Alikante

Jedno od atraktivnih španskih letovališta posetila sam u netipično vreme, krajem marta, a sunce je peklo kao da je jul ili je to bio samo moj utisak.

Do Alikantea se može doći svim saobraćajnim sredstvima. Meni i suprugu je bilo najjednostavnije da koristimo voz jer smo putovali iz Valensije. Vozom se iz Valensije dosta kraće putuje nego autobusom. Put je trajao oko 2 sata.

Nakon što smo napustili železničku stanicu u Alikanteu, uputili smo se, naravno, ka obali. Jedan od razloga što obožavam Španiju jesu duga i široka šetališta kojih ima u svakom španskom gradu. Explanada de Espana je jedno od centralnih šetališta u Alikanteu. To je bilo prvo šetalište na koje smo naišli. Prostire se paralelno sa lukom, oivičeno je visokim palmama i napravljeno od više od 6,5 miliona raznobojnih mermernih ploča, koje su svojevrsni simbol grada. Šare na pločniku imaju oblik talasa, pa sam imala utisak da hodam po šarenim talasima.

Većina turista u Alikante dolazi zbog prelepih peščanih plaža. El Postiguet je centralna i najposećenija plaža u Alikanteu. Nalazi se u blizini starog grada, iza luke. Uz ovu plažu se prostire šetalište sa brojnim kafićima, a sama plaža je prilično široka i posuta je finim peskom zlataste boje. Na njoj postoje zone rezervisane za bavljenje sportom kao što je odbojka na plaži, a ima i tobogana i drugih rekvizita za decu. Popularne plaže u Alikanteu i okolini su još i San Juan, Almadraba, Albufereta, Cabo de las Huertas, Saladares-Urbanova, kao i plaže na obližnjem ostrvcu Tabarca.

Nedaleko od obale i plaže Postiguet uzdiže se brdo Benacantil, na čijem se vrhu nalazi tvrđava Santa Barbara. Ovaj pejzaž je najupečatljiviji i najlepši u gradu, bilo da tvrđavu posmatrate sa plaže ili izbliza. To je jedna od najvećih srednjovekovnih tvrđava u Španiji, izgrađena u tri nivoa koji predstavljaju različite epohe. U okviru ove tvrđave nalaze se ostaci važnih građevina, kao što su: Dvorana Felipe II, Dvorište oružarnice, Kraljičin bastion itd. Sa tvrđave se pruža fenomenalan pogled na obalu i ceo Alikante.

Iako je Alikante pre svega letovalište, gde je sve podređeno uživanju na plaži i oko plaže, ovaj grad ima bogatu kulturnu ponudu i može se pohvaliti brojnim interesantnim muzejima, koji su turistički veoma atraktivni. Muzej Volvo Ocean Race, smešten u luci, u srcu Alikantea, jedinstven je u svetu jer omogućava interaktivan doživljaj nautičarskih takmičenja. Posetioci imaju priliku da prate brodove prilikom takmičenja i da kontrolišu trku.

Dok smo se peli ka tvrđavi Santa Barbara, primetila sam još jedan interesantan muzej - Muzej vode. Smešten je na jednom od tradicionalnih trgova, Plaza del Puente, uz ulaz u park Ereta, na obroncima brda Benacantil. Tu se nalazi i bunar Garrigos, a stalna postavka ovog muzeja posvećena je istoriji vode u Alikanteu. Od ostalih muzeja u Alikanteu izdvojila bih Muzej koride, Muzej posvećen festivalu Fogueres, Arheološki muzej i Muzej savremene umetnosti.

U Alikanteu ima dosta starih ali dobro očuvanih građevina. Casa Carbonell je jedna od najupečatljivijih građevina u gradu, a takođe su impozantne zgrada Gradske skupštine, Centralna tržnica i Arena za borbu sa bikovima, koja predstavlja jedan od najstarijih objekata te namene u regionu. Najstarija crkva u Alikanteu je Bazilika Santa Maria, a dosta stara je i Katedrala San Nicolas. Obe spolja izgledaju veoma upečatljivo.
 
Jedan od lepših parkova u Alikanteu je El Palmeral sa jezerom i vodopadima, gde se može iznajmiti čamac i iz najbolje perspektive uživati u prirodi. Neki od poznatih gradskih parkova su Canalejas park, Ereta i meni posebno simpatičan parkić na trgu Gabriel Miro, gde se nalazi glavna pošta.

Valensija

Do sada me nijedan španski grad nije razočarao, naprotiv, uvek se rado vraćam Španiji, a ako bih birala grad u Španiji koji je savršen i kao da je krojen po mojoj meri, to bi bez dileme bila Valensija.

Iz Beograda do Valensije je najjednostavnije i najjeftinije doći preko Temišvara direktnom low cost avio linijom. Aerodrom je povezan metroom, tako da se jednostavno i relativno brzo može stići do svih delova grada.

