Restoran Dom, Ovčar banja

Restoran Dom je od centra Ovčar banje udaljen manje od kilometra i nalazi se na putu koji vodi ka manastirima Nikolje, Jovanje i Uspenje. Teško ga možete promašiti prilikom posete Ovčar banji, bilo da vam je prioritet obilazak manastira, planinarenje ili samo odmor u banji. Glavna zgrada restorana Dom nalazi se pored pruge u Ovčar banji, a ispod litice, na mestu gde počinje jedna od najstrmijih planinarskih staza na Kablaru. U Domu postoje i sobe koje se izdaju turistima. Za goste koji su na prenoćištu, kao i za druge posetioce, restoran u žutoj zgradi otvoren je tokom cele godine. S druge strane pruge i puta postoji bašta restorana Dom. Bašta se ustvari nalazi na samoj obali Zapadne Morave, u čuvenoj Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Otvorena je u prolećnom i letnjem periodu, tj. dok god je lepo vreme. Odmah nam je privukla pažnju ali smo prvog dana ručali na drugom mestu.

Sutradan smo se peli na Ovčar, a u povratku smo se, prilično iscrpljeni, umorni i gladni, spustili do letnje bašte restorana Dom. Da bismo došli do nje, morali smo da pređemo preko visećeg mosta, koji se nalazi preko puta manastira Preobraženje. Most ima podlogu od dasaka, od kojih su neke i naprsle. Prilično je uzak i klimav i ... strašno zanimljiv :). Bašta restorana nalazi se uz sam most i to sasvim sigurno doprinosi njenoj atraktivnosti. 

Bašta se sastoji od zatvorenog i otvorenog dela. Unutrašnjim prostorom dominira drvo. Tu se nalaze i neobične drvene skulpture, koje tokom letnje sezone stoje napolju. Po mojoj slobodnoj proceni, unutra ima do 100 mesta za sedenje. Na ovorenom delu bilo je desetak stolova, a prostora ima za bar još toliko, ali s obzirom da je to bio april mesec kada letnja sezona još nije počela, nije ni bilo potrebe da ih sve iznose. Tu postoji i deo sa ljuljaškama za mališane.

Na meniju restorana ima raznih jela nacionalne kuhinje. Naravno, najviše ima specijaliteta od mesa, ali ima i salata, čorbi, rečne ribe, a tu je i širok asortiman domaćih vina, rakija, piva i drugog alkohola, kao i sokića i poslastica. I muž i ja smo izabrali punjeno pileće belo meso i šopsku salatu. On inače ima običaj da me kopira, tj. skoro uvek bira isto što i ja kad sednemo u neki restoran, a s druge strane, ja više volim kada naručimo različita jela, jer onda obavezno probam i iz njegovog tanjira he he (može biti da je to razlog što on uvek naručuje isto što i ja :)). Ipak, ovog puta, nismo pogrešili u izboru. Kada je stiglo posluženje, sva konverzacija i divljenje prirodi istog momenta su prekinuti i bacili smo se na ukusnu klopu. Porcije su bile više nego dovoljne. I pored toga što imamo dobre apetite i što smo bili prilično izgladneli od pešačenja po Ovčaru, nismo mogli da pojedemo sve. U planu mi je bilo da probam i nešto slatko jer je to moj uobičajeni ritual posle ručka ali sam se toliko prejela da praktično nisam mogla da zinem. Mislim da ovo dosta govori o veličini porcija.

Kad smo završili sa klopom, punih stomaka smo nastavili da se divimo pogledu na planine, reku i viseći most :). Pretpostavljam da je preko leta još lepše. Tada restoran organizuje i splavarenje klisurom, što verujem da je poseban doživljaj. Isprobaću jednom obavezno!

U svakom slučaju, ambijent, kao i ponuda restorana Dom zaslužuju sve pohvale. Svakome bih preporučila da poseti oazu mira i divlju, netaknutu prirodu, kojom je okružen ovaj restoran.