Lisabon

Lisabon nam je bio treća stanica pri mojoj prvoj i za sada jedinoj poseti Portugaliji. Nakon Esposenda i Porta, stigle smo u prestonicu Portugalije, grad pun istorije, a kako i ne bi bio kada je osnovan čak 1200 godina pre nove ere, što ga čini starijim čak i od Rima. Smešten je na strateški važnoj poziciji, na ušću reke Tejo u Atlantski okean. To je najzapadniji glavni grad Evrope. Lisabon je bio najmoćniji između petnaestog i sedamnaestog veka, kada je Portugalija bila moćna i bogata pre svega zahvaljujući portugalskom istraživaču i moreplovcu Vasku de Gami koji je 1498. godine otkrio morski put do Indije. Kasnije moć Lisabona slabi ali lepota ovog grada, gostoljubivost i neposrednost lokalnog stanovništva i dalje ostavljaju veoma jak utisak. Danas je Lisabon jedan od najlepših evropskih gradova.

S obzirom da na severu Portugalije nije bilo baš toplo tog oktobra, prijatno sam se iznenadila kada smo stigle u Lisabon, gde su temperature bile letnje. Bilo je neophodno da kupim nekoliko majica sa kratkim rukavima i još neku letnju garderobu jer nisam ponela sa sobom letnje stvari. Zatim sam morala da kupim i kofer jer u kofer koji sam ponela sa sobom više ni igla nije mogla da stane :). U Lisabonu ima dosta dobrih mesta za šoping, pa mi, naravno, taj „prinudni“ šoping nije teško pao :).

Kad sam se lepo raskomotila, razgledanje grada je moglo da počne :). U Lisabonu ima mnogo toga što jedan ozbiljan turista, poput mene, zna da se ne sme propustiti :). Tu su gradske četvrti Alfama i Belem, Belemska kula, tvrđava Sao Jorge, funikulari, manastir Jeronimos, katedrala Se, još nekoliko veličanstvenih crkava, interesantni muzeji, prelepi trgovi i parkovi i važnije od svega - degustiranje portugalskog vina uz tradicionalnu muziku fado.

Jedna od najživopisnijih portugalskih četvrti je Belem sa čuvenom Belemskom kulom, koja predstavlja jedan od najprepoznatljivijih simbola Lisabona. Tu se nalaze još neke od najposećenijih turističkih atrakcija u Lisabonu, kao što su manastir Jeronimos, najimpozantniji verski objekat u gradu i spomenik otkrićima, ispred kojeg postoji pločnik sa ogromnim mozaikom mape sveta. U Belemu se nalaze i veoma zanimljivi muzeji, od kojih smo obišle pomorski muzej, muzej kočija i muzej predsednika republike. U svakom muzeju ima veoma interesantnih eksponata ali bih ipak izdvojila pomorski muzej kao jedan od najfascinantnijih.

Po mom mišljenju, najlepši ukras svakog grada su parkovi. U Lisabonu ima prelepo uređenih parkova. Najviše mi se svideo park Estrela, koji se nalazi preko puta istoimene veličanstvene bazilike, koja je jedna od najlepših crkava u gradu. Prepoznatljiva je po belom mermeru, skulpturama i mnoštvu fino urađenih detalja. Park Estrela po lepoti sasvim odgovara baziliki, po kojoj je i dobio ime. To je prava oaza za stanovnike Lisabona, a naravno i za turiste, jer pri razgledanju grada izuzetno prija predah ispod neke palme. Osim palmi, u ovom parku ima mnogo različitih egzotičnih biljaka, a posebno je simpatično jezerce sa patkicama.

Razgledanje Lisabona smo nastavile posetom parka Eduardo VII, koji se nalazi na početku dugačkog bulevara Avenida da Liberdade. Ova zelena površina je uređena tako da podseća na lavirint ili na kombinaciju dvojki i petica, zavisi od ugla posmatranja :). U neposrednoj blizini je trg Marques de Pombal, na kojem se nalazi statua premijera Portugala Pombala, koji je organizovao rekonstrukciju užeg jezgra Lisabona nakon što je grad bio potpuno razrušen u zemljotresu i požaru 1755. godine. Ta velika nesreća se dogodila jer je jak zemljotres potresao Lisabon na dan velikog katoličkog praznika, kada se većina stanovnika zatekla u crkvama. Usled potresa sveće su popadale što je dovelo do požara koji je trajao nedelju dana. Nakon toga, rekonstrukcijom koju je organizovao premijer Pombal, Lisabon je dobio većinu građevina koje i danas postoje, kao i velike trgove i ulice koje se ukrštaju pod pravim uglom i samim tim sasvim novi izgled. Jedino je tada siromašna četvrt Alfama bila donekle pošteđena jer je u tom delu grada bilo razrušeno najmanje građevina.

Alfama je danas boemska četvrt, koja ima poseban šarm, ne samo zbog toga što je najstariji deo Lisabona, zbog kaldrme i uskih krivudavih uličica, već i zbog mnoštva neobičnog sveta koji se tu okuplja uveče, brojnih restorana i naravno zbog čuvenog fada, koji se u večernjim satima može čuti na svakom koraku. Fado je nacionalno obeležje Portugala, čiji stihovi najčešće govore o gruboj stvarnosti svakodnevnog života. Nevezano za to da li razumete portugalski jezik, ta emocija se oseća u notama. Naravo, to zavisi i od izvođača ali je jasno da je fado usporena i setna muzika, koja ostavlja jak uitsak na slušaoce. Nasuprot tome, večernja atmosfera na ulicama Alfame u sred oktobra bila je novogodišnja - balkoni okićeni raznobojnim ukrasima, ljudi opušteni i veseli, a ne malo njih i vrlo neobično obučeni, kao da su krenuli na maskenbal. U Alfami se nalazi prelepa katedrala Se, koju smo posetile u prepodnevnim satima, kao i tvrđavu Sao Jorge, odakle se vidi ceo grad.

Lisabon je specifičan i zbog prelepih mozaika na pločnicima većine ulica u centru grada i šire. Žuti tramvaji se takođe smatraju jednim od obeležja Lisabona. Posebno je atraktivna tramvajska linija broj 28 jer prolazi kroz uži centar i vodi do bitnijih turističkih lokacija u gradu. Izuzetno popularan je funikular, tj. lift Santa Justa, koji sam zapamtila po mukotrpnom čekanju u ogromnom redu za kupovinu karata. Ovim liftom smo se popele do početka dela grada Bairro Alto, kod crkve Carmo, koja nikad nije rekonstruisana nakon požara. 

Poslednje veče u Lisabonu provele smo u novom delu grada, koji je izgrađen povodom Expo svetske izložbe 1998. godine. To je poslovna četvrt u kojoj se nalazi još jedan prelepo uređen park, Park nacija, poznati lisabonski Okeanijum, drugi po veličini u Evropi i šoping centar i toranj Vasko de Gama. 

Lisabon je i grad rekorder po tome što poseduje najduži most u Evropi - most Vasko de Gama, dug čak 17 km, kao i po tome što je fudbalski klub Benfika iz Lisabona uvršćen u Ginisovu knjigu rekorda kao fudbalski klub sa najviše fanova na svetu, ukupno oko 14 miliona.