Hotel Omorika, Tara

U hotelu Omorika na Tari boravila sam dva puta i to u oba slučaja na istoj konferenciji koju organizuje Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije. U hotelu postoji nekoliko konferencijskih sala, pa je pogodan za konferencijski turizam. Omorika izgleda isto kao i pre šest godina, kada sam prvi put tu prenoćila. Izgrađen je 1977. godine i verujem da je u to vreme bio luks hotel. I danas održava određen nivo sadržaja i usluge ali je očigledno da mu je potrebno ozbiljnije renoviranje. 

Mi smo imali pun pansion i hranom smo bili zadovoljni. Svi obroci se služe po principu švedskog stola. Zastupljene su različite vrste mesa i jela od povrća i mesa, a bilo je i ribe, kao i različitih salata, sireva i pita. Za doručak je bilo i nekoliko vrsta muslija, a ručak i večera se nisu mnogo razlikovali. Večera je bila malo jača od ručka, kako je to običaj u našim hotelima, a uz to je služen i dezert. Hrana je delovala kvalitetno i sve je bilo ukusno, bez nekih preterivanja i specifičnih začina i specijaliteta.

U hotelskom baru postoji solidan izbor pića, od kojih mi se najviše svidela ceđena malina, a bilo je i lepih poslastica, kojima sam uspela da odolim :). Postoji i velika terasa koja gleda na šumu iza hotela, gde se takođe može uživati u piću ali i u pogledu.

Na ulazu hotela je bankomat, a na recepciji postoji menjačnica. Osoblje je ljubazno i korektno. Sobe se čiste svakog dana i osim standardnog nameštaja i kupatila, sadržaj u sobama obuhvata fen za kosu, TV prijemnik i bežični Internet, koji nije bio baš sjajan. Meni je nedostajao balkon, kao i neke sitnice, poput šampončića i kupke. 

Dane provedene u Omorici sam iskoristila za rekreaciju, kako u šetnji po okolnim šumskim stazama, tako i u hotelskoj teretani. Jedno veče smo išli na bilijar, a u hotelu je moguće igrati stoni tenis i stoni fudbal. Napolju postoje teniski tereni, u okolini trim staza, a u unutar hotela postoji kuglana. Ko voli spa program, može besplatno koristiti bazen i saunu ili doplatiti za uslugu masaže. Teretana je dobro opremljena i nije bilo gužve, za razliku od bazena i saune. Kod svlačionice na bazenu mi se nije svidelo to što se ormarići za odlaganje gardarobe ne zaključavaju, pa zbog toga ne treba nositi ništa vredno sa sobom kada se ide na bazen ili u saunu.

Budimpešta

Spoj brežuljaka i ravnice, starog i novog, Budima i Pešte, Budimpešta je postala velegrad, koji je sve interesantniji turistima iz celog sveta, a tako je blizu nas. Prvi put sam bila u Budimpešti kao radoznala klinka. Tada sam bila željna svega što je nepoznato i novo i Budimpeštom sam bila iskreno impresionirana. Najviše mi se svideo Parlament, posebno enterijer, a najlepši trenuci prilikom prvog boravka u Budimpešti vezuju me za večernje krstarenje Dunavom. Kasnije sam ponovila krstarenje u dnevnoj varijanti. Svakako je to nešto što u Budimpešti treba doživeti.

Sa reke je i danju i noću najupečatljivija zgrada mađarskog Parlamenta, koja je smeštena na levoj obali Dunava i predstavlja najprepoznatljiviji simbol ne samo Budimpešte već i cele Mađarske. To je i jedna od najlepših građevina u Evropi. Unutar Parlamenta dominira zlato jer je u njega uloženo čak 40 kilograma zlata od 22 i 23 karata. Jedan od najznačajnijih i najvrednijih predmeta u Parlamentu je kruna mađarskih kraljeva. Zgrada mađarskog Parlamenta je po veličini druga građevina tog tipa u Evropi (najveći parlament je u Bukureštu). Jedna od najimpozantnijih građevina u Budimpešti je i sinagoga, koja je druga najveća sinagoga u svetu (prva po veličini se nalazi, naravno, u Jerusalimu).

Pri prvoj poseti Budimpešte, upoznavanje grada smo započeli od Pešte, koja je smeštena na levoj obali Dunava, i to obilaskom Trga heroja, gde se nalazi spomenik izgrađen 1896. godine, povodom hiljadite godišnjice naseljavanja Mađara na ovim prostorima i nastanka mađarske države. Iza ovog spomenika se nalazi gradski park u kojem su smešteni zoo vrt, Sečenjijeva banja i koncertna dvorana Petefi. Od Trga heroja ka centru grada počinje široki Andrašev bulevar, gde se nalazi ambasada Republike Srbije. Ispod Andraševog bulevara saobraća linija prvog budimpeštanskog metroa - žuta linija. Budimpeštanski metro je jedan od najstarijih na svetu, a to je i prvi metro kojim sam se ja vozila, samo što tada nisam znala da ima toliko dugu tradiciju :). U Pešti se ne sme zaobići ni Ulica Vaci, koja predstavlja glavnu pešačku i šoping zonu u Budimpešti.

