Sintra je gradić na zapadu Portugalije, 30 km udaljen od Lisabona. Nalazi se na vrhu liste turističkih atrakcija u ovom delu Portugalije, a i šire. Mi smo iz Lisabona do Sintre putovale vozom, kao i većina turista koji se stacioniraju u Lisabonu i znaju da se Sintra, bar pri prvoj poseti Portugaliji, ne propušta.
Jedan od razloga za ovakvu popularnost Sintre krije se u prelepoj prirodi i prijatnoj klimi u ovom gradiću, a posebno u njegovoj okolini. To je i osnovni razlog zbog kojeg su portugalski kraljevi i osvajači voleli da većinu svog slobodnog vremena provode u ovim krajevima. O tome svedoče prelepe kraljevske palate –letnje rezidencije, u kojima su portugalski vladari uživali, a danas ove velelepne palate privlače turiste širom sveta da bar na kratko dožive lepotu Sintre.
I brojni umetnici su bili očarani Sintrom, kao što su Lord Bajron, Luis de Kamoeš, Alfonso Lopez Vieira, Hans Kristijan Andersen i drugi. Sintru su romantičari opisivali kao zemaljski raj, a čuvene su reči kojima je Lord Bajron opisao Sintru: "U svakom pogledu, najzanosnije mesto u Evropi!" U jednoj od svojih poema, stihovima „Oh, Bože! To je božanski prizor. Što li su Nebesa učinila za ovu divnu zemlju!" Bajron je takođe iskazao svoje divljenje Sintri.
I zaista Sintra je očaravajuća! To je spoj predivne prirode - brežuljaka, šume, zelenila... i neobične i interesantne arhitekture sa fasadama veselih boja. Većina palata u Sintri nalazi se pod zaštitom UNESCO-a.
I zaista Sintra je očaravajuća! To je spoj predivne prirode - brežuljaka, šume, zelenila... i neobične i interesantne arhitekture sa fasadama veselih boja. Većina palata u Sintri nalazi se pod zaštitom UNESCO-a.
Prvo smo posetile Nacionalnu palatu, koja se nalazi u centru Sintre, oko desetak minuta hoda od železničke stanice. Izgradnja ove palate je započeta krajem XIV veka, ali je mnogo puta dograđivana, pa predstavlja spoj različitih stilova. U ovu palatu su najviše ulagali portugalski kraljevi Žoao I i Manuel. Ona nije preterano atraktivne spoljašnosti ali je enterijer Nacionalne palate izuzetno upečatljiv. Najinteresantnije prostorije u palati su dvorana labudova i dvorana svraki, koje su nazive dobile po motivima na plafonima. Plafon u dvorani labudova oslikan je naravno labudovima, uramljenim u zlatne ramove i to je bila sala u kojoj su se priređivali balovi. Dvorana svraki ima tavanicu oslikanu sa 136 svraka, pri čemu svaka svraka u kljunu nosi smotuljak papira sa natpisom "por bem", što u prevodu sa portugalskog znači "sve za dobro", a to je kralj Žoao izgovorio kada ga je kraljica zatekla sa dvorskom damom. Kao znak izvinjenja, kralj je naredio da se oslika plafon. Inače, svraka je u Portugaliji simbol za kurtizanu. Ne zna se zašto ih ima 136. Verovatno je za kralja taj broj imao neko simbolično značenje :). Interesantna je i arapska soba, ukrašena najstarijim pločicama u Portugaliji, koja je služila kao spavaća soba kralja Žoaa.
U Nacionalnoj palati se nalazi i jedna od najbogatijih kolekcija azulejos pločica, koje potiču iz XVI veka. Najpre su se izrađivale u plavo-beloj kombinaciji boja, a kasnije u svim bojama i sa različitim motivima. U Portugaliji te pločice nisu samo popularne kao suveniri, već su od njih napravljene brojne fontane, a pločice sam viđala i na fasadama zgrada i crkava, ali i kao deo enterijera ovih objekata.
Osim Nacionalne palate, obišle smo Mavarski dvorac i palatu Pena, do kojih smo stigle peške. Do njih se može doći i autobusom ali pešačenje kroz šumu nekoliko kilometara uzbrdo nije naporno, a priroda je prelepa, pa mi je ta šetnja baš prijala.
Mavarski dvorac se nalazi na jednom od dva uzvišenja u Sintri. Izgradili su ga Arapi u VIII veku i pošto se koristio u vojne svrhe, opasan je zidinama. Danas služi isključivo kao turistička atrakcija. Zidine sa nazubljenim kruništem i kule krivudaju poput džinovske zmije. I iz daljine se vidi kako na vrhu tvrđave vijori crveno-zelena portugalska zastava, a pogled na dvorac i iz dvorca je fantastičan!
Mavarski dvorac se nalazi na jednom od dva uzvišenja u Sintri. Izgradili su ga Arapi u VIII veku i pošto se koristio u vojne svrhe, opasan je zidinama. Danas služi isključivo kao turistička atrakcija. Zidine sa nazubljenim kruništem i kule krivudaju poput džinovske zmije. I iz daljine se vidi kako na vrhu tvrđave vijori crveno-zelena portugalska zastava, a pogled na dvorac i iz dvorca je fantastičan!
Na drugom uzvišenju Sintre nalazi se bajkovita palata Pena, koja se svrstava u jedno od sedam portugalskih čuda. Zajedno sa istoimenim parkom, ovo zdanje je jedinstveno ne samo u Portugaliji već i u svetu. Sa svom svojom šarolikošću boja i mnoštvom neobičnih detalja, spolja izgleda kao dvorac iz bajke. To je najlepši dvorac koji sam videla uživo. Za moj ukus lepša je i od čuvenog bavarskog dvorca Neuschwanstein, koji je ovekovečen u Diznijevim filmovima. Takvu atraktivnost palata Pena verovatno najviše može zahvaliti arhitekturi koja predstavlja mešavinu različitih stilova, od uticaja drevnog Egipta do gotike i romantizma. I unutrašnjost ove palate uređena je kao kombinacija različitih stilova i materijala. Tu se nalaze raskošno opremljeni saloni, plesne dvorane i odaje, među kojima je i ona u kojoj se krila poslednja portugalska kraljica, Amelia. Danas se u ovoj palati održavaju banketi, prijemi i slična zvanična dešavanja koje organizuje predsednik Portugalije.
U Sintri ima još nekoliko palata koje se nalaze na UNESCO-ovoj listi svetske baštine, ali je gotovo nemoguće obići ih sve u istom danu, posebno jer smo žurile na zapad, tj. na najzapadniju tačku kontinentalnog dela Evrope – rt Cabo da Roca.
Нема коментара:
Постави коментар