Zapadni Krit

 

Najveće i najjužnije grčko ostrvo krasi više od 1000 km duga obala sa raznovrsnim plažama, od kojih su meni najdraže peščane, a peska ima u širokoj paleti boja. Tako na Kritu možete naići na beli, sivkasti, zlatasti, crveni i roze pesak. Kao kontrast nepreglednim plažama, kroz unutrašnjost ostrva protežu se planinski masivi sa vrhovima iznad 2000 m nadmorske visine, a tu su i kanjoni, klisure, maslinjaci i neizbežni zrikavci :). Ali Krit je mnogo više od lepih plaža i divlje prirode. Poznat je po Minojskoj civilizaciji, pa su danas neke od najposećenijih turističkih atrakcija na Kritu upravo ostaci naselja, koja datiraju čak 3000 godina pre nove ere.

Po mojoj proceni, za obilazak svega što je interesantno na Kritu treba bar mesec dana, za šta naravno, nismo imali ni vremena ni novca. Na zapadu se nalaze neke od najlepših plaža ne samo na Kritu već i u celoj Grčkoj i to je presudilo da odmor provedemo na zapadnom delu ovog ostrva.

Bili smo stacionirani u Geraniju, seocetu koje se nalazi oko 13 km zapadno od Hanije. Tačnije, bili smo u hotelu Venus beach,  koji je smešten na samom ulazu u Gerani, odmah do Plataniasa, na prelazu iz živahnog mesta, sa mnoštvom restorana i noćnih barova, u miran seoski kraj. Ova lokacija je zbog blizine starog i novog puta, odlična polazna tačka za obilazak zapadnog Krita. Gerani se nalazi na zapadnom delu plaže duge više od 10 km, koja se prostire od Stalosa do Tavronitisa. Iako je to fizički jedna plaža, ona se dosta razlikuje od mesta do mesta. U Stalosu i Agia Marini je peščana, sitan šljunak počinje da se meša sa peskom od Plataniasa, a iduću ka zapadu nailazi se na krupniji šljunak i potpuno šljunkovite plaže, kao što su u Malemeu i Tavronitisu. Preko puta ove plaže je ostrvce Thodorou, koje iz daljine podseća na čudovište, posebno zbog male pećine na južnom delu, koja ima oblik usta. Ovo ostrvo nije nastanjeno, a najbolje se vidi iz Agia Marine.

Već posle dva dana nam je dosadilo da budemo na jednoj plaži, pa smo krenuli u obilazak ostrva. Prva destinacija nam je bilo poluostrvo Akrotiri, koje se nalazi u blizini Hanije, gde je i aerodrom. Tu ima nekoliko veoma lepih plaža. U zalivu sa istočne strane su Marathi i Loutraki, predivne peščane plaže, okružene zelenilom i zavučene od gradske vreve i masovnog turizma, ali i od vetra, koji na Kritu zna da bude i neprijatan. Na istočnoj strani poluostrva kupali smo se na plaži Kalathas, koja nas je iznenadila neobičnim formacijama stena i interesantnim uvalicama. Bili smo i na Stavrosu, plaži na kojoj je sniman Grk Zorba. U povratku smo posetili manastir Agia Triada, okružen mirom i tišinom, koju remeti tek poneki turista, poput nas.

Kada se zađe u unutrašnjost poluostrva Akrotiri, posebno na njegovom severnom delu, nailazi se na kamenita brda sa oskudnim zelenilom i kozicama koje se po njima pentraju. Delić divljeg Krita, sa gustom šumom i divljim kozama koje iskaču na put, doživeli smo i u kanjonu Therisso, koji se nalazi oko 15 km južno od Hanije. Najveći kanjon na Kritu je Samaria, što ostavljamo za neku drugu posetu ovom ostrvu. 

Još zapadnije od „našeg“ Geranija kriju se rajske plaže, do kojih nije baš lako doći ali se vredi potruditi. Kada se krene prema zapadu, svi putevi vode ka Kisamosu. Pa ajde da ne preterujem, ne baš svi putevi, ali ono što Krićani nazivaju auto-putem definitivno vodi do Kisamosa. A odatle možete na više strana. Gde god da krenete nećete pogrešiti! Mi smo se najpre uputili ka plaži Falasarna. Na njoj smo proveli jedno prepodne i svim čulima uživali u njenim čarima. Plaža je ogromna i tu ima svega, od peska i raštrkanog drveća po plaži do šljunkovitih uvalica okruženih stenama. Iznad nje je jedan simpatičan kafić, odakle pića donose i na plažu.

