Versaj

Jedan od najpoznatijih i najlepših dvoraca na svetu nalazi se jugozapadno od Pariza, u blizini grada Versaja, po kojem je dobio ime. Prvobitno je izgrađen kao manji lovački dvorac kralja Luja XIII, da bi ga njegov sin i naslednik Luj XIV u drugoj polovini sedamnaestog veka značajno dogradio i od njega napravio velelepnu palatu, raskošniju od svih do tada viđenih kraljevskih rezidencija. I do današnjih dana teško da je ijedna palata uspela da zaseni raskoš i lepotu Versajskog dvorca, koji se po Luju XIV naziva i Palata Kralja Sunca. Ovaj dvorac je bio rezidencija francuskih kraljeva Luja XIV, Luja XV i Luja XVI, sve do Francuske revolucije 1789. godine.

Danas je najveći deo Versajskog dvorca otvoren za posetioce. Mislim da je na ulazu u ovaj dvorac uvek velika gužva. Ja sam ga posetila dva puta: prvi put na studentskoj ekskurziji, a drugi put prilikom sedmodnevnog turistčkog boravka u Parizu. Oba puta su mi utisci o dvorcu bili fantastični, osim što sam drugi put imala digitalni fotoaparat da sve lepo zabeležim :).

Sve odaje Versajskog dvorca su opremljene veoma raskošno i svaka je imala svoju namenu. Neke su služile za prijeme, druge za održavanje svečanih večera, balova i maskenbala. Posebno značajna je bila sala u kojoj su francuski kraljevi čuvali svoje dragocene poklone, dobijene od vladara i drugih bogatih prijatelja, koji su u Versajsku palatu dolazili iz različitih delova sveta. U Versajskom dvorcu, među brojnim interesantnim predmetima, pažnju mi je posebno privukao stoni astronomski sat.

Jedna od najpoznatijih prostorija u dvorcu je dvorana ogledala. Naziv je naravno dobila po ogledalima kojima je pokrivena skoro cela dvorana. U ovoj sali ih ima 357, od ukupno 483 ogledala u celoj palati. Dvorana ogledala je poznata i po Versajskom sporazumu, koji je u njoj potpisan 1919. godine. Spavaće sobe u Versajskom dvorcu su takođe veoma interesantne i naravno kitnjasto dekorisane. Zidovi spavaćih soba obloženi su tapiserijama i na njima se nalaze umetničke slike, uokvirene zlatnim ramovima. Iznad kreveta su baldahini, a interesantno je da su materijale i boje baldahina prilagođavali godišnjim dobima.

 

Versajski park deluje nepregledno. Obuhvata čak 815 hektara, od kojih 93 hektara zauzimaju prelepi vrtovi. Samo za obilazak parka treba izdvojiti ceo dan. U njemu je sve veličanstveno, baš kao i u palati. Oba puta sam u Versaju bila u isto doba godine, u maju, kada je priroda, bar za moj ukus, najlepša. Travnjaci Versajskog parka su savršeno oblikovani i negovani, cvetne leje prepune raznobojnog cveća, a statue se besprekorno uklapaju u ambijent. Teško se može zamisliti lepša kombinacija vajarskih dela, zelenila i vodoskoka. Imala sam utisak da sam zakoračila u XVIII vek i jasno sam mogla da zamislim dvorske dame i gospodu koji su tada svakodnevno uživali u prelepim vrtovima Versaja.

Neki takođe čuveni evropski dvorci izgrađeni su po uzoru na Versaj, kao što su Šenbrun u Beču i  Herenkimze u Bavarskoj. Interesantno je da ni u jednom od tih dvoraca nije dozvoljeno fotografisanje, a u originalnom Versaju nema takvih zabrana. Versajski dvorac je bio inspiracija i brojnim filmskim i televizijskim ostvarenjima, čak i video igricama.