Valensija ima bogatu turističku ponudu i prava je poslastica za radoznale turiste ali sasvim sigurno je još bolje ako u Valensiji živite jer život u ovom gradu deluje tako jednostavno i opušteno. Osim što se nalazi uz more i ima ogromne peščane plaže, Valensija ima prostrana šetališta, puno zelenih površina, nema gužvi u saobraćaju i sve je na dohvat ruke. Za mene dovoljno da ne poželim da se vratim kući :).

Duge šetnje pored plaže su nam prijale jednako kao i šetnje parkovima i centrom grada. Šetalište pored plaže Malvarrosa je fenomenalno, okruženo ogromnim palmama, kao i mnoštvom restorana i kafića. Duž šetališta ima i raznih skulptura i fontana, među kojima je na mene najjači utisak ostavila fontana u obliku broda. Nisam očekivala da ću u Valensiji naići na ulične prodavce sa velikim asortimanom fejk torbi, naočara za sunce i ostalih modnih detalja. Oni se uglavnom stacioniraju na šetalištu pored plaže.

Reka Turia, na čijim je obalama nastala Valensija, zbog velikih poplava je preusmerena na obode grada, a njeno korito je isušeno i iskorišćeno na najbolji mogući način. Sada je tu najduži gradski park u Evropi, nazvan po ovoj reci. Dug je oko 7 km i prostire se duž skoro celog grada, tačnije od grada umetnosti i nauke do Bioparka. Tu se osim drvoreda, zelenila i skulptura, nalaze staze za šetnju i trčanje, biciklističke staze, sprave za vežbanje, sportski tereni, igrališta za decu, a takođe se u ovom parku održavaju časovi joge i skejtbordinga. Svaki deo ovog parka izgleda kao posebna celina i zbog toga je ustvari toliko interesantan.

U Valensiji ima i drugih, vrlo maštovito uređenih parkova. Jardines del Real, poznat i kao Jardines de Viveros, a u prevodu Kraljevski vrtovi, jedan je od najsadržajnijih parkova u Valensiji. U okviru ovog parka se nalaze ostaci Kraljevske palate, Prirodnjački muzej, Meteorološki centar, statue, fontane, jezerce sa patkama, mnoštvo papagaja, stabla pomorandži, palmi i drugog zelenila. U ovom parku smo se nauživali ne samo u prirodi, već i u kafiću uz čurose sa toplom čokoladom. S obzirom da je bio tek početak proleća i srećom sunčano sve vreme našeg boravka u Valensiji, topla čokolada i čurosi su bili pun pogodak. U neposrednoj blizini ovog parka je dosta manji Jardin de Monforte koji je veoma popularan za fotografisanje mladenaca. Meni se veoma svideo i park Benicalap, koji se nalazi nešto dalje od centra grada. U ovom parku su me oduševili mini vodopadi, a preko leta je tu otvoren vodeni park.

Na severnom kraju parka Turia, nalazi se još jedan park - Cabacera, koji mi se čini idealnim za trčanje i rekreaciju. Tu se nalazi ribnjak, a mogu se i iznajmiti čamci. Ograđeni deo ove zelene površine čini Biopark - veliki zoološki vrt sa mnoštvom životinjskog sveta. To je i jedna od veoma popularnih atrakcija u Valensiji. U blizini ulaza u Biopark, sa mosta na brdašcu, puca pogled na ceo Cabacera park. Mi smo skoro ceo dan proveli u pravoj zelenoj oazi zvanoj Biopark, gde životinje nisu u kavezima već na otvorenom i iako to nikako ne može da bude isto kao njihova prirodna staništa, uslovi u kojima ovde žive male i velike životinje su jako dobri.

Poseban kompleks u Valensiji čini grad nauke i umetnosti u okviru kojeg se nalazi park sa velikim akvarijumima i delfinarijumom, poznat kao Oceanografic, bioskop Hemisferic, Muzej nauke, Muzej umetnosti, Opera i možda najupadljiviji od svih objekata u ovom kompleksu Agora, koja tek treba da otvori svoja vrata posetiocima. Ovi objekti su okruženi parkom Turia i bazenima sa interesantnim modernim skulpturama. Arhitektonski su veoma atraktivni i interesantni, a po sadržaju me oduševio Oceanografic, a pomalo razočarao Muzej nauke. Možda to zavisi i od očekivanja ali svakako sam viđala bolje muzeje nauke od ovog u Valensiji. S druge strane, da sam u Valensiju išla samo radi posete Oceanografic-u, to bi bilo dovoljno da me Valensija osvoji. U poređenju sa Akvarijumom u Barseloni, koji mi se takođe veoma svideo, Oceanografic je još bolji i vredi svake pare.

Stari grad u Valensiji je posebna priča. Iako nije veliki, gotovo na svakom koraku se nalazi neka interesantna stara građevina, počevši od kule Torres de Serranos, sa čijeg vrha se pruža lep pogled na grad. U starom gradu se nalaze atraktivni trgovi. Katedrala u Valensiji je impozantna, a u gradu ima još lepih crkava i drugih građevina, kao što su Llotja de la Seda, Gradska kuća, brojni muzeji, poput Muzeja keramike i Muzeja koride.