Dalje smo nastavili ka Sfinariju, gde se nismo mnogo zadržavali jer na nas ta plaža i nije ostavila neki utisak. Prilično je dugačka, prekrivena krupnijim šljunkom, a uz nju se nalazi nekolicina veoma simpatičnih taverni, koje su mi se više svidele od same plaže. Ja ipak najviše volim pesak, a i bila sam nestrpljiva da vidim plažu Elafonisi!

Elafonisi se nalazi na krajnjem jugozapadnom delu Krita. Posle mnogo brda i krivina, stigli smo do te čuvene plaže. Njeno okruženje podseća na pustinju sa endemskim vrstama biljaka. A sama plaža je vrlo neobična i lepa, što zbog nekoliko interesantnih ostrvaca, što zbog stena koje izranjaju iz vode i rozikastog peska, koji se može videti na nekim njenim delovima. Voda je dosta plitka, što je idealno za decu i one koji vole da se brčkaju u plićaku ali za neko plivanje baš i nije... više je za lenčarenje i totalno opuštanje...

Na severo-zapadu ostrva je Balos. To je nestvarno lepa laguna sa neobično raspoređenim sprudovima, belim peskom i mnogo različitih plavih nijansi kristalno čistog mora. Kopneni put koji vodi do Balosa je neasfaltiran i veoma loš, pa smo rešili da idemo brodom. Brod polazi iz luke u Kisamosu, odakle nam je trebalo oko sat vremena do Balosa. Ispred lagune nas je čekao čamac, kojim smo se prevezli do obale. A tamo je usledila prava uživancija :). Balos ima dosta sličnosti sa plažom Elafonisi, što se ogleda pre svega u belom i roze pesku, rastinju oko plaže, kao i u kristalno čistom moru. Ali za razliku od Elafonisija, na Balosu ima i malo dublje vode, pa sam uživala i u plivanju.

U povratku smo obišli ostrvo Gramvousa, popeli se na tvrđavu na vrhu odakle se pruža fenomenalan pogled na Balos lagunu i malu plažu u podnožju ostrva. Na toj plažici najinteresantniji su ostaci jednog nasukanog broda, koji je pre 32 godine uništen na putovanju od Libije do Krita.

Posle Balosa, praktično ništa ne može da vas oduševi. Ipak, pomenula bih još neke plaže, koje se nalaze između Balosa i Hanije. Do Ravdouhe i Afrate, plaža smeštenih na različitim stranama poluostrva Rodopos, vode uski i krivudavi putevi koji se sa prilične visine spuštaju ka moru. Obe plaže su šljunkovite i interesantne su zbog toga što su u stenama koje ih okružuju urezane kapelice. Ko ne voli zavučene plaže, može se spustiti do Kolimbarija, gde se nalazi duga peščano-šljunkovita plaža, koja je u vreme naše posete bila gotovo prazna. 

Hanija nam je bila blizu i nekoliko puta smo je posetili. Jednom definitivno nije dovoljno. Grad Hanija je centar istoimene regije, koja obuhvata najzapadniji deo Krita. Za vreme vladavine Mletaka to je bila prestonica ostrva i u najužem gradskom jezgru je uspela da zadrži arhitekturu i duh tog vremena. Danas je Hanija drugi grad po veličini, a mnogi kažu i najlepši grad na Kritu. Ne znam da li je moguće da se Hanija nekome ne svidi. Taj grad je toliko šarmantan da prosto pleni na prvi pogled. Nisu u pitanju samo građevine, prelepa venecijanska luka, obala ili ljudi, već je sve to zajedno čini neodoljivom.

Jedan dan smo posvetili oblilasku oblasti Retimno, čiji je centar upravo grad Retimno, koji je i veoma popularno odredište turista. U starom delu grada je dosta izražen otomanski uticaj, što nije neobično s obzirom da su Turci skoro tri veka vladali ovim gradom. Međutim, ima dosta građevina koje svedoče o mletačkoj vladavini. Nezaobilazna je tvrđava Fortezza, koja se nalazi na brežuljku, odakle se pruža pogled na ceo grad. Postoji tvrdnja da je mesto na kojem se ona nalazi nekada bilo ostrvce, koje se vremenom pripojilo Kritu.

