Bodensko jezero

Na tromeđi Nemačke, Austrije i Švajcarske, smestilo se Bodensko jezero. Nalazi se na reci Rajni, na nadmorskoj visini od 395 m. Sa ukupnom površinom od 539 km2, ovo jezero je treće po veličini u središnjoj Evropi. Najvećim delom pripada Nemačkoj - čak 173 km obale; 72 km obale Bodenskog jezera nalazi se u Švajcarskoj, dok se u Austriji prostire na 28 km. Jezero je okruženo Alpima, tako da je popularno odredište turista ne samo preko leta, već i zimi.

Ja sam posetila gradić Lindau u Bavarskoj, koji je smešten na istočnoj obali Bodenskog jezera. Lindau leži na ostrvu koje je nasipom spojeno sa kopnom i podseća na neko mondensko letovalište. Prepoznatljiv je po jednom od najlepših svetionika u Nemačkoj, izgrađenom polovinom devetnaestog veka. Duž obale se nižu hoteli i restorani, a u uskim ulicama ovog gradića krije se mnoštvo interesantnih zgrada, fontana i lepo uređenih zelenih površina. Neko bi pomislio da je takvo mesto idealno za organizovanje nekog muzičkog ili filmskog festivala, ali Lindau je poznat po tome što se u njemu tradicionalno početkom jula još od 1951. godine okupljaju nobelovci!

Kako štedeti u inostranstvu?

Ukoliko putujete u sopstvenoj organizaciji, posebno ako se radi o mestu u kojem do tada niste bili, obavezno se pre dolaska informišite o mogućim načinima transfera sa autobuske, železničke stanice ili aerodroma do hotela ili nekog drugog smeštaja u kom će te boraviti. Po dolasku u inostranstvo često smo umorni i previše uzbuđeni ili nestrpljivi da što pre stignemo do konačnog odredišta, pa ako nismo dobro upoznati sa cenama pojedinih varijanti transfera, može se desiti da platimo mnogo više nego što bi nas to koštalo da smo se dobro informisali. Ako rešite da se prevezete taksijem, unapred se informišite o cenama u tom mestu da ne bi bilo neprijatnih iznenađenja.


Pre nego što odete u inostranstvo raspitajte se o kursu valute zemlje u koju putujete, kao i o menjačnicama i provizijama koje naplaćuju. U nekim zemljama postoje značajne razlike u kursu menjačnica koje se nalaze na samo nekoliko koraka jedna od druge. Ako vas mrzi da preračunavate cene “u glavi” ili da ih stalno unosite u kalkulator, dobro rešenje je da napravite tabelu sa “okruglim” iznosima preračunatim u dinare ili evre. Na taj način ćete imati jasnu predstavu o tome koliko šta košta i to vam svakako može pomoći da smanjite troškove dok ste na putu.

Ako imate kuhinju, vremena i volje da na putu spremate obroke, svakako ćete uštedeti u odnosu na to da se hranite po restoranima. Najbolje je raspitati se gde su locirane prodavnice najjeftinijih lanaca supermarketa i u njima se snabdevati tokom odmora. Opšte poznata taktika našeg naroda je da sa sobom svuda nosi hranu :) i na taj način se naravno najviše uštedi. Ako vam se nijedna od ovih varijanti ne sviđa, informišite se koje restorane najviše posećuje lokalno stanovništvo jer je to uglavnom dobar pokazatelj gde su cene povoljne, a hrana kvalitetna.

Ako volite da obilazite okolinu, jeftinije ćete proći ako sami uplatite izlet preko neke od lokalnih agencija, nego preko turističke agencije sa kojom ste došli u to mesto ili preko hotela u kojem ste smešteni. Naravno, treba izabrati ozbiljnu lokalnu agenciju. Isto važi i za iznajmljivanje automobila. Za pojedine destinacije, posebno u špicu sezone, jeftinije je rezervisati auto unapred preko veb sajta neke od proverenih agencija koje posluju u tom mestu.

Sve lekove, koji vam mogu zatrebati na putu, ponesite sa sobom jer u suprotnom možete doći u situaciju da ih platite nekoliko puta više nego što biste platili kod nas to isto. Ovo je posebno slučaj sa popularnim letovalištima.

Pri kupovini suvenira i ostalih poklončića treba izbegavati najprometnija mesta, kao što je šetalište uz obalu, strogi centar grada i slično. Bolje je potražiti zavučene radnjice u kojima se mogu pronaći ne samo jeftiniji već i originalniji pokloni.

Pametni telefon ili tablet vam takođe može biti izuzetno značajan za štednju novca dok se nalazite u inostranstvu. Više ne morate kupovati brošure, turističke vodiče i mape, a to vam neće doneti samo uštedu u novcu već i u prostoru u torbi :). Na Internetu se može pronaći praktično sve što vam može pomoći za kupovinu, provod i turističke obilaske bilo gde u svetu.

