanija nam je bila blizu i nekoliko puta smo je posetili. Jednom definitivno nije dovoljno. Grad Hanija je centar istoimene regije, koja obuhvata najzapadniji deo Krita. Za vreme vladavine Mletaka to je bila prestonica ostrva i u najužem gradskom jezgru je uspela da zadrži arhitekturu i duh tog vremena. Danas je Hanija drugi grad po veličini, a mnogi kažu i najlepši grad na Kritu. Ne znam da li je moguće da se Hanija nekome ne svidi. Taj grad je toliko šarmantan da prosto pleni na prvi pogled. Nisu u pitanju samo građevine, prelepa venecijanska luka, obala ili ljudi, već je sve to zajedno čini neodoljivom.
Jedan dan smo posvetili oblilasku oblasti Retimno, čiji je centar upravo grad Retimno, koji je i veoma popularno odredište turista. U starom delu grada je dosta izražen otomanski uticaj, što nije neobično s obzirom da su Turci skoro tri veka vladali ovim gradom. Međutim, ima dosta građevina koje svedoče o mletačkoj vladavini. Nezaobilazna je tvrđava Fortezza, koja se nalazi na brežuljku, odakle se pruža pogled na ceo grad. Postoji tvrdnja da je mesto na kojem se ona nalazi nekada bilo ostrvce, koje se vremenom pripojilo Kritu.
Iz Retimna smo se uputili ka najbližem mestu na Libijskom moru, Plakiasu. Putevi na jugu su dosta lošiji od onih na severnom delu ostrva, a ni saobraćajna signalizacija nije bolja. Nije retka pojava da postoji tabla u jednom smeru, a u drugom je nema ili da vidite u kom ste mestu tek kad iz njega izađete. Posebno me iznenadilo to što je veliki broj putokaza na engleskom prežvrljan. Shvatili smo to kao normalnu pojavu na Kritu jer smo svuda nailazili na takve table. Na putu ka Plakiasu naišli smo na impresivnu klisuru Kourtaliotiko sa masivnim stenama, gde je ludački duvao vetar. Brzo smo stigli do mesta Plakias i istoimene plaže. Libijsko more zaista ima fenomenalnu tamno plavu boju. Plaža u Plakiasu je ogromna i tog dana je bilo divno za kupanje.
U povratku smo svratili u Georgiopulos, koji se nalazi između Retimna i Hanije. Taj grad mi je bio u najužem izboru, kada smo planirali letovanje, pa me baš zanimalo da vidim šta smo propustili. Kada bih sada birala između Geranija i Georgiopulosa, nisam sigurna za koje bih se od ova dva mesta odlučila. Georgiopulos je veoma simpatičano mesto, življe od Geranija, sa plažom koja me nije fascinirala, ali sam primetila da u blizini ima lepših plaža. Na jednoj od njih smo proveli kasne popodnevne sate.
Glavni i najveći grad na Kritu, Heraklion od nas je bio udaljen više od 150 km, što nije nedostižno ali s obzirom da smo u jednom danu planirali posetu Heraklionu, Knososu, Festosu i Matali, shvatili smo da se nečega moramo odreći, pa je tako ovog puta otpao obilazak Herakliona. Dakle, prošli smo pored Herakliona i stigli u Knosos, nekadašnji centar minojske civilizacije sa čuvenom palatom i jednim od najstarijih vodovodnih sistema. To je mesto gde se prepliću mitovi, istorija i savremeno doba. Izgleda impozantno, a predstavlja i značajan izvor prihoda za Krićane jer je najposećeniji lokalitet na ostrvu. Zatim smo posetili Festos, takođe veoma značajno naselje iz vremena Minojaca. Kao i ostali arheološki lokaliteti koji pripadaju minojskoj kulturi, ni Festos se ne nalazi na obali već nekoliko kilometara severno do Libijskog mora.
Kad smo završili sa časom (tj. nekoliko časova) istorije, red je bio da se brčnemo :). Blizu Festosa je Matala, koja opet ima veze sa minojskom civilizacijom jer je u to doba predstavljala važnu luku. U stenama koje je okružuju mogu se videti ostaci nekadašnjih rimskih grobnica, koje su tokom 60-ih godina bile veoma popularne među hipicima. Odatle se nazire ostrvo Gavdos - najjužnija naseljena tačka Evrope. Na Matali je tog dana duvao veoma jak vetar, što nam je donekle pokvarilo boravak na ovoj plaži.
Nastavili smo ka obližnjoj plaži Komos, koja me nezavisno od vetra apsolutno fascinirala i bilo mi je strašno žao što nismo mogli da se zadržimo duže na toj predivnoj peščanoj plaži.
Poslednje dana našeg letovanja na Kritu, proveli smo u okolini Hanije, a talasi su dosezali nekoliko metara i svuda su bile postavljene crvene zastavice, kao znak zabrane kupanja. Moram priznati da to nisam očekivala u drugoj polovini jula, ali ispostavilo se da je Krit pun iznenađenja...
