Dok kod nas proleće uglavnom dolazi nezapaženo, tek kao kratko obaveštenje u vestima kada je ravnodnevnica koja označava početak proleća, U Valensiji se na vrlo specifičan način dočekuje proleće – veselo, bajkovito, bučno i eksplozivno!
Svakog marta Valensiju preplave upečatljive figure, poznate kao ninoti. Prave ih od različitih materijala: kartona, drveta, stiropora, plute, gipsa... To su uglavnom ogromne figure, koje u nekim slučajevima dosežu visine višespratnih zgrada, a postavljaju se širom grada, na trgovima, raskrsnicama, plažama, u parkovima... Važno je da budu što šareniji i upadljiviji i da nose neku poruku, a često su to humoristične i satirične poruke, koje su reakcija na aktuelne događaje.
Osim što se ceo grad zašareni od ninota, atmosfera dođe do usijanja kada Valensija bukne od piromanije koja je sastavni deo ovog festivala. Naime, ninoti u čije je pravljenje uloženo mnogo truda i često puno novca, na kraju festivala, 18. i 19. marta, bivaju spaljeni uz ogromne vatromete. To simbolično predstavlja kraj zime i dolazak proleća. Valensija tih dana liči na ratnu zonu. Saobraćaj u gradu je redukovan, tako da u širem centru grada nema vozila, već je sve podređeno ovoj spektakularnoj fešti u kojoj uživaju ne samo stanovnici Valensije već i turisti kojih tih dana verovatno ima više od Valensijanaca.
Ne zna se tačno kada je nastao ovaj festival ali postoje pisani zapisi da je postojao još u drugoj polovini 18. veka. O poreklu festivala postoji nekoliko priča. Po najpopularnijoj verziji smatra se da Festival vatre (Las Fallas) potiče od stare tradicije u Valensiji, koja podrazumeva da gradski stolari spaljuju stare materijale, koji im više nisu potrebni, uoči 19. marta, kada se obeležava praznik svetog Josipa, zaštitnika stolara i svih zanatlija. Druga priča o poreklu ovog festivala povezuje ga sa drevnom tradicijom postavljanja požara u čast promene godišnjih doba, a u slučaju Las Fallas-a požari označavaju dolazak proleća. Postoji i treća verzija koja kaže da se koreni ove manifestacije ustvari nalaze u staroj evropskoj tradiciji vešanja i spaljivanja figura koje predstavljaju personu non grata.
Za sve koji propuste festival (što je bio i moj slučaj), u Valensiji postoje dva muzeja posvećena Festivalu vatre, u kojima se čuvaju figure koje nisu spaljene. Postoji postavka sa retrospektivom ninota od 30-ih godina prošlog veka do današnjih dana. Takođe se mogu videti narodne nošnje i slike misica u tim nošnjama iz svake festivalske godine. U drugom muzeju su izloženi i primerci materijala od kojih se prave ninoti, kao i skice i modeli ninota.
Нема коментара:
Постави коментар