Tenerife

Na Tenerife smo otišli baš u vreme kada je u Srbiji najhladnije, krajem januara. Putovali smo iz Temišvara preko Barselone do Tenerifa, kombinujući letove dve lowcost aviokompanije. U polasku smo imali dva dana razmaka između letova, pa smo to vreme iskoristili za šetnju po Barseloni, dok smo u povratku imali povezane letove.

Dok smo se približavali ozloglašenom aerodromu, Tenerife Norte (Los Rodeos), duvao je toliko jak vetar da je avion „malčice“ gubio ravnotežu ali srećom uspešno smo sleteli. Svi su aplaudirali kao na našim čarter letovima :). Ovaj aerodrom je smešten na severu ostrva, u mestu San Cristobal de La Laguna. Nalazi se na brdu gde su magla i vetar česte pojave, čak i preko leta. Inače, poznat je po najvećoj avionskoj nesreći u istoriji vazduhoplovstva, koja se desila u martu 1977. godine kada su se dva aviona sudarila na pisti. U to vreme se već završavala izgradnja novog, većeg aerodroma na jugu ostrva koji je izgrađen zbog nepovoljnih klimatskih uslova na aerdoromu Los Rodeos (iako ova najveća nesreća nije bila uzrokovana vremenskim prilikama). Novi aerodrom je otvoren krajem naredne godine, a Los Rodeos je u međuvremenu značajno unapređen, tako da se sada letovi retko otkazuju zbog vremenskih prilika i bezbednost je mnogo veća. Oba aerodroma su odlično povezana javnim autobuskim prevozom sa ostalim delovima ostrva. Postoji i linija koja saobraća između ova dva aerodroma.

Pomenuti grad San Cristobal de La Laguna ili skraćeno La Laguna nekada je bio glavni grad Kanarskog arhipelaga, a danas predstavlja najveći kulturni i univerzitetski centar Tenerifa i Kanara. Od 1999. godine nalazi se na UNESCO-ovoj listi svetske kulturne baštine. Laguna je veoma autentična sa starim gradskim jezgrom gde se nalaze mnoge vredne istorijske građevine, među kojima su crkve, palate, zgrade muzeja, državnih institucija, fakulteta... Mi smo se u Laguni zadesili u vreme nekakvih protesta, pa su neke ulice bile blokirane. Ko zna zašto oni protestuju... verovatno ne znaju za gore. Mogli bi malo da posete Srbiju i bilo bi im lakše... :).

Nešto dalje od centra Lagune smešten je veoma interesantan muzej posvećen nauci i kosmosu, Museo de la Ciencia y el Cosmos. Uz međunarodne kartice za profesore i studente, ITIC i ISIC ulaz je besplatan (živela Španija! :)). U ovom muzeju ima svašta da se vidi, od interesantnih eksponata, lavirinta ogledala i opservatorije do matematičkih igara i naučnih eksperimenata u kojima svaki posetilac može učestvovati. Valjda je cilj pokazati kako nauka može da bude zabavna :). 

Kada se iz Muzeja nauke i kosmosa krene nizbrdo prema moru, stiže se do prestonice Tenerifa, Santa Cruza. Danas se Laguna sve više teritorijalno stapa sa prestonicom, pa je neki smatraju predgrađem Santa Cruza. 

Iako je Tenerife ostrvo blage klime sa temperaturama koje leti ne prelaze 30 stepeni, a zimi se ne spuštaju ispod 20 (u priobalnim delovima), na ovom ostrvu je veoma izražena mikroklima. Tako smo mi u jednom danu doživeli gotovo sva četiri godišnja doba! Niži delovi na severu tokom kalendarske zime podsećaju na naše proleće, dok na jugu u isto vreme imate osećaj da je pravo leto, a kad se popnete na Teide čeka vas mraz... sam vrh ove planine u najvećem delu godine je prekriven snegom. 

Na severu Tenerifa, osim što obavezno treba obići Santa Cruz, Puerto de la Cruz i La Lagunu, divno iskustvo je obilazak gradića Orotava. Ovo mesto odiše duhom tradicionalnih Tenerifa. To se vidi po arhitekturi, mnoštvu detalja od drveta i keramike, heklanim i vezenim ručnim radovima... a tu se nalazi i najveći izbor semena najraznovrsnijih tropskih biljaka. Najpoznatija kuća u Orotavi je Casa de los Balcones, čiji su zaštitni znak balkoni po kojima je i dobila ime. U njoj se nalaze raznorazni tradicionalni predmeti i proizvodi koje možete pazariti. U blizini je impozantna palata Liceo de Taoro, a uz nju očaravajući park Jardines da la Victoria koji je izgrađen u više nivoa sa prelepim fontanama, ukrasnim lampionima i palmama. 