Iz Retimna smo se uputili ka najbližem mestu na Libijskom moru, Plakiasu. Putevi na jugu su dosta lošiji od onih na severnom delu ostrva, a ni saobraćajna signalizacija nije bolja. Nije retka pojava da postoji tabla u jednom smeru, a u drugom je nema ili da vidite u kom ste mestu tek kad iz njega izađete. Posebno me iznenadilo to što je veliki broj putokaza na engleskom prežvrljan. Shvatili smo to kao normalnu pojavu na Kritu jer smo svuda nailazili na takve table. Na putu ka Plakiasu naišli smo na impresivnu klisuru Kourtaliotiko sa masivnim stenama, gde je ludački duvao vetar. Brzo smo stigli do mesta Plakias i istoimene plaže. Libijsko more zaista ima fenomenalnu tamno plavu boju. Plaža u Plakiasu je ogromna i tog dana je bilo divno za kupanje.

U povratku smo svratili u Georgiopulos, koji se nalazi između Retimna i Hanije. Taj grad mi je bio u najužem izboru, kada smo planirali letovanje, pa me baš zanimalo da vidim šta smo propustili. Kada bih sada birala između Geranija i Georgiopulosa, nisam sigurna za koje bih se od ova dva mesta odlučila. Georgiopulos je veoma simpatičano mesto, življe od Geranija, sa plažom koja me nije fascinirala, ali sam primetila da u blizini ima lepših plaža. Na jednoj od njih smo proveli kasne popodnevne sate.

Glavni i najveći grad na Kritu, Heraklion od nas je bio udaljen više od 150 km, što nije nedostižno ali s obzirom da smo u jednom danu planirali posetu Heraklionu, Knososu, Festosu i Matali, shvatili smo da se nečega moramo odreći, pa je tako ovog puta otpao obilazak Herakliona. Dakle, prošli smo pored Herakliona i stigli u Knosos, nekadašnji centar minojske civilizacije sa čuvenom palatom i jednim od najstarijih vodovodnih sistema. To je mesto gde se prepliću mitovi, istorija i savremeno doba. Izgleda impozantno, a predstavlja i značajan izvor prihoda za Krićane jer je najposećeniji lokalitet na ostrvu. Zatim smo posetili Festos, takođe veoma značajno naselje iz vremena Minojaca. Kao i ostali arheološki lokaliteti koji pripadaju minojskoj kulturi, ni Festos se ne nalazi na obali već nekoliko kilometara severno do Libijskog mora.

Kad smo završili sa časom (tj. nekoliko časova) istorije, red je bio da se brčnemo :). Blizu Festosa je Matala, koja opet ima veze sa minojskom civilizacijom jer je u to doba predstavljala važnu luku. U stenama koje je okružuju mogu se videti ostaci nekadašnjih rimskih grobnica, koje su tokom 60-ih godina bile veoma popularne među hipicima. Odatle se nazire ostrvo Gavdos - najjužnija naseljena tačka Evrope. Na Matali je tog dana duvao veoma jak vetar, što nam je donekle pokvarilo boravak na ovoj plaži.

Nastavili smo ka obližnjoj plaži Komos, koja me nezavisno od vetra apsolutno fascinirala i bilo mi je strašno žao što nismo mogli da se zadržimo duže na toj predivnoj peščanoj plaži. 

Poslednje dana našeg letovanja na Kritu, proveli smo u okolini Hanije, a talasi su dosezali nekoliko metara i svuda su bile postavljene crvene zastavice, kao znak zabrane kupanja. Moram priznati da to nisam očekivala u drugoj polovini jula, ali ispostavilo se da je Krit pun iznenađenja...

Knosos

Gde god bili smešteni na Kritu neizostavno je posetiti najveće arheološko nalazište na ovom ostrvu i jedan od najznačajnijih arheoloških lokaliteta bronzanog doba na svetu.

Knosos se nalazi u blizini Herakliona i zauzima čak hektar površine sa brojnim prostorijama povezanim u jednu celinu, poput lavirinta. Složen arhitektonski plan i impozantnost otkrivenih ostataka građevine ukazuju da je to bio dvorac jednog od najmoćnijih vladara na Kritu.

Knosos je izgrađen na brdašcu Kefala i predstavljao je najveću minojsku palatu. Prema legendi palatu je sagradio atinski neimar Dedal i poznata je kao Minotaurov lavirint verovatno zbog toga što se sastojala od mnogo prostorija, povezanih slično lavirintu. Centar palate predstavljao je glavno dvorište. Sobe su bile male sa niskim tavanicama.

Važan deo nalazišta u okviru ovog lokaliteta odnosi se na veoma živopisne freske, kao što su freska na kojoj su prikazane žene u plavom, pretpostavlja se predstavnice aristokratije, zatim freska sa profilom devojke koja je nazvana "Mala Parižanka", kao i freska "Ples sa bikom". Takođe je interesantna freska na kojoj su prikazani delfini u jatu ribica, kao i princ među ljiljanima koji je naslikan u mnogo većoj veličini od realne.

