Tara

Najlepši predeli u Srbiji nalaze se na krajnjem zapadu i to baš na Tari, na njenim brdima, obroncima i u okolini ove živopisne i divlje planine. Najviši deo Tare, površine od skoro 20000 hektara, od jula 1981. godine ima status Nacionalnog parka. Na taj način je Tara zaštićena od preterane izgradnje i urbanizacije, koja je karakteristična za susedni Zlatibor. Simbolična veza ove dve planine opevana je kroz narodnjak “Zlatibore pitaj Taru”. U toj pesmi je, naravno, muškarac sa Zlatibora, a devojka sa Tare i u pitanju je nesrećna ljubav, naravno, jer da je srećna ne bi bila ni opevana :). U svakom slučaju i u pesmi je istaknuta simbolika različitosti ovih susednih planina. Ustvari ne znam da li je autor o tome razmišljao pri stihotvorenju ali ja je tako doživljavam :). Ipak, kada čujem tu pesmu prvo čega se setim nisu ni Zlatibor ni Tara, niti neki poseban doživljaj sa mojih poseta ovim planinama, već način na koji stranci reaguju na ovu pesmu, tj. oduševljenje koje ova pesma izaziva kod ljudi koji ne znaju ni reč srpskog. A tek kad vide ove planine uživo doživljaj je upotpunjen! Možda je i dobro kombinovati boravak na ovim planinama. Na Zlatiboru se možete dobro provesti, a na Tari dobro odmoriti. Ipak, o Zlatiboru ću neki drugi put, a sada je reč o Tari, koja zaslužuje da se o njoj i peva i priča i piše… 

Tara se nalazi na idealnoj nadmorskoj visini, koja je u proseku 1200 m. Njen najviši vrh Kozji rid je visok 1591 m, a na Tari postoji još nekoliko vrhova koji su na nadmorskoj visini višoj od 1500 m, kao što su Pivnice, Mrka kosa i Lisnata glavica.

Tara je pogodna za odmor i rekreaciju u svako doba godine i omiljena je među ljubiteljima netaknute prirode. Najpoznatija turistička naselja su: Kaluđerske Bare sa vojnim kompleksom hotela i apartmanskog smeštaja, Mitrovac na Tari, koji je poznat po dečijem odmaralištu, Zaovine i prelepo istoimeno jezero, Šljivovica i Predov krst, gde se nalaze najbolji skijaški tereni. Nijedno od tih naselja nije prenaseljeno mada sam pri poslednjem boravku na Tari, prošlog septembra, primetila na desetine novih objekata na Kaluđerskim barama, koji su izgrađeni u međuvremenu od mog prethodnog boravka na Tari 2010. godine.

Na Tari je zastupljen raznovrstan biljni i životinjski svet. U šumskom ekosistemu preovlađuju smrča, jela i bukva. Tara je poznata i prepoznatljiva po Pančićevoj omorici, specifičnoj i staroj vrsti četinara, koju je otkrio naš čuveni botaničar i lekar Josif Pančić. Za poznavaoce i ljubitelje gljiva Tara je pravi raj jer se na ovoj planini može pronaći više od 251 vrsta gljiva. Ipak, treba biti oprezan jer su neke vrste gljiva koje rastu na Tari otrovne, među kojima je i Zelena pupavka, najopasnija gljiva u Evropi.

Od životinjskog sveta Taru nastanjuje 53 vrste sisara i čak 135 vrsta ptica. Po njenim šumama se kriju mrki medvedi, divokoze, orlovi, sokolovi i brojne druge vrste. Osim toga, u vodenim tokovima na području Nacionalnog parka Tara, postoji 40 poznatih vrsta riba, među kojima su najzastupljeniji mladica, som, šaran, mrena i druge. 

Posebna turistička poslastica na Tari su vidikovci. Najlepši pogled sa Tare pruža se sa vidikovca Banjska Stena, koji se nalazi na 10 km od Mitrovca. Do njega vodi dobro obeležena planinarska staza. Na vidikovcu postoji ograda i klupice, a odatle se pruža prelep pogled na veštačko jezero Perućac, kanjon reke Drine i područje Osata u Bosni. Fotografije panorame sa Banjske stene mogu se često videti na mnogim svetskim portalima posvećenim prirodi. Na Tari su poznati i vidikovci Bilješka stena, koja takođe gleda na Perućac i Drinu, a od Predovog krsta udaljena je oko 6 km i vidikovac Crnjeskovo, odakle se pruža pogled na klisuru reke Rače i Bajinu Baštu. U blizini Bilješke stene je sniman film "Ptice koje nikad ne polete" i tu se nalazi mala koliba, koja je napravljena za potrebe snimanja ovog filma. 

Nacionalni park Tara može se pohvaliti i brojnim arheološkim nalazištima, od kojih neka datiraju još iz perioda neolita. Na Tari se takođe nalaze nalazišta i građevine iz srednjeg veka. Najpoznatiji su stećci u Perućcu, ostaci srednjevekovnog utvrđenja Solotnik i manastir Rača, zadužbina kralja Dragutina Nemanjića. 

Na Tari se nalazi i nadaleko čuveno selo Kremna, koje je poznato kao rodno mesto proroka Tarabića iz devetnaestog veka. Tu postoji kompleks Kremansko proročanstvo, gde se u brvnari - muzeju mogu videti brojne uspomene na Tarabiće i njihova predskazanja. 

Na Tari i u njenoj okolini ima još mnogo zanimljivih i atraktivnih lokacija, među kojima svakako najveću pažnju turista privlače Šarganska osmica i etno selo Drvengrad, koji se nalaze u blizini Mokre Gore. Po predanju, Mokra Gora je naziv dobila po sirovim drvima koja su vojnici koristili za loženje vatre u vreme age Mustaj-bega, koji je ovom mestu po tome dao ime Mokra Gora.