Najneobičnije plaže na svetu

Verujem da su u manjini oni koji ne vole more i plaže, ako takvih uopšte ima :). A za sve nas koji plaže obožavamo, o njima maštamo i uvek im se jednako radujemo, evo mog izbora 10 najneobičnijih plaža na svetu!

1. Australijska plaža Hyams, smeštena je 300km južno od Sidneja. Poznata je po najbeljem pesku na svetu, zahvaljujući čemu je ušla u Ginisovu knjigu rekorda! Taj pesak koji više liči na belo brašno ili bebi puder u kombinaciji sa jakim suncem može da zaslepi posetioca, pa je tokom boravka na ovoj plaži obavezno nositi naočare sa visokom UV zaštitom.

2. Plaža prekrivena školjkama, koja je po tome i dobila naziv, Shell Beach, nalazi se na karipskom ostrvu St. Barts. Bogat podvodni svet, jake morske struje i uragani vekovima su na ovu plažu nanosili bezbroj raznobojnih egzotičnih školjki, koje su gotovo sasvim prekrile peščanu obalu.

3. Na havajskom ostrvu Maui nalazi se plaža Kaihalulu na kojoj dominira crvena boja peska i šljunka u kontrastu sa tamno plavom bojom mora. Ova plaža je prilično izolovana i s obzirom da do nje vodi litica, obično se preporučuje adekvatna obuća. Zbog svoje izolovanosti, Kaihalulu je omiljena među nudistima.

4. Havajski dijamant, kako još zovu plažu Papakolea, sasvim sigurno spada među najneobičnije na svetu upravo zbog zelenog peska, kojim je prekrivena, a koji potiče od poludragog kamena hrizolita.

5. Još jedna havajska plaža Punalu’u ističe se po svom crnom pesku nastalom od vulkanske erupcije lave i po kornjačama koje na njoj ležu jaja. Ne samo da je protivzakonito da na primer šaku peska sa ove plaže ponesete kao suvenir, već postoji i lokalna legenda po kojoj će svako ko to uradi biti proklet.

6. Ostrvo Harbour na Bahamima krasi oko pet kilometara ružičaste peščane obale. Ova plaža tu neobičnu boju peska duguje crvenim planktonima i koralima Foraminifere, koji po izumiranju za sobom ostavljaju školjke nežno roze boje.

7. Kalifornijska Pfeiffer plaža, osim što je poznata kao jedina ljubičasta plaža na svetu, takođe je poznata po tome što njen pesak može da menja boje pod kombinovanim uticajem minerala i igre svetlosti i vode. Na taj način se stvara nesvakidašnji efekat duginih boja.

8. Staklena plaža u Kaliforniji zaista je posuta staklenim kamenčićima različitih boja. Zanimljivo je što ovakav svoj izgled može da zahvali tome što je u periodu od 1950. do 1967. godine na tom mestu bila deponija. Većina otpada je odnešena sa plaže ali je Pacifik preostale komade stakla preoblikovao u neobične staklaste formacije koje danas ovu plažu čine jednom od najneobičnijih na svetu.

9. Da na plažama ne uživaju samo ljudi dokazuje plaža u Goi u Indiji, koju ravnopravno dele i turisti i krda krava. Na ovoj plaži sa svetlo braon peskom i palmama koje je okružuju izgleda da se svi lepo slažu.

10. Da bismo uživali u neobičnim i lepim plažama nije uvek neophodno preći pola sveta. Jedna od najneobičnijih i najlepših plaža nalazi se na dva sata leta od Beograda. To je Balos na Kritu, koja se može pohvaliti interesantnim sprudovima i rastinjem, različitim nijansama kristalno čistog mora, kao i belim i roze peskom.

Rudnik soli Wieliczka

Čuveni rudnik soli Wieliczka nalazi se na prostoru gde je nekada bilo more koje je iza sebe ostavilo veliki broj minerala, među kojima i natrijum hlorid. Wieliczka je smeštena 10 km jugoistočno od centra Krakova i prava je šteta ne posetiti je prilikom boravka u Krakovu. Rudnik je izgrađen je u trinaestom veku, a čak do 2007. godine odatle je izvlačena so. Ovaj rudnik je Poljskoj vekovima predstavljao jedan od osnovnih izvora prihoda. Danas donosi prihode na drugi način, preko turizma. Otvoren je za posetioce kao muzej, mada je mnogo više od toga. To je jedna od najvećih turističkih atrakcija u Poljskoj, koja se nalazi na UNESCO listi svetske kulturne baštine i koju svake godine poseti više od milion turista.