Minojska civilizacija je postojala u periodu od 2600. do 1200. godine pre nove ere. Pretpostavlja se da je usled jakog zemljotresa 1700. godine pre nove ere prvobitna palata srušena i da je potom na istom mestu bila podignuta nova palata.

Knosos je otkrio Minos Kalokerinos 1878. godine, ali je najznačajnija iskopavanja vodio britanski arheolog Artur Evans. Danas Knosos svakodnevno poseti više hiljada turista koji, na ostrvu poznatom po raznovrsnim prirodnim lepotama, žele da dožive i svojevrstan vremeplov.

Hotel Venus beach, Gerani

 

Hotel Venus beach se nalazi na ulazu u seoce Gerani, koje je od jednog od najlepših gradova Krita, Hanije udaljeno oko 13 km. Odmah do mirnog Geranija je Platanias sa mnoštvom restorana i noćnih barova. Lokacija hotela Venus beach je zbog blizine važnih saobraćajnica, odlična polazna tačka za obilazak zapadnog dela Krita. Hotel ima privatni parking, pa je to svakako još jedan plus za putnike koji koriste automobil za obilazak ostrva.

Venus beach se nalazi na zapadnom delu plaže duge više od 10 km, koja se prostire od Stalosa do Tavronitisa. Prednost je što hotel ima direktan izlaz na plažu, a mana je što ta plaža u Geraniju nije baš očaravajuća. Krupan šljunak u kombinaciji sa velikim talasima rezultirali su da se više kupam u bazenu nego u moru. Srećom, u okolini, prema Haniji, ima lepših plaža, a tek na krajnjem zapadu ostrva plaže su kao u nekom tropskom raju.

Usluga koju smo uplatili u hotelu Venus beach bila je takozvani all inclusive. Takozvani zato što je to realno bio samo pun pansion. Na ulazu u hotelski restoran, postojala je na listu papira rukom napisana oznaka "All inclusive here", što je značilo da se gosti koji su uplatili ovaj vid usluge, mogu poslužiti jednim točenim pićem pre ili posle redovnog obroka. Meni zaista to nije ni bilo neophodno ali njihova ponuda definitivno nije bila ni blizu prave all inclusive usluge. Dovoljan bi mi bio i polupansion, posebno s obzirom na to da smo više ručkova preskočili nego što smo ih iskoristili.

Hotel Venus beach, i pored nekih mana, kao što je taj all inclusive, odaje utisak veoma lepo sređenog i prijatnog hotela. Soba u kojoj smo boravili bila je besprekorno čista, kao i ceo enterijer i dvorište hotela. Uz bazen se nalazi bar sa daleko raznovrsnijom ponudom pića od one koja postoji za all inclusive goste. Naravno, sve što se naruči u baru dodatno se plaća. Ipak, cene su pristojne, a domaćini su veoma ljubazni.

Bežični Internet je bio dostupan samo u blizini recepcije, pa se nekolicina nas, najviše u večernjim satima, "gurala" sa svojim telefonima, tabletima i laptopovima da zauzme fotelje kod recepcije. Problem je bio taj što posle 22 časa recepcija prestaje sa radom i zaključavaju se ulazna vrata hotela. Tada bismo izlazili napolje i nastavljali surfovanje po netu na klupicma ili pozidi ali od korišćenja Interneta nikako nismo odustajali :)

Aja Napa

 

Spoj najlepših peščanih plaža i najboljeg provoda na Kipru nalazi se na jugoistočnom delu ovog ostrva. Aja Napa je poznata po dugim peščanim plažama i brojnim uvalama, tirkiznoj boji mora ali i po žurkama koje traju 24 h tokom letnje sezone, koja na Kipru počinje u maju i traje bar do kraja oktobra. Aja Napu sam posetila i zimi i leti. Zimi dolaze do izražaja prirodne lepote ovog mesta i njegove okoline, pa je tada sjajna prilika za duge šetnje, dok je tokom leta idealna za kupanje i danonoćni provod.

U centru Aja Nape nalazi se istoimeni manastir iz XV veka, koji predstavlja najstariju znamenitost u ovom mestu. U vreme kada je izgrađen nalazio se u borovoj šumi, dok je danas tu centralni trg Aja Nape sa prepoznatljivom kamenom skulpturom “I Love Ayia Napa”, a okolo su restorani, barovi i noćni klubovi. Par stotina metara od glavnog trga nalazi se Muzej Thalassa koji je otvoren 2005. godine i posvećen je isključivo moru i njegovom biljnom i životinjskom svetu.

