Uz šetalište i luku u Pitagoriju načičkani su jedan do drugog restorani, među kojima je i restoran Ambrosia. Na prvi pogled svi su slični ali naravno da ima razlika, i u meniju i u usluzi i u cenama. Nije slučajnost to što smo najviše puta večerali u restoranu Ambrosia.
Pre svega bih istakla ljubaznost osoblja, a posebno šefa restorana. Iako smo u ovom restoranu koristili uslugu koncepta „eat around“, imali smo mogućnost da biramo jela van menija koji je predviđen za „eat around“ koncept. Pileći giros u ovom restoranu je odličan i porcija je veoma obilna. Suvlaki je takođe veoma dobar, mada je više volim giros, pa mu zbog toga dajem blagu prednost :). Ipak, najviše mi se svidelo jelo Pastitsio, koje zovu još i grčka lazanja. Prvi put sam čula za to jelo i probala ga u Ambrosiji. Glavni sastojci su goveđe meso, makarone i bešamel sos. Fantastičnog je ukusa!
Najveća posećenost restorana Ambrosia je između devet i deset uveče, što je slučaj i sa ostalim restoranima u Pitagoriju, pa se u to vreme i duže čeka na uslugu. Kad god smo došli ranije na večeru bili smo vrlo brzo usluženi, naravno, u zavisnosti od toga šta smo naručili.Moram priznati da me pomalo razočaralo to što u restoranu Amrosia, kao ni u drugim restoranima u Pitagoriju nema muzike uživo. Nije da mi je potrebno radi apetita, sa tim nemam problema :) ali bi utisak svakako bio bolji uz malo dobre žive svirke. Jedino što smo imali priliku da slušamo bilo je izvođenje uličnog svirača koji je bio zabavan ali ne zbog svoje fantastične interpretacije već baš naprotiv, zbog toga što uopšte nije muzikalan, a čak ni tekst pesama nije znao. To naravno, nikako nije primedba na račun restorana Ambrosia, već jednostavno utisak sa lica mesta.
Нема коментара:
Постави коментар