Furni

Ovog leta smo sasvim slučajno rešili da se uputimo prema do tada nama potpuno nepoznatom ostrvu Furni. Sa Samosa nam je trebalo sat vremena da dođemo do ovog mirnog ostrva. Furni se nalazi u istočnom delu Egejskog mora, između Samosa, Ikarije i Patmosa i do njega se može doći samo morskim putem jer na Furniju nema aerodroma. I ne samo da nema aerodroma već skoro da nema ni turista :). Ustvari na Furniju nema masovnog turizma ni uobičajene gužve, kakva se u špicu sezone viđa u glavnim turističkim centrima nekih dosta popularnijih grčkih ostrva. Čak je i u glavnom mestu i luci, Kamposu veoma mirno.

Imala sam utisak da meštani jedva čekaju da vide brod sa turistima koji se iskrcavaju na ostrvo. Posebno su nam se obradovali vlasnici taverni u glavnoj ulici koja gleda na luku. Jedan je mahao jastogom, a drugi je u jednoj ruci držao jastoga, a u drugoj neku ribu (nisam prepoznala vrstu) i pozivao nas da probamo njegovu ribu, doslovce prevodim :). S obzirom da je bilo rano prepodne, nismo bili raspoloženi za ručak ali su nam bar izmamili široke osmehe. Bio je to veoma neobičan doček, kakav do sada nisam doživela ni na jednom drugom ostrvu.

Nakon osveženja u vidu ceđene pomorandže krenuli smo da istražujemo ostrvo. Furni je idealan za one koji vole da pešače i naravno za sve koji vole miran odmor. Prolazili smo uskim putevima, kroz kamenjar, negde i kroz trnjake, a svuda oko nas je pucao pogled na divne morske nijanse i stenovita brda okolnih ostrvaca. Zapravo, Furni je samo jedno od nekoliko ostrva u istoimenom arhipelagu koji je poznat i pod dužim nazivom Furni Korseon. Iako ima svega oko 1000 stanovnika, Furni je najnaseljeniji od svih ostrva u ovoj ostrvskoj grupi. Osim Furnija, stalnih stanovnika ima još samo na Timeni, koja se nalazi zapadno od Furnija i između ova dva ostrva svakodnevno cirkulišu brodići. Ostrvo Agios Minas, smešteno istočno od Furnija, do skoro je brojalo samo tri stalna stanovnika, ali sada je i ono potpuno nenastanjeno, kao i sva ostala manja ostrva u ovom arhipelagu. Koliko puta samo poželim da odem na pusto ostrvo, a sada znam i gde ću da ga nađem :).

Južno od glavnog mesta na Furniju, Kamposa, odmah iza brda i vetrenjača, nalazi se Kampi, a severno od Kamposa je smeštena jedna od najlepših plaža na ostrvu, Psili Ammos, na kojoj smo proveli najviše vremena. Na ovoj prelepoj peščanoj plaži smo uživali u prirodnom hladu, a još više u prelepom čistom moru, čija je temperatura bila idealna za kupanje.

Na Furniju su retke uređene plaže sa suncobranima i ležaljkama. Na jednoj takvoj plaži, između Kamposa i Psili Ammosa, postoji i jedan simpatičan bar gde se okupljaju lokalci. Bilo je skroz interesantno posmatrati kako se omladina na Furniju zabavlja i koliko su ustvari opušteni i neopterećeni tekovinama savremenog društva.

Duž interesantne obale Furnija ima mnogo malih usamljenih uvala, a na okolnim brdima su raštrkane tipične grčke belo-plave crkvice. Šetajući po ostrvu, videli smo dosta krtih stena različitih boja i nijansi, koje svetlucaju kao šljokice, a i ostavljaju takav trag, pa pretpostavljam da ih u nekoj meri i koriste za pravljenje dekorativnih materijala. Ponela sam nekoliko parčića za uspomenu na Furni :).

Cene na Furniju su niže u poređenju sa susednim Samosom i drugim posećenijim grčkim ostrvima. Na ovom ostrvu meštani se najviše bave ribolovom, a osim ribljih specijaliteta Furni je poznat i po medu i posebnim vrstama sireva u vosku i slanoj vodi. Osim prelepih pejzaža i ukusnih domaćih proizvoda, na Furniju su na mene najjači utisak ostavili spokojni, veseli ljudi, za koje kao da se vreme zaustavilo u nekom davno prošlom vremenu.

Furni je za mene bio najprijatnije iznenađenje ovog leta. Ovo prelepo ostrvo je daleko od masovnog turizma i nadam se da će još dugo ostati tako.