Iako i u blizini centra Aja Nape ima lepih plaža, najpopularnije plaže nalaze se na njenom zapadnom kraju. Najpoznatija plaža, na kojoj je i najveća gužva, svakako je plaža prekrivena belim peskom sa dugim plićakom - plaža Nisi. Već početkom sezone na ovu plažu treba doći u jutarnjim časovima da biste mogli da zauzmete ležaljku i suncobran. Popodne se plaža praktično ne vidi od kupača i uglavnom nema slobodnih ležaljki, ali i tada se može naći malo mesta da postavite svoj peškir. Meni je najlepša bila rano ujutru kako za plivanje i sunčanje, tako i za šetnju do rta na njenom zapadnom delu, a naravno i za fotografisanje. Ovde takođe postoje brojne mogućnosti za bavljenje sportovima na vodi.

Zapadno od plaže Nisi ima nekoliko lepih plaža i uvala sa kristalno čistim morem, među kojima se izdvajaju Landa i Makronisos. Obe plaže su uređene, opremljene ležaljkama i suncobranima, a tu su i barovi gde se osim osvežavajućih pića i sladoleda mogu naručiti i lagani obroci. Ove plaže nemaju dug plićak ali su zbog svojih sadržaja pogodne za sve uzraste. Na njima je živahna atmosfera skoro kao i na plaži Nisi. U neposrednoj blizini plaže Makronisos nalazi se arheološko nalazište koje čini kompleks helenističkih i rimskih grobnica.

Istočno od plaže Nisi, nižu se interesantne plaže i uvale, od kojih je meni najinteresantnija plaža Pernera, pre svega zbog podvodnog muzeja MUSAN ali i zbog toga što, za razliku od drugih većih plaža, na njoj nikada, za vreme našeg boravka (u junu) nije bila velika gužva.

U Aja Napi je vredan pažnje Most ljubavi, a još interesantnija atrakcija je Park skulptura koji se nalazi na uzvišenju iznad Mosta ljubavi.

Potez od Aja Nape prema Protarasu obiluje prirodnim lepotama. Tu su brojne morske pećine, kojih ima najviše na rtu Cape Greco i oko njega. Atraktivan pejzaž nudi i plaža Konos, koja se nalazi još istočnije.

Park skulptura, Aja Napa

Na brdašcu iznad Mosta ljubavi u Aja Napi nalazi se impresivna kolekcija skulptura čiji autori potiču iz različitih delova sveta. Činjenica da je Park skulptura smešten u mediteranskom okruženju sa pogledom na morsko plavetnilo već doprinosi njegovoj atraktivnosti, a kad se tome doda umetnost iskazana kroz istorijske i mitološke ličnosti, jasno je da ovo mesto predstavlja turistički dragulj.

Svaka skulptura je jedinstveno delo umetnika koji na ovaj način iskazuju svoje vizije i impresije bilo da se radi o mitološkim, istorijskim ili motivima savremene umetnosti. Meni su se posebno dopale statua "Legenda mora" španskog umetnika i skulptura "Igra anđela" čiji je autor jermenski vajar. Upečatljivi su i prikazi Afrodite, Trojanskog konja, Pegaza itd. Među brojnim skulpturama zapazila sam i dela autora sa naših prostora.

Niz skulptura od belog i žućkastog kamena nastavlja se limenim statuama na mostu Argo, koji je otvoren 2018. godine, a tu je i park kaktusa (otvoren 2015. godine) sa raznovrsnim primercima, koji još više doprinose autentičnosti celog ambijenta.

S obzirom da je ulaz u park slobodan i da je park otvoren 24/7, možete ga posetiti kad god vam odgovara, a prostranstvo na kojem se nalazi posetiocima pruža mogućnost da se šetaju parkom i obilaze skulpture kojim god redosledom žele. Osim toga, neke skulpture su interaktivne, odnosno osmišljene na način da se možete fotografisati kao deo skulpture, što je još jedna od osobenosti ovog parka.

Ovaj muzej na otvorenom, dosta je veći nego što sam očekivala, a interesantno je i da se stalno proširuje novim umetničkim delima jer više od 50 vajara sa različitih meridijana nastavljaju da doprinose ovom kreativno osmišljenom prostoru. Na taj način park privlači i turiste i lokalce da ga ponovo posećuju i ostaje aktuelan godinama.