Marmaris

Od ribarskog naselja okruženog šumama i bujnom vegetacijom, Marmaris je prerastao u jedan od glavnih turističkih centara na turskoj obali. Ipak, prirodne lepote ovog mesta danas su u drugom planu u odnosu na celodnevni, a pre svega noćni provod po kojem je Marmaris prepoznatljiv. Duž celog letovališta proteže se Gradska plaža, na kojoj u sezoni sve vrvi od ljudi. Uz šetalište sa drvoredom visokih palmi nižu se brojni luksuzni hoteli i restorani, a u starom gradu u ulici Bar Street načičkani su klubovi i barovi, gde je u večernjim satima izuzetno veselo i bučno, pa je Marmaris idealan za sve koji vole da su u centru zbivanja. Ispred svakog lokala stoji bar po jedna osoba zadužena za „mamljenje“ turista i svako reklamira svoj klub kao mesto gde je najbolji provod sa najpovoljnijim cenama pića.

Marmaris je poznat po velikoj luci gde su usidreni razni brodovi, jedrenjaci i jahte, među kojima su i brojni manji ili veći brodovi za prevoz turista do okolnih mesta i plaža u sklopu organizovanih obilazaka. U luci se nalazi spomenik posvećen osnivaču savremene turske države Ataturku, koji je zaslužan za to što je 1923. godine uspostavljena Turska republika. Svoje ime Ataturk, koje zapravo znači otac Turaka i po kojem je najpoznatiji u svetu, ovaj vladar je dobio 1934. godine u znak zahvalnosti za sve što je uradio za turski narod. Osim spomenika Ataturku, u luci se nalaze i spomenik majci i detetu, kao i američkom kosmonautu Džimu Rajliju koji je 1977. godine prvi u kosmos odneo tursku zastavu i što je još interesantnije, tom prilikom je sa sobom poneo i kikiriki iz Marmarisa :).

Na brežuljku pored luke i promenade smešten je stari grad sa tvrđavom, koja je izgrađena u šesnaestom veku, još u vreme Sulejmana Veličanstvenog. Nekada je služila kao baza za osvajanje Rodosa, a danas ima kulturno-istorijski i turistički značaj i u okviru nje se nalazi muzej. Legenda kaže da je Marmaris dobio svoj naziv po jednom nemilom događaju koji je vezan za izgradnju ove tvrđave. Naime, Sulejman Veličanstveni nije bio zadovoljan veličinom zamka i izdao je naređenje „Mimar as“, tj. da obese arhitektu, što se i desilo, a spajanjem ovih reči nastao je naziv grada - Marmaris.

Kafić koji važi za mesto sa najboljim pogledom na tvrđavu, luku i sam grad Marmaris je Castle bar, koji se nalazi u starom gradu. U Marmarisu ima i nekoliko veoma lepih fontana, među kojima se posebno izdvaja plešuća fontana, koja se nalazi na centralnom gradskom trgu, a napravljena po uzoru na čuvene fontane u Barseloni. Iako je manje spektakularna od onih u Barseloni, interesantna je u večernjim satima zbog igre raznobojnog sveta i vesele muzike. U neposrednoj blizini se nalaze fontane koje su za moj ukus lepše od plešuće, bar preko dana.

U uskim uličicama starog grada osim džamija i tipičnih turskih građevina od kamena ima i objekata sa plavo-belim detaljima, koji neodoljivo podsećaju na grčki „fazon“, što nije nimalo slučajno već svedoči o tome da su ovde nekada živeli Grci. Pre nešto manje od 100 godina, grčki stanovnici tadašnjeg Marmarisa su prinudno iseljeni i nastanili su se uglavnom na Sitoniji gde su formirali grad koji su nazvali Neos Marmaras, koji je danas takođe veoma poznato letovalište u Grčkoj i jednako je popularan, ako ne i popularniji od turskog Marmarisa među turistima iz Srbije.

Nezaobilazni segment letovanja u Marmarisu svakako je šoping! Tu možete pazariti sve i svašta, a za preporuku su stvari od kože, nakit i turski ratluk mmm... :). Osim u supermarketima, cene u radnjama nećete videti ni na jednom artiklu. Naravno, cenjaknje se podrazumeva i naravno, niko vam ne izdaje račun!

U Marmarisu i okolini, svi su nam se obraćali na ruskom jer navodno mnogo ličimo na Ruse... A ja sam baš mislila da me po inostranstvu više neće tako etiketirati od kad sam se iz plavuše vratila u brinetu, ali džaba, ličimo im na Ruse i ja i suprug i gotovo :). A onda kad im kažemo da nismo Rusi, sledi pitanje odakle smo. Pred kraj letovanja su mi više toliko dosadila ta njihova pitanja, da sam se predstavljala kao vanzemaljac :).

Marmaris je dugačkim šetalištem povezan sa Ičmelerom, dosta mirnijim mestom od Marmarisa u kojem se nalaze lepše plaže od onih u Marmarisu. Iz Marmarisa se organizuju različiti izleti. Jedan od simpatičnih izleta koji nude lokalne agencije i njihova „isturena odeljenja“ pored plaže je takozvani Lazy day koji podrazumeva celodnevni brodski izlet uz kupanje u okolnim uvalama i posetu malom primorskom mestu Turunc. Sve u svemu jedan ležeran dan na moru, kako mu i ime kaže, a u cenu od 30 lira (nešto manje od 1300 dinara) uključen je i ručak. Duplo skuplji i više od duplo dalji a takođe brodski izlet na koji smo išli bio je izlet u zaliv Gokova, gde smo pored kupanja u još lepšim uvalama nego u zalivu Marmarisa i Ičmelera, obišli i ostrvo Sadir na kojem se nalazi Kleopatrina plaža i ostaci vizantijskog amfiteatra i Apolonovog svetilišta. Naravno, imali smo i ručak na brodu.

Najupečatljiviji nam je ipak bio izlet na Dalyan gde smo krstarili rekom, videli grobnice uklesane u stene - Kaunos, bili u banji sa lekovitim blatom - Sultaniye Kaplicalari (neki se mazali blatom, a mi samo posmatrali i pili fantastičan sok od nara) i konačno uživali na predivnoj plaži Iztuzu i videli čak i one ogromne kornjače. I na tom izletu smo imali ručak ali ovog puta ne na brodu već u restoranu pored reke. Interesantno je da baš uz svaki obrok (bilo da ga služe u hotelu, restoranu ili na brodu) obavezno je i parče lubenice. Nismo se bunili :).

I... već mi nedostaje Turska, ako ni zbog čega drugog, onda zbog preukusnih sladoleda, čokolada, ratluka i raznih drugih slatkiša sa pistaćima, koje obožavam... a toga tamo ima u izobilju.