Brdoviti Budim je stari deo grada na desnoj obali Dunava. Budim je sušta suprotnost Pešti ne samo po prirodnim karakteristikama već i po arhitekturi. Do 1873. godine to su bili različiti gradovi, koji su se spojili u jedan grad, koji danas ima skoro dva miliona stanovnika. Najznačajnije građevine u Budimu su Budimski kraljevski dvorac sa Istorijskim muzejem Budimpešte, Nacionalnom galerijom Mađarske i Sečenjijevom nacionalnom bibliotekom, a tu je i veličanstvena Matijina crkva, kao i Ribarska tvrđava, čijih sedam kula simbolizuje sedam plemena od kojih su nastali Mađari.

Ne znam da li je slučajnost ili ne, ali Budim i Peštu povezuje sedam mostova, od kojih je najlepši Lančani most sa upečatljivim figurama lavova na ulazu na most sa strane Pešte. Ovaj most je polovinom XIX veka izgradio grof Ištvan Sečenji. Sa budimske strane, neposredno pored Lančanog mosta nalazi se spomenik „Nulti kilometar“, koji označava tačku od koje se mere sva rastojanja u Mađarskoj. U neposrednoj blizini mosta Margit smešteno je istoimeno ostrvo, koje je veoma popularno među stanovnicima Budimpešte, pre svega za rekreaciju i izlete. Najveličanstveniji pogled na budimpeštanske mostove na Dunavu pruža se sa brda Gelert, na čijem vrhu se nalazi Statua slobode.

Kada je reč o Budimpešti ne sme se izostaviti da je Budimpešta jedinstvena po svom prirodnom bogatstvu jer je to jedini glavni grad u svetu na čijoj teritoriji se nalaze termalni izvori. Ima čak 125 termalnih izvora, od kojih neki imaju lekovita dejstva.

Opatija

Mnogo puta sam čula da je Istra nešto posebno ali ništa ja ne verujem dok se ne uverim lično :). Bila sam dete kada se raspala Jugoslavija i kada su se izdešavale sve strahote ratova, a zatim i dugo posle toga, put me je samo u nekoliko navrata vodio kroz Hrvatsku, ali ne i u Hrvatsku. Tako sam u većini evropskih zemalja bila pre nego što sam prvi put boravila u Hrvatskoj. Poslovna poseta Opatiji krajem maja 2011. godine, bio je moj prvi boravak u Hrvatskoj.

Prelepa obala i šetalište, besprekorno sređeni parkovi, otmeni hoteli i prijatni ljudi - to je ukratko moj utisak o Opatiji. Osim toga, Opatija ima bogato kulturno-istorijsko nasleđe, o čemu govore prefinjene građevine različitih arhitektonskih stilova i interesantne skulpture.

Začeci turizma u Istri vezuju se za Opatiju i imućnog trgovca iz Rijeke, Ignacia Scarpu, koji je 1844. godine u želji da pobegne iz grada, odmor potražio u susednoj Opatiji, gde je izgradio letnjikovac. Taj letnjikovac je danas čuvena vila Angiolina, koja naziv nosi po njegovoj supruzi. U ovoj vili sada se nalazi Hrvatski muzej turizma, a okolo je predivan park. Prvi hotel izgrađen na jadranskoj obali je hotel Kvarner u Opatiji, koji je nastao 1884. godine. Već sledeće godine izgrađen je drugi hotel – hotel Imperial. Oba hotela krasi prelepa arhitektura i luksuzan enterijer.

Najstarija građevina u Opatiji je crkva Svetog Jakova, za koju se vezuje nastanak i naziv grada Opatije. U neposrednoj blizini crkve Svetog Jakova, u opatijskom parku nalazi se prelepa fontana sa figurama mitoloških likova Heliosa – personifikacije Sunca i njegove sestre Selene – personifikacije Meseca.

Simbol Opatije i najprepoznatljiviji pejzaž sa razglednica iz ovog mesta je statua devojke sa galebom, koja stoji na steni i odoleva talasima, a ujedno privlači najveću pažnju znatiželjnih turista. Uvek je gužva u blizini ove statue jer svi žele da je fotografišu. Na ovom mestu se ranije nalazila skulptura Madone del Mare, koju je postavila porodica tragično nastradalog grofa Artura Keselstadta, nakon što je on 1891. godine izgubio život u oluji ispred Opatije. Pošto je skulptura Madone del Mare doživela značajna oštećenja, ona je restaurirana i danas se može videti u Vili Angiolina, a njena pozlaćena replika se nalazi pored crkve Svetog Jakova. Današnja skulptura devojke sa galebom, koja je poznata i kao Opatijska nimfa, postavljena je 1956. godine. Model po kojoj je nastala ova statuta bila je gospođa Jelena Jendrašić iz Crikvenice, komšinica autora skulpture, vajara Zvonka Cara. Njen identitet je čak 55 godina skrivan od javnosti, sve dok gospođa Jelena nije razrešila misteriju. U prvoj verziji skulpture galeb je u kljunu nosio ribu, ali je riba kasnije nestala ili u nekoj oluji ili zbog vandala. Jednom prilikom je grupa vandala skinula i galeba, koji je na sreću brzo vraćen. Nadam se da će devojka sa galebom još dugo ponosno stajati na opatijskoj obali, na radost građana Opatije i njenih turista.
 
