Amuliani

 

Jedino naseljeno ostrvo Halkidikija nalazi se naspram Atosa i administrativno mu pripada. S obzirom na blizinu Soluna i svih letovališta na Halkidikiju, za većinu turista Amuliani je savršena destinacija za jednodnevne izlete. Zbog toga je u luci Tripiti često, a posebno u prepodnevnim satima, gužva za ukrcavanje na trajekt za Amuliani. Mi smo među manjinom koja je nakon iskrcavanja u jedinom naseljenom mestu Amulianija, tamo ostala deset dana.

Većina izletnika poseti samo jednu, svakako vrednu pažnje i po većini karakteristika najbolju plažu ostrva, Alikes. To je naravno lepa, dugačka plaža, sa sitnim peskom i izuzetno čistim morem, kao što sam i očekivala, ali takođe očekivano uglavnom je velika gužva na njoj. Tokom letnje sezone svakim danom, a posebno vikendom je pretrpana. Jedino se u ranim jutarnjim satima može uživati na njoj u miru i tišini. Na plaži Alikes smo koristili ležaljke u Big fish baru, gde se prvi i drugi red plaćaju uz minimalnu konzumaciju pića/hrane, a ostali redovi su samo uz piće i/ili hranu sa minimalnm konzumacijom (u sezoni je bilo 10 evra).

Još jedna plaža koja se posećuje u okviru nekih jednodnevnih izleta je Banana. Do nje je dosta strm i loš prilaz, pa je najčešće turisti posećuju brodovima i drugim plovnim sredstvima. Mi smo došli autom koji smo ostavili na uzvišenju, pa se spustili peške dole jer nismo hteli da rizikujemo. Mislim da smo bili jedini koji su se parkirali gore. Mnogo automobila se posle nas spustilo do plaže (mi smo bili prvi na plaži oko 9 ujutru) mada je put zaista jako loš. Banana je divna plaža sa sitnim peskom zlatne boje, prelepo sređenom baštom, lepom hladovinom i naravno čistim morem. Kada smo stigli izgledala mi je kao rajska plaža ali nakon dolaska brodova krcatih turistima, pretvorila se u vašar.

Na Amulianiju ima još nekoliko prelepih plaža koje su nešto slabije posećene, pa samim tim njihova lepota još više dolazi do izražaja. Meni su se najviše svidele Megali Amos i St. George. Iz pravca luke, prvo se nailazi na St. George, a malo dalje je Megali Amos. Iako nema asfaltnog puta, do ovih plaža nije problem doći kolima. Uvek smo išli ujutru dok nema gužve i zauzimali lepa mesta. Na plaži St. George postoji prirodni hlad koji nam je bio zlata vredan jer smo putovali sa bebom.

Megali Amos, iako nema prirodni hlad, za nijansu je interesantnija plaža zbog neobičnih stena i uzvišenja do kojeg se stiže kamenim stepenicama i sa kojeg se pruža pogled na Atos. Više puta smo se vraćali ovim plažama. Ostajali smo prilično dugo na obe plaže i uživali u svim čarima zlatastog peska i kristalno čistog, toplog mora.

Nama se, posebno u popodnevnim satima zbog prirodnog hlada, svidela i plaža kod Bongo bara, koja je najbliža luci od svih plaža na kojima smo se kupali. U nastavku ima i nekih uvalica sa lepim hladom popodne. Bongo je veoma lep kafić sa tuševima i toaletima. Ležaljke i suncobrani su takođe uz minimalnu konzumaciju.

Karagatsia mi se svidela mada je relativno mala plaža i takođe je na njoj gužva od podneva. Kalopigado je jedina plaža na ovom ostrvu koja mi se nije svidela.

Na Amulianiju ima tek nekoliko suvenirnica i dosta više lepih restorana. Restorana i barova ima najviše u blizini luke. Stekla sam utisak da su u poređenju sa beogradskim, cene u restoranima slične, dok su cene hrane u prodavnicama znatno veće.