Orotava se nalazi na putu za najviši planinski masiv Španije, vulkansku planinu Teide, koju smo obišli u organizovanoj autobuskoj turi. Sa Teida smo se spustili do Maske, pa smo onda ponovo počeli da se vozimo uzbrdo i to po mnogo lošijem putu od onog koji vodi kroz planinu. Ustvari sam put je dobar ali je dosta uzak i krivine su za verovali ili ne, ali zato je panoramski pogled zlata vredan! :).

Garachico je još jedno mesto koje me oduševilo. Nalazi se na severozapadu Tenerifa, južno od Puerto de la Cruza. Početkom osamnaestog veka na Garachico se obrušila vulkanska lava, koja je meštanima nanela ogromnu štetu ali mesto je uspelo da preživi. Danas u njemu postoje prirodni vulkanski bazeni koje je formirala lava. Po ovim nesvakidašnjim bazenima Garachico se izdvaja od svih drugih mesta na ostrvu. Ipak, to nije sve što privlači turiste da posete ovaj gradić. Uz obalu se nalazi tvrđava San Miguel iz šesnaestog veka sa eksponatima koji govore o istoriji Garachica. Najstarija građevina u mestu potiče iz 1524. godine. To je Convento de San Francisco, nekada manastir a danas prirodnjački muzej sa eksponatima iz celog sveta. Poseban šarm ovoj građevini daje dvorište koje se nalazi unutar nje. 

Zaštitni znak Tenerifa je „Zmajevo drvo“. Najveći i najstariji primerak, El Drago Milenario, za koji se smatra da je star oko hiljadu godina, videli smo u mestu Icod de los Vinos, nedaleko od Garachica. Ovo drvo, visoko 22m, sa neobično isprepletanim granama, poput zmija, ima stablo na kojem kao da se naziru ljudski likovi. Za njega se vezuju mnoge legende, poput one o mladom trgovcu koji se opčinjen lepotom jedne devojke jureći za njom, našao ispod Zmajevog drveta na koje je, misleći da je živo, bacio koplje, a tada je krv počela da teče iz drveta. Naravno da iz njega ne teče krv ali ovo drvo zaista ispušta sok crvene boje i dokazano je da je to jedino drvo na svetu koje ispušta takvu veoma specifičnu supstancu. Starosedeoci Tenerifa su je koristili za lečenje raznih bolesti, dok se danas smatra da sok ovog drveta ima dobar potencijal za lečenje leukemije. 

Jug u poređenju sa severom liči na pustinju. Od vegetacije su zastupljeni kaktusi i palme, mada čak i palmi ima mnogo manje nego na severu ostrva. Ali zato kažu da na jugu kiša pada u proseku samo 5 dana godišnje! 

Za razliku od severa gde je najviše Nemaca, na jugu preovlađuju Englezi. Na jugozapadu Tenerifa smo posetili ono što zovu „must see“ atrakcijom, gigantske stene - Los Gigantes. Možda sam očekivala previše ali uopšte me nisu fascinirale. 

Playa de las Americas je poznata po najboljem provodu, dok su Los Cristianos i Costa Adeje mirnija letovališta. Ovo su i najposećenija mesta na južnoj obali, pa čak i na celom ostrvu. Zajedničko za sva tri su brojni luksuzni hoteli i dugačke peščane plaže, od kojih su neke omiljene među surferima, a većina je prilagođena odmaranju i uživanju. Meni se najviše svidela plaža Del Duque. Kupanje je duž južne obale moguće tokom cele godine jer temperatura vode ne pada ispod 20 stepeni. Meni je sve ispod 24 stepena hladna voda, ali bilo je hrabrih kupača i krajem januara. Fantastično je što od Los Cristianosa do Adeje postoji uređeno šetalište dugo oko 8km, što je malo više nego jedan krug oko Ade, znači sasvim lepa šetnjica. 

I da rezimiram: Ako želite da uživate u bujnoj vegetaciji i raskošnim parkovima za vas je sever Tenerifa. Ako vam je prioritet uživanje u suncu i kupanju, a i noćni provod, idite na jug. Za one avanturističkog duha definitivno su planinski masivi u unutrašnjosti ostrva. A ako ste radoznali putnik kao ja, morate videti bar delić svega što pruža prelepo Kanarsko ostrvo Tenerife!