Krušovice

Na putu ka Karlovim Varima, turisti obično zastanu u mestu Krušovice, da bi obišli istoimenu kraljevsku pivaru, koja se nalazi na oko 50 km od Praga. Meni nije bilo dovoljno da Karlove Vari i Krušovice obiđem jednom, već sam pri svojoj drugoj poseti Pragu, morala da utvrdim gradivo :). Za nekih sedam godina, koliko je prošlo između moje dve posete ovim mestima, ne mogu reći da je bilo značajnih promena. Jedino što sam pri drugoj poseti pokupila malo više informacija o istorijatu pivare.

Prvi pisani zapis o ovoj pivari datira iz 1581. godine, ali se pretpostavlja da je pivo u Krušovicama pravljeno dosta ranije. 1583. godine češki kralj Rudolf II kupio je ovu pivaru i ona od tada postaje vlasništvo češke kraljevske porodice i samim tim ulazi u istoriju češkog piva. Iako su se od nastanka pivare njen izgled i način proizvodnje piva dosta promenili, osnovni recept i sastojci piva koje se proizvodi u Krušovicama, ostali su isti. Neke delove pivare moguće je posetiti prilikom organizovanog obilaska koji se uglavnom završava degustacijom piva. Ispred pivare Krušovice nalaze se prodavnice u kojima se prodaju različite vrste piva proizvedenih u ovoj pivari. To je nešto što morate poneti kući, makar kao suvenir :).

Malta

Usred jakih snežnih smetova i mećava zbog kojih su mnogi aerodromi u Evropi bili zatvoreni i po nekoliko dana, mi smo se uputili na Maltu. U vreme naše posete, sredinom februara, na Malti se održavao veliki karneval, pa je ovo inače jedno od najgušće naseljenih ostrva u Evropi, bilo još življe nego što bismo očekivali. Mada, bilo je i malo hladnije nego što smo očekivali... Ipak u poređenju sa beogradskih -15, +15 na celzijusovoj skali, koliko je tada bilo na Malti, nama je bilo sasvim dovoljno za prijatan obilazak ostrva i dobro raspoloženje.

Smeštena u srcu Mediterana, između Sicilije i Libije, Malta je ostrvo na kojem se prepliću kultura i tradicija Evrope i Afrike. Oko ovog prelepog ostrva otimali su se mnogi, počev od Feničana, Rimljana, pa do Britanaca, a ona je sačuvala ponešto od svakog osvajača, kao i od naroda u svom okruženju. To se vidi i po veoma specifičnom malteškom jeziku, koji je kombinacija arapskog i sicilijanskog italijanskog, a ima ponešto i od francuskog i engleskog. Engleski je pored malteškog takođe službeni jezik na Malti.

Na Malti se saobraćaj odvija levom stranom, kao u Britaniji, tako da ukoliko planirate obilazak ostrva automobilom, morate se prilagoditi tome. Mi smo svuda išli autobusom. Na celom ostrvu autobuski saobraćaj je veoma dobro organizovan sa velikim brojem linija, koje povezuju praktično svako, čak i najmanje mesto na Malti. Može vam se činiti da od mesta do mesta putujete duže nego što treba, ali to je posledica veoma razuđene krivudave obale i uglavnom uskih puteva. Obično ne volim da u javnom prevozu provodim mnogo vremena, ali u slučaju Malte, čak je i vožnja autobusom pravo uživanje jer tamo na svakom koraku ima šta da se vidi, počev od interesantne arhitekture, preko oranica i brežuljaka do neobične obale i morskog plavetnila.

Malta je riznica kulturno-istorijskog nasleđa i prirodnog bogatstva. Zato smo morali da se dobro organizujemo i da ipak napravimo selekciju među brojnim turističkim atrakcijama koje ovo ostrvo nudi.

Bili smo smešteni u Sliemi, uz šetalište pored obale, duž kojeg se nižu hoteli, restorani i prodavnice. Od glavnog grada, Valete nas je delilo samo nekoliko minuta vožnje busom, a do živahnog Sent Džulijensa smo išli peške, šetalištem.

Valeta je grad-muzej koji se sa punim pravom nalazi pod okriljem UNESCO-a. Mene su očarale prelepe kamene građevine sa balkonima i mnoštvom interesantnih detalja, od kitnjastih lukova do raznobojnih ulaznih vrata. Konkatedrala Svetog Jovana iz šesnaestog veka, nekada crkva Malteških vitezova, jedno je od nezaobilaznih mesta pri poseti Valete. U njoj se nalazi čuveno delo Karavađa, Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja. Impozantne su i kolekcije flamanskih tapiserija i svešteničkih odora, koje takođe možete videti u ovoj crkvi. U Valeti su očuvane stare zidine i jedna od najvećih i najdubljih prirodnih luka na svetu, koja ima i veliki istorijski značaj. Sa velike terase bašte Upper Baracca iz osamnaestog veka pruža se panoramski pogled na luku i tvrđavu St. Angelo. U vreme karnevala, svi ti prenaglašeni kostimi i maske, reke veselih stanovnika Malte i njenih turista koji preplave ceo grad, još više ističu koliko je Valeta posebna.