Na devet podzemnih nivoa dubine od 64 m do 327 m, napravljen je čitav grad. Sastoji se od 245 km podzemnih tunela i može se obići samo u organizovanoj grupi sa odgovarajućim stručnim vodičem. Temperatura je unutra uvek 14 - 16 °C. Za posetioce je otvoren samo mali deo rudnika. Naš obilazak je trajao puna tri sata. Prešli smo ukupno 800 stepenika i videli dugačke lavirinte sa skulpturama rudara, zatim jezero, najveću podzemnu crkvu na svetu, restorane, prodavnice suvenira... I sve je slano, ko ne veruje može liznuti bilo koji zid rudnika :). U gradiću Wieliczka se nisam mnogo zadržavala ali mi je u toj kratkoj poseti takođe delovao veoma simpatično. Pažnju mi je privukao pre svega lepo sređeni park, zatim crkva i hotel sa spa centrom i različitim programima za rehabilitaciju.

Piran

Ako je Portorož slovenačka oaza hedonizma, Piran, koji je samo 3km udaljen od Portoroža, predstavlja centar kulture slovenačke rivijere. Piran važi i za najromantičniji grad na slovenačkom primorju, jer je uspeo da očuva venecijanski šarm. Skoro ceo grad je pod zaštitom države. Uske vijugave ulice, sređeni trgovi, zgrade negovanih fasada i luka koja okružuje stari grad, čine Piran živopisnim spomenikom srednjovekovne Istre.

U Piranu ima mnogo manje hotela nego u Portorožu, ali bilo da ste smešteni u Piranu ili Portorožu, nikako ne smete propustiti šetnju obalom koja povezuje ova dva grada. Posebno je lepo šetati se u letnje predvečerje zbog fantastičnih prizora zalazaka sunca.

Piran se ne može razgledati iz automobila niti iz broda, već peške, korak po korak, ulicu po ulicu. Iako na prvi pogled izgleda da se može brzo obići, ovaj gradić u svakom kutku krije autentičnu istoriju, kulturu i duh koji se mora polako i postepeno upoznavati i doživljavati.

Glavni trg u Piranu - Tartinijev trg, naziv je dobio po čuvenom violinisti Đuzepe Tartiniju, rođenom u ovom gradu, čije je najpoznatije delo „Đavolja sonata“. Centralno mesto na trgu zauzima Tartinijev spomenik, a tu je i hotel koji nosi naziv po ovom umetniku, kao i taverna Tartini smeštena u prizemlju hotela.
 

Na ovom trgu se nalaze polukružno postavljene bele kamene klupe, nekoliko lepih restorana i kafića, crkva Svetog Petra, a objekat koji se po veličini i ornamentima izdvaja, svakako je zgrada gradske opštine, sa reljefom lava koji drži otvorenu knjigu. Tu je i Venecijanska kuća ili Venecijanka, sa upadljivom crvenom fasadom, belim balkonom i prozorima sa belim okvirima neobičnih oblika. Za nju je vezano više legendi. Po jednoj legendi tu kuću je sagradio bogati mletački trgovac svojoj ljubavnici, koja ga je čekala na balkonu da bi videla kad uplovljava u piransku luku. Smatra se da su meštani Pirana bili toliko ljubomorni na ovu ljubav da su na sve načine pokušavali da je osujete, te da je zbog toga na zgradi uklesan natpis „Lassa pur dir“, što znači „Pusti nek' pričaju“. Po jednoj verziji priče, ova ljubav je imala srećan kraj, dok je po drugoj varijanti legende, kraj romanse ostao nerazjašnjen. U svakom slučaju, ostala je Venecijanska kuća koja i dalje krasi Tartinijev trg. Nedaleko od ovog trga nalazi se rodna kuća Đuzepe Tartinija sa muzejskom postavkom na prvom spratu, gde se mogu videti karakteristični detalji iz njegovog života, poput violine, portreta, rukopisa itd.

Ranije glavno upravno i trgovačko sedište Pirana, danas je trg na kojem se odigravaju različite kulturne i umetničke manifestacije. To je Prvomajski trg, u čijem središtu se nalazi kamena cisterna za vodu, koja je izgrađena nakon velike suše u drugoj polovini osamnaestog veka. U Piranu treba izdvojiti vreme i za posetu muzeju pomorstva, kao i za posetu galerijama i akvarijumu. Moja preporuka je galerija Pečarič, koja se nalazi u blizini pomorskog muzeja i luke. Ne sme se propustiti ni poseta nekoj od simpatičnih konoba u kojima se služe specijaliteti od ribe i morskih plodova, kao i opojno istarsko vino.

Piran ima ukupno 26 crkava. Gradom dominira crkva Svetog Jurija, zaštitnika Pirana, koja se uzdiže se iznad grada. Ona je tokom istorije imala važan strateški položaj. Sa tornja ove crkve, koji podseća na zvonik crkve Svetog Marka u Veneciji, pruža se predivan pogled na Piran i okolinu. Odatle se može videti obližnji Trst, kao i Triglav. I kad već pominjem Trst, prilikom boravka u Piranu (i Portorožu), podrazumeva se i poseta Trstu ;).