Ipak, najlepši utisak od svega u Opatiji na mene je ostavilo dugačko šetalište duž obale, uz koje se nalaze luksuzne vile sa sređenim baštama i hoteli, a s druge strane su stene i uvalice sa kristalno čistim morem. Najviše mi se svidela plažica za pse sa najfinijim šljunkom, koja je veoma čista i lepo uređena. U blizini Opatije nalaze se naselja Ičići i Lovran, a par kilometara dalje je Medveja sa prelepom plažom.

Zagreb

Ne poznajem Zagreb od ranije, kada smo bili u istoj državi, pa zato i ne mogu da poredim Zagreb nekad i sad. Iako se u Zagreb iz Beograda stiže za manje od četiri sata automobilom, većinu evropskih prestonica sam upoznala pre Zagreba. Ali od glavnih gradova nekadašnjih jugoslovenskih republika, jedino sam pre Zagreba bila u Ljubljani, naravno ne računajući Beograd, koji je moj po rođenju i opredeljenju :).

Prvi put sam u Zagrebu boravila u maju 2015. godine, na jednoj konferenciji, a zatim sam u Zagrebu bila još dva puta, mesec dana kasnije i nakon godinu dana, u aprilu 2016. Sva tri puta povod je bio posao ali sam našla vremena i za upoznavanje grada, koji mi se već na prvi pogled svideo.

Pošto sam poslednja dva puta bila smeštena u strogom centru grada, u hotelu Dubrovnik, koji se nalazi na trgu Bana Jelačića, to mi je bila početna tačka za šetnju gradom. Na ovom trgu se uvek nešto dešava: sajmovi, koncerti, protesti... a u svakom slučaju je često mesto sastajanja meštana i turista. Tuda prolaze plavi tramvaji, za koje sam čula da su jedan od prepoznatljivih simbola Zagreba. U okolini trga Bana Jelačića postoji mnogo butika i raznih drugih prodavnica poznatih hrvatskih i evropskih brendova. Od svega sam se najviše obradovala velikoj prodavnici Krašovih slatkiša :).

Zagreb je nastao iz Gornjeg grada, u kojem se danas nalaze najvažnije državne institucije Republike Hrvatske. Koga mrzi da se penje stepenicama, do Gornjeg grada može stići liftom. Pogled sa zidina na Zagreb je fenomenalan! Centralni trg u Gornjem gradu je trg svetog Marka, baš kao u Veneciji, ali osim naziva druge sličnosti nisam primetila :). Markovim trgom dominira crkva svetog Marka, koja je jedna od najstarijih građevina u Zagrebu. Na njoj je najupečatljiviji krov sa grbovima Zagreba i Trojedne kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije. Na istom trgu se nalaze Banski dvori sa sedištem hrvatske vlade, Saborska palata, koja predstavlja sedište Hrvatskog sabora, kao i nekoliko drugih važnih državnih institucija i muzeja.

U Zagrebu ima mnogo interesantnih muzeja, poput Tehničkog, Sportskog i Lovačkog muzeja, kao i Muzeja naivne umetnosti, Muzeja iluzija i muzeja posvećenog proslavljenom i tragično prerano nastradalom košarkašu Draženu Petroviću. Svaki od ovih muzeja je značajan i zanimljiv, ali mi je ipak najviše privukao pažnju autentični Muzej prekinutih veza u kojem su izloženi predmeti koje su ostavljali bivši parovi, od kojih svaki ima neko specifično emotivno značenje.

Zagrepčani, kao i Beograđani, vole da provode vreme u gradskim kafićima, pa onda ne čudi što i u Zagrebu ima mnogo lepih kafića. Postoji jedan detalj po kojem se razlikuju od beogradskih kafića, a to je što većina zagrebačkih ne prima kartice, već samo keš, pa onda morate biti pripremljeni i razmeniti novac u hrvatske kune.

Iz Zagreba nosim samo pozitivne utiske. I moji domaćini i ljudi koje sam sretala u prolazu, bili su prijatni i gostoljubivi. U Zagrebu sam svaki put imala osećaj kao da sam kod kuće, a to je verovatno i najbolji osećaj koji možete da imate u mestu koje tek upoznajete.