Šefšaen

Do jednog od najfotografisanijih mesta u Maroku, prepoznatljivog po plavim fasadama, stigli smo autobusom iz Fesa za nešto više od 4 sata vožnje. Možemo ga nazvati Šefšaen, Šefšauen, Šaen, Šauen ili jednostavnije Plavi grad. A on zaista jeste gotovo ceo plav. Plave su ne samo fasade, već i prozori i vrata, stepeništa, fontane... dok se detalji u drugim bojama, uglavnom drečavim, savršeno uklapaju u kolorit ovog neobičnog gradića. Interesantno je da nisu sve kuće do vrha obojene u plavo, već samo njihovi donji spratovi.

Šefšaen je nastao u drugoj polovini XV veka kada se tu nastanila grupa Mavara i Jevreja, izbeglica iz južne Španije. Na pitanje kako je Šefšaen postao plavi grad ima više odgovora. Po jednom mišljenju, Jevreji su, da bi se razlikovali od Mavara, svoje kuće počeli da farbaju u plavo. Postoji i mišljenje da su razlog plavih fasada insekti, posebno komarci koje plava boja odbija. Treće objašnjenje je novijeg datuma i nije ništa manje verovatno, a to je da su se vlasti u Šefšaenu dosetile da ofarbaju kuće u plavo kako bi se ovaj grad razlikovao od drugih, većih i do tada posećenijih gradova u Maroku i na taj način privukao turiste.

Do 1920. godine ulaz u Šefšaen bio je zabranjen hrišćanima. Danas je otvoren za sve posetioce, a posećenost je ogromna. Sve vrvi od turista, posebno njegovo jezgro, medina koja je naravno pešačka zona sa uskim uličicama u kojima se ipak lakše snaći nego u medini u Fesu.

Šefšaen se nalazi u planinskom delu severozapadnog Maroka, na oko 600 m nadmorske visine. Od autobuske stanice vodi uzbrdica do tog najatraktivnijeg, starog dela Šefšaena, tj. njegove medine. Da ne bismo gubili vreme jer smo samo jedan dan proveli u ovom mestu, sa stanice smo uzeli taksi. Ipak, pešačenje nam nije nedostajalo jer je većina ulica strma, a mnoge su napravljene u formi dugih stepeništa.

Pravo vreme za posetu Šefšaena i uopšte Maroka su proleće i jesen. Preko leta je previše vruće i veće su gužve, a zimi je često kišovito, posebno u Šefšaenu koji je planinski gradić. Mi smo ga posetili u prvoj polovini oktobra. I dalje je bilo toplo, pa smo se šetali u letnjoj garderobi, a ipak ne prevruće kao tokom letnjih meseci. Posećenost je i dalje velika ali podnošljiva.

O istoriji Šefšaena i okoline najbolje svedoči stara marokanska tvrđava Kasbah, nekada zatvor, a danas etnografski muzej, koji se nalazi u centru stare medine. Kasbah je okružen prelepom bujnom baštom u španskom stilu i to je jedna od retkih zgrada koje nisu obojene u plavo. U odajama Kasbaha izloženi su brojni artefakti, kao što su odeća, instrumenti, tradicionalni alati i ukrasi. Sa kule Kasbaha Šefšaen se vidi kao na dlanu.

Centralni trg Šefšaena, Plaza Uta el-Hammam, predstavlja najživlje mesto u gradu. Tu se prepliću arapska i španska arhitektura i na ovom trgu je koncentrisan najveći broj restorana i uličnih štandova sa hranom i pićima. Ne treba propustiti sveže ceđenu pomorandžu ili nar, a takođe je interesantno zaviriti unutar restorana jer su i njihovi enterijeri uglavnom tradicionalno uređeni sa mnoštvom detalja.

Svaki kutak u Šefšaenu je fotogeničan ali osim onih autentičnih, postoje i „scene“ nameštene za turiste koji žele da fotografišu bez upadanja drugih ljudi u kadar. To se plaća simbolično, a zauzvrat na par minuta dobijate čitav plavi aranžman samo za sebe.

U uskim uličicama Šefšaena nižu se radnje sa mnoštvom tradicionalnih, uglavnom ručno rađenih predmeta, od raznobojnog nakita, pletenih, platnenih i kožnih torbi, šalova, slika, ukrasnih tanjira, ćilima, ćupova i čiviluka do maštovito oslikanih delova nameštaja. Nigde nisam videla interesantnije suvenire od onih koji se prodaju u Šefšaenu i to dosta jeftino u poređenju sa Evropom. Problem je jedino kako to sve smestiti u kofer :).