P. Ioannou Flats, Larnaka

Apartmanski smeštaj P. Ioannou Flats nalazi se u centru Larnake, nedaleko od duge peščane plaže i šetališta. U neposrednoj blizini ima mnogo prodavnica i restorana, smeštenih u uskim uličicama, koje izgledaju kao da su nastale bez nekog reda i smisla. U početku mi je Larnaka ličila na lavirint, a tek posle nekoliko dana smo uspeli da se istim putem kojim smo došli do mora, vratimo u apartman :).

Pre svega, bili smo oduševljeni ljubaznošću i uslužnošću domaćina apartmana. Osim što nam je bio na usluzi za svaku sitnicu koja nam je zafalila, oduševio me je malim gestom pažnje na dan dočeka Nove godine, kada nas je uveče u apartmanu čekalo crno vino i torta. Kiprani su zaista sjajni domaćini, ne samo vlasnik apartmana P. Ioannou Flats, već su nam de našli kada je zatrebalo i slučajni prolaznici i prodavci i radnici na aerodromu... Takva iskrena ljubaznost se retko sreće.

U prizemlju zgrade je recepcija, koja je u staklu, pa se lako uočava sa ulice. Apartman u kojem smo boravili nalazio se na prvom spratu. U okviru njega smo imali na raspolaganju kuhinju sa prostranom trpezarijom, odvojenu spavaću sobu, kupatilo i terasu. U trpezariji je bio TV, a takođe nam je bio obezbeđen besplatan bežični Internet. Nameštaj je bio nov, a apartman veoma uredan, čist i lepo održavan. Kuhinja je opremljena frižiderom, ringlama, mikrotalasnom pećnicom, aparatom za kuvanje vode i kompletnim posuđem. Klima uređaj u apartmanu smo koristili za grejanje, jer se temperatura noću spuštala na 5 do 10°C. Preko dana je bilo prijatnih dvadesetak stepeni, što je za kraj decembra i početak januara sjajno za moj ukus :).

Hotel Kapmar, Ičmeler

Ičmeler važi za mirno letovalište, za razliku od njegovog suseda, mnogo većeg i življeg Marmarisa. Zapravo, Ičmeler je predgrađe Marmarisa. U ovom mestašcu postoji veliki izbor hotela, od kojih smo mi izabrali zlatnu sredinu - hotel Kapmar. To je hotel sa tri zvezdice, smešten u jednoj od centralnih ulica Ičmelera, na par minuta hoda od duge peščane plaže.

Mi smo bilo smešteni na poslednjem spratu, sa pogledom na trg koji je uveče osvetljen različitim bojama. Gosti koji su bili smešteni na suprotnoj strani, žalili su se na buku. Kod nas nije bilo bučno, a u celom mestu važi strogo pravilo da sva muzika u restoranima i barovima prestaje u ponoċ, što je u redu za sve koji vole da se noću lepo naspavaju. Ko voli noćni provod može se prošetati ili odvesti se dolmušom do susednog Marmarisa.

Hotel Kapmar se može pohvaliti veoma dobrim odnosom kvalitet - cena. Iako skroman, ovaj hotel ima dobru uslugu, hranu i ostale sadržaje, a ubedljivo je jeftiniji od bilo kog drugog hotela u kojem sam boravila u špicu letnje sezone. Osoblje je bilo ljubazno ali ne radoznalo i napadno, kao što je to bio slučaj sa ostalim lokalcima, posebno onima koji rade u restoranima, prodavnicama, brodićima...

Imali smo prostranu sobu, kupatilo sa velikom tuš kabinom i naravno terasu. Soba je redovno čišćena i posteljina je menjana svaki drugi dan. Korišćenje klima-uređaja se dodatno plaćalo. Bežični Internet je bio dostupan samo u holu kod recepcije. Hotelski bazen na otvorenom smo posećivali u popodnevnim satima, jer more popodne i predveče nije bilo baš besprekorno čisto. Bazen nije mnogo veliki ali se vodi računa o njegovoj higijeni i na terasi pored bazena, na udobnim ležaljkama, može se takođe dobiti i održati preplanuli ten.

Enterijer hotela odiše orijentalnim šarmom. U holu postoji mnogo različitih tipično turskih predmeta i detalja. Restoran je u sličnom fazonu, a obroci nisu preterano obimni ali je bilo svega što treba za raznovrsnu ishranu. Mi smo koristili polupansionsku uslugu i nije bilo potrebe da se dohranjujemo po lokalnim restoranima. Interesantno je da je lubenica bila sastavni deo svakog obroka.