Nadomak
Zlatibora nalazi se etno selo Sirogojno, koje je prilično komercijalizovano i veoma
je pristupačno, ali na svu sreću prirodno okruženje u kojem je smešteno nije narušeno. Posetila sam ga tri puta, ako se dobro sećam: prvi put u detinjstvu,
što mi je u veoma maglovitom sećanju, drugi put pri kraju studija i treći put
kada sam na Zlatiboru učestvovala na jednoj konferenciji. To je muzej na otvorenom u kojem se u raštrkanim brvnarama
može videti kako su nekada naši preci uređivali svoje kuće i okućnice i kojim
su se zanatima bavili. Zapravo se može naslutiti kako su ljudi u ovim krajevima
živeli u XVIII i XIX veku.
Etno selo se prostire na ukupno 5 hektara zemljišta
i u njemu se nalazi oko 50 objekata koji su preneti iz okolnih zlatiborskih
sela. Sa postavljanjem zlatiborskih brvnara i njihovom rekonstrukcijom započelo
se još 1980. godine, da bi 1992. godine Staro selo u Sirogojnu bilo
ustanovljeno kao muzej na otvorenom. U okviru etno sela se nalazi i krčma, gde posetioci mogu
probati proizvode iz zlatiborskog kraja, poput sira, kajmaka i pršute, a
naravno da služe i rakiju, kao i domaće voćne sokove.
Ovaj muzej je 2012. godine dobio posebno
priznanje Evropske Unije u oblasti kulturnog nasleđa, a naredne 2013. godine je
proglašen za ustanovu kulture od nacionalnog značaja. Interesantno je da je
nacionalno priznanje usledilo tek nakon međunarodnog.
Нема коментара:
Постави коментар