Nekadašnja prestonica Malte, Mdina, smeštena je na brdašcu, u središtu ovog ostrva. Pretpostavlja se da su prvobitno utvrđenje na tom mestu izgradili Feničani 700 godina pre nove ere, a u vreme Rimskog carstva tu je izgrađena palata rimskog guvernera. Većina građevina koje danas postoje u Mdini imaju elemente normanske i barokne arhitekture. U uskim uličicama možete pronaći muzeje, palate i crkve, ali su tu i domovi malobrojnih stanovnika Mdine. I danas je ovaj grad okružen zidinama, odakle se pruža pogled na Valetu i okolna mesta. Ono što odudara od celog ambijenta jeste crvena govornica ispred ulaza u stari grad, ista ona kakvu možete videti u Londonu.

U malom mestu Attard nalazi se palata San Anton i istoimeni vrtovi. Ova palata potiče iz prve polovine sedamnaestog veka. Kroz nju su prošli brojni vladari, a od 1974. godine ona postaje zvanična predsednička rezidencija. Tu smo videli biste svih predsednika Malte, uključujući i aktuelnog. San Anton palata je okružena vrtovima. Jedan deo je privatni posed, a postoji i deo otvoren za javnost sa jezercima, ribnjacima, fontanama, skulpturama i raznovrsnim biljkama i drvećem. Među brojnim biljnim vrstama ima primeraka starih preko tri veka, kao i onih koje su zasadili državnici iz različitih delova sveta prilikom posete Malti.

Najviša tačka na Malti, visine od "čak" 253m, nalazi se na zapadnoj obali ostrva. To su litice u selu Dingli, odakle se pruža fantastičan pogled na morsko plavetnilo. 

Jedna od najposećenijih turističkih atrakcija na Malti je Popajevo selo, koje se nalazi na severozapadu ostrva, u prelepom zalivu Ankor, nedaleko od Meliehe. Kada sam planirala put na Maltu, Popajevo selo mi je bilo na vrhu liste mesta koje treba videti na ovom ostrvu. Ispunilo mi je sva očekivanja i preporučujem svima koji se nađu na Malti da nikako ne propuste beskrajno simpatično Popajevo selo. 

Da smo Maltu posetili u letnjem periodu, ovde bi bila iscrpna priču o plažama :). Međutim, s obzirom da smo na Malti boravili preko zime, videli smo (naglasak na videli, bez kupanja :(...) samo plaže u Meliehi i Sliemi. Od ostalih interesantnih mesta koja treba obići preko leta tu su Plava laguna, Rajski zaliv, zatim plaža sa peskom zlatne boje, Ghajn Tuffieha i mnoge druge.

Poslednjeg dana našeg boravka na Malti sručila se takva oluja da nam ništa drugo nije preostalo nego da idemo u šoping :). Moj favorit što se šopinga na Malti tiče su juvelirnice sa prelepim filigranima. A na Malti se spremaju i neka simpatična jela koja uključuju lokalne proizvode, kao što je sir gbejna, zatim pita od ribe, govedina sa maslinkama i mnogi drugi specijaliteti, nastali pod uticajem različitih kuhinja.

Popajevo selo

Malta osim bogate istorije krije i jednog od mojih omiljenih junaka iz detinjstva, Popaja! Sve scene iz brojnih crtaća, a pre svega iz mjuzikla, koji je sniman 1980. godine na severozapadu ostrva, u zalivu Ankor, oživljavaju već pri prvom pogledu na taj mali idilični zaliv sa drvenim kućicama jarkih boja. Popajevo selo, izgrađeno 1979. godine kao scenografija za film, u kojem je Popaja glumio izvanredni Robin Vilijams, nastavlja da živi na oduševljenje i dece i odraslih. U svakoj šarenoj kući nas je čekalo iznenađenje, od lutkarskih predstava i Božićnog sela sa Deda Mrazom, preko bioskopskih projekcija do restorana i nezaobilaznih suvenira, na kojima je glavni motiv naravno spanać! Čak i u restoranu na meniju imaju različita jela od spanaća.

Do Popajevog sela smo došli iz Meliehe, koja je smeštena na suprotnoj obali. Od Meliehe možete ići busom, mada za tim i nema potrebe jer je na tom delu Malta najuža, pa se sa jednog na drugi kraj obale stiže za samo dvadesetak minuta hoda, pored livada i oranica.

Osim Popaja, u Popajevom selu smo videli i njegovog večitog rivala Badžu i Kiću i čak dve Olive! Uz melodije iz mjuzikla uživali smo u svakom trenutku boravka na ovom idiličnom mestu. Dugo posle toga sam pevušila stihove:
      I'm Popeye the sailor man. I'm Popeye the sailor man.
      I'm strong to the finich, cause I eats me spinach.
      I'm Popeye the sailor man.