Iako nisam ljubitelj pijaca, Mercado Central, tj. centralna pijaca u Valensiji me oduševila jer je mnogo više od pijace. To je jedna od najstarijih pijaca u Evropi i jedan od lepših objekata u gradu. Ponuda povrća, voća, ribe i mesa za mene je tu bila u drugom planu jer su je zasenili interesantna arhitektura i prelepi vitraži.

Valensija je dinamičan grad sa puno dešavanja. Poznata je po spektakularnim festivalima, od kojih je najpoznatiji Festival vatre, Las Fallas. Iako se ne dešava u letnjoj sezoni, već u martu, kao najava i doček proleća, u tom periodu se broj ljudi u Valensiji udvostruči ili čak utrostruči. Kulminacija festivala se dešava kada se ogromne figure, ninoti, postavljeni širom grada, spaljuju uz veličanstveni vatromet. Svake godine posetioci festivala glasaju za najlepše ninote koji bivaju pošteđeni spaljivanja i zatim se čuvaju u muzeju posvećenom Las Fallas-u. U avgustu se u blizini Valensije, u gradiću Bunjol, dešava još jedan interesantan i nadaleko poznat festival, La Tomatina, odnosno Festival paradajza, u kojem se posetioci do iznemoglosti gađaju paradajzima. U Valensiji se odigravaju i drugi festivali, od kojih su neki vezani za hrišćanske praznike.
 
Saobraćaj u Valensiji je odlično organizovan, pre svega zahvaljujući tome što postoji metro sa 9 linija, što je fantastično za grad od oko 800.000 stanovnika. Osim toga, ceo grad je odlično povezan mrežom tramvaja i autobusa.

Vodni saobraćaj je jedna od razvijenijih privrednih grana u Valensiji. Tu se nalazi najvećа luka zapadnog Mediterana. Deo grada u blizini luke, poznat kao Poblats Maritims, meni se najviše svideo kao baza za istraživanje grada, a ne bih se žalila ni da imam stančić u tom delu Valensije :).

Festival vatre, Valensija

Dok kod nas proleće uglavnom dolazi nezapaženo, tek kao kratko obaveštenje u vestima kada je ravnodnevnica koja označava početak proleća, U Valensiji se na vrlo specifičan način dočekuje proleće – veselo, bajkovito, bučno i eksplozivno!

Svakog marta Valensiju preplave upečatljive figure, poznate kao ninoti. Prave ih od različitih materijala: kartona, drveta, stiropora, plute, gipsa... To su uglavnom ogromne figure, koje u nekim slučajevima dosežu visine višespratnih zgrada, a postavljaju se širom grada, na trgovima, raskrsnicama, plažama, u parkovima... Važno je da budu što šareniji i upadljiviji i da nose neku poruku, a često su to humoristične i satirične poruke, koje su reakcija na aktuelne događaje.

Osim što se ceo grad zašareni od ninota, atmosfera dođe do usijanja kada Valensija bukne od piromanije koja je sastavni deo ovog festivala. Naime, ninoti u čije je pravljenje uloženo mnogo truda i često puno novca, na kraju festivala, 18. i 19. marta, bivaju spaljeni uz ogromne vatromete. To simbolično predstavlja kraj zime i dolazak proleća. Valensija tih dana liči na ratnu zonu. Saobraćaj u gradu je redukovan, tako da u širem centru grada nema vozila, već je sve podređeno ovoj spektakularnoj fešti u kojoj uživaju ne samo stanovnici Valensije već i turisti kojih tih dana verovatno ima više od Valensijanaca.

Ne zna se tačno kada je nastao ovaj festival ali postoje pisani zapisi da je postojao još u drugoj polovini 18. veka. O poreklu festivala postoji nekoliko priča. Po najpopularnijoj verziji smatra se da Festival vatre (Las Fallas) potiče od stare tradicije u Valensiji, koja podrazumeva da gradski stolari spaljuju stare materijale, koji im više nisu potrebni, uoči 19. marta, kada se obeležava praznik svetog Josipa, zaštitnika stolara i svih zanatlija. Druga priča o poreklu ovog festivala povezuje ga sa drevnom tradicijom postavljanja požara u čast promene godišnjih doba, a u slučaju Las Fallas-a požari označavaju dolazak proleća. Postoji i treća verzija koja kaže da se koreni ove manifestacije ustvari nalaze u staroj evropskoj tradiciji vešanja i spaljivanja figura koje predstavljaju personu non grata.
 
Za sve koji propuste festival (što je bio i moj slučaj), u Valensiji postoje dva muzeja posvećena Festivalu vatre, u kojima se čuvaju figure koje nisu spaljene. Postoji postavka sa retrospektivom ninota od 30-ih godina prošlog veka do današnjih dana. Takođe se mogu videti narodne nošnje i slike misica u tim nošnjama iz svake festivalske godine. U drugom muzeju su izloženi i primerci materijala od kojih se prave ninoti, kao i skice